Hamed Abdel-Samad Veliki supermarket Abdel-Samadova nova recenzija Kurana Veliki supermarket Abdel-Samadova nova recenzija Kurana "Veliki supermarket": Abdel-Samadova nova recenzija Kurana „Großer Supermarkt“: Abdel-Samads neue Korankritik Islamski kritičar Hamed Abdel-Samad u svojoj novoj kritičkoj knjizi "Kuran" uspoređuje Kuran, sveto pismo muslimana, s "velikim supermarketom". Poruka ljubavi. Poruka mržnje “. „Tamo možete pronaći gotovo sve: suosjećanje i mržnju; Mir i nasilje; Tolerancija i netolerancija; Oproštenje i osveta; Suživot i raseljavanje drugih vjernika ", kaže Abdel-Samad. Egipatsko-njemački publicist i autor osvajao je popise bestselera na njemačkom jeziku knjigama poput "Islamski fašizam", ali su mu donijele i prijetnje smrću. Citat za svaki argument Abdel-Samad prethodi njegovoj knjizi uz zapažanje da se lako može steći dojam, na primjer u TV raspravama, da Kuran može bilo dokazati ili odbiti bilo koju tvrdnju. To je poznato i iz Biblije: što ste bolje upoznati jedno ili drugo pismo, to bolje možete svoj argument potkrijepiti odgovarajućim citatom. Istaknuti kritičar islama i sin egipatskog imama želi predstaviti kritičku kur'ansku egzegezu svojom novom knjigom. Diktirao anđeo Počinje povijesnom klasifikacijom i objašnjava porijeklo i širenje svetog pisma muslimana. Kur'an, koji se sastoji od 114 sura (odjeljci s različitim brojem stihova, bilješki), kao što autor objašnjava, dijeli se na mekansko i medinsko razdoblje. Abdel-Samad kaže da su prvi "proizveli mirne stihove, a drugi proizveli odlomke nasilja", a dijelove uzima kao grubu klasifikaciju. Muslimani vjeruju da je Koran proroku Mohamedu diktirao kao Allahovu direktnu riječ od Anđela (Gabrijela). Prema autoru, njegove sure ne slijede nikakve tematske ili narativne strukture, za razliku od Biblije. Nedodirljiv? Abdel-Samad opisuje Kuran kao djelo koje je duboko ugrađeno u njegovo vrijeme nastanka: odgovarajuće političke i društvene okolnosti utjecale bi na Mohammedove „recitacije“ (nije ih zapisao sam, već ih je diktirao). Ali: "Što su se duže muslimani udaljavali od vremena Poslanika, Kuran je postao nedodirljiviji." Izjave i propisi više nisu podvrgnuti nužnoj relativizaciji, tvrdi autor. Pored toga, "za razliku od židovskih i kršćanskih svetih tekstova, koji se smatraju objavama, ali koje su zapisali ljudi" (...), Kur'an smatra "vječnom knjigom" muslimana koji su vjerovali od početka stvaranja držali su se s Bogom na istom jeziku i s istim sadržajem. "Ogledalo njihovog vremena nastanka" Abdel-Samad tvrdi da je Kuran napisan u nekoliko faza, što je ovisno o situaciji u kojoj su Mohammed i njegova zajednica donijeli manje ili više kontroverznu ili ksenofobičnu orijentaciju spisima. Mnogi, i kritičari i pristaše islama, ipak shvaćaju "ove različite dijelove koji nisu različiti kao ogledalo njihovog vremena nastanka". Većina pravila Korana su "konkretni odgovori na određene povijesne događaje", rekao je Abdel-Samad. "Malo po malo" moglo bi se reći da nije Allah stvorio Mohameda na temelju njegovog primjera, već je Mohamed stavio u Boga riječi koje su mu "odgovarale u njegovoj konkretnoj životnoj situaciji". Mohammed i njegova "čarobna svjetiljka" To je vjerojatno srž poruke "Kur'ana". A Abdel-Samad to iznova i iznova ponavlja: "... čini se u velikoj mjeri kao da je Allah Mohammedova projekcijska površina, a Koran je bila čarobna svjetiljka koja bi trebala ispuniti njegove želje ”. Primjerice, prorok je nekoliko puta promijenio svoj stav prema „nevjernicima“. Autor također kaže da što je više Mohamedova žena imalo više načela jednakosti, što je bilo vidljivo i u ranijim surama, nestalo na temu "žene u Koranu". Veilo se također spominjalo tek kad je šezdesetogodišnji prorok imao nekoliko mnogo mlađih žena. Nalazi u mnogim kritikama na temu ugnjetavanja žena i seksualnog uznemiravanja i diskriminacije homoseksualaca. "Imam Koran", imamov sin Hamed Abdel-Samad, imamov sin, je "Koranfest", on citira i uspoređuje mnoge sure u svojoj novoj knjizi, ukazuje na kontradikcije i omogućuje poznavateljima da to vide. Knjiga je također vrlo jednostavna za čitanje i stoga ima ono što je potrebno da bude još jedan bestseler. U kojoj će mjeri to zaista služiti unutar-islamskom dijalogu, postat će jasno: Za stvarno vjernike, takva bi knjiga mogla biti šamar u lice. Demonstrativnom lepršavošću („Šta Allah ponovo želi?“) I hrabrim izjavama („Bog prezire čovjeka“), Abdel-Samad neće se samo sprijateljiti s ovom knjigom. Rekao je da želi da se njegova knjiga shvati kao "apel muslimanima da se uključe u kritičku analizu", rekao je u intervjuu njemačkom "Main Post-u" početkom listopada. Abdel-Samad također podržava dobre strane Kurana - ključne riječi "prolazi za mir" i "dodirivanje duhovnih odlomaka", koji su važan izvor utjehe i pouzdanja za svakog vjernika. Neka pravila izložena u njemu bila su i napredna vremena. Shvatite Kuran kao ljudsko djelo Abdel-Hamad kaže da sveto pismo muslimana može poslužiti samo kao moralni vodič ljudima u 21. stoljeću. Stoga ne vidi suvremeno tumačenje Kur'ana kao rješenja, već "oslobađanje od nepovredivog božanstva teksta". "Ako Kur'an razumijemo kao ljudsko djelo, uz sve što čovjeku pripada, čovjek može neutralizirati strane koje potvrđuju nasilje i naglasiti duhovne odlomke kojima vjernici trebaju da osjete utjehu i ljubav", rekao je Abdel-Samad. ----------------------------- „Großer Supermarkt“: Abdel-Samads neue Korankritik https://religion.orf.at/stories/2799076/ Mit einem „großen Supermarkt“ vergleicht der Islamkritiker Hamed Abdel-Samad den Koran, die heilige Schrift der Muslime, in seinem neuen kritischen Buch „Der Koran. Botschaft der Liebe. Botschaft des Hasses“. „Man findet dort fast alles: Mitgefühl und Hass; Frieden und Gewalt; Toleranz und Intoleranz; Vergebung und Rache; Zusammenleben und Vertreibung von Andersgläubigen“, so Abdel-Samad. Mit Büchern wie „Der islamische Faschismus“ eroberte der ägyptisch-deutsche Publizist und Autor die deutschsprachigen Bestsellerlisten, sie brachten ihm aber auch Todesdrohungen ein. Für jedes Argument ein Zitat Abdel-Samad stellt seinem Buch die Beobachtung voran, dass man, etwa in TV-Debatten, leicht den Eindruck bekomme, mit dem Koran lasse sich jede Behauptung entweder be- oder widerlegen. So kennt man das ja auch von der Bibel: Je besser man sich in der einen oder anderen heiligen Schrift auskennt, umso besser kann man seine Argumentation mit dem passenden Zitat untermauern. Der prominente Islamkritiker und Sohn eines ägyptischen Imams will mit seinem neuen Buch eine kritische Koranexegese vorlegen. Hamed Abdel-Samad, geboren 1972 bei Kairo, studierte mehrere Sprachen und Politikwissenschaft. Seine Bücher, u. a. „Der islamische Faschismus“ (2014) und „Mohamed - Eine Abrechnung“ (2015) brachten ihm in Ägypten eine Fatwa ein. Er lebt in Deutschland unter Polizeischutz. Hamed Abdel-Samad, rođen 1972. u Kairu, studirao je nekoliko jezika i politologije. Njegove knjige itd. a. "Islamski fašizam" (2014.) i "Mohamed - prigovaranje" (2015.) zaradili su ga fetvom u Egiptu. Živi u Njemačkoj pod policijskom zaštitom. Von einem Engel diktiert Er beginnt mit einer historischen Einordnung und erklärt Entstehung und Verbreitung der heiligen Schrift der Muslime. Der Koran, der aus 114 Suren (Abschnitte mit einer unterschiedlichen Anzahl von Versen, Anm.) besteht, ist in eine mekkanische und eine medinensische Zeit unterteilt, wie der Autor ausführt. Dass erstere „die friedlichen Verse und letztere die Gewaltpassagen hervorgebracht hat“, stimme so nicht ganz, so Abdel-Samad, er nimmt die Abschnitte eher als grobe Einteilung. Muslime glauben, dass der Koran dem Propheten Mohammed als direktes Wort Allahs von einem Engel (Gabriel) diktiert wurde. Seine Suren folgen keinen thematischen oder narrativen Strukturen, anders als bei der Bibel, so der Autor. Unantastbar? Abdel-Samad beschreibt den Koran als stark in seine Entstehungszeit eingebettetes Werk: Die jeweiligen politischen und gesellschaftlichen Umstände hätten die „Rezitationen“ Mohammeds (er schrieb sie nicht selber auf, sondern diktierte sie) beeinflusst. Doch: „Je länger sich die Muslime von der Zeit des Propheten entfernten, desto unantastbarer wurde der Koran.“ Aussagen und Vorschriften seien nicht mehr einer notwendigen Relativierung unterzogen worden, so der Autor. Dazu komme, dass „anders als die jüdischen und christlichen heiligen Texte, die zwar als Offenbarungen gelten, die aber von Menschen niedergeschrieben wurden“ (...) der Koran gläubigen Muslimen als ein „ewiges Buch“ gelte, das schon seit Beginn der Schöpfung in der gleichen Sprache und mit dem gleichen Inhalt bei Gott aufbewahrt gewesen sei. „Spiegel ihrer Entstehungszeit“ Der Koran sei in mehreren Phasen entstanden, die je nach der Situation, in der Mohammed und seine Gemeinde sich befanden, eine mehr oder weniger streitbare oder auch fremdenfeindliche Ausrichtung in die heilige Schrift brachten, argumentiert Abdel-Samad. Viele, sowohl Kritiker als auch Befürworter des Islam, verstünden dennoch „diese divergierenden Passagen nicht als Spiegel ihrer Entstehungszeit“. Die meisten Regeln des Korans seien „konkrete Antworten auf bestimmte zeitgeschichtliche Ereignisse“, so Abdel-Samad. „Etwas zugespitzt“ könnte man sagen, nicht Allah habe Mohammed nach seinem Vorbild erschaffen, sondern Mohammed habe Gott jene Sätze in den Mund gelegt, „die ihm in seiner jeweiligen Lebenssituation gerade zupasskamen“. Mohammed und seine „Wunderlampe“ Das ist wohl die Kernaussage von „Der Koran". Und das wiederholt Abdel-Samad auch immer wieder: " ... es wirkt in großen Teilen doch so, als sei Allah Mohameds Projektionsfläche gewesen und der Koran die Wunderlampe, die seine Wünsche erfüllen sollte“. So habe der Prophet etwa seine Haltung gegenüber den „Ungläubigen“ gleich mehrfach gewechselt. Auch beim Thema „Frauen im Koran“ macht der Autor die Feststellung, je mehr Frauen Mohammed gehabt habe, „desto mehr verschwand das Prinzip der Gleichberechtigung, das in früheren Suren spürbar war“. Auch sei erst dann von Verschleierung die Rede, als der sechzigjährige Prophet mehrere viel jüngere Frauen gehabt habe. Zum Thema Frauenunterdrückung und sexuelle Belästigung sowie Diskriminierung von Homosexuellen findet er viele Kritikpunkte. „Koranfester“ Sohn eines Imams Hamed Abdel-Samad, Sohn eines Imams, ist „koranfest“, er zitiert und vergleicht in seinem neuen Buch viele Suren, weist auf Widersprüche hin und lässt Kennerschaft durchblicken. Sehr leicht lesbar ist das Buch ebenfalls und hat auch von daher das Zeug zu einem weiteren Bestseller. Inwieweit es dem innerislamischen Dialog wirklich dienen wird, wird sich zeigen: Für wirklich Gläubige könnte ein solches Buch ein Schlag ins Gesicht sein. Mit demonstrativer Flapsigkeit („Was will Allah gleich noch mal?“) und kühnen Aussagen („Gott verachtet den Menschen“) wird sich Abdel-Samad auch mit diesem Buch nicht nur Freunde machen. Er wolle sein Buch als „Appell an die Muslime, sich auf eine kritische Analyse einzulassen“ verstanden wissen, sagte er Anfang Oktober in einem Interview mit der deutschen „Main Post“. Dabei billigt Abdel-Samad dem Koran auch gute Seiten zu - Stichwort „Friedenspassagen“ und „rührende spirituelle Passagen“, die für jeden Gläubigen ein wichtiger Quell für Trost und Zuversicht seien. Auch seien einige der darin aufgestellten Regeln für die damalige Zeit fortschrittlich gewesen. Koran als Menschenwerk verstehen Als moralische Orientierungshilfe für Menschen im 21. Jahrhundert könne die heilige Schrift der Muslime aber nur sehr bedingt dienen, so Abdel-Hamad. Nicht eine zeitgemäße Interpretation des Korans sieht er daher als die Lösung, sondern eine „Emanzipation von der unantastbaren Göttlichkeit des Textes“. „Wenn wir den Koran als ein menschliches Werk verstehen, mit allem, was zu einem Menschen gehört, kann man die gewaltbejahenden Seiten neutralisieren und die spirituellen Passagen betonen, die die Gläubigen brauchen, um Trost und Liebe zu empfinden“, so Abdel-Samad. Johanna Grillmayer, religion.ORF.at Links: Droemer Knaur Interview in der „Main Post“ https://religion.orf.at/stories/2799076 /

3Christoph Luxenberg Koliko je aramejski Kur'an? Koliko je aramejski Kur'an? Koliko je aramejski Kur'an? Neue Zürcher Zeitung br. 28, subota, 3. veljače 2001., stranica 841 Značajke, književnost i umjetnost Wie aramäisch ist der Koran? Ein provokatives Buch zur Deutung «unklarer» Stellen Von MONA NAGGAR http://www.christoph-heger.de/Mona_Naggar_Wie_aramaeisch_ist_der_Koran_NZZ_2001-02-03.pdf Provokativna knjiga za tumačenje „nejasnih“ odlomaka Autor MONA NAGGAR Kada je prorok MOHAMMED umro 632. godine, Koran je postojao u svom sadašnjem obliku još ne. To svjedoči i islamska tradicija. Bilo je ljudi koji su bili dijelovi Kurana znao napamet i bilo je zapisanih zapisa. Ali već prvi nasljednici MOHAMMED-i su pokušali proizvesti izdanja Kur'ana. Najznačajnije izdanje je trećeg halifa, UTHMAN (644-656), o kojem smo danas Temeljem ovog teksta Kur'ana. UTHMAN je ostavio primjerke u tada najvažnijim islamskim gradovima Pošalji. Različite verzije treba uništiti. Ali oni kruže stoljećima Takozvana "nekanonička" čitanja koja se u UTHMAN izdanju koriste s gramatičkim i težak sadržaj. Da bismo razumjeli podrijetlo različitih čitanja, treba imati na umu razvoj arapskog pisma. U 7. stoljeću još nije bilo dijakritičkih točaka koje su razlikovale suglasnike koji su pisani na isti način. Kratki samoglasnici nisu bili označeni, dugi nisu uvijek označeni. Fiksirana je samo skela. Međutim, različita čitanja nisu rezultirala ozbiljnim razlikama u značenju. Osim toga, neki odlomci u tekstu Kur'ana imali su egzegete još od islamskog Rano zabrinjavajuće. Uz još više problema s interpretacijom "nejasno" ili "Tamni" odlomci bavili su se prevoditeljima sa zapadnog Korana, koji nisu bili zadovoljni pokušajima muslimanskih učenjaka da im objasne. Evo nove studije CHRISTOPH LUXE MOUNTAIN jedan. Autor polazi od jezične situacije za koju se priča da je postojala u prvim desetljećima 7. stoljeća. U to vrijeme praksa pisanja arapskog jezika dopuštala je nejasnoće i siro-aramejski, veliki kulturni jezik Bliskog Istoka, prakticirao još jedan veliki utjecaj. LUXENBERG nastavlja u nekoliko koraka na rasvjetljavanju spornih stajališta. Prvo izvlači ponovno je pogledao veliku eksegezu Korana od strane TABARI-ja i glavni leksikon «Lisan Al-Arab». Ako to ne dovede do rezultata, provjerava je li isti u siroaramejskom Korijen koji ima drugačije značenje, ali bolje se uklapa u kontekst. Još jedan korak je to Promijenite dijakritičke točke da biste dobili smisleniju arapsku riječ. od Zatim se dijakritičke točke mijenjaju kako bi se dobio aramejski korijen. Posljednji korak pokušava arapski izraz prevesti na aramejski o semantičnosti siroaramejskog izraza. Ovom metodom CHRISTOPH LUXENBERG postiže bogat prinos interpretativnih pristupa. Na taj način on "ispravlja" određena čitanja konsonantskih sojeva, a on objašnjava neke gramatičke i pravopisne posebnosti u tekstu Kur'ana s utjecajem siro-aramejskog jezika. Koristeći semantički sadržaj nekih siro-aramejskih glagola, on nudi šire značenje za arapske riječi. Spektakularno je njegovo novo čitanje dvaju stihova u suri 44 i 52. Obećava velikooki huri (rajske djevice) koji su ušli u raj, fiksni element islamskog koncepta zagrobnog života. Prema LUXENBERG-ovom čitanju, blagoslovljeni samo čekaju tamo bijelo, kristalno čisto grožđe. Ostali stihovi koji opisuju ove hurije također su interpretirani na sličan način. Naravno, nije ništa novo što je arapski, a time i jezik Korana, posuđen iz stranih jezika. B. iz etiopskog, perzijskog, hebrejskog i naravno iz siro-aramejskog jezika. Čak su i rani muslimanski kur'anski progonitelji raspravljali o ovoj činjenici. 1 http://web.archive.org/web/20041012041910/http://www.nzz.ch/2001/02/03/li/page-article732B7.html (2013/10/14). 2 Mona_Naggar_Wie_aramäisch_ist_der_Koran_NZZ_2001-02-03.doc 2/2 Ali tijekom pojave dogme o čistoći kur'anskog jezika, to uvijek ima teže govoriti o nearapskim elementima u Kur'anu. Zapadne islamske studije bavile su se široko posuđivanjem aramejskog jezika u Kur'anu. Ali prihvaćeno je među mnogim učenjacima da je sveta knjiga muslimana u napisan je arapski jezik, koji se nalazi negdje između Hidžazovog dijalekta i prevladavajućeg književnog jezika na visokoj razini. LUXENBERG dovodi u pitanje svoje dokaze o visokom udjelu siroaramejskih elemenata. Za autora je to aramejsko-arapski miješani jezik koji kasnije generacije više ne razumiju i ne razumiju zbog toga je često bio pogrešan. LUXENBERG g pretpostavlja da je usmena tradicija Kur'ana prije uvođenja prekinuta je nova praksa pisanja. Ovdje se, međutim, postavlja pitanje zašto bi usmeni prijenos najvažnijeg teksta mladoj muslimanskoj zajednici trebao prekinuti. Nastavlja se Autor na temu o kojoj se na Zapadu dugo raspravljalo: utjecaj kršćanina Promišljena i drevna kršćanska liturgija u Kuranu. Na primjer, Sura 108 temelji se na kršćansko-sirijskoj liturgiji, a grožđe u raju također se kaže da potječe iz kršćansko-sirijske literature. Nada se da će knjiga CHRISTOPH LUXENBERG dovesti do živahne znanstvene rasprave. To bi moglo biti malo zapreka da znanstvenik stoji iza vas Skriveni pseudonim. KRISTOF LUKSENBERG: Siroaramejsko čitanje Kur'ana. Berlin (Verlag Das Arabische Buch) 2000. 311 stranica, Fra 58.-.

Još jedan bliski pogled na "Jonain znak" mojim Another close look at the "Sign of Jonah" by me https://answering-islam.org/Cross/sign.html Jonin znak, ili: Je li Isus učinio samo JEDNO Čudo? Ovo je moja završna izjava iz rasprave koja se održala na newsgrupi soc.religion.islam: Opovrgavajući mišljenje dr. Raufa da Isus nije učinio nikakva čuda, ali jedan - koji temelji na "njegovom tumačenju" Mateja 12:39 Nadam se da će ovaj članak jednom zauvijek pokriti ovu temu. Mislim da je tema iscrpljena i nemam dojam dr. Rauf [ili bilo tko drugi, ali do sada je to bilo samo između nas dvoje] iznosi bilo koji novi materijalni ili čvrst dokaz na kojem bi ih mogao temeljiti spekulativne teorije. Dragi dr. Rauf, Isus govori o svojoj smrti desetak puta prije nego što se dogodi, on tako kaže opet na pojavljivanjima kao uskrsli Gospodin, da je MRTAV. Neke od njih sam vam citirao ranije, ali siguran sam da jeste u mogućnosti da ih sve pronađete sami ako to stvarno želite znati. Isus čini mnoga čuda i govori Židovima ako ne želite vjerovati moje riječi, onda mi vjerujte barem zbog svih čuda koja činim. [Ivan 10: 37-38, samo radi zapisnika] Svih ovih stotina stihova koje bih mogao predstaviti tamo gdje Isus radi čuda [i za koja nesumnjivo znate] su potpuno nebitna vama kako se čini iz vaše argumentacije. Sva vaša interpretacija Biblije visi na JEDNOM overliteralistički protumačena Isusova rečenica. Ali ako postoji 100 stihova koji jasno govore mnogih čudesa i postoji jedan stih koji u početku izgleda pomalo čudno prizor, ne bi li se složio da se mora tumačiti ona čudna svjetlost 100 bistrih? I ne uzimati najekstremnije objašnjenje za onog "neparnog", a zatim kažu da su svih ostalih 100 samo iluzija? Posebno mi se čudno čini što toliko inzistirate na tome doslovnom tumačenje ove fraze "nikakvo čudo, već znak Jona" dok je bio u za sve drugo ste izabrali "simboličku" interpretaciju umjesto jasne doslovni, npr. osobito kad Isus govori o svom povratku i njegovom povratku jasni znakovi da "simbolizirate" kriterije za njegov istinski drugi dolazak tako da ga možete primijeniti na gospodina Ahmada i proglasiti ga vraćenim Mesija. Ok, još jedan napor ovdje da NADALJNO mogu cijelu ovu stvar počivati i pokazati vam da griješite čak i u pogledu stiha koji vi isključivo osloniti se na. U članku <4j2mh1$alr@usenet.srv.cis.pitt.edu >, "Dr. Ijaz A. Rauf" piše: | U biblijskim stihovima Isus (AS) tragačima poručuje: "Nitko neće | biti dano osim znaka Jona "zar ne? Pogrešno! Dopustite mi da ponovo citiram ovaj stih i u kontekstu. Nakon što je Isus učinio mnoga čudesa [Matej poglavlje 1-12] i učinio posebno moćan samo pred njihovim očima reagiraju punjenjem nego time što je od đavla. Matej 12: 22 Tada su mu doveli čovjeka opsjednutog demonima, koji je bio slijep i nijem, a Isus ga je izliječio, tako da je mogao i razgovarati i vidjeti. 23 Sav se narod zapanjio i rekao: "Može li ovo biti Sin Davidov?" [tj. Mesija] 24 Ali kad su to čuli farizeji, [da ljudi na temelju ovog čuda misle da je on Mesija] rekli su, "To je samo Belzebub, princ demona, da ovaj momak tjera demone ". Nakon toga postoji ozbiljna rasprava o Isusu i farizejima o duhovna snaga i porijeklo Isusove moći. A Isus ne poriče već potvrdite da je upravo učinio čudesno djelo snagom Božjom: 28 Ali ako istjeram demone [kao što ste upravo vidjeli!] Duhom Božjim, tada je na vas došlo kraljevstvo Božje. A u tekućem sporu Isus nema puno toga dobrog za reći o njihovim zla srca. 34 Viplodiju poskoka, kako vi koji ste zli možete reći bilo što dobro? Jer iz prelijevanja srca govore usta. 35 Dobar čovjek donosi dobre stvari iz dobra pohranjenog u njemu, i zli čovjek izvlači zle stvari iz zla pohranjenog u njemu. 36 Ali kažem vam da će muškarci morati dati račun na dan presuda za svaku neopreznu riječ koju su izgovorili. 37 Jer po svojim riječima bit ćete oslobođeni, i po svojim riječima bit ćete osuđeni. " 38 Tada mu rekoše neki farizeji i učitelji zakona: "Učitelju, želimo od vas vidjeti čudesan znak." 39 Odgovorio je: "Zla i preljubnička generacija traži čudesan znak! Ali, NITKO joj neće biti dodijeljen osim znaka proroka Jone. +++++++++++++ ^^^^^ 40 Jer kao što je Jona tri dana i tri noći bio u stomaku golemog riba, pa će Sin Čovječji biti tri dana i tri noći u srce zemlje. Isusovu ste izjavu u stihu 39 pretvorili u apsolut izjava koja "Nema čuda (uopće) hoće (uvijek - bilo prošlost ili sadašnjost ili budućnost) dati (bilo kome) osim znaka Jona ". Sve (...) sam dodao, ali uhvatite ono što govorite. Nadam se da je već jasno da to NIJE Isus rekao. Samo na razini gramatike, zanemarite BUDUĆE vrijeme "bit će s obzirom "što ostavlja dovoljno prostora za prošla čuda. A onda ste izbrisali "njemu", tj. adresat izjave i promijeni ga u "svi ljudi". Dopustite mi da vam dam ilustraciju koja daje dobru paralelu s situacija. (Nadam se da nemate tako zlog brata, ali samo pretpostavimo.) Zamislite da je vaša majka cijeli dan radila u kuhinji na pripremama nekoliko tečajeva za veliku gozbu koja će se održati sutra. Dok si ti bio marljivo radite na novom poslu i nažalost ne biste je mogli podržati, tijekom dana vaš mlađi brat tinejdžer provodi vrijeme dokono i ni ne pada na pamet da pomogne majci. Sad, tvoja majka voli ga unatoč tome i kad dođe kasno popodne i gladan je ona mu nudi dio "viška" pripremljene hrane koja nije stane na pladanj. Zamislite sada da se vaš brat naježi, pojavi se gađenje na licu i kaže: "Vi to zovete 'hranom'? Želim NEŠTO JESTI." Ne bi li to bilo samo nevjerojatno uvredljivo i otkrilo zlo srce u tvoj mlađi brat? Zamislite sljedeću reakciju svoje majke na svog brata: "Do sutra nećete dobiti ništa za jelo do festivalske večere." Sad, biste li zaključili da je vaša majka očito mislila: * Nitko od vaše braće i sestara, kao ni njezin suprug, neće dobiti bilo što za jelo. * Ovaj sin - nikada prije u životu - nije ništa jeo (ili im je ponuđeno bilo što za jesti). To je otprilike najgluplji zaključak koji biste mogli izvući iz svega ovoga, zar ne mislite tako? Ali upravo to radite s Isusovom izjavom u vrlo sličnoj situaciji. Majka je razgovarala samo sa svojim sinom [vašim brat] prilikom davanja ove izjave. Izjavila je da "vi" niste uključili netko drugi. "Preostali ostaci" gozbe nude se samo članovima obitelji kao što se Židovima nude "predčudesa" - a neki ih uzimaju a drugi im se rugaju. Na blagdan = Isusovo čudo u smrti i uskrsnuće - svi će ljudi [svi narodi, ne samo Izrael] uživati njegov plod, oproštenje grijeha i izlječenje prekinutog odnosa Boga i kvarenja prirode, premda će se u potpunosti ostvariti na Isusovom povratku i novom stvaranju novog neba i nove zemlje. Ali već sada kada se Isus prvi put pojavio, uručena su neka "čudesa" da pokažemo da se gozba stvarno sprema. Ne izmišljam to, to Biblija kaže: Kad je došla večer, dovedeni su mnogi koji su bili opsjednuti demonima njega, a riječju je istjerao duhove i izliječio sve bolesnike. Ovo je trebalo ispuniti ono što je rečeno kroz proroka Izaiju: Uzeo je naše nemoći i nosili naše bolesti. To možete pronaći u Mateju 8: 16-17, citirajući pak Izaiju 53: 4 A 53. poglavlje u Izaiji jedan je od najjasnijih odlomaka u Stari zavjet koji predviđa patnju, smrt i uskrsnuće Mesije i da će to biti za oproštenje grijeha. Ali čak će i posljedice grijeha - uključujući svo zlo i bolesti - biti svladati i u ovoj pobjedi na križu. A Isusova su čudesa prve rate toga. [Da nije bilo gozbe majka ne bi morali su se onesvijestiti]. I baš kao što to čini majka, Isus govori zlim ljudima koji vide čudesni znakovi, ali preispitujte njegovu dobrotu i izjavite da jest demonski, da neće dobiti nikakav drugi znak do velikog sama će doći. Kao što gore ovo NE znači: * ... da ni nitko drugi neće dobiti znakove. * ... da oni (ili drugi) prije nisu imali nikakve znakove. I kao što je majka razgovarala samo s vašim bratom, tako i Isus ovdje razgovara samo onima koji ga pitaju, a to su tvrdoglavi farizeji. On nije objavivši javno sve stanovnike Izraela. Ili učiniti stvarno želite uključiti Isusovu majku i njegove učenike Isus kaže "gnijezdo vipersko" i "zli i preljubnici" generacija"? I baš kao što vaš brat može odbiti čak i sudjelovati i jesti u gozba, to čak ne znači da će oni "vidjeti" znak Jone ako inzistiraju da ostanu na svojim zlim putovima. Vjerujte mi, prazna grobnica za njih je bila šok. Dobili su svoj znak Jona. Ali kakva je njihova reakcija? Smišljaju plan, isplaćuju čuvare (koji im je prijavio sve što se dogodilo) da šute i kažu da je učenici su ukrali tijelo. Iako su znali da je znak tamo to i dalje odbijaju i vjeruju Isusu koji im je rekao unaprijed da će uskrsnuti iz mrtvih. [Matej 27: 62-64; 28: 11-13]. Vaše čitanje jedine rečenice u Isusovu obećanju "Jonain znak" vodi vas do gluposti gotovo svih punih evanđelja čudesa. Vjerujete li da su pisci evanđelja [čak i uzeti kao ljudi] bili su potpuni idioti i nisu mogli razumjeti što su su se sami pisali? Možete li vidjeti kako se SVA vaša interpretacija Biblije temelji na a potpuno nerazumno doslovno tumačenje jedne rečenice Isusov - izvađen iz konteksta? Zaista se stvarno nadam da će ovo objašnjenje jednom riješiti ovo pitanje i za sve i ovo je sada "stvarno mrtvo" i neće ga više oživljavati. Bez ozbiljnih suprotnih dokaza dajući dokaz IZ BIBLIJE da moje objašnjenje ne može biti točno, barem ću odbiti nastaviti raspravljajući o tim nagađanjima. Bez ozbiljnih novih dokaza samo ću reći: "Svakom svoje tumačenje." Slobodni ste napraviti svoj vlastiti. Vjerujem da je potpuno bez veze s tekstom, ali vi mogu se složiti. Lijepi Pozdrav, Jochen Katz PS: Za sve Ahmadije koji teško vjeruju u bilo koga vrsta uskrsnuća uopće [kako je ranije u ovom naznačio dr. Rauf thread] Preporučio bih im da prouče odlomak iz Evanđelja prema Marko 12: 18-27 , gdje Isus odgovara na istu nevjeru kad se saduceji pokušavaju ismijavati. Raspeće odgovor na islamsku početnu stranicu

Abdullah ibn Sa`d Ibn Ebi Sarh Članak u nastavku zasnovan je na vrlo nepotpunim informacijama. S pravom je dobio muslimanski odgovor koji, međutim, nije dao ni sve izvore. Neko ćemo vrijeme preraditi ovaj članak u svjetlu ovih daljnjih informacija. Za sada, također pročitajte dva dodatna članka: Odgovor muslimanskog tima [ažuriran je nakon dolje povezanih rasprava] Naš odgovor Halidova reakcija Naš odgovor Dodatni komentari: [ 1 ] Izvorni članak: Izvori Kur'ana Prilozi `Abdullah ibn Sa`d Ibn Abi Sarh Sažetak Muhammed je dao da mu pisari zapisuju svoja otkrića. Jedan pisar bio je `Abdullah Ibn Sa'd Ibn Abi Sarh. Dok je Sarh zapisivao ova otkrića, često je davao prijedloge za poboljšanje njihovih formulacija. Muhammad se često slagao i dopuštao promjene. Na kraju je Sarh napustio islam, znajući da to ne može biti od Boga ako puki pisar smije promijeniti Božju riječ. Kasnije, nakon osvajanja Meke, Muhammad je naredio Sarhovu smrt. Uvod Tijekom Muhamedovih 23 godine proročke službe, Muhamed je tvrdio da je primio objave od Boga, koje mu je dao anđeo. Muhammad je koristio mnoge muškarce, koji su funkcionirali kao knjigovođe, da bi zapisao ta pretpostavljena otkrivenja. Različiti su pisari zapisali različita otkrića. `Abdullah Sarh bio je jedan od Muhamedovih pisara. Očito je da je Sarh imao neke književne vještine, ponekad sugerirajući poboljšanja Muhammeda u formulaciji izgovaranog Kur'ana. Muhammad se često slagao sa Sarhovim poboljšanjima i dopuštao promjene. Sarh je na kraju napustio islam jer je znao da nijednom pukom pisaru ne smije biti dopušteno da promijeni nešto što je proglašeno Božjom riječju. Promjene su bile dovoljno česte da je Sarh shvatio da nešto nije u redu. Po odlasku iz islama, Sarh je postao prijetnja vjerodostojnosti Kur'ana. Ne bi se više vjerovalo da je riječ Božja da je čovjeku bilo dopušteno uređivati je i mijenjati. Sarhova prijetnja vjerodostojnosti Kur'ana bila je i prijetnja Muhamedovoj vjerodostojnosti. Nijedan pravi prorok ne bi dopustio da se Božja riječ promijeni. Sarh je napustio islam i živio u Meki. Nešto kasnije, Muhammed i njegova vojska krenuli su prema Meki i zauzeli je bez borbe. Tog je dana Muhammed naredio ubojstvo 10 ljudi koji žive u Meki. Muhammad je rekao "Ne daj Bože ubijanja u Meki, osim ovog jednog dana." Sarh je bio jedan od ljudi koje je Muhammad naredio da budu ubijeni. Njegov zločin? Napustio je islam i predstavljao je prijetnju vjerodostojnosti Kur'ana i Muhammedovom poslanstvu. Ne čudi onda što ga je Muhamed želio mrtvog. PREDSTAVLJANJE ISLAMSKIH IZVORA # 1 SIRAT RASUL ALLAH Citirajući iz "Života Muhammeda", Guillaumeov prijevod Ibn Hishamovog "Sirat Rasul Allah", sa stranice 550: [riječi u zagradama [] su moje] Apostol je naredio svojim zapovjednicima kad su ušli u Meku, samo da se bore protiv onih koji su im se oduprli, osim malog broja koji su trebali biti ubijeni čak i ako su pronađeni ispod zavjesa Ka`be. Među njima je bio `Abdullah b. Sa`d, brat B. `Amira b. Lu'ayy. Razlog zbog kojeg je naredio da ga ubiju bio je taj što je bio musliman i znao je zapisivati otkrivenje; zatim se odmetnuo i vratio se u Qurahysh [Meku] i pobjegao `Osmanu b. `Affan čiji je bio udomitelj. [`Uthman je bio jedan od Muhammedovih najbližih prijatelja, a kasnije je postao kalif islama]. Ovaj ga je skrivao sve dok ga nije doveo apostolu nakon što je situacija u Meki bila mirna i zatražio da mu se odobri imunitet. Navode da je apostol dugo šutio dok napokon nije rekao da,[davanje `Abdullahu imuniteta od naloga za izvršenje]. Kad je `Uthman otišao, [Muhammed] je rekao svojim saputnicima koji su sjedili oko njega," Šutio sam da bi neko od vas mogao ustati i udariti mu glavu! " Jedan od Ansara [Muhamedovih pomagača iz Medine] rekao je, zašto mi onda nisi dao znak, o apostole Božji? "On [Muhammed] odgovori da prorok ne ubija pokazujući prstom. NAPOMENA: Sirat Rasul Allah je najranija i najautentičnija biografija Muhammeda. Čak je napisan i prije sastavljanja hadisa. # 2 KITAB AL-TABAQAT AL-KABIR [Napomena: riječi u zagradama [] su moje]. Također sam dodao () zagrade za povezivanje brojeva s osobama s popisa. Muhammed je naredio smaknuće 10 ljudi kada je zauzeo Mekku. Evo popisa imena pronađenih u Ibn Sa`d "Tabaqat", svezak 2., stranica 168. Allahov apostol je ušao preko Adhahira, [u Meku], i zabranio borbu. Naredio je da se ubiju šest muškaraca i četiri žene, to su (1) Ikrimah Ibn Abi Jahl, (2) Habbar Ibn al-Aswad, (3) Abd Allah Ibn Sa`d Ibn Abi Sarh, (4) Miqyas Ibn Sababah al -Laythi, (5) al-Huwayrith Ibn Nuqaydh, (6) Abd Abbah Ibn Hilal Ibn Khatal al-Adrami, (7) Hind Bint Utbah, (8) Sara, mawlat (anfranširana djevojka) Amra Ibn Hashima, (9) ) Fartana i (10) Qaribah. Povremeno Sirat i Tabaqat koriste različito ime za istu osobu. 3. na gore navedenom popisu je takav slučaj. Razlike u imenu nastaju zbog količine obiteljskog podrijetla navedenog za ime muškarca i engleskog prijevoda. Ibn Sa`d potkrepljuje Ibn Ishaka i kaže na stranici 174: Osoba al-Ansara položila je zavjet da će ubiti Ibn Ebi Sarha [već spomenutog Abdallaha] ako ga vidi. `Osman čiji je on bio udomitelj (Ibn Abi Sarh), došao je i zauzeo se za njega kod poslanika. Ansari su čekali signal proroka da ga ubije. `Utman se zauzeo i on ga je [Muhammed] pustio. Allahov poslanik rekao je ensarijama: "Zašto niste ispunili svoj zavjet?" Rekao je: "O Allahov apostole! Držao sam ruku na dršci mača i čekao tvoj znak da ga ubiješ." Prorok je rekao da bi signaliziranje predstavljalo kršenje vjere. "Prorok se ne ponaša da daje znak." NAPOMENA NA TABAKATU: Tabaqat je na engleski preveo Moinul Haq, Pakistanac. Njegov rad objavilo je pakistansko Povijesno društvo. Objavljen je na engleskom jeziku u dva sveska. Naslov znači "Knjiga glavnih razreda". To je u osnovi biografija Muhammeda. # 3 Iz Al-Sire , al-'Iraqi Književnici Muhammedovi imali su 42 broja. `Abdallah Ibn Sarh al-`Amiri bio je jedan od njih i bio je prvi Kurejšit među onima koji su pisali u Meki prije nego što se okrenuo od islama. Počeo je govoriti: "Ja sam Muhammeda usmjeravao kamo god sam htio. Diktirao bi mi 'Najviši, Mudri', a ja bih zapisivao samo 'Mudri'. Tada bi rekao:" Da, sve je to isto ". U određenoj je prilici rekao:" Piši takvo i onakvo ", ali ja sam napisao samo" Piši ", a on je rekao:" Piši što god želiš. "" Pa kad je ovaj pisar razotkrio Muhameda, napisao je u Kur 'an, "A tko čini veće zlo od onoga koji protiv Boga kova laž, ili kaže:" Meni je to otkriveno ", kad mu se ništa nije otkrilo." Tako je na dan kada je Muhammed osvojio Meku,zapovjedio je da se ubije njegov pisar. Ali pisar je pobjegao `Osmanu Ibn` Affanu, jer je `Osman bio njegov hranitelj (majka mu je dojila` Osmana). `Osman ga je, dakle, držao podalje od Muhammeda. Nakon što su se ljudi smirili, `Uthman je doveo pisara Muhammedu i potražio zaštitu za njega. Muhammed je dugo šutio, nakon čega je rekao da. Kad je `Uthman otišao, Muhammad je rekao" Šutio sam samo da biste ga vi (ljudi) trebali ubiti. "Šutio sam samo da biste ga vi (ljudi) ubili. "Šutio sam samo da biste ga vi (ljudi) ubili. " Gornji citat na engleskom i arapskom jeziku dolazi iz odgovarajućeg izdanja je li Kur'an nepogrešiv? napisao `Abdallah` Abd al-Fadi, redni broj VB 4009 E, Svjetlo života , poštanski pretinac 13, A-9503 Villach, Austrija. Knjiga je dostupna na engleskom i izvornom arapskom izdanju. Al-Iraka se poziva na Suru 6:93 gore. Iz Dawudova prijevoda Sura 6:93 glasi: Tko je opakiji od čovjeka koji izmišlja laž o Bogu ili kaže: "Ovo mi se otkrilo", kad mu se ništa nije otkrilo? Ili čovjek koji kaže: "Mogu otkriti slično onome što je Bog objavio"? # 4 Al-Baidawi komentirajući Kur'an, Sura al-An`am 6:93 "'Meni je to otkriveno', kad mu se ništa nije otkrilo" odnosi se na `Abdallaha Ibn Sa`da Ibn Abi Sarha, koji je nekada pisao za Božjeg poslanika. Objavljen je ajet (23:12) koji kaže: "Stvorili smo čovjeka od vađenja gline", a kada je Muhammed stigao do dijela koji kaže, "... nakon toga smo ga stvorili kao drugo stvorenje (23:14),` Abdallah je rekao: „Neka je blagoslovljen Bog najljepši od stvoritelja!", Začuđen detaljima čovjekova stvaranja. Prorok je rekao: „Zapiši to; jer je tako otkriveno. "` Abdallah je posumnjao i rekao: "Ako je Muhammed istinoljubiv, ja primam objavu koliko i on, a ako je lažov, ono što sam rekao dobro je od onoga što je rekao." Citirano iz poznatog Tafsir-a Anwar al-Tanzil wa Asrar al-Ta'wil od `Abdallah Ibn` Umara al-Baidawija. RASPRAVA Iznad sam iznio detalje i kontekst naredbe za ubojstvo `Abdullaha ibn Sarha. Bio je prijetnja vjerodostojnosti Kur'ana. Bio je musliman, surađivao je s Muhammedom u zapisivanju Kur'ana i povremeno je sugerirao neke manje promjene ili je namjerno propuštao ili dopunjavao. `Abdullah je na kraju shvatio da, ako je ovaj Kur'an uistinu od Boga, na njegov prijedlog neće biti promjena. Sarh je shvatio da su islam i Kur'an lažni i vratio se u Meku. Nakon što je Muhammed zauzeo Mekku i izdao naredbu da ga ubiju, sakrio se s `Uthmanom koji je bio jedan od Muhammedovih najbližih drugova. Kasnije se Sarh založio za amnestiju. Muhammad je želio da ga jedan od njegovih ljudi ubije na licu mjesta, ali nisu znali bi li trebali, jer nisu mogli čitati Muhammedove misli. Tako ga je konačno Muhammed oprostio. Ovdje vidimo da je Muhamed zaista želio da Sarh umre. Ali Muhammad je to riješio na vrlo iracionalan način. Muhammad izdaje edikt da se čovjek pogubi, ali ne uspijeva ga izvršiti jer ne želi davati znak rukom ili namigivati okom ??? Zašto ga Muhamed nije sam ubio? Ako je ovaj čovjek počinio takav zločin koji ga je koštao života, zašto Muhammad nije vidio da se izvrši njegova smrtna kazna? Kakav je to zakon? "Počinili ste glavni zločin kažnjiv smrću, ali pustit ću vas da živite jer sam preponosan da bih signalizirao rukom." ??? Ovdje imajte na umu da sam Kur'an, objavljen u pogledu Sarha 6:93, naziva Sarha krajnje zlim. To pokazuje da je Muhammed htio-ne htio naredio. Ovaj čovjek nije počinio veći zločin, samo je razotkrio Muhammeda i Kur'an. Muhammad je samo želio da ovog čovjeka ubiju iz osobnih razloga. Ljudi su živjeli ili umirali na temelju Muhammedovog raspoloženja, a ne na osnovu zakona i pravde. Mnogi muslimani danas objavljuju da, "Kur'an je Allahov govor, objavljen u svom preciznom značenju i sročenju putem meleka Gabrijela, prenesen od mnogih, neponovljiv, jedinstven i zaštićen od Allaha od svake korupcije". Ahmad von Deffer "Ulum al-Qur'an", str21. Ipak otkrivamo da je Kur'an pretrpio korupciju. Zapamtite, svi izvori koje sam iznio potječu od ranih, iskrenih, predanih muslimanskih pisaca. Bilo je pobožnih muslimana, a ne umjerenih ili liberala koji bi stvarni islam promijenili iz vlastite lakoće. Dakle, čak i u povijesnim spisima islama, nalazimo dokaz korupcije Kur'ana. Napomena: Ovi dodaci `Abdullaha ibn Sarha i danas su dio Kur'ana. PITANJA 1) Zašto je Muhammed tako lako prihvatio Sarhov mirisni dodatak svojim "objavama"? 2) Da je Muhammed tako lako prihvatio Sarhove uloge, zar nije mogao prihvatiti uloge svojih drugih pisara i spojiti ih u Kur'an? Moderni učenjaci pokazali su da je stil Kur'ana slomljen i ponovno kombiniran, (pogledajte Bellov "Uvod u Kur'an" za dodatne detalje o tekstualnim i stilskim manama unutar Kur'ana). 3) Budući da se Muhammedu svidio Sarhov dodatak, nije li mogao dodati i druge priče za uljepšavanje Kur'ana? Ispitujući sastav Kur'ana, otkrivamo da postoje mnoge priče posuđene iz drugih religijskih izvora: Starog zavjeta, Novog zavjeta, drugih djela židovstva (Mišna, komentari midrašika poput onih koji se nalaze u rabina Pirkea Eliezera itd.) ., predislamske vjerske priče, sabejstvo, druga poganska religija itd. Jesu li i one mogle biti posuđene? 4) Ako je ova priča o Sarhu bila izmišljotina, zašto ju je toliko ranih muslimanskih pisaca dokumentiralo? Svakako pobožni muslimani ne bi dokumentirali laž koja služi da potkopa njihovu vjeru. ZAKLJUČAK Iznijet je dokaz da je Kur'an ukaljan. Rani muslimanski pisci pokazali su da u Kur'anu ima korupcije. Oni su također prikazali Muhamedove stvarne motive. Sarh je dodao Kur'anu; to je shvatio i napustio islam. Muhammad je tada znao da postoji još jedna prijetnja njegovoj vjerodostojnosti. Nakon što je Muhammad zauzeo Meku, naredio je Sarhovu smrt da izbriše prijetnju. Zbog svoje taštine Muhammad nije dao Sarha ubiti, već ga je morao pomilovati. Do danas postoji ta korupcija u Kur'anu. Nadalje, vidjeli smo na kojim je principima Muhammad doista djelovao; načela raspoloženja, a ne zakona. (Prepisano i malo prilagođeno izvorniku na Islamu objavljenom uz odobrenje autora.) Izvori Kur'ana odgovor na islamsku početnu stranicu

Allahove desne ruke Quran Sura 5:64 Jevreji govore: Allahova ruka je stisnuta!" Stisnute bile ruke njihove i prokleti bili zbog toga što govore! Ne, obje ruke Njegove su otvorene, On udjeljuje koliko hoće! A to što ti objavljuje Gospodar tvoj pojačaće kod mnogih od njih zabludu i nevjerovanje. Mi smo ubacili među njih neprijateljstvo i mržnju sve do Smaka svijeta. Kad god pokušaju potpaliti ratnu vatru, Allah je ugasi. Oni nastoje na Zemlji smutnju praviti, a Allah ne voli smutljivce. Crni je kamen Allahova desnica na Zemlji kojom se rukuje sa Svojim robovima kao što se čovjek rukuje sa svojim bratom.” (Abdurrezzak, 5/39/8919; El-Fakihi, Ahbaru Mekke, 1/89/20; El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/450/428; i Ibn Ebu Omer, El-Musned, 3/326/1295 /El-Metalibul-alije/) Znaci Ukupno Allah ima TRI desne ruke Sura 48:10 Oni koji su ti se zakleli na vjernost – zakleli su se, doista, na vjernost samome Allahu – Allahova Ruka je iznad ruku njihovih! Onaj ko prekrši zakletvu krši je na svoju štetu, a ko ispuni ono na što se obavezao Allahu, On će mu dati veliku nagradu. ---------------------------------------- Allâh ima dvije ruke i obje su desne Allâh ima dvije ruke i obje su desne Autor: Imâm Ebû Bekr el-Âdžurrî Izvor: eš-Šerî´ah, str. 329-330 Dâr el-Kitâb el-´Arebî 268 – Ibn ´Umer (radhijallâhu ´anh) je ispričao da je Allâhov Poslanik (sallallâhu ´alejhi ve sellem) rekao: “Prvo što je Allâh (´azze we džell) stvorio bila je olovka. Uzeo ju je sa Svojom desnom Rukom, a obje Njegove ruke su desne, i zapisao postojanje svijeta, učinjena djela, pobožna i griješna, zelenilo i sasušeno.” 269 – ´Abdullâh bin ´Amr (radijallâhu ´anhumâ) je ispričao da je Allâhov Poslanik (sallallâhu ´alejhi ve sellem) rekao: “Na Sudnjem Danu, pravedni će biti uz Allâhovu (´azze wa džell) desnu Ruku, a obje Njegove Ruke su desne, na minberima od svjetla.” [1] 270 – ´Abdullâh bin Salâm (radijallâhu ´anh) je rekao u podužem hadisu: “Zatim je rekao (Allâh): “Âdeme, izaberi!” On je rekao: “Gospodaru, biram tvoju desnu Ruku a obje tvoje Ruke su desne.” On ju je pružio i u njoj vidio svoje potomstvo od Džennetlija. On je rekao: “Gospodaru, ko su ovi?” On je rekao: “Tvoje potomstvo sve do Sudnjeg Dana koje sam Ja odredio da ću stvoriti za Džennet.”” Sunan an-Nesa'i 5379 Od 'Abdullah bin' Amr bin Al-'se prenosi da je: Poslanik, s.a.v.s., je rekao: "Oni koji su pravedni i pošteni bit će sa Allahom, dž.š., na svjetlosnim prijestoljima, s desne strane Milostivog, oni koji su pravedni u svojim odlukama i u odnosima sa svojim porodicama i oni za koje su oni nadležni. " Muhammed (jedan od prenosilaca) je u svom hadisu rekao: "I obje Njegove ruke su desne ruke." Sahih Muslim 2788 a Abdullah b. Omer je prenio da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Allah, dž.š., bi na Sudnjem danu savio nebesa, a zatim bi ih stavio na desnu stranu i rekao: Ja sam Gospodar; gdje su oholi, a gdje ponosni (danas)? Savijao bi zemlju (stavljajući je) na LIJEVU ruku i govorio: Ja sam Gospodin; gdje su oholi, a gdje ponosni (danas)? Sahih Muslim 2788 a Abdullah b. 'Umar reported Allah's Messenger (ﷺ) saying: Allah, the Exalted and Glorious, would fold the Heavens on the Day of Judgment and then He would place them on His right hand and say: I am the Lord; where are the haughty and where are the proud (today)? He would fold the' earth (placing it) on the LEFT hand and say: I am the Lord; where are the haughty and where are the proud (today)?

Sura 58:22 protiviti se Muhamedu 19. Može li se vjerovati u Boga i u isto vrijeme protiviti Muhamedu? Kur'an da je sljedeću izjavu: Sura 58:22 „Nećeš pronaći nijedne ljude koji vjeruju u Allaha i u Posljednji Dan, a da vole one koji se Allahu i Poslaniku Njegovu suprotstavljaju, makar im oni bili očevi njihovi, ili braća njihova, ili rođaci njihovi. Njima je On u srca njihova vjerovanje usadio i svjetlom Svojim ih osnažio, i On će ih uvesti u džennetske bašče kroz koje će rijeke teći, da u njima vječno ostanu. Allah je njima zadovoljan, a i oni će biti zadovoljni Njime. Oni su na Allahovoj strani, a oni na Allahovoj strani će, sigurno, uspjeti.“ Primijetimo da prva rečenica u tom stihu nije zapovijed nego je formulirana kao izjava činjenice. Zapovijed nije manjkava postojanjem nekoliko ili mnogo ljudi koji je ne izvršavaju. Ali opća tvrdnja koja nešto izlaže kao sigurnu činjenicu može biti pokazana pogrešnom ako se pruže primjeri za suprotno. Prva izjava u 58:22 je pogrešna zbog nekoliko razloga. Teško mi je zamisliti da ne postoje obraćenici na islam (bilo to bivši kršćani, agnostici, ateisti, pogani ili neki drugi) koji sada iskreno vjeruju u Allaha i u Posljednji Dan, ali koji i dalje vole svoje roditelje i sinove i braću koji ne vjeruju u islam, i odbijaju Muhameda kao poslanika Božjega. Uzeto kao izjava činjenice o svim muslimanima, ta tvrdnja u Suri 58:22 je zasigurno bila pogrešna u Muhamedovo vrijeme koliko je pogrešna i danas. Iako su neki oštri i nemilosrdni koliko to muslimani mogu biti, većina muslimana su normalni ljudi i ova izjava ne može biti istinita za sve muslimane na način na koji je zapisana. Svi koji poznaju kršćansku vjeru znaju da kršćani vjeruju u Boga i u Posljednji Dan. Postoje brojni kršćani koji vole druge kršćane koji se opiru islamu. Da budem specifičan: moj otac je posvećeni kršćanin koji voli mene, autora ovog članka, a ja se očigledno odupirem i protivim Muhamedu i njegovoj poruci. I postoje i mnogi drugi kršćani oko mene koji me vole i prijatelji su mi. S toga, Sura 58:22 je objektivno pogrešna. Postoji činjenična greška u tom stihu. Još više, ta izjava nije samo činjenično pogrešna, nego stvara i logičnu kontradikciju u Kur'anu zato što Kur'an sam izjavljuje da su kršćani među onima koji vjeruju u Boga i u Posljednji Dan: Sura 2:62 „Oni koji vjeruju i oni koji su jevreji, kršćani i sabijci – ko god u Allaha i u onaj svijet vjeruje i dobra djela čini - doista čeka ga nagrada od Gospodara njihova; ničega se oni neće bojati i ni za čim neće tugovati.“ I Kur'an je tvrdoglav u svojim tvrdnjama da muslimani i kršćani vjeruju u istoga Boga: Sura 29:46 I sa sljedbenicima Knjige raspravljajte na najljepši način, ali ne i sa onima među njima koji su nepravedni - i recite: "Mi vjerujemo u ono što se objavljuje nama, a naš Bog i vaš Bog jeste - jedan, i mi se Njemu pokoravamo." Neupitno je da prema Kur'anu kršćani pripadaju 'ljudima koji vjeruju u Boga i Posljednji Dan' i s toga oni su dio ljudi na koji se odnosi Sura 58:22. Kršćanima je zapovjeđeno da vole jedni druge (Ivan 13:34-35) i da vole čak i svoje neprijatelje (Matej 5:44). Iako mnogi ne slijede u potpunosti tu zapovijed, postoje mnogi kršćani koji se trude da žive po tim zapovijedima. S toga, kršćani vole druge kršćane, i oni kršćani koji slijede Bibliju i vide kako islam proturječi Bibliji će se također oduprijeti i odbaciti Muhameda kao čovjeka koji je lažno za sebe tvrdio da je poslanik od Boga. Tako, postoje mnogi vjernici koji vjeruju u Boga i u Posljednji Dan i vole druge, a odbacuju islam.

o biblijskoj doktrini: Bog Iz serije: Istraživanje biblijskih nauka PRETHODNA STRANICA | SLJEDEĆA STRANICA 1. Pregled biblijske doktrine: Bog Povezani mediji I. Kako znamo o Bogu? A. Kroz opću objavu B. Kroz posebno otkrivenje 1. Prirodni svijet otkriva Boga (Djela 14: 15-17 ; Rim 1: 19-23) 2. Ljudska savjest otkriva Boga (Rim 2,14-16) 1. Čuda otkrivaju Boga. 2. Ispunjeno proročanstvo otkriva Boga. 3. Sam Isus Krist objavljuje Boga. (Heb 1: 1;Ivan 1:18 ) 4. Sveto pismo u cjelini otkriva Boga. a. Kad proširi prirodne zakone (Josh 10: 12-14 - sunce je stalo) b. Kada pravi iznimke od prirodnih zakona (2 kralja 6 - glava sjekire plutala) a. SZ (Iz.43: 28-45;Ezra 1: 1-4 - Cyrus je predvidio) b. NT (Mihej 5: 2 ; Matej 2,1 - Kristovo rodno mjesto) II. Možemo li dokazati Božje postojanje? O. Biblija to općenito pretpostavlja, a ne dokazuje (Post 1: 1). B. Biblija tvrdi da prirodni svijet zahtijeva Božje postojanje (Ps.19; Is.40: 26; Djela apostolska 14:17 ; Rim.1: 19 i dalje). C. Postoji nekoliko filozofskih dokaza za Boga koji su ponekad korisni za one koji sumnjaju. To su logični zaključci koji se također nalaze u Svetom pismu. 1. Kozmološki argument - Kako bi moglo išta biti da nije bilo Uzroka (Boga) koji je bio bez uzroka (Rimljanima 1:20 )? 2. Teleološki argument - Kako bi mogao postojati dizajn na svijetu da nema Dizajnera (Bog - Psalam 19: 1-6 )? 3. Moralni argument - Zašto bi ljudi prepoznali dobro i zlo ako ne postoji moralni Davatelj zakona (Bog - Rimljanima 2: 14,15 ; Jakov 4:12 )? 4. Ontološki argument - Odakle bi ljudi mogli dobiti ideju o Savršenom biću (Bogu) osim od samog Boga (Čin 17:27 ; Rimljanima 1:19 )? III. Kako možemo opisati Boga? Bog ima mnogo savršenih karakteristika (svojstava). A. Bog ima nekomunikabilna svojstva (obilježja koja pripadaju samo Bogu). B. Bog ima prenosive osobine (osobine koje se u čovjeku nalaze u ograničenom stupnju). 1. Samopostojanje (Ivan 5:26 ). 2. Nepromjenjivost (Psalam 102: 25-27 ; Primjer 3: 14;Jakov 1:17 ) - Bog ne mijenja svoju suštinu ili plan. 3. Beskonačnost 4. Svetost - Odsutnost zla i prisutnost čistoće (Lev.11: 44; Ivan 17:11 ; 1. Ivanova 1,5 - "svjetlo") a. Vječnost - beskonačno u vremenu (Ps.90,2) b. Sveprisutnost - Beskrajno u svemiru (Ps.139: 7-11) 1. Atributi intelekta 2. Atributi osjećaja 3. Atributi volje a. Sveznanje - Bog zna sve stvari stvarne i potencijalne (Ps.139: 16;Matt. 11:21 ). b. Mudar - Bog djeluje na temelju svog znanja da uvijek čini ono što je beskrajno najbolje (Rim.11: 33-36). a. Bog je ljubav - Bog je neshvatljivo aktivan za naše dobro (1. Ivanova 4: 8 ). b. Grace - nezaslužena usluga (Ef. 2: 8) c. Milosrđe - zabrinutost, suosjećanje (Jakov 5:11 ) d. Duga patnja - suzdržani kad su provocirani (2. Petrova 3: 9,15 ) e. Bog je pravedan - Bog je savršeno pravedan i točan u svom ophođenju s čovjekom (Ps.19: 9). a. Svemoć (Job 42: 2 ) Bog je u stanju učiniti sve što želi. Neće učiniti ništa protiv svoje prirode (grijeha) ili bilo čega što je logično kontradiktorno. b. Suverenitet (2. Ljetopisa 29: 11,12) Bog je konačni autoritet - vladar nad svim poslovima svemira. Može odlučiti dopustiti da se neke stvari događaju u skladu s prirodnim zakonima koje je on uspostavio. IV. Koja su Božja imena? Božja imena ističu tko je on i što radi. A. Elohim - Ova riječ / ime naglašava Njegovu moć, vladanje i veličanstvo (Post 1: 1; Is.54: 5). B. El-Shaddai - "Bog na gori" - snaga, kontrola i stoga utjeha (Post 17: 3; Ps.91: 1,2) C. Adonai - Ova riječ / ime naglašava da je On Gospodar, Učitelj (Josh.5: 14). D. Jehova - „Ja jesam“ - Ova riječ / ime naglašava Njegovo nepromjenjivo samopostojanje (Izl 3,12). 1. Jehova-jireh - "Gospod će opskrbiti" (Post 22,24) 2. Jehova-rapha - "Gospodin koji liječi" 3. Jehova-nissi - "Gospodine, moj stijeg" (Izv. 17:15) 4. Jehova-šalom - "Gospodin, naš mir" (Sudac 6:24) 5. Jehova-ra-ah - "Gospodin, pastir moj" (Ps 23,3) 6. Jehova-tsidkenu - „Gospodin, naša pravednost“ (Jer 23,6) 7. Jehova-šama - "Gospod je prisutan" (Ezek 48,35) 8. Jehova-Sabbaoth - "Gospodar nad vojskama" Zapovjednik izraelskih vojski (1. Sam. 17:45) V. U kojem obliku Bog postoji? O. Bog je "osobno" biće. Bog još nije čovjek. On je "osoba" poput čovjeka jer ima intelekt, osjećaje i volju (vidi "prenosivi atributi"). U tom smo smislu mi na “sliku Božju” (Post 1: 26,27; 9: 6). On ne dijeli naše nesavršenosti, ali dijeli našu osobnu prirodu. Bog nije "sila". On je osobno biće. B. Bog je "duhovno" biće. Bog se ne sastoji od bilo kakve materijalne supstance. On je duh (Ivan 4:24 ). On nema tijelo. C. Bog je "trojedinstvo". "Trojstvo" je pojam koji opisuje "trojstvo" Boga. Ali to je samo djelomičan opis. Bog je također "jedan" - On je jedinstveno biće. Dakle, dobar izraz za opisivanje obje istine je "Trojstvo". "Trojstvo" je možda uvijek najčešće korišten pojam, ali moramo shvatiti da je biblijski "trojstvo" zaista "trojstvo". D. Definicija: Bog je samo jedan, ali u Božjem jedinstvu postoje tri jednako vječne Osobe, iste u biti, ali međusobno različite (preuzeto iz BB Warfield). 1. Pogreške (poricanje trojstva) 2. "Jedinstvo" Boga 3. "Trojstvo" Boga. Svaka od 3 osobe posjeduje ono što samo Bog ima, pa je svaka u potpunosti Bog. 4. "Trojstvenost" Boga 5. Sažetak: Doktrina o trojstvu (trojstvu) je „spoznatljiva“ i „vjerodostojna“, ali nikada neće biti u potpunosti „objašnjiva“ ljudskim umovima ili ljudskim riječima. Mehanika kako trojedinstva postoji i funkcionira ostaje misterij za nas baš kao i iskustva utjelovljenja (Krist je Bog i čovjek) ne. Znamo da je Bog Jedan. Znamo da mu je troje. Stoga znamo da je Trojstvo istinito. Praktično, za kršćane znamo da je bila trojična Božja narav: a. Ne postoji jedan Bog s 3 naravi, uloge ili osobine. b. Ne postoje 3 različita Boga. c. Sin i Duh Sveti nisu ništa manje od Boga ili Božjih kreacija. a. Bog je samo jedan (Deut. 6: 4 ; Je. 45:14 ; Jakov 2:19 itd.) - Savršeno biće može biti samo jedno. Da su dvije, one se uopće ne bi razlikovale i time bi bile isto biće. b. Jedan Bog nije djeljiv na dijelove - Budući da je Bog po svojoj prirodi duh, a nije materijalan po sastavu, ne može se podijeliti na 3 dijela po 1/3 Boga. Bog Otac, Bog Sin ili Bog Duh Sveti, dakle, ne mogu se zamisliti ni od čega manjeg od potpuno Boga u biti. a. Otac je Bog. c. Duh je Bog. b. Sin je Bog. Rim.1: 7 - „Bog (koji je) naš otac“ Ivan 6:27 - "Otac (čak) Bog" 1) Posjeduje nekomunikacijske atribute. 2) Sudjeluje u funkcijama božanstva. 3) Prima bogoslužje. 4) Ima božanske titule. 5) Isus je tvrdio da je Bog (Ivan 5:18; 8: 24,28,58; 10: 30-33 ). 6) Ostale izričite tvrdnje (Ivan 1: 1 ; Rim 9,5;1. Ivanova 5:20 ) Također postoje 4 teksta s gramatičkim oblicima koji dokazuju da je Isus Krist = Bog (2. Sol. 1:12; 1. Tim. 5:21; Tit. 2: 13; 2. Pet. 1: 1). a) Samopostojanje (Heb 7: 3; Ivan 5:26 ) b) Nepromjenjivost (Heb.1: 10; 13: 8) c) Beskonačnost d) Vječnost (Heb 7: 3) e) Sveprisutnost (Matej 28:20) a) Stvorio je svijet (Ivan 1:13 ) b) On održava svijet (Kol 1: 15-17) c) Oprašta grijehe (Matej 9: 1,2) d) Provodi konačnu presudu (Ivan 5:22 ; Otkrivenje 19: 16) a) Od anđela (Heb.1: 6; Otk.5: 12,13) b) od muškaraca (Ivan 9:38; 20:28 ; Matej 28,9) a) Jehova (Luka 2:11; 5: 8 ) b) Sin Božji (Luka 1:35 ; Ivan 5:18 ) 1) Eksplicitne tvrdnje (2 Kor.3: 17,18) 2) Imena i naslovi božanstva 3) Posjeduje nekomunikacijske atribute. 4) Izvodi nesaznaljiva djela (nitko osim Boga to ne može učiniti). 5) Implicitni zahtjevi a) Jahve (Jahve u Iza.6: 1-13 naziva se Duh Sveti u Djela apostolska 28:25 .) b) Duh Božji (Rim 8,9,14; 1 Kor 2,11; 12,3; Ef 4,30) a) Samopostojanje (Rim 8,2) b) Sveprisutnost (Ps.139: 7 i dalje) a) Stvaranje (Post 1: 2) b) Uskrsnuće (Rim 8:11) a) Djela apostolska 5: 3,4 - lagati Duha jednako je lagati Boga b) 2. Kor.3: 17 - "Gospodin je duh" a. Dokazi Staroga zavjeta b. Dokazi iz Novog zavjeta 1) Bog govori o sebi zamjenicama množine ("mi" Post 1: 26; 3:22; 11: 7; Is.6: 8) i glagolima množine (Post 1: 26; 11: 7). 2) "Anđeo Gospodnji" ponekad je jasno "Bog", ali se razlikuje od "Boga" (Oca). Prema tome, On mora biti Krist u preutjelovljenom ljudskom obliku (Post. 16: 7-13; 18: 1-21; 19: 1-28; Mal. 3: 1). 3) Ostali odlomci jasno razlikuju Osobe božanstva (Otac / Gospodin / Duh - Isa.48: 12,16; GOSPODIN / Gospodin - Ps.110: 1). 1) Bog je “jedan” (Ef.4,6; Jakov 2:19 ) 2) Bog je "trojica" (Mt 3,16; 1 Kor 12,4-6; 1 Pt 1,2). 3) Bog je „troje u jednom“ (Mt. 28:19 - „U ime (jednina) Oca, Sina i Duha Svetoga“). a. Samo savršena žrtva božanskog Sina mogla je platiti za naš grijeh (Ivan 3:16 ). b. Samo je božanski Duh mogao prebivati u svima nama (Ivan 14,16,17 ). c. Sam Otac mora biti različit da bi izvršio takav plan. Iz serije: Istraživanje biblijskih nauka PRETHODNA STRANICA | SLJEDEĆA STRANICA Povezane teme: Pravilna teologija (Bog)

Pogreške u Kur'anu Errors in the Qur'an http://debate.org.uk/topics/history/quran.htm#I I: Pogreške pronađene unutar Kur'ana Stoljećima su muslimani učeni da vjeruju da je Kur'an sačuvan u svom izvornom arapskom obliku od početka samog vremena i očuvan netaknut od razdoblja "spuštanja" knjige Muhammedu, sve do dolje sadašnjost. Naučeni su da je tekst koji sada čitamo jedinstveno nadahnut, jer nije bilo posrednika koji bi mogli zagađivati integritet scenarija. Istovremeno su također poučeni da ovo sugerirano tekstualno savršenstvo knjige dokazuje da Kur'an mora biti Božja riječ, jer nitko osim Allaha nije mogao stvoriti i sačuvati tako usavršen tekst. Ovaj se osjećaj toliko učvrstio u muslimanskom svijetu da će se rijetko naći muslimanski učenjak voljan izvršiti bilo kakvu kritičku analizu njegovog sadržaja ili njegove strukture, jer bi to obično štetilo njegovom zdravlju. Međutim, kada zapadnjački učenjak napravi analizu Kur'ana, ta se analiza od početka pokreće kao pristrana, pa čak i "sotonska", pa stoga nedostojna odgovora. Ali to ne sprječava provođenje analize, jer Kur'an, kad se drži pod nadzorom, na mnogim područjima nedostaje. Kao što smo već razgovarali, pronalazimo probleme s njezinim izvorima, usporedbom, literarnim sastavom, navodnom jedinstvenošću i probleme čak i sa sadržajem. U Kur'anu nije teško pronaći brojne kontradikcije, problem koji su muslimani i Kur'an pokušali ublažiti prikladnim dopuštanjem 'zakona o ukidanju'. Ali još poraznije za cjelovitost ove navodne savršene "božanske knjige", brojne su pogreške koje se nalaze na njezinim stranicama. Stoga ćemo se okrenuti onim greškama u svojoj trajnoj potrazi kako bismo utvrdili može li Kur'an doista tvrditi da je istinita i "savršena" Božja riječ, kao što muslimani tako često tvrde od samog početka njihove vjere. I1: Proturječja s Biblijom koja upućuju na pogreške: Mnogo se grešaka nalazi u Kur'anu koje su u suprotnosti s biblijskim izvještajem. U prethodnom smo dijelu detaljno raspravljali o nizu tih proturječnosti, pa ih ovdje neću ponavljati. Dovoljno je reći da se zbog toga što je Kur'an slijedio ove spise i tvrdio da ih štiti (sure 6:34; 10:65; i sura 4:82) dovodi u sumnju njegov integritet kada se ne pridržava sadržaj samih spisa za koje tvrdi da ih štite i potvrđuju. Neke proturječnosti spomenut ću, međutim, jer one sumnjaju u istinitost njegovog sadržaja. I1i: Mojsije Prva se tiče usvajanja Mojsija od strane faraonove žene (u suri 28: 9). Ova je priča u suprotnosti s verzijom biblijskog Izlaska 2:10 koja kaže da je faraonova kći usvojila Mojsija. Ovdje je važno napomenuti da bi faraonova supruga usvojila Mojsija, posljedično bi ga usvojio i sam faraon, čineći ga prijestolonasljednikom. Sama ta činjenica čini kasniju priču o Mojsijevu zarobljavanju i progonstvu prilično nevjerojatnom. I1ii: Yahya Prema Kur'anu, nitko nije nosio ime Yahya prije Ivana Krstitelja (sura 19: 7). Ipak, pronalazimo to ime spomenuto u Starom zavjetu (2. Kraljevima 25:23), što implicira da je to bilo dobro ime stotinama godina prije pisanja Kur'ana. Zanimljivo je primijetiti da Yusuf Ali u svom prijevodu sure 19: 7 pokušava zaobići ovaj problem prevodeći ovu aju kao: "nikome s tim imenom nismo ranije dodijelili razliku." Ipak, riječ "razlikovanje" uopće se ne pojavljuje u arapskom. Smije li prevoditelj mijenjati ovakav tekst kako bi ispravio pogrešku? Očito ne! Ali ovdje igra opasnu igru. Nije li onda čudno što muslimani sve prijevode na engleski nazivaju jednostavnim tumačenjima. U svojoj bilješci (br. 2461) Ali pokušava objasniti problem pretpostavljajući da je "Allah prvi put jednog od svojih izabranika nazvao tim imenom." Bilo bi bolje da je ostavio tekst kako stoji kako je napisan. I1iii: Trojstvo Kur'an potpuno pogrešno predstavlja doktrinu o Trojstvu. Autor sure 5: 116 pogrešno je mislio da kršćani štuju tri boga: Oca, Majku (Mariju) i Sina (Isusa). Ali kršćani uopće ne štuju ovu doktrinu o Trojstvu! Postojala je heretička sekta kršćanstva koja se zvala Choloridians, koja je imala koncept Trojstva koji je uključivao Mariju, koja bi bila u Arabiji za vrijeme Muhameda. Oni su možda izvor ove očite pogreške. Još jedna pogreška nalazi se i u suri 5: 73-75, gdje Kur'an kaže: "Oni hule koji kažu: Allah je jedan od trojice ..." Očito je optužba protiv kršćana, no kršćani ne vjeruju da je Bog jedan od trojice! Vjerujemo da je Bog jedan. Jusuf Ali u svom prijevodu čini tešku nepravdu dodajući frazu: "Allah je jedan od trojice u trojstvu." Riječi "u trojstvu" ne postoje u arapskom tekstu! Ali ga stavlja u svoj prijevod pokušavajući izbjeći prilično očitu pogrešku da kršćani vjeruju u tri boga. I1iv: Ezra Kur'an u suri 5:72 griješi tvrdeći da su Židovi vjerovali da je Ezra Sin Božji, Mesija, baš kao što kršćani tvrde za Isusa. Ništa nije dalje od istine. I2: Unutarnje kontradikcije koje upućuju na pogreške: Neke pogreške upućuju na unutarnje kontradikcije unutar samog Kur'ana. S njima sam se bavio i u drugom radu, pa ću ih ovdje navesti samo da vam potaknem sjećanje. I2i: Marija i Imran: Jedna od najpoznatijih pogrešaka je ona koja se tiče zabune između Marije, zabilježene u Kur'anu kao Aaronova sestra i kći Imrana (biblijski Amran) kao i Isusova majka (implicirano u surama 19:28; 66:12; 20: 25-30), iako su njih dvije, Marija i Miriam, živjele u razmaku od 1.570 godina. I2ii: Haman Drugi dobro poznati odlomak je Hamanov odlomak. U Kur'anu se Haman spominje kao faraonov sluga, koji je sagradio visoku kulu da se uspne do Boga Mojsijeva (sura 28:38; 29:38; 40: 25,38). Ali kula Babel javlja se 750 godina ranije (Postanak 11), a ime Haman točno se nalazi u priči o Esteri u Babilonu, 1100 godina nakon faraona. Yusuf Ali vjeruje da se ovdje jednostavno govori o drugom Hamanu, no Haman nije egipatsko ime, već jedinstveno babilonsko. I3: Pogreške koje proturječe svjetovnim i znanstvenim podacima Postoje i druge priče u Kur'anu koje se ne suprotstavljaju svjetovnim podacima koji su dostupni. Te su pogreške možda najštetnije za vjerodostojnost Kur'ana kao savršene "Božje riječi", jer se njihova istinitost može mjeriti prema testu vidljivih podataka, koji je po definiciji neutralan i obavezujući. I3i: Ishmael Potomstvo Ismaela od strane svih Arapa nedvojbeno je u sekularnom svijetu, budući da je u povijesti prvi otac Arapa bio Qahtan ili Joktan (vidi Postanak 10: 25-30). Imena nekih od njegovih sinova i danas se nalaze na zemljopisnim mjestima u Arabiji, poput Šebe, Hazarmaveta, Ofira i Havile. Abrahamov nećak Lot bio bi još jedan predak Arapa preko Moabita i Amonita (Postanak 24); kao što bi to učinili Jakovljev brat blizanac Ezav i šest sinova Abrahamove treće žene Keture. Ipak se u Kur'anu niti ne spominju kao preci Arapa. I3ii: Samarićanin Kur'an kaže da je tele koje su Izraelci obožavali na gori Horeb oblikovao Samaritanac (sura 20: 85-87, 95-97). Ipak, pojam 'Samaritanac' nastao je tek 722. pr. Kr., Što je nekoliko stotina godina nakon događaja zabilježenih u Izlasku. Dakle, narod Samarijanaca nije mogao postojati tijekom Mojsijeva života, pa prema tome, nije mogao biti odgovoran za oblikovanje teleta. Zanimljivo je primijetiti da dok Yusuf Ali pokušava promijeniti ovu riječ u "Samiri", a Pickthall u "Kao Samirii", Arberry na engleskom i Kasimirski na francuskom pravilno je prevode "Samaritan". Yusuf Ali, u fusnotama, "saginje se unatrag" kako bi objasnio svoj izbor sugerirajući da bi ime moglo značiti "Shemer", što označava stranca, ili "Shomer", što znači stražar, što je ekvivalent "Samara" na arapskom , za koju pretpostavlja da je dovoljno blizu Samari koju traži. Još jednom pronalazimo neugodan primjer kako Ali pokušava izvrnuti prijevod kako bi se izvukao iz teškog scenarija, slično primjerima "Periklytos" ili riječi "Machmad" kojom u Bibliji označava Muhameda.Arapski jednostavno ne daje Aliju prostora za smišljanje drugih značenja ove riječi. Da bi bio dosljedan arapskom, trebao bi svoj prijevod držati dosljednim tekstu, kao što su to činili Arberry i Kasimirski. I3iii: Zalazak sunca U suri 18:86 stoji: "Sve dok, kad je stigao na zalazak sunca, nije ga zatekao u izvoru mutne vode: Blizu njega je našao ljude: Rekli smo: O Dhu al Qarnayn! Ili ih kazni, ili se prema njima ponašajte ljubazno ". Poznato je da su samo praznovjerni u doba Muhammeda vjerovali da će sunce zaći u blatnom izvoru. I3iv: Issa Ime za Isusa u Kur'anu je dato kao "Issa". Ipak to nije točno. Issa je arapski ekvivalent Ezavu, imenu za brata blizanca Jakova. Ispravno arapsko ime za Isusa bilo bi Yesuwa, slično hebrejskom Yeshuwa, no navodno "sveznajući" Kur'an to ne spominje. I3v: Planine Sure 16:15; 21:31; 31:10; 78: 6-7; 88:19 recite nam da je Bog na zemlju stavio (bacio) planine poput klinova šatora kako se zemlja ne bi tresla. Za predznanstvenog čovjeka to bi zvučalo logično, jer su planine velike, pa bi njihova težina naizgled imala stabilizacijski učinak na zemlju. Ipak, sada znamo da je ova logika prilično netočna. Planine ne čine Zemljinu koru stabilnom. Zapravo, samo postojanje planina dokaz je nestabilnosti u zemljinoj kori, jer su one pronađene i potisnute sudaranjem tektonskih ploča (tj. Migracija Arabije prema Iranu rezultirala je područjem Zagrosa, a Francuska je potisnula Italiju). Alpe, a indijska ploča gurkajući Tibet dala nam je Himalaju). I3vi: Aleksandar Veliki U suri 18: 83-100 nalazimo priču o Dhu al Qarnaynu, koji je poznat kao grčki osvajač, Aleksandar Veliki. Prema ovoj suri, moć mu je dao Allah (aya 84), za koju neki muslimani tvrde da je tvrdnja da je imao istu važnost kao i poslanik. Ali još važnija za našu raspravu je tvrdnja, prema ovoj suri, da mu se pripisuje izgradnja ogromnog zida od željeza i mjedi između dviju planina, koji je bio dovoljno visok i širok da cijelu vojsku drži vani (aya 96 ). Te je tvrdnje jednostavno testirati jer je Aleksandar živio u punom svjetlu povijesti. Arrian, Quintus Curtius i drugi poznati povjesničari napisali su povijest Aleksandrovih podviga. Iz njihovih spisa znamo da mu je Aristotel bio učitelj. Ipak, ti ga povjesničari nedvosmisleno predstavljaju kao poganskog generala čija su razuzdanost i pijanstvo pridonijeli njegovoj preranoj smrti u ranoj 33. godini. Oni pokazuju da je bio idolopoklonik i da je zapravo tvrdio da je sin egipatskog boga Amuna. Kako bi se, dakle, mogao smatrati da ima istu važnost kao i prorok, ili čak, kao što Aya 84 jasno tvrdi, da je Allah bio agent njegove moći? Ipak, što je još zabrinjavajuće, nigdje nema povijesnih dokaza da je sagradio zid od željeza i mjedi između dvije planine, što će mu doista dokazati kao jednog od najvećih graditelja ili inženjera u povijesti čovječanstvo. Kad utvrdimo da je Kur'an toliko neprecizan u odnosu na Aleksandra, čija je povijest dobro poznata, oklijevamo prihvatiti kao vrijedne ili čak kao pouzdane izjave Kur'ana o drugim pitanjima iz prošlosti. I3vii: Stvaranje Sura 86: 5-7 govori nam da je čovjek stvoren od tekućine koja curi između slabina i rebara. Stoga u ovoj suri nalazimo da sjeme koje stvara dijete potječe s leđa ili bubrega mužjaka, a ne iz testisa. I3viii: Faraonov križ U suri 7: 124 nalazimo kako Pharoah opominje svoje vračeve jer vjeruju u superiornost Mojsijeve moći nad njihovom. Faroah im prijeti odsijecanjem ruku i nogu na suprotnim stranama, a zatim kaže da će svi umrijeti na križu. Ali oni u to doba nisu bili križevi. Razapinjanje su prvo prakticirali Feničani i Kartažani, a potom su ga Rimljani uvelike posudili blizu Kristova doba, 1700 godina nakon faraona! I3ix: Ostali znanstveni problemi Sura 16:66 spominje da kravlje mlijeko dolazi između izmeta i krvi kravljeg trbuha. Što to znači? U suri 16:69 rečeno nam je da med koji liječi izlazi iz trbuha pčela. Opet, što znači da med izlazi iz trbuha pčela? sura 6:38 kaže da sve životinje i leteća bića čine zajednice, poput ljudi. Želio bih pitati uključuje li to pauke, kod kojih ženka kod nekih vrsta jede mužjaka nakon što je došlo do parenja. Je li to zajednica poput naše? sura 25: 45-46 tvrdi da je sunce ono što se kreće da stvara sjene. Ipak, uvijek su me učili da je rotacija zemlje uzrokovala pomicanje sjena, dok je sunce ostalo prilično mirno (tj. Dakle važnost sunčanih satova u ranijim danima). sura 17: 1 kaže da je Muhamed tijekom noćnog putovanja (Mi'radž), za koji muslimani objašnjavaju da je bila džamija Dome of the Rock, u Jeruzalemu, otišao u "najudaljeniju džamiju". Ali u Jeruzalemu za života Muhammeda nije bilo džamije, a Kupolu na stijeni sagradio je Amir 'Abd al Malik tek 690. godine ne, punih 58 godina nakon Muhamedove smrti! U to vrijeme nije postojao čak ni hram. Jeruzalemski hram uništio je Tit 570 godina prije ove vizije. Pa, šta je ovu džamiju Muhammad navodno vidio? I4: Apsurdi Postoje i druge pogreške koje su izjave ili priče koje jednostavno nemaju nikakvog smisla i dovode u pitanje integritet pisca ili pisca Kur'ana. I4i: Čovjekova veličina Sura 4:59 kaže: "Zacijelo je veće nego što je stvaranje čovjeka stvaranje nebesa i zemlje; ali većina ljudi to ne zna." To implicira da se veličina mjeri samo veličinom; da ga puka prostranstva fizičkog svemira čine većim od čovjeka, argument koji bi nogomet imao neizmjerno veću vrijednost od najvećeg dijamanta. Naš spis nam govori da čovjekova veličina ne leži u njegovoj veličini, već u odnosu s Bogom, što je stvoren na Božju sliku, tvrdnju koju ne može iznijeti niti jedan drugi živi ili neživi predmet. I4ii: Sedam zemalja Sura 65:12 glasi: "Bog je taj koji je stvorio sedam nebesa i isto toliko zemalja." Voljeli bismo znati gdje je ostalih šest zemalja. Ako se ovi odnose na planete u našem Sunčevom sustavu, tada su kratki za dva (a sada možda i tri). I4iii: Džini i zvijezde padalice: Za meteore, pa čak i za zvijezde kaže se da su projektili ispaljeni na prisluškivanje šejtana i džina koji žele slušati čitanje Kur'ana na nebu, a zatim ono što čuju prenose ljudima u surama 37: 6-10; 55: 33-35; 67: 5; I 72: 6-9. Kako da razumijemo ove sure? Možemo li doista vjerovati da Allah baca meteore koji se sastoje od ugljičnog dioksida ili željeza-nikla na nematerijalne vragove koji ukradu saslušanje na nebeskom vijeću? I kako objasniti činjenicu da mnogi meteori sa zemlje dolaze u pljuskovima koji posljedično putuju paralelnim putovima. Moramo li tako shvatiti da ti paralelni putovi impliciraju da su svi vragovi poredani u redove u istom trenutku? I4iv: Salomonova moć nad prirodom: Ptice i mravi Kralja Salomona podučavali su govoru ptica (sura 27:16) i govoru mrava (sura 27: 18-19). U svojim bitkama često je koristio ptice da baca glinene cigle na Abrahovu vojsku (sura 105: 3-4) i marširao ih u vojnim povorkama (sura 27:17). Također ih je koristio da mu donosi poruke moćnih kraljica (sura 27: 20-27). Napomena: Prema povijesnim zapisima, Abrahovu vojsku nisu porazile cigle spuštene na glavu. Umjesto toga, povukli su napad na Meku nakon izbijanja malih boginja među trupama (Guillame, Islam, str. 21ff). Jinn Jinn su bili prisiljeni raditi za Salomona, praveći mu sve što je htio, poput palača, kipova, velikog posuđa i mjedenih fontana (sura 34: 11-13). Zloćudni džin čak je bio zadužen da u tren oka dovede prijestolje kraljice Sabe (sura 27: 38-44). Vjetar Vjetar je bio podložan Salomonu, putujući mjesec dana i ujutro i navečer (premda se mudrost njegovog vremena nekako gubi u prijevodu) (sura 3:11; 21:81). Mravi razgovaraju Mravi, vidjevši Solomona i njegovu vojsku kako stižu u njihovu dolinu (i podrazumijevajući prepoznavanje tko je on), razgovaraju među sobom da bježe pod zemlju kako ih ne bi slomili (sura 27:18). I4v: Mladost i pas spavaju 309 godina Sura 18: 9-25 govori o nekim mladima (raspravlja se o točnom broju) i psu koji 309 godina spava otvorenih očiju i zatvorenih ušiju (imajte na umu Yusuf Ali-jeve pokušaje da precizno definira vremensko razdoblje ove priče u fusnota br.2365, a zatim zaključuje da je to tek parabola). Cilj ove priče je pokazati Allahovu moć da drži one koji mu vjeruju, uključujući i psa, bez hrane i vode koliko god želi. I4vi: Ljudi postaju majmuni U surama 2: 65-66 i 7: 163-167 Allah pretvara određene ribare koji prekidaju jevrejsku subotu u majmune zbog svog neposluha. Da je Darwin čitao Kur'an, njegova teorija o evoluciji mogla je paralelno usporediti "Planet majmuna", a ne obrnuto. I4vii: Sodoma i Gomorha okrenute naopako U surama 11: 81-83; 15:74 dva grada Sodoma i Gomora okrenuta su naopako i kišom sumporima nalik na glinu, na čijoj su površini bile označene sudbine opakih ljudi koji su tamo živjeli. I4viii: Jakovljev miris i vid: U suri 12: 93-96 Josip šalje kaput ocu kao dokaz svog postojanja. Ali dok karavana napušta Egipat, Jakov koji je u Kanaanu osjeća miris Josipa koji je stotinama milja udaljen (aya 94). Tada se kaput, kad stigne, stavi na lice njegovog oca Jakova i odjednom ga vidi. Sada znamo zašto je Andrew Lloyd Weber naslovu svog mjuzikla "Joseph's Amazing Technicolor Dreamcoat" dodao riječ "nevjerojatno". I4ix: Noć / Dan / Sunce / Mjesec podliježu čovjeku: U suri 16: 12-15 dan i noć, kao i Sunce i Mjesec, iznenađujuće su podložni čovjeku. To bi značilo da smo imali kontrolu nad rotacijom našeg planeta, kao i cjelokupnim kretanjem našeg Sunčevog sustava (Yusufovo objašnjenje ovog čudnog izgovora u bilješci br.2031 prilično je zanimljivo). I5: Gramatičke pogreške Muslimani vjeruju da je Kur'an Božja Riječ, on je bez greške na svim područjima. Već smo se bavili pitanjima koja se tiču stila i književnih osobina Kur'ana i utvrdili smo da je on prilično neispravan na tim područjima. Ipak, još više zabrinjavaju gramatičke pogreške koje postoje u njegovom tekstu. Možemo li očekivati da svemogući i sveznajući Bog dopusti da se takvi nedostaci uvuku u njegovo navodno 'savršeno' i vječno otkrivenje? Uzmite u obzir sljedeće: U suri 2: 177, riječ Sabireen trebala bi biti Sabiroon zbog svog položaja u rečenici (budući da je ljudska množina, trebala bi ostati u obliku množine muškog roda?). U suri 7: 160, fraza "Podijelili smo ih u dvanaest plemena" napisana je u ženskom množini: Uthnati Ashrat Asbaataan. Zbog činjenice da se odnosi na brojne ljude, to bi trebalo biti napisano u muškom obliku množine: Uthaiy Ashara Sibtaan, jer su sve ljudske množine na arapskom jeziku automatski muški. U suri 4: 162, fraza "I (posebno) oni koji uspostavljaju redovnu molitvu ..." napisana je kao al Muqiyhina al salaat, koja je opet u obliku ženskog množine, umjesto u množini muškog roda: al Muqiyhuna al salaat ( ?). Važno je napomenuti da su dvije sljedeće fraze: "(oni) koji redovito vrše dobročinstva i (oni) koji vjeruju u Allaha ..." obje ispravno napisane u obliku muškoga ljudskog množine. U suri 5:69, naslov al Sabioon, koji se odnosi na Sabijce, trebao bi biti napisan al Sabieen. U suri 63:10 fraza "Bit ću" napisana je akun (što je u 3. licu?). Ipak, budući da se ova riječ odnosi na budućnost (& nalazi se u prvom licu), trebalo bi je napisati akunu. U suri 3:59 treba napisati riječi Kun feekunu, Kun fakaana. Postoje i druge gramatičke pogreške koje postoje i u Kur'anu, kao što su: sure 2: 192; 13:28; 20:66 i dvojnici koji zamjenjuju množinu u suri 55. Ako još uvijek sumnjamo u to da li Kur'an podliježe greškama, moglo bi biti od pomoći da ovaj odjeljak citirate citirajući muslimanskog učenjaka koji i sam komentira upravo ovaj problem u vezi s gramatičkim greškama u Kur'anu: "Kur'an sadrži rečenice koje su nepotpune i nisu u potpunosti razumljive bez pomoći komentara; strane riječi, nepoznate arapske riječi i riječi koje se koriste sa drugim značenjem; pridjevi i glagoli sklonjeni su bez poštivanja podudarnosti roda i broja ; nelogično i negramatički primijenjene zamjenice koje ponekad nemaju referenta; i predikati koji su u rimovanim odlomcima često udaljeni od predmeta ... Da rezimiramo, zabilježeno je više od sto kur'anskih odstupanja od uobičajenih pravila i strukture arapskog jezika . " (Dashti, 23 godine, str. 48-50) J: Izvori Kur'ana U ranijim odjeljcima ovog rada raspravljali smo o problemima koje smo primijetili u vezi sa tvrdnjama koje muslimani postavljaju prema svom Kur'anu. Primijetili smo slučajna sredstva kojima se Kur'an prikupljao i zaprepastili se mnogim ukidanjima i pogreškama koje postoje u ovoj navodno "savršenoj" Allahovoj riječi. Došli smo do zaključka da knjiga ne može biti ništa drugo do umjetnički urađeni komad koji ne može stajati uz bok sjajnim književnim skladbama koje danas posjedujemo. Ipak, zabrinjavalo nas je to što je bilo toliko nedostataka u ovoj najsvetijoj knjizi za muslimane. Kako smo se približavali studiji o uspoređivanju Kur'ana, bili smo šokirani eklatantnim nedostacima koji su bili evidentirani u njegovoj zbirci, prisiljavajući nas da zaključimo da je velik dio njegovog sadržaja morao biti dodan mnogo kasnije. Ako je to tako, sada nam ostaje pitanje gdje su autor ili autori tražili svoj materijal? Gdje su bili izvori za mnoge priče i ideje koje nalazimo u Kur'anu? Kad čitamo Kur'an, zapanjuje nas velik broj biblijskih priča na njegovim stranicama. Ipak, ove priče imaju malo paralele s onim što čitamo u našoj Bibliji. Kur'anski izvještaji uključuju mnoga iskrivljenja, dopune i neke bizarne dodatke onome za što smo čuli da su nam roditelji čitali u vrijeme pobožnosti. Pa, otkud ove priče, ako ne iz prethodnih svetih spisa? Nakon čitanja i promatranja ovih sumnjivih učenja u Kur'anu prisiljeni smo se zapitati sadrže li one priče koje imaju paralele u predislamskim spisima i koje su imale sumnjivu autentičnost? Ako je tako, onda bismo trebali biti u mogućnosti pronaći te "apokrifne" račune i usporediti ih s onim što čitamo u Kur'anu. Srećom, imamo mnogo židovske apokrifne literature (veći dio iz Talmuda), koja potječe iz drugog stoljeća nove ere s kojom možemo usporediti mnoge od ovih priča. Kada to učinimo, nalazimo izvanredne sličnosti između ovih basni ili narodnih priča i priča koje se prepričavaju u Kur'anu. Talmudski su spisi sastavljeni u drugom stoljeću n. E. Iz usmenih zakona (Mišna) i tradicija tih zakona (Gemara). Ti su zakoni i tradicije stvoreni kako bi Mojsijev zakon (Toru) prilagodili promjenjivim vremenima. Također su uključivali tumačenja i rasprave o zakonima (Halakhah i Haggadah itd.). Mnogi Židovi talmudske spise ne smatraju mjerodavnima, već ih samo koriste kao prozore za razumijevanje vremena u kojem su napisani. Pa kako su ti neautoritativni talmudski spisi postali dijelom Kur'ana? Na Arapskom poluotoku (poznat kao Hidžaz), tijekom sedmog stoljeća mogle su se naći mnoge židovske zajednice. Oni su bili dio dijaspore koja je pobjegla iz Palestine nakon uništenja Jeruzalema 70. godine. Veliki broj ovih Židova vodio se tim talmudskim spisima koji su se generacijama prenosili s oca na sina. Svaka je generacija uljepšavala račune ili je ponekad ugrađivala lokalni folklor, tako da je bilo teško znati što sadrže izvorne priče. Bilo je čak i onih među Židovima koji su vjerovali da su ti talmudski spisi dodani na "sačuvane ploče" (tj. Deset zapovijedi i Toru koje su se čuvale u Kovčegu saveza),i vjerovalo se da su replike nebeske knjige. Kada je Muhammad izašao na scenu, u sedmom stoljeću, neki učenjaci vjeruju da je on samo dodao ovoj knjizi Kur'an. Stoga ne čudi da je Muhammed, ili možda kasniji redaktori, nehotice prihvatio niz tih tradicija iz judaizma i uklopio ih u religiju islama. Oni koji su kritični prema tim izvorima, a ipak se pridržavaju muslimanske tradicije i smatraju Muhameda "začetnikom" Kur'ana, tvrde da su mnoge od tih priča došle Muhammedu preko židovskih prijatelja koje je imao u Medini. Iz muslimanske tradicije znamo da je Muhammedov stric Waraqa preveo dijelove Evanđelja na arapski jezik i da je Buhaira, nestorijanski redovnik, bio njegov tajni učitelj (Tisdall, str. 15). Muslimanska tradicija također drži da su Muhammedova sedma supruga Raihana i njegova deveta supruga Safiyya bile Židovke. Nadalje, njegova prva supruga Hatidža imala je kršćansko podrijetlo. Njegova osma supruga Maryam također je pripadala kršćanskoj sekti. Vjerojatno je da su te supruge podijelile s njim velik dio svoje starozavjetne i novozavjetne literature, svojih drama i svojih proročanskih priča. Jesu li te supruge razumjele razliku između autentične biblijske literature i one koja je bila apokrifna, nije poznato. Oni ne bi bili književni učenjaci, već bi jednostavno povezali priče koje su čuli od svojih lokalnih zajednica, od kojih je velik dio Talmudskog porijekla, kao što ćemo uskoro vidjeti. Drugi je scenarij da su mnoge odgovarajuće priče koje nalazimo u Kur'anu kasnijeg datuma (pred kraj osmog stoljeća ili 100-150 godina nakon Muhammedove smrti) i da nemaju puno veze s Muhammedom . Vjerojatno su ih napisali kasniji perzijski ili sirijski redaktori, koji su jednostavno posuđivali priče iz vlastitih usmenih predaja (perzijski zoroastrijanci ili bizantski kršćani), kao i priče iz apokrifne židovske književnosti koje su postojale u to vrijeme. Zatim su jednostavno teleskopsko vratili priče na lik Muhammeda u sedmom stoljeću. Kako god bilo, kur'anski zapisi imaju zanimljive paralele sa židovskom apokrifnom literaturom iz drugog stoljeća nove ere Pogledajmo onda nekoliko ovih izvještaja i usporedimo ih s paralelama koje nalazimo u drugoj supostojećoj ili pre-datirajućoj literaturi tog razdoblja. J1: Priče koje se podudaraju s biblijskim izvještajima J1i: Sotonino odbijanje štovanja Adama U surama 2:34 i 17:61 nalazimo da Sotona (Iblis, koji bi mogao biti pali anđeo ili džin, prema suri 18:50) odbija pokloniti se Adamu. Ova se priča može pratiti od Talmuda iz drugog stoljeća. J1ii: Kajin i Abel Bolji je primjer priča o Kajinu i Abelu u suri 5: 27-32: Priča započinje kao i u našem biblijskom izvještaju o tome da je Kain ubio svog brata Abela (iako oni nisu navedeni u kur'anskom izvještaju). Ipak, 31. aya, nakon što je Kain ubio Abela, priča se mijenja i više ne slijedi biblijski izvještaj (vidi suru 5: 30-32 zapisanu dolje, slijeva). Odakle je mogao doći ovaj kur'anski račun? Je li ovo povijesni zapis koji je biblijskim piscima nepoznat? Zapravo je i bilo, jer je izvor za ovaj izvještaj nastao nakon pisanja Novog zavjeta. Zapravo postoje 3 izvora iz kojih se uzima ovaj račun: Targum Jonathan-ben-Uzziah, Jeruzalemski targum i knjiga pod nazivom Pirke-rabin Eleazar. Sva ova 3 dokumenta su židovski spisi iz Talmuda, koji su bili usmena predaja između 150-200. N. E. Ove priče komentiraju Biblijske zakone, no poznato je da ne sadrže ništa više od hebrejskih mitova i basni. Dok čitamo ovu određenu priču iz ova tri izvora, nalazimo zapanjujuću paralelu s Kur'anskim izvještajem: Kur'an-sura 5:31: "Tada je Allah poslao gavrana koji se zakačio za zemlju da mu pokaže kako da sakrije sramotu svog brata. 'Jao meni!' rekao je: "Zar nisam mogao biti ni ovaj gavran, ni sakriti sram svoga brata?" Tada je postao pun žaljenja. " Targum od Jonathan-ben-Uzziah: "Adam i Eva, sjedeći kraj leša, plakali su ne znajući što učiniti, jer još uvijek nisu znali za pokop. Gavran je došao, uzeo mrtvo tijelo svog druga i ogrebao zemlju, zakopao je tako pred njihovim očima. Adam je rekao: "Slijedimo primjer gavrana", uzevši Abelovo tijelo i odmah ga zakopavši. " Osim kontrasta između toga tko je koga pokopao, dvije su priče inače nevjerojatno slične. Možemo samo zaključiti da je odavde Muhammad ili kasniji autor dobio njihovu priču. Tako nalazimo da se židovska bajka, mit, u Kur'anu ponavlja kao povijesna činjenica. Ipak, to nije sve, jer kada nastavimo čitati suru 5, u sljedećem aya 32, nalazimo daljnji dokaz plagijarizma iz apokrifne židovske literature; ovaj put židovski Mishnah Sanhedrin 4: 5. Kur'an-sura 5:32: "Na taj račun: Odredili smo za Izraelsku djecu da ako netko ubije neku osobu - osim ako nije riječ o ubojstvu ili širenju nevolja u zemlji - to će biti kao da je pobio cijeli narod: i ako je netko spasio život, bilo bi kao da je spasio život cijelom narodu ... " Mišna Sanhedrin 4: 5: "Nalazimo da je u slučaju Kaina koji je ubio svog brata rečeno," zaviče glas krvi vašeg brata "[ovo je posljednji citat iz Biblije, Postanak 4:10], a on kaže," ne kaže on ima krv u jednini, ali krv u množini. ' Stvoren si samca da bi pokazao da onome tko ubije pojedinca treba računati da je ubio cijelu rasu, ali onome tko je sačuvao život pojedinca, računa se da je sačuvao cijela utrka ". Ne postoji veza između prethodnog ajeta (aya 31) i onoga što smo upravo pročitali (sura 5:32 gore). Kajneve smrti Kabela od Abela imaju veze s ubijanjem ili spašavanjem cijelog naroda? Ništa. Ironično, ova aya 32, zapravo, podupire osnovu starozavjetne nade za završeno Isusovo djelo, koji je trebao ukloniti grijehe svijeta (vidi Ivan 1:29). Ipak, to ne proizlazi iz stiha koji mu je prethodio. Pa zašto je ovdje? Ako bismo se ponovno okrenuli židovskom Talmudu, ovaj put Mišni Sanhendrinu, poglavlje 4, stih 5 (gore, zdesna), naći ćemo gdje je autor nabavio svoj materijal i zašto ga je ovdje uključio. U ovom izvještaju čitamo Rabinove komentare, gdje on riječ "krv" tumači u značenju "njegova vlastita krv i krv njegova sjemena." Zapamtite, ovo nije ništa drugo doli komentar Rabina. To je njegova vlastita interpretacija i to ona koja je vrlo špekulativna. Stoga je prilično zanimljivo da on dalje komentira riječ množine za 'krv'. Ipak se ovi Rabinovi komentari ponavljaju gotovo od riječi do riječi u Kur'anu, u aji 32. sure 5! Kako to da Rabinovi komentari na biblijski tekst, muze pukog čovjeka postanu kur'anska sveta knjiga i pripisuju se Bogu? Da li je Allah nešto naučio od rabija, ili je Muhammed ili kasniji autor naučio ovu opomenu iz rabinovih spisa? Jedini zaključak je da je to slučaj kasnije, jer ne postoji veza između pripovijesti o ubojstvu Kajina u Kur'anu (aya 31) i sljedećeg ajeta o cijeloj rasi (aya 32). Tek kad čitamo Sanhedrin iz Mišne, nalazimo vezu između ove dvije priče: rabinovo izlaganje biblijskog stiha i temeljne riječi. Razlog zašto ovoj povezanosti nedostaje u Kur'anu sada je prilično lako razumjeti. Autor sure 5 jednostavno nije znao kontekst u kojem je Rabbi govorio, pa stoga nije bio svjestan da su to samo komentari na biblijski tekst, a ne iz same Biblije. Jednostavno ih je dodao u Kur'an, ponavljajući ono što je čuo ne razumijevajući implikacije. Prilično je ironično da u suri 25: 4-5 upravo ovu optužbu za slučajni plagijat Muhammedu iznose nevjernici u Medini: "Ali nevjernici kažu: 'Ma to je samo laž koju je on izmislio, a drugi su mu u tome pomogli.' Uistinu, oni su ti koji su iznijeli bezakonje i laž. I oni kažu: 'Priče o drevnim, za koje je on dao da se napišu: i diktiraju im se ujutro i navečer.' Ova optužba zvoni bliže istini nego što su mnogi muslimani spremni priznati. Čini se da su oni koji nisu vjerovali u Muhammeda ili u kasnije redakcije prepoznali izvore tih priča, budući da su nedvojbeno čuli iste mitove i basne od Židova koji u to vrijeme ne samo da žive na tom području, već i dolaze iz okolnih zemalja do sajmova u Meki i drugim trgovačkim gradovima u Hidžazu. Čini se sasvim očitim da se Kur'an ne može prihvatiti kao Božja riječ ako postoje paralele u njegovim narativima koje postoje iz mitova i komentara drugih religija, kakve ovdje nalazimo. J1iii: Abraham U suri 21: 51-71 nalazimo priču o Abrahamu (zbog svoje dužine ovdje nije napisana - možete je pročitati sami). U Kur'anskom izvještaju Abraham se suočava sa svojim narodom i ocem zbog mnogih idola kojima se oni klanjaju. Nakon svađe između Abrahama i naroda, oni odlaze i Abraham razbija manje idole, a veće ostavlja netaknutima. Kad ljudi to vide, nazovu Abrahama i pitaju je li odgovoran, na što on odgovara da su to možda bili veći idoli koji su uništili. Izaziva ih da zatraže od većih idola da to saznaju, na što oni odgovaraju: "Ti dobro znaš da ti (idoli) ne govore!" (aya 65). Daje mu podsmiješnu repliku, a oni ga zatim bacaju u vatru. Ali u aji 69. Allah zapovijeda da vatra bude hladna, čineći je sigurnom za Abrahama,a on čudesno izlazi neozlijeđen. U našoj Bibliji nema paralela s ovom pričom. Međutim, postoji paralela u knjizi židovskih bajki iz drugog stoljeća nazvanoj Midrash Rabbah. U ovom izvještaju Abraham ruši sve idole, osim najvećeg. Njegov otac i ostali izazvali su ga zbog toga, a s dodanom malo humora, koji nedostaje u Kur'anskom izvještaju, Abraham odgovara rekavši da je najvećem idolu dao vola za sve idole, ali zato manji su idoli išli naprijed i jeli, tako da nisu pokazivali poštovanje. Veći je idol posljedično razbio manje idole. Razjareni otac nije vjerovao Abrahamovom izvještaju i odveo ga je do čovjeka po imenu Nimrod, koji ga je jednostavno bacio u vatru. Ali Bog mu je učinio cool i on je neozlijeđen izašao. Sličnost između ove dvije priče prilično je nepogrešiva. Židovska basna iz drugog stoljeća, folklor i mit ponavljaju se u "svetom Kur'anu". Sasvim je očito da je Muhammad ili drugi autor čuo ovu priču od Židova, ali budući da nije mogao čitati njihove knjige, iako je čuo dijelove biblijskih pripovijesti, od posjetitelja Židova ili čak svojih supruga, jednostavno je pretpostavio da potječu iz isti izvor i nesvjesno je u svoj Kur'an upisao židovski folklor. Neki muslimani tvrde da je ovaj mit, a ne biblijski izvještaj, u stvari prava Božja riječ. Oni tvrde da su ga Židovi jednostavno protjerali kako ne bi odgovarao kasnijim kur'anskim izvještajima. Bez pokušaja objašnjenja kako bi Židovi znali izbaciti upravo ovu priču, budući da se Kur'an trebao pojaviti tek stoljećima kasnije, ipak se moramo zapitati odakle taj folklor dolazi? Odgovor nam daje sama Biblija. U 1. Mojsijevoj 15: 7 Gospodin govori Abrahamu da je upravo on izveo Abrahama iz Ura Kaldejskog. Ur je mjesto koje se također spominje u Postanku 11:31. Imamo dokaze da je židovski prepisivač po imenu Jonathan Ben Uziel pogrešno uzeo hebrejsku riječ "Ur" za hebrejsku riječ koja znači "vatra". Tako u komentaru ovog stiha piše: "Ja sam Gospodin koji sam vas izveo iz vatre kaldejske." Slijedom toga, zbog ovog nesporazuma i zbog pogrešnog čitanja biblijskog stiha, oko ove ere postala je popularna basna koja je glasila da je Bog izveo Abrahama iz vatre. Imajući ove podatke u ruci, možemo, dakle, razaznati odakle potječe židovska basna: iz pogrešnog razumijevanja jedne riječi u biblijskom stihu od strane jednog zabludnog prepisivača. Ipak, nekako je ovo zabludjelo shvaćanje našlo put u Božju "svetu" riječ u Kur'anu. Iz ovih primjera je očito da je autor Kur'ana jednostavno ponovio ono što je čuo, a nije uspio razlikovati ono što je čuo i ono što je biblijska istina, već ih je jednostavno sastavio u Kur'an. J1iv: Gora Sanai Priča pronađena u suri 7: 171 o Bogu koji je podigao planinu Sinaj i držao je nad glavama Židova kao prijetnja da će ih zgnječiti ako odbiju zakon nije prepoznatljiva iz biblijskog izvještaja. I to ne bi trebalo biti, jer potječe iz druge apokrifne židovske knjige iz drugog stoljeća, Abodah Sarah. J1v: Salomon i Šeba U suri 27: 17-44 čitamo priču o Salomonu, ptici Hoopoo i kraljici od Sabe. Nakon čitanja kur'anskog izvještaja o Salomonu u suri 27, bilo bi korisno usporediti ga s izvještajem iz židovskog folklora, II Targum of Esther, koji je napisan u drugom stoljeću n. E., Gotovo petsto godina prije stvaranje Kur'ana: Kur'an-sura 27: 17-44: (aya 17) "I prije nego što su Salomon marširali svoje domaćine - džine, ljude i ptice, i svi su bili u redu i redovima. (aya 20) "I uzeo je sabir ptica; i rekao je: 'Zašto vidim da nije hoopoe? Ili je on među odsutnima? (aya 21) "Sigurno ću ga kazniti strogom kaznom ili pogubiti, osim ako mi ne donese jasan razlog (za odsutnost). (aya 22) "Ali, Hoopoe se zadržao nedaleko: on je (prišao i rekao) rekao: 'Prošao sam (teritorij) koji niste obišli i došao sam k vama iz Sabe s istinitim vijestima. (aya 23) "Pronašao sam (tamo) ženu koja vlada nad njima i opskrbljuje svim potrebnim stvarima; i ona ima veličanstveno prijestolje ... (aya 27) "(Solomon) je rekao: 'Uskoro ćemo vidjeti jeste li rekli istinu ili lagali! (aya 28) "Idi ti, s ovim mojim pismom, i predaj im ih: povuci se od njih i (pričekaj) da vidiš kakav će odgovor odgovoriti. (aya 29) "(Kraljica) je rekla:" Šefovi! Evo mi je dostavljeno pismo vrijedno poštovanja. (aya 30) "To je od Salomona i glasi (kako slijedi): 'U ime Allaha, Milostivog i Samilosnog: Ne budite oholi prema meni, već mi priđite u pokornosti (istinskoj Religiji). ' (aya 32) "Rekla je: 'Šefovi! Savjetujte me u (ovoj) mojoj aferi: ni u jednoj aferi nisam odlučio osim u vašem prisustvu.' (aya 33) "Rekli su: 'Opskrbljeni smo snagom i predani žestokom ratu; ali zapovijed je s vama; zato razmislite što zapovijedate.' (aya 35) "Rekla je ... 'Ali ja ću mu poslati poklon i (pričekati) da vidim s kojim (odgovorom) će se vratiti (moji) ambasadori.' (aya 42) "Pa kad je stigla ... (aya 44) "... zamolili su je da uđe u visoku palaču: ali kad ga je vidjela, pomislila je da je to jezero s vodom, a ona je (podvukla suknje) otkrila noge. Rekao je: 'Ovo je samo palača popločana glatkim staklenim pločama. '" II. Targum iz Estere: "Salomon ... naredio je ... Poslat ću kralja i vojske protiv tebe ... (od) Genii [jinn] zvijeri sa zemlje ptice nebeske. Upravo tada Crvenokoš (ptica), koji uživa, nije mogao biti pronađen; Kralj Salomon rekao je da ga trebaju ugrabiti i donijeti na silu, i doista ga je pokušao ubiti. Ali baš tada, pijetao se pojavio u nazočnosti kralja i rekao: 'Vidio sam da cijeli svijet (i) poznaje grad i kraljevstvo (Šeba) koji ti nisu podložni, moj gospodaru kralju. Njima vlada žena zvana kraljica od Sabe. Tada sam pronašao utvrđeni grad u Eastlandsu (Sheba), a oko njega je na ulicama kamenje od zlata i srebra. ' Slučajno je kraljica od Sabe izišla ujutro i klanjala se moru, pisari su pripremili pismo koje je stavljeno pod krilo ptice i odletjelo i (stiglo) do tvrđave od Sabe. Vidjevši pismo pod svojim krilom (Šeba) otvori ga i pročita. »Kralj Salomon šalje vam svoje Salaame. Ako te molim da dođeš i pitaš za moju dobrobit, postavit ću te visoko iznad svega. Ali ako ti se ne svidi, poslat ću kraljeve i vojske protiv tebe. ' Kraljica od Sabe to je čula, poderala je odjeću i slala po nju Plemiće, pitala ih je za savjet. Nisu poznavali Salomona, ali savjetovali su joj da pošalje brodove uz more, pune prekrasnih ukrasa i dragulja ... također da mu pošalje pismo. Kad je napokon došla, Solomon je poslao glasnika ... u susret ... Salomon je, čuvši da je došla, ustao i sjeo u staklenu palaču. Kad je to vidjela kraljica od Sabe, pomislila je da je stakleni pod voda i zato je pri prijelazu podigla odjeću. Kad joj je Salomon vidio dlaku na nogama, (On) joj je zavapio ... " Prilično je očito, nakon što ste pročitali gornja dva izvještaja, gdje je autor priče o Salomonu i Šebi u Kur'anu došao do svojih podataka. Dvije su priče nevjerojatno slične. Džini, ptice, a posebno ptica glasnica, koju isprva nije mogao pronaći, a zatim je koristio kao vezu između sebe i kraljice od Sabe, zajedno sa slovom i staklenim podom, jedinstveni su za ovo dvoje računi. Te paralele uopće neće naći u biblijskim odlomcima. J1vi: Marija, Imran i Zaharija U suri 3: 35-37 nalazimo priču o Mariji, njenom ocu Imranu i svećeniku Zahariji. Kur'an-sura 3: 35-37: (aya 35) "Evo! Žena iz Imrana je rekla: 'O moj Gospodaru! Posvećujem Ti ono što je u mojoj maternici za Tvoju posebnu službu; prihvati ovo od mene: jer Ti sve čuješ i znaš.' (aya 36) "Kad je bila isporučena, rekla je:" O moj Gospodaru! Eto! Izbavljen sam od ženskog djeteta! "A Allah je najbolje znao što je rodila-" I nijedan mudrac nije mužjak poput ženskog. Nazvao sam je Marijom i preporučujem nju i njezino potomstvo vašoj zaštiti od Zloga, Odbačenog. " (aya 37) "Njezin ju je Gospodin dobronamjerno prihvatio; natjerao ju je da raste u čistoći i ljepoti: dodijeljena je brizi Zakariji." Jakov Mali, protoevanđelion: "A Ana (Joakimova supruga) odgovori:" Dok živi Gospodin, moj Bog, što god iznjedrim, bilo da je muško ili žensko, posvetit ću to Gospodinu, Bogu mome, i služit će mu u svetima, tijekom cijelog njezinog života '... i nazvao je Marijom ... I prvosvećenik ju je primio, blagoslovio je i rekao:' Marijo, Gospodin Bog je uvećao tvoje ime svim naraštajima i do kraja vremenom će po tebi Gospodin pokazati svoje otkupljenje sinovima Izraelovim. " Nakon što pročitate odlomak iz Kur'ana (slijeva), uočite sličnosti između kur'anske priče i one pronađene u lažnom evanđeoskom izvještaju iz Protoevanđelinog Jakova Malog, koji je apokrifna kršćanska basna iz drugog stoljeća nove ere (na desno). Oba izvještaja govore o tome da je dijete muško ili žensko. Također spominju da je dijete Marija i da je štiti ili vrhovni svećenik, ili Zachariah, za kojeg se pretpostavlja da je čuvar svetišta, u kojem se čuva Marija (premda Lukanov izvještaj govori o njemu kao ocu Ivana Krstitelja). J1vii: Isusovo rođenje U Kur'anu postoji niz izvještaja koji govore o Isusovom ranom djetinjstvu. Ti se izvještaji uopće ne podudaraju s biblijskom pričom. Ali oni imaju paralelu s drugim apokrifnim židovskim dokumentima: Palma U suri 19: 22-26 čitamo priču o Mariji, djetetu Isusu, Palmi i rijeci koja teče ispod nje. Ova se priča ne nalazi u biblijskom izvještaju, ali se prvi put pojavila u apokrifnoj basni iz drugog stoljeća nove ere (vidi donji odlomak; iz Izgubljene knjige Biblije, New York, Bell Publishing Co., 1979, str. 38). Primijetite sličnosti između dva računa. Kur'an-sura 19: 22-26: "Pa ga je začela [Isusa] i povukla se s njim u zabačeno mjesto. A bolovi zbog poroda odveli su je do debla palme: Zaplakala je (u muci):" Ah! Da sam umrla prije ovoga! da sam bio nešto što sam zaboravio i što mi se ne vidi! "Ali (glas) joj je zavapio ispod (palme):" Ne tuguj! Jer je tvoj Gospodar dao rijeku ispod tebe: sebi deblo palme, pustit će da na vas padnu svježi zreli urmi, pa jedite i pijte i ohladite svoje oko. Izgubljene knjige Biblije: Trećeg dana nakon što je Marija u pustinji izmorila vrućina, zamolila je Josipa da se odmori malo pod sjenom palme. Tada je Marija podigavši pogled i vidjevši njegove grane natovarene plodovima (datuljama) rekla: "Želim da je moguće dobiti malo voća." Upravo tada dijete Isus podiglo je pogled (odozdo) s veselim osmijehom i reklo Palmi: 'Pošaljite malo voća.' Drvo se odmah savilo (prema njoj) i tako su jeli. Tada Isus reče: 'O palmo, ustani; budi jedno od stabala moga Oca u raju, ali svojim korijenjem otvori fontanu (rijeku) ispod sebe i donesi vodu koja teče iz tog izvora. ' Dijete Isus razgovara Kasnije u istoj suri (19) u stihovima 29-33 nalazimo da dijete Isus može govoriti. Nigdje ni u jednom evanđelju ne nalazimo dijete Isus kako govori. Postoje izvještaji o Isusovom sporu sa starješinama u hramu, ali ova priča dolazi kasnije, kad je Isus izrastao u dječaka. Pa otkud ova priča? Još jednom se trebamo okrenuti samo apokrifnim spisima iz 2. stoljeća; ovaj put u arapsku apokrifnu basnu iz Egipta, nazvanu Prvo evanđelje djetinjstva Isusa Krista koja je pronašla istu priču: Kur'an-sura 19: 29-33: "Ali pokazala je na bebu. Rekli su:" Kako možemo razgovarati s djetetom u kolijevci? " "Rekao je: 'Ja sam zaista Allahov sluga: dao mi je objavu i učinio me poslanikom; "I blagoslovio me gdje god bio i zapovjedio mi molitvu i dobročinstvo dok sam živ; "Učinio me ljubaznom prema mojoj majci, a ne prepotentnom ili jadnom; "Dakle, mir je na meni onog dana kad sam se rodio, dana kada umrem i dana kada ću biti uskrsnut (opet)!" Prvo Evanđelje o djetinjstvu Isusa Krista: "... Isus je govorio čak i kad je bio u kolijevci i rekao svojoj majci: 'Marijo, ja sam Isus Božji Sin. Riječ koju si iznio prema anđeoskoj izjavi ...' Stvarajući ptice od gline Isus je, prema suri 3:49, udahnuo život pticama od gline. Izvor ove kur'anske fikcije nalazi se u ranijem Tominom evanđelju djetinjstva Isusa Krista, drugoj apokrifnoj basni iz 2. stoljeća: Kur'an-sura 3:49: "I (postavite ga [Isusa]) glasnikom za djecu Izraelovu, (s ovom porukom): 'Došao sam k vama, sa znakom vašeg Gospodara, kao da vas izrađujem od gline , lik ptice, i udahnite u nju, i ona postaje ptica uz Allahovo dopuštenje ... " Tomino evanđelje o djetinjstvu Isusa Krista: „Zatim je s obale potoka uzeo nešto meke gline i od nje oblikovao dvanaest vrabaca ... Tada je Isus pljesnuvši dlanovima pozvao vrapce i rekao im:„ Idite, odletite “. " J1viii: Nebo i pakao Postoje kur'anski izvještaji koji se bave nebom i paklom, a koji nemaju paralelu s našim biblijskim izvještajima. Nije, međutim, teško otkriti odakle su potekle ove priče. Uzmimo za primjer sljedeće: Sedam nebesa i sedam pakla U surama 15: 43-44 i 17:44 nalazimo referencu na sedam pakla i sedam nebesa. Bez pitanja gdje se nalazi ovih sedam nebesa i pakla, bilo bi korisno primijetiti da se isti broj pakla i nebesa može naći u tradiciji zvanoj Jagigah i Zuhal. Mi'radž U suri 17: 1 imamo izvještaj o Muhamedovom noćnom putovanju od Svete džamije do najudaljenije džamije. Iz kasnijih tradicija znamo da se ova aja odnosi na Muhameda koji se uspinjao do 7. neba, nakon čudesnog noćnog putovanja (Mi'radž) iz Meke u Jeruzalem, na "konju" zvanom Buraq. Više detalja dobiveno je u židovskom Mishkat al Masabih. Priču možemo pratiti natrag do izmišljene knjige nazvane Abrahamov zavjet, napisane oko 200. pne. U Egiptu, a zatim prevedene na grčki i arapski jezik. Druga je vijest ona o Tajnama Enoha, koja prethodi Muhamedu za četiri stoljeća. U poglavlju 1: 4-10 i 2: 1 čitamo: "Prvog dana u mjesecu bio sam u svojoj kući, odmarao sam na svom kauču i spavao, a kad sam spavao, velika nevolja mi se pojavila u srcu i pojavila su se dva muškarca. Stajali su na mom kauču i zvali me imenom i ustao sam iz sna. Imaj hrabrosti, Henoh, ne boj se; Vječni Bog poslao nas je k tebi. Danas ćeš se poći s nama na nebo. Anđeli su ga uzeli na svoja krila i iznijeli do prvog neba. " Pakao Kur'anski opis Pakla nalikuje opisima pakla u Homilijama Efraima, nestorijanskog propovjednika šestog stoljeća (Glubb, str. 36) Ravnoteža Autor Kur'ana u surama 42:17 i 101: 6-9 koristio je Abrahamov zavjet da podučava da će se vaga ili vaga koristiti na dan suda za vaganje dobrih i loših djela kako bi se utvrdilo ide li se u raj ili u pakao. Raj Opis raja u surama 55: 56-58 i 56: 22-24,35-37, koji govore o tome da su pravednici nagrađivani satima širokih očiju koji imaju oči poput bisera, ima zanimljive paralele u zoroastrijskoj religiji Perzije , gdje naziv za djevojke nije houris, već Paaris. J2: Priče koje se ne podudaraju s biblijskim izvještajem Postoje i druge priče koje ne slijede nužno bilo kakve biblijske izvještaje, ali koje imaju zapanjujuće sličnosti s daljnjom apokrifnom židovskom književnošću iz drugog stoljeća. J2i: Harut i Marut U suri 2: 102 spominju se dva meleka Harut i Marut. Tko su zapravo ta dva lika? Iako Yusuf Ali vjeruje da su to bili anđeli koji su živjeli u Babilonu, povijesni nam zapisi pokazuju da su to bili idoli koje su štovali u Armeniji. Njihovo je postojanje nadahnuo Marut, hinduistički bog vjetra. Ovu priču nalazimo povezanu s Talmudom (Midrash Yalzut, poglavlje 44). J2ii: Špilja sedam spavača Priča koja je spomenuta u ranijem dijelu ovog rada, a odnosi se na sedam spavača i psa koji je 309 godina spavao u pećini, nalazi se u suri 18: 9-25. Iznenađujuće sliči knjizi Gregorya od Toursa pod nazivom Priča o mučenicima. U ovom je izvještaju legendarna priča o kršćanima koji su bili progonjeni i koji su 200 godina zaspali u pećini. J2iii: Sirat Iako se u Kur'anu ne spominje poimence, most preko kojeg svi moraju proći do svoje konačne sudbine spominje se u suri 19:71. Kao i u slučaju Mi'radža, moramo ići u hadise da bismo saznali šta je zapravo Sirat. A kad to učinimo, pitamo se odakle je takva ideja potekla. Ne trebamo gledati daleko, jer se sličan most koji vodi preko dubokog paklenog zaljeva do Raja u zoroastrijskoj knjizi Dinkart naziva Chinavad (spojna karika). Važno je zapamtiti da biblijski znanstvenici, povjesničari ili teolozi niti jedan od gore navedenih izvanbiblijskih citata ne prepoznaju kao autentične događaje u Kristovom životu ili u opsegu židovske vjere. Stoga nisu uključeni u Bibliju. Zapravo bi njihovi kasni datumi (većina je iz drugog stoljeća nove ere ili AD) trebali pokazati svakom slučajnom promatraču da uopće nemaju puno autentičnosti. K: Zaključak Sada smo došli do kraja naše rasprave o autoritetu Kur'ana. Započeli smo svoje istraživanje napominjući da bi mogući razlog tolikog nerazumijevanja između muslimana i kršćana mogao biti način na koji smo gledali na svoje spise; i stvarne razlike koje postoje u pogledu naših pogleda na otkrivenje i nadahnuće. Čini mi se očitim da ćemo dok ne shvatimo ove razlike u percepciji biti osuđivani da nastavimo razgovarati jedni o drugima i bez ikakve nade da ćemo se okupiti u istinskom dijalogu. U našoj studiji primijetili smo tendenciju muslimana da svoj Kur'an uzdignu na viši stupanj od onoga što radimo s vlastitom Biblijom. Primjeri ove nadmorske visine mogu se naći u njihovom zahtjevu da nitko ne piše na njezinim marginama ili da pusti da dodiruje pod. Čineći to, gotovo bi ih se moglo kriviti za to što su ga obožili, praksa koja podstiče idolopoklonstvo, sam grijeh (širk) na koji sam Kur'an upozorava muslimane da ga ne čine (sure 4:48; 5: 75-76; 41: 6). Odatle smo se pozabavili tvrdnjom muslimana da se kur'anska vlast nalazi u čudu njegovog sastava; da ima vrhunske i jedinstvene književne osobine koje premašuju svako poznato pisano djelo. Čini se da je konsenzus brojnih učenjaka da, bez logičke povezanosti jedne sure s drugom, Kur'an je ne samo teško čitati, već je i njegov sadržaj toliko zbunjujući da je potrebno ogromno strpljenje da to razumiju. S ovakvim kritikama teško je razumjeti zašto muslimani i dalje podižu svoje navodne književne kvalitete. Primijetili smo da muslimani polažu pravo na Kur'an kao univerzalni dokument. Ipak, otkrili smo da je Kur'an jedinstveni arapski literatura iz 7. i 9. stoljeća, koja je jednostavno odražavala mentalitet i kulturu tog doba. To je razjasnjeno sa dva primjera: slučaj inferiornosti žena i duboko nasilna priroda Kur'ana i njegovog proroka Muhammeda. Odatle smo nastavili do prikupljanja izvornih dokumenata i postavili pitanje može li se bilo koji dokument koji dolazi iz Božjih ruku podmetnuti kao što smo ovdje svjedočili u ovim primjerima. Nevjerojatno poštovanje i strahopoštovanje koje danas svjedoče muslimani prema Kur'anu umanjuje naizgled kavalirski stav ranijih kalifa prema izvornim kodeksima, o čemu svjedoči i njihovo spaljivanje rukopisa svih razmjera,čak i one koje je sam Muhamed smatrao mjerodavnima. Bili smo zapanjeni kako "vječni božanski Božji dokument" može sadržavati u svom tekstu ne samo ukidanja samog sebe, već i pogreške koje dovode u sumnju njegovu cjelokupnu istinitost. Ako želi Božja riječ zadržati svoju cjelovitost, ona mora ostati iznad sumnje. Čak i Kur'an zahtijeva takav standard. U suri 4:82 čitamo: "Zar oni ne uzimaju u obzir Kur'an? Da je to bio drugi Allah, sigurno bi u njemu našli mnoga odstupanja" (sura 4:82). Svjedočenje materijala koji smo ovdje pokrili osuđuje Kur'an zbog toga što nije uspio u onim tvrdnjama koje on treba podržati i održati. To nagovještava njegovu tvrdnju o nadahnuću, istodobno negirajući bilo kakvu nadu bilo kojeg priznatog autoriteta. U zaključku, iako možemo priznati da je Kur'an fascinantna knjiga za proučavanje, on jednostavno ne može zadržati svoj status konačne Božje riječi za koju tvrdi da jeste. Deklaracija muslimanskog tekstualnog savršenstva jednostavno ne podnosi nikakvu kritičku analizu njihovog sadržaja. Kao što smo vidjeli, Kur'an nosi brojne nedosljednosti s bivšim spisima, dok njegove pripovijesti i priče pomažu diskreditirati njegovu tvrdnju da je prava Božja riječ. Popularni osjećaji i neupitna fanatična odanost muslimana jednostavno nisu primjereni kao dokaz autentičnosti Kur'ana. Kada napravimo trezvenu analizu izvora Kur'ana, nalazimo uvjerljive dokaze da je povjerenje muslimana u svoje spise jednostavno neutemeljeno. Razumljivo je da bi se oni čija je odgovornost bila sastaviti "svetu knjigu" koja bi se mogla natjecati sa postojećim spisima, prirodno okrenuli mitovima i legendama okolnih civilizacija i posudili mnoge njihove priče. Zbog prevlasti usmene predaje u 7.-9. Stoljeću može se razumjeti koliko je priča s vremenom postalo uljepšano i iskrivljeno. Te korumpirane priče nalazimo kroz Kur'an, od kojih su mnoge adaptirane iz talmudske literature iz 2. stoljeća, koja je bila popularna među Židovima tog područja. Slijedom toga, očigledne sličnosti koje nalazimo između Kur'ana i ovih zabludnih izvora poništavaju tvrdnju da se Kur'an mogao nadati da će biti prava Božja riječ. Za Kur'an se traži isti test provjere kao i za sve spise, uključujući one koji su mu prethodili (Stari i Novi zavjet). Već desetljećima znanstvenici pokušavaju pronaći grešku u našim spisima, primjenjujući na njih istu kritičku istragu koju smo primijenili ovdje i više, i većinom smo je pozdravili. Ipak, kroz svu kritičku i ponekad polemičku analizu koja je poduprta s našim spisima, oni su odlučno podnijeli test. Stoga ne čudi da je Biblija i dalje najprodavanija u povijesti književnosti. Iako našim spisima ne pružamo isti osjećaj povišenog obožavanja koji muslimani pokazuju za svoj Kur'an, mi stojimo iza istinitosti naših spisa koji tvrde da su božanska inspiracija.Činimo to jer se pokazalo da je uvijek iznova i dalje dosljedan tvrdnjama koje iznosi o sebi i svim istinskim objavama koje dolaze iz božanske Božje ruke. L: Navedene reference Ali, 'Abdullah Yusuf, Sveti Kur'an (revidirano izdanje), Brentwood, Amana Corporation, 1989. Campbell, dr. William, Kur'an i Biblija u svjetlu povijesti i znanosti, Srednjoistočni izvori Copleston, FS, Krist ili Mohammed? Biblija ili Kuran ?, Harpenden, Nuprint, 1989. Gilchrist, John, Jam 'Al-Qur'an, Kodifikacija teksta Kur'ana, Južna Afrika, Isus muslimanima, 1989. Hoodbhoy, Pervez, islam i znanost, London, Zed Books ltd., 1989 Morey Robert, Islamic Invasion, Eugene, Oregon, Harvest House Publishers, 1992 Nehls, Gerhard, Kršćani pitaju muslimane, Bellville, SIM International Life Challenge, 1987 Pfander, CG, The Mizanu'l Haqq, ( Ravnoteža istine), London, The Religious Tract Soc., 1910 Shorrosh, Anis A., Islam Revealed, Nashville, Thomas Nelson Publishers, 1988.

Abrahamovo ime Abrahamovo ime Abraham's name https://answering-islam.org/Quran/Contra/qbhc12.html Abrahamovo ime U Tori, Postanak 17: 1,3,5 čitamo: Kad je Abramu bilo devedeset i devet godina , Gospodin mu se ukazao i rekao: "Ja sam Svemogući Bog, hodi preda mnom i budi neporočan. ... Abram je pao licem prema dolje, a Bog mu je rekao ... Nećeš više biti zvani Abram, zvat ćeš se Abraham jer sam te učinio ocem mnogih naroda. " Od tada nadalje njegovo je ime "Abraham", ime koje većina ljudi zna za biblijskog patrijarha, čak iako nikada nisu čuli za njegovo izvorno ime. Slično većini ljudi koji nisu baš biblijski pismeni, čini se da Muhammad nije bio svjestan bogolike promjene imena za Abrama prigodom potvrde Božjeg saveza s Abramom i njegove najave o Izakovu rođenju. Shodno tome, nalazimo da Kur'an govori o njemu kao o "Abrahamu" već u mladosti: Rekli su: "Čuli smo za omladinu o kojoj su pričali: Zove se Abraham ." - Sura 21:60 Nazvati ga "Abrahamom" otprilike osamdeset godina prerano može se smatrati jednim primjerom kur'anskih pogrešaka povijesne kompresije, ali to bi mogao biti prevelik pojam za ovu jednostavnu pogrešku nadzora ili uobičajeno neznanje. Početna kontradikcija u Kur'anu u odgovoru na islam

Kako islamska doktrina o zalaganju podriva Allahovo sveznanje How the Islamic Doctrine of Intercession undermines Allah's Omniscience https://answering-islam.org/Quran/Contra/intercession_omniscience.html Kur'anska poteškoća Kako islamska doktrina o zalaganju podriva Allahovo sveznanje Sam Shamoun U nekim prethodnim člancima ( 1 , 2 ) raspravljali smo o problemima i kontradikcijama u vezi s islamskim konceptom zagovora. Vidjeli smo kako se Kur'an i islamska literatura proturječe po tome što određene reference govore da Allah ne dopušta nikakav zagovor, dok drugi ajeti kažu da on to čini. Dalje smo vidjeli kako zagovor potkopava Allahovo jedinstvo ili barem tradicionalni islamski stav u vezi s tim. Ovdje želimo pokazati kako zagovor dovodi u pitanje Allahovo savršeno znanje. Na primjer, imajte na umu šta ovaj sljedeći navod tvrdi u vezi s odnosom između Allahovog znanja i zalaganja: I pored Allaha klanjaju se onome što ih ne povrijeđuje, niti im koristi, i kažu: "To su naši Allahovi posrednici." Reci: „ Obavještavate li Allaha o onome što On ne zna na nebesima i na Zemlji? “ Neka je slavljen i uzvišen iznad svega što s Njim povezuju kao partnere! S. 10:18 Hilali-Khan Kur'an ovdje pretpostavlja da bi zagovornik bio potreban samo ako Allah ne zna neke relevantne informacije, ako nije imao potpuno znanje o situaciji. Kao što je pokojni muslimanski učenjak Muhammad Asad primijetio u vezi s ovim tekstom: 27 Dakle, vjera u djelotvornost bilo čijeg nekvalificiranog zalaganja kod Boga ili posredovanja između čovjeka i Njega ovdje se poistovjećuje s poricanjem Božjeg sveznanja , koje uzima u obzir sve okolnosti grešnika i njegovog grijeha a priori. (Što se tiče Božjeg simboličkog davanja dopuštenja Njegovim prorocima da se "zauzmu" za svoje sljedbenike na Sudnjem danu, vidi bilješku 7 gore.) ( Izvor ; podebljano i podcrtavanje naglašava naše) Logika autora (a) Kur'ana ide otprilike ovako: zagovornik je nepotreban u svjetlu Allaha koji sve zna jer zagovor podrazumijeva neznanje. Vidjevši da Allah najbolje zna i zna sve, što mu bilo koji zagovornik može reći da već ne zna? Postoji li nešto čega Allah nije svjestan zbog čega je potrebna njegova zagovornica koja bi ga obavijestila i time mu omogućila da pravilno sudi? Autor (i) su u osnovi obavještavali nevjernike da je njihovo vjerovanje u zagovor izravni napad na Allahovo savršenstvo, jer je to učinilo idole i / ili stvorenja kojima su se klanjali izjednačili s Allahom u njegovom znanju. Drugim riječima, zagovor za pisca (e) značio je da bi ta druga bića kojima su se nevjernici molili zapravo mogla uputiti Allaha i stoga podrazumijeva da su u nekom smislu bila bolje informirana i imala su više znanja u određenim aspektima od samog islamskog božanstva. A budući da nema nikoga bolje informiranog od Allaha i niko ne zna sve ono što on zna, stoga nije moguće da se iko zauzima prije njega. Da bi se ova poanta jasno pokazala, zabilježite sljedeću kur'ansku priču: I otkriveno je Noi govoreći: 'Nitko od tvoga naroda neće vjerovati, osim onoga koji je već povjerovao; pa neka vas ne muči to što oni to čine. Učini si Kovčeg pod našim očima i kako mi objavljujemo; i obratite mi se ne odnoseći se na one koji su učinili zlo; utopit će se. ' Dakle, on je pravio Arku; i kad god je vijeće njegovog naroda prošlo pored njega, rugali su mu se, rekao je: 'Ako nam se rugate, zasigurno ćemo se rugati i vama, kao što se rugate i znat ćete kome će donijeti kazna koja ga ponižava, a nakon kojemu će se stvoriti trajna kazna. ' Sve dok, kada je došla Naša zapovijed i peć je proključala, rekli smo: 'U nju uđite dvoje svake vrste i vaša obitelj - osim onoga protiv koga je već izrečena riječ i onoga tko vjeruje.' I tamo nisu vjerovali s njim, osim nekolicina. On je rekao,»Krenite u to! U Božje Ime bit će njegov tijek i njegov vez. Zasigurno je moj Gospodin sve opraštajući, suosjećajan. ' Tako je trčalo s njima usred valova poput planina; a Noah je pozvao sina koji je stajao odvojeno: 'Ulazi s nama, sine moj, i ne budi s nevjernicima!' Rekao je, 'Sklonit ću se u planinu koja će me braniti od vode.' Rekao je: 'Danas nema branitelja od Božje zapovijedi, osim za onoga kome se smiluje.' I valovi su se među njima pojavili, a on je bio među utopljenicima. A rečeno je: 'Zemljo, progutaj svoje vode; i, nebo, jesi! ' I vode su se smirile, afera je izvršena, a Arka se naselila na El-Judiju, i rečeno je: 'Sklonite se sa ljudima zlih!' A Noa je pozvao svoga Gospodara i rekao: 'O moj Gospodaru!moj je sin iz moje obitelji i tvoje je obećanje sigurno istina. Ti si najslađi od onih koji sude. ' Rekao je: 'Noah, on nije iz tvoje obitelji; to je djelo koje nije pravedno.Ne tražite od Mene ono o čemu nemate znanja . Upozoravam te, da ne budeš među neznalicama. ' Rekao je: 'Gospodaru, ja se utječem Tebi, da ne bih od Tebe tražio ono o čemu nemam znanja ; jer ako mi ne oprostiš i ako mi se ne smiluješ, bit ću među gubitnicima. ' S. 11: 36-47 Allah je u osnovi govorio Nuhu da nije imao posla za svog sina jer nije znao što je Allah znao o njemu. To u osnovi razotkriva ludost posredništva prema kur'anskoj perspektivi. Dakle, argument Q. 10:18 implicira da bi, ako nađemo specifične islamske reference koje sugeriraju da je zagovor moguć, npr. Da Allah dopušta pojedincima da posreduju prije njega, tada to u osnovi potkopalo sveznanje islamskog božanstva. To, možda, objašnjava zašto postoji toliko stihova koji negiraju dopuštenost i mogućnost zagovora: Djeco Izraelova, sjetite se Mog blagoslova kojim sam vas blagoslovio i da sam vas više volio od svih bića; i čuvajte se dana kada ni jedna duša za drugoga neće pružiti zadovoljstvo i od njega se neće prihvatiti zagovor , niti će se uzeti bilo kakav protuteža, niti će im se pomoći. S. 2: 47-48 Djeco Izraelova, sjetite se Mog blagoslova kojim sam vas blagoslovio i da sam vas više volio od svih bića; i pazite se dana kada ni jedna duša za drugoga neće pružiti zadovoljstvo i od njega se neće prihvatiti protuustav niti će joj bilo kakav zagovor biti od koristi , niti će im se pomoći. S. 2: 122-123 O vjernici, potrošite ono što smo vam osigurali, prije nego što dođe dan u kojem neće biti ni trgovine, ni prijateljstva, ni zagovora ; a nevjernici - oni su zločinci. S. 2: 254 Ipak, tu je problem muslimana. Smatramo da Kur'an potvrđuje da zagovor nije samo moguć, već se zapravo odvija uz Allahovo dopuštenje! Bog nema boga osim Njega, Živog i Vječnog. Drijema Ga ne hvata, ni spavanje; Njemu pripada sve što je na nebesima i na zemlji. Tko će se zauzeti za njega, osim njegovim dopuštenjem? On zna što leži pred njima, a što nakon njih, a oni ne shvaćaju ništa od Njegovog znanja osim onog što On želi. Njegovo prijestolje obuhvaća nebo i zemlju; njihovo ih očuvanje ne tlači; On je Svevišnji, Sveslavni. S. 2: 255 Nekom milošću Božjom bio si nježan prema njima; da si bio grub i tvrda srca, razišli bi se oko tebe. Zato ih oprostite i molite za oprost za njih i posavjetujte se s njima u vezi; i kad se riješiš, pouzdaj se u Boga; zasigurno Bog voli one koji se pouzdaju u njih. S. 3: 159 Znaj dakle da nema boga osim Boga i zatraži oproštenje za svoj grijeh i za vjernike, muškarce i žene . Bog zna kako idete amo-tamo i kako stanujete. S. 47:19 Oni koji nose Prijestolje i oni oko njega navješćuju hvalu svoga Gospodara i vjeruju u Njega, i mole oprost za one koji vjeruju : 'Gospodaru naš, ti sve prihvaćaš u milosti i znanju; zato oprosti onima koji su se pokajali i slijede Tvoj put i čuvaj ih od kazne pakla. Gospodaru naš, i primi ih u rajske vrtove što si im obećao i onima koji su bili pravedni od svojih očeva, i svojih žena i svoga sjemena; zasigurno si Ti Svemogući, Svemudri. I čuvaj ih od zlih djela; onoga koga na taj dan čuvaš od zlih djela, njemu si se smilovao; i to je doista silni trijumf. S. 40: 7-9 Hadis pruža neke dodatne informacije: Jasno! Allah čini nepravdu čak ni zbog težine atoma (ili najmanjeg mrava), ali ako je išta dobro učinio, udvostručuje ga. ' (4.40) Poslanik je dodao: " Tada će se zauzeti proroci i anđeli i vjernici, i (posljednje od svega) Uzvišeni (Allah) će reći:" Sad ostaje Moje zagovorništvo . " Zatim će držati pregršt Vatre iz koje će izvesti neke ljude čija su tijela izgorjela i biti bačeni u rijeku na ulazu u Džennet, zvanu voda života  ...  '( Sahih al- Bukhari , svezak 9, knjiga 93, broj 532s ) Abu Huraira izvijestio je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: Ja ću biti najistaknutiji među Ademovim potomcima na Kijametskom danu i bit ću prvi posrednik i prvi čiji će zagovor biti prihvaćen (od strane Allaha) . ( Sahih Muslim , knjiga 030, broj 5655 ) Sada su muslimani suočeni s nekoliko dilema. Prvo, ako zagovor podrazumijeva nesavršenost u Allahovom znanju, kako onda Kuran i određeni islamski narativi mogu tvrditi da Allah odobrava zagovor? Da li Kur'an i takozvani zvučni hadis podrazumijevaju da Allah nema savršeno znanje i da u stvari ne zna određene potrebne informacije? Drugo, ako zagovor ne sugerira da Allah ima bilo kakvih nedostataka, u čemu je onda bila poanta Q. 10:18? Zašto su Muhammed ili autori Kur'ana nevjernicima rekli da je njihovo vjerovanje u zastupnike u osnovi napad na Allahovo savršenstvo, potkopavajući njegovo sveznanje? Da li su Muhammed i / ili autor (i) bili pogrešno informirani ili su koristili laži i obmane kako bi nevjernike odvratili od molitve drugima mimo Allaha? Nije li ovo bilo ništa više od taktike plašenja ili maltretiranja, pokušaja zastrašivanja nevjernika, iako je Muhammed znao da zagovor ne negira Allahovo sveznanje? Treće, šta će muslimani učiniti sa svim tim grubim kontradikcijama u Kur'anu? Kako će pomiriti ove oprečne izjave iz svojih vjerskih tekstova, odlomaka koji se ne mogu uskladiti? Uostalom, ako je pitanje 10:18 tačno da zagovor podriva Allahovo znanje, onda svi oni citati koji potvrđuju dopuštenost osoba koje posreduju pred Allahom napadaju njegovo savršenstvo ili barem poriču da su njegovo znanje i mudrost cjeloviti. Ipak, prihvatiti reference koje potvrđuju zagovor znači da je tvrdnja pitanja 10:18 pogrešna, jer zauzimanje na kraju ne negira Allahovo sveznanje i da su svi oni drugi stihovi koji kažu da Allah nikome neće dopustiti da posreduje grubo pogrešno. Sidenote - Vidjevši da muslimanski polemičari imaju naviku uvijek napadati Svetu Bibliju, posebno kada se ne mogu obratiti ili braniti vlastita uvjerenja, ovdje bismo željeli uputiti potencijalni prigovor za koji smo sigurni da će biti pokrenut protiv našeg stava. Musliman može tvrditi da Sveta Biblija također uči da Bog dopušta zagovor i da je često odgađao svoj gnjev i uskraćivao uništenje zbog posredovanja svojih nadahnutih i svetih proroka i apostola. Ako je argument koji smo pokrenuli protiv islamskog stajališta valjan, ne bi li to također potkopalo biblijsku poziciju? Problem s ovim potencijalnim prigovorom je taj što Sveta Biblija, za razliku od Kur'ana, nikada ne kaže da zagovor potkopava savršenstvo Božjeg znanja. Umjesto toga, Sveta Biblija izričito uči da je Bog uključio molitve svoga naroda u ispunjenje svog plana i svrhe stvaranja. U stvari, na određenim mjestima čak i govori pojedincima da će im biti oprošteno zbog zagovorničkih molitvi onih koje je imenovao svojim predstavnicima: "Abraham se odatle preselio u područje Negeva i živio između Kadeša i Šura. Neko je vrijeme boravio u Geraru i ondje je Abraham rekao za svoju ženu Saru:" Ona je moja sestra. "Tada je Abimelek, kralj Gerar je poslao po Saru i uzeo je. Ali Bog je jedne noći u snu došao do Abimeleka i rekao mu: "Ti si mrtav zbog žene koju si uzeo; ona je udata žena." Abimelek je imao nije joj prišao, pa je rekao, "Gospode, hoćeš li uništiti nevin narod? Zar mi nije rekao: "Ona mi je sestra", a nije li rekao i "on je moj brat"? Učinio sam to čiste savjesti i čistih ruku. 'Tada mu je Bog rekao u snu: „Da, znam da si to učinio mirne savjesti i zato sam te spriječio da ne griješiš protiv mene. Zbog toga vam nisam dopustio da je dodirnete.Sada vratite muževu ženu,jer on je prorok i molit će za vas, a vi ćete živjeti . Ali ako je ne vratite, bit ćete sigurni da ćete i vi i svi vaši umrijeti. '"Postanak 20: 1-7 "Nakon što je Jahve rekao ovo Jobu, rekao je Temancu Elifazu:" Ljut sam na tebe i tvoja dva prijatelja, jer nisi rekao za mene što je ispravno, kao što je rekao moj sluga Job. sedam bikova i sedam ovnova i otiđite do moga sluge Joba i žrtvujte sebi žrtvu paljenicu. Moj će se sluga Job moliti za vas, a ja ću prihvatiti njegovu molitvu i ne postupati s vama prema vašoj gluposti . je u pravu, kao što ima moj sluga Job. "Tako su Elifaz Temanit, Bildad Šuhejac i Zofar Naamatin učinili ono što im je Gospodin rekao; i Gospod je prihvatio Jobovu molitvu . Nakon što je Job molio za svoje prijatelje, Gospod ga je uspio opet i dao mu dvostruko više nego prije ". Job 42: 7-10 Primijetite kako je u oba ova primjera Bog taj koji najavljuje unaprijed i propisuje sredstva kojima će dati oprost, pokazujući da je Bog u svom savršenom znanju već uzeo u obzir u molitvama svog naroda u ostvarenju svojih svrha i u donošenju o otkupljenju svojih izabranika. Dakle, svaki musliman koji pokuša iznijeti ovaj prigovor protiv nadahnutog učenja Božje Riječi, počinio bi samo zabludu lažne analogije. Daljnje čitanje http://answering-islam.org/Shamoun/allahs_ignorance.htm http://answering-islam.org/Responses/Abualrub/allahs_knowledge.htm http://answering-islam.org/Responses/Menj/changing_allah.htm http : //answering-islam.org/Responses/Osama/zawadi_god_repenting.htm Proturječja u člancima iz Kur'ana , Sam Shamoun, Answering Islam Home Page

Nema "Meke"(Makka) i nema "Bakka" u Kuranu Filološka analiza I i II deo 4Christoph Luxenberg Sura 48:24 i Sura 3:96 Kein Mekka und kein Bakka im Koran I i II http://kuran-hadisi-tefsir.blogspot.com/2020/02/sura-4824-i-sura-396-kein-mekka-und.html?view=sidebar Nema "Meke"(Makka) i nema "Bakka" u Kuranu Filološka analiza I i II deo Sura 48:24 i 3:96 Filološka analiza I i II deo http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120406.html Christoph Luxenberg Važnost Meke kao svetišta islama, koja svake godine privlači milione muslimanskih hodočasnika, ima takvu reputaciju u cijelom svijetu da je njeno ime postalo poslovica za pogrdne događaje svih vrsta, čak i na kršćanskom zapadu, koji su, da tako kažem, žarište odgovarajućeg javnog interesa. Fenomen koji daleko premašuje ugled Jeruzalema u kršćanskom svijetu. Drhtanje ove povijesne stvarnosti nije cilj ovog članka. Umjesto toga, radi se o povijesno relevantnom pitanju kako i kada je nastao ovaj fenomen u ranom islamu. Islamska tradicija jednoglasno priznaje da je Jeruzalem bio nekadašnje mjesto hodočašća (kršćanski Arapi Sirije), od čega je umamijski kalif Abd-el-Malik ibn Marwan u 72. Arapa (kasnije nazvan Hidžra godina) (= pribl. 692 AD) svjedoči i danas. Glavni predkurenski arapski natpis unutar Kupole stijene u osnovi se pokazao kao kristološka doktrina [1] . U tom je kontekstu gerundiv koji je sudjelovao u njemu, ime Muhammed , ime koje se odnosi na "Isusa sina Marijina" i glasi: " Hvaljen (Muhammed) slugu Božjem i Poslaniku njegovom" - a ne: "Muhamed (je) Božji sluga i njegov Glasnik ", kao što je prethodno pogrešno shvaćeno. Riječ islam , koja se tamo pojavljuje prvi put, nema nikakve veze s kasnijom religijom koja se zove islam , ali znači kontekstualno dopisivanje (sa Svetim pismima). Na temelju metode utvrđene u studiji Siro-aramejsko čitanje Kur'ana [2] , sada će se razjasniti stvarni smisao jedinstvene pojave riječi makka (Sura 48:24) i bakka (Sura 3:96) u kontekstu Korana , Najnovija inačica mišljenja o imenu Meka u Kur'anu, koja vrijedi u proučavanju Korana i islama, spominje se K.-H. Ohligov doprinos u 2. svesku Inârah, rani islam [3] . Tamo piše Meki u Suru 48:24 (str. 356): „Ako spominjanje Meke pripada izvornom tekstu, cijeli prvi dio sure mora datirati tek u drugu polovicu 8. stoljeća. Međutim, povijesna znanost zna da se u procesu kopiranja čak i svetih tekstova često uvode umetanja koja odgovaraju "razini znanja" dotičnog pisca. Spominje li se Mekka kao takav kasniji dodatak ili je to bilo dio tekstualne tradicije? Na ovo pitanje trenutno nije moguće odgovoriti zbog nedostatka kritičkog izdanja Kur'ana. " Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, kritičko izdanje Kur'ana nije apsolutno potrebno, čak i ako je poželjno. To ni na koji način ne bi pridonijelo rasvjetljavanju pravopisa i čitanja makke , jer su tri suglasnika mkh jasna ovim slovom , pa ne zahtijevaju nikakva objašnjena dijakritička stajališta, a čitanje makke nije sporno . Kritično izdanje Korana, koje se naziva i Corpus Coranicum , ne bi trebalo imati previsoka očekivanja. Jer je problem u ovom slučaju filološke prirode i može se riješiti samo sredstvima filologije, kojima se želimo pozabaviti u nastavku. Točno tradicionalnom shvaćanju komentatora arapskog Kur'ana, Paret [4] reproducira ovaj odlomak Kur'ana (Sura 48:24) na sljedeći način (str. 429): "I upravo je on povukao njezinu ruku od vas i vašu ruku od njih u dolini Meke (da ne bi bilo borbe) nakon što vas je pustio (prije?) Da prevladaju nad njima. Bog vidi kroz ono što radite. " Kao što vidite, nema razloga da Paret dovodi u pitanje navodno " dno doline Meke ", koje inače savjesno označava na "nejasnim" mjestima, bilo da je riječ o zagradama u zagradama ili transkripcijom arapskog izraza ili drugim komentarima , Filološka analiza izraza " u dnu Meke " (fî batni makka) U svojoj dvosmjernoj disertaciji iz Strasbourga objavljenoj 2005. s naslovom " Le messie et son prophète " [5] , Edouard-Marie Gallez ulazi u poglavlje 3.4.2.2. (Vol. II, str. 311 ff.) O pravopisu i značenju makke u Kuranu. Iako u uvodu ispravno primjećuje da se ova riječ pojavljuje u kontekstu u kojem se izvještava o sukobu dviju skupina ("C'est dans un contexte d'affrontement qu'apparaît le mot makkah "), on još uvijek ne misli da se ta riječ ne odnosi na mjesto zvano Makka (Mekka ), već na ovo sučeljavanje , koje Kur'an u ovom trenutku jasno opisuje. Kontekst jasno pokazuje da Bog intervenira između dviju sukobljenih skupina i „odvraća “ svoje „ ruke “ jedna od druge . Etimološki, odgovarajući arapski glagol kaffa nastao je sekundarno od 'akafa , što znači (između ostalog) " okrenuti se, okrenuti se ". Dakle, ovdje se jasno radi o " svađi ", " aktivnoj raspravi " kakvu je danas možete zamisliti - ne samo na Orijentu. Gallez je mogao doći do ovog značenja, pogotovo jer etimološki ispravno analizira riječ Ma'ka h (str. 313 f.) Pretpostavljajući asimilirani medijski grč 'ayn , koji (prema semitskom fonetskom pravilu) zahtijeva udvostručenje sljedećih k (ma'ka> makka) . To odgovara siro-aramejskom verbalnom korijenu m'ak (pritisnuti, nagovarati, pritisnuti ) [6] , koji je još uvijek uobičajen u današnjem arapskom (ma'ak ), i refleksivnom (tmâ'akû ) (kako bi tvrdili, tvrdili su) dijalektalno je uobičajena. Unatoč tom etimološkom znanju, Gallez se drži uobičajenog shvaćanja da se spor o kojem govorimo odvijao u (navodno) dolini (arapski batn , zapravo " rbuh, krug, iznutra") zvanoj Makka , ali njezino je mjesto potpuno potražiti drugdje nego u današnjoj Meki . U potrazi za ovom dolinom koristi tradicionalni pogrešan postupak Bakka (Sura 3:96), previdje autorov prijedlog za izmjenu (op. Cit., Drugo izd., 336., bilješka 352) i identificira ovog navodnog Bakka sa Psalam 84: 7 (str. 308), u koji iz "doline bâkâ" (val de bâkâ") (hebrejski b-'emeq ha-bakâ , Sirijac, Peshitta: b- ' umqâ da-bkâ-tâ = kroz "Dolina plača" = "Jammertal") [7] . Ova se dolina trebala nalaziti zapadno od Jeruzalema (str. 308). Tada odgovarajući izraz iz Sure 3:96 treba shvatiti na sljedeći način: "Le premier hram (bayt) ... est [le lieu-dit] aux larmes " (Prvi hram [bayt] ... je [takozvano mjesto] suza). To nam daje još jedan primjer pogrešnog tumačenja Kur'ana, za koji bi trebao stajati naoko odgovarajući odlomak Biblije. Imali smo sličan slučaj s izrazom sariyyâ (Sura 19:24), u kojem su komentatori Arapskog Korana posumnjali u " potok " koji je Bog stavio " pod " Mariju, a za koji su prevoditelji zapadnog Korana izvukli paralelu s izvještaja o "Letu u Egipat" za koje se vjeruje da se identificiraju prema pseudo-Mateju. Prema posljednjem, riječ je o palmi koju je Isusovo dijete zatražilo da osvježi majku kako bi voda mogla procuriti iz njezinih korijena. U kontekstu Korana, međutim, radi se o oslobađanju Marije od optužbe za nelegitimno ( nelegitimno ) rođenje (prema Sura 19: 27-28). Stoga joj je dijete Isus rekao: "Ne budite tužni, Gospodar vam je rodio (a ne među vama ) legitimno (Syro- Aramaic scharyâ ) (a ne potoka ) [8] . Iako je sada poznato da je izvorni tekst konsonana u Kuranu s 15 slova naknadno dopunio umetanjem takozvanih dijakritičkih (razlikovnih) točaka nedostajućim 13 slova post-kur'anske (i današnje) arapske abecede (ukupno 28 slova), čini se većina istraživača Korana teško se odvojiti od (kasne) islamske doktrine da se današnje čitanje Kairskog Korana temelji na pouzdanoj usmenoj tradiciji. Ova doktrina ne može podnijeti dubinsku filološku analizu teksta Kur'ana, kao što je pokazala prethodna analiza na bezbroj mjesta u Kuranu. No, budući da neki prevoditelji Kur'ana nepokolebljivo podnose novi prijevod Kur'ana prema "isprobanoj metodi" s obrazloženjem da "nisu uvjereni" u prethodnim rezultatima istraživanja, filološka rasprava o Sura 3:96 može pomoći istraživačima Kur'ana koji su voljni učiti. Paret (52) reproducira ovaj stih kako slijedi (dotične riječi su podvučene): "Prva (Božja) kuća koja je postavljena ljudima je ona u Bakku . 81: tj. Meka ], (postavljena) za blagoslov i vodstvo za ljude širom svijeta ( al-'Alamun ). " O sintaksi: Arapist će također primijetiti da nešto nije u redu sa sintaksom ove rečenice. Predikat ove rečenice je sufiks: „je li to u Bakku “. Time se završava rečenica. Slijedi (na arapskom akuzativu): "za blagoslov i vodstvo za ljude". Budući da ovom dodatku nedostaje glagol koji upravlja ovim akuzativom, Paret je prisiljen ponoviti glagol (smješten) u zagradama kako bi opravdao sljedeći akuzativ. Paret ne primjećuje da je stvarni glagol koji upravlja ovim akuzativom upravo ovo pismo, što se čita kao „ bi-Bakka “ (navodno) „ u Bakku “. Koransko pismo (rasm) pokazuje dva nedefinirana mala bita i dva jedinstvena k i h (?? Kh). Završetak, dobiven s dvije točke, može se protumačiti kao arapski ženski završetak, što je također pogrešno pretpostavljeno u „Bakka ta “. Jer završetak h može označavati i muški osobinski mufiks, koji se ovdje odnosi na " bayt " (kuću) u antecedentu. Autor je, dakle, predložio sljedeći dizajn u svojoj spomenutoj studiji (str. 336, bilješka 352): inna awwala baytin wudi'a li-n-nasi la-lladi tayyaka-hu mubarakan wa-hudan li-l-'alamin Ova pretpostavka vraća sintaksu ove rečenice na sljedeći način: "Prva (sveta) kuća koja je sagrađena za ljude je ona koju je ogradio (ogradio) kao blagoslovljenu (svetište) (i) da bi vodio ljude." To razumijevanje podržava i Sura 17:1, gdje "daleka kuća molitve" kaže: alladi bârak-nâ hawla-hu = "čiju smo okolinu blagoslovili. Alternativni glagolski oblik za pročitana bi-Bakka pisma slijedi drugdje. Rezultat filozofske rasprave o izrazu (fî batni makka) "u dnu Meke": Arapski batn predstavlja siro-aramejsku karsâ i ovdje znači: usred [9] . Makka znači siro-aramejski " prepirka, aktivna svađa ". Odlomak o kojem se govori u Suri 48:24 treba stoga razumjeti kako slijedi: "Upravo je on okrenuo ruke od vas, a vaše ruke od njih usred (stvarnog) argumenta ..." Ako nakon toga Meka nije spomenuta u Kur'anu, u sljedećem će članku biti razjašnjeno što bi mogla značiti Ka'ba , središnje utočište islama. ----------------------- [1] Vidi C. Luxenberg, reinterpretacija arapskog natpisa u Kupoli stijene u Jeruzalemu, u: Karl-Heinz-Ohlig / Gerd-R. Puin, mračni počeci. Novo istraživanje o podrijetlu i ranoj povijesti islama, 1. izdanje, Berlin: Verlag Hans Schiler, 2005, str. 124-147. [2] C. Luxenberg, Siroaramejsko čitanje Kur'ana. Prilog dešifriranju jezika Kur'ana, 1. izdanje, Berlin: Das Arabische Buch, 2000, drugo izdanje, Berlin: Verlag Hans Schiler, 2004, 3. izdanje 2007, 4. izdanje 2012. [3] Karl-Heinz Ohlig (ur.), Rani islam. Povijesno-kritička rekonstrukcija zasnovana na suvremenim izvorima, 1. izdanje, Berlin: Verlag Hans Schiler, 2007, str. 327-376: Od Muhameda Isusa do arapskog poslanika. Povijest kristološkog predikata. [4] Kur'an. Prijevod Rudi Paret, 2. glagol. Ed., Stuttgart; Berlin; Köln; Mainz: Kohlhammer, 1982. [5] Edouard-Marie Gallez, Le messie et son prophète. Aux potječe od l'Islama. Tome I: De Qumrân à Muhammad. Tome II: Du Muhammad des Califes au Muhammad de l'histoire, Versailles: Pariz u Parizu, 2005. [6] Vidi JE Mannâ, Kaldejsko-arapski rječnik (reprint), Bejrut 1975, 411 a/b; Carl Brockelmann, Lexicon Syriacum, Halle 1928, 397 b, preš, kompres, perturbavit. [7] Jeruzalemska Biblija naziva ovu dolinu u „baki“ i u prijevodu: „I napravite hodočašće kroz dolinu Bake“, što dovodi do takvih pogrešnih tumačenja. [8] Vidi Siroaramejsko čitanje Korana, 2-4. Ed., 134-152. [9] Vidi Mannâ, 355a, karsâ, ispod (2): dâkhil (unutar) http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120406.html ------------------------------------------------- http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120706.html Christoph Luxenberg Nema "Meke" (Makka) i nema "Bakka" u Kuranu (II) (Sura 48:24 i 3:96) To rezultira u: Nema Ka'be u "Meki" (Sigurno 5:97) Filološka analiza U prethodnom dijelu ovog članka (imprimatur 4+5 2012, 191-194), gore spomenuta oznaka "tayyaka-hu" (od. To bacca na arapskom (navodno "u Bakki") (Sura 3:96 ) siro-aramejski glagolski korijen "tyk = tayyek"). Nakon toga ovaj stih Koranića tradicionalno je pogrešno shvaćen (prema Paretu): "Prva (Božja) kuća koja je postavljena ljudima je ona u Bakku. 8: d.h. Meka], (uspostavljena) za blagoslov i vodstvo za ljude širom svijeta (al-Alamun). " Suprotno tome, siroaramejsko čitanje dalo je sljedeće razumijevanje: "Prva (sveta) kuća koja je sagrađena za ljude je ona koju je ogradio (ogradio) kao blagoslovljen (svetište) i da bi vodio ljude." Potonje razumijevanje temeljilo se na Sura 17:1 , koji kaže o "dalekom svetištu": "čiju smo okolinu blagoslovili". To znači okrug hrama, što u Sura 3:97 opet kaže: "i tko god uđe u njega, sigurno je". Od siro-aramejskog glagola "tayyek" (ograđivanje, ograđivanje), na današnjem je arapskom jeziku preživjela samo imenica "tikka" (pojas) (ali to može značiti i ispit u sufijskim zajednicama), ali uobičajena je i u govornim i im klasični arapski srodni verbalni korijen "Twq" (T = naglašeni t). Izmjena zvuka t / T i y / w dobro je poznata u Semitiku. Umjesto siro-aramejskog "tayyeka", to bi značilo "Tawwaqa" (zaokružiti, zatvoriti, okružiti) na današnjem razumljivom arapskom jeziku. Tada bi kur'anski ajet (s.3:96 ) bio arapski kako slijedi: "Inna awwala baytin wuDi? A li-n-nâsi la-lladi tayyaka-hu [= Tawwaqa-hu - umjesto "bi-Bakk-h = Bakka"] mubârakan wa-hudan li-l-? Âlamîn". Alternativni dizajn za bi-Bakka (Sure 3:96 ) U prvom dijelu ovog članka najavljeno je alternativno čitanje predloženog siro-aramejskog dizajna „tayyaka-hu“ (umjesto bi-Bakka), o kojem se sada raspravlja. Ako je originalna koranska grafika (rasm) ponudila dva neodređena bita (?? K h), oni bi se mogli čitati kao "b-n-k-h" (= bannaka-hu) umjesto "t-y-k-h" (= tayyaka-hu). Verbalni korijen b-n-k danas više nije čest u današnjem arapskom jeziku. Od njih, međutim, Hans Wehr (arapski rječnik za pisani jezik sadašnjosti) bilježi pasivni participativni oblik mu-bannak (nasukan = trčao oko zemlje), koji govori za supstrat iz siro-aramejskog glagolskog korijena b-n-k (= bannek). Za siro-aramejski b-n-k (bnak), J.E. Manna (kaldejsko-arapski rječnik, Bejrut 1975, 70a) arapski "ta-bannaka" opet, što on (arapski) prevodi kao "boraviti na jednom mjestu", a ispod (2): "ukorijeniti se, učvrstiti, zaglaviti" , Carl Brockelmann (Lexicon Syriacum, Halis Saxonum 1928, 79b) navodi samo imenicu "bunkâ", odnosi se na Noldekes MG (mandajska gramatika, XXXI) i na istu mandajsku riječ (miješanje = korijen, razlog) na koju se odnosi Perzijski bnh (= kost [baza, grana]), što zauzvrat izgleda kao smanjeni oblik perzijskog "praska" (anestetik - vezan za njegov oslabiti učinak), a na današnjem arapskom u izgovoru "prasak" (s istim značenjem, posebno uobičajena za medicinsku anesteziju) i dokumentirana je u Lisân (glavni rječnik klasičnog arapskog jezika) u izgovoru "bing" i značenju "korijen, silazak", kao i naziv biljne vrste [1]. Brockelmannova referenca na perzijski čini porijeklo siro-aramejskog glagola "bannek" (pronađen, konsolidiran, postavljen) jasno iz indo-germanskog. Njemački bunkeri (kao podzemno sklonište u temeljnom dijelu zgrade), a vjerojatno i banka (kao sigurno skladište, objekt, pristanište za novac i druga imovina) mogu biti povezani s tim. Činjenica da se odgovarajući verbalni oblik pojavljuje kao hapaxlegomenon u Kuranu do sada je zanemarena zbog pogrešne transkripcije, kao što će biti objašnjeno u nastavku. Za pogrešan prepis tabbaTa-hum pisma u Suri 9:46 Paret ovaj stih čini na sljedeći način: "Kad bi se htjeli iseliti (s tobom), obavili bi potrebne pripreme [2]. Ali Bogu se nije svidjelo što će se otvoriti, pa ih je prisilio da ne rade ništa, pa im je rečeno: 'Pridružite se onima koji ostaju kod kuće (zbog fizičke bolesti ili slično)! "[3] Paret ne dovodi u pitanje podcrtani izraz (i zato ju je prisilio da ne radi ništa), iako Tabari (X, 144) pretpostavlja parafraziraju odgovarajući glagolski oblik "fa-tabbaTa-hum", koji je ovdje važan: "On (Bog ) otežalo im se svlačenje tako da im je bilo lakše ostati kod kuće. "Tabari se ne upušta u preciznije značenje tabbaTa-huma, mada je ovaj Hapaxlegomenon strani arapski. Ono što H. Wehr (str. 90a) objašnjava (suzdržati se, suzdržavati se; spriječiti, spriječiti; ne uspjeti, propasti) samo odražava približno razumijevanje koje su arapski leksikografi sastavili iz konteksta ovog mjesta u Kuranu, poput ovog proizlazi iz Lisânovih neprimjerenih objašnjenja (VII, 267a). Moglo bi se pomisliti vidjeti u korijenu tbT zvučnu varijantu uobičajenog i dobro razvijenog arapskog korijena tbt (tabata) (da budem čvrst), kao što je slučaj s varijantama (sirijski) tayyek i (arapski) Tawwaqa objašnjenim gore je slučaj. Ova promjena zvuka nije proizvoljna i može se proizvoljno koristiti. U potonjem slučaju to je provjerljivo, ali ne u slučaju tabaTa = tabata. Ni Lisân ne misli staviti korijene t-b-T u t-b-t. Ova razmatranja stoga sugeriraju da je tradicionalno koransko čitanje tabbaTa-hum pogrešan raspored (dijakritičnih točaka) i pogrešan prepis slova (rasm)? -? - T-h-m od izvorno? -? - k-h-m. Ovdje je: a) dodjela prvog malog zuba s tri dijakritičke točke (= t) podtočkom (= b), b) dodjela drugog malog zuba s podtočkom (= b) gornjom točkom (= n), c) i zamijeniti pogrešno prepisani naglašeni T s k. Poznavaoci ranog arapskog pisma Hidžâzi i Kûfî znaju za sličnost između naglašenih T i k, što se može prikazati (pri sljedećoj prilici) upotrebom takvih koranskih rukopisa. Prijedlog za dizajn: Umjesto tradicionalnog pravopisa tabbaTa-hum, pročitajte bannaka-hum. Daljnje opravdanje: Ako H. Wehr (arapski rječnik) poznaje samo gore navedeni participativni oblik mu-bannak (nasukan = trčao oko zemlje) iz verbalnog korijena bnk (bannaka), Lisân (X, 403a-b) daje značajnije dokaze, uključujući i sljedeće izraz koji odgovara našem mjestu Korana, naime: "ta-bannaka bi-l-makân = aqâma bi-hi wa-ta'ahhala" (ta-bannaka na jednom mjestu znači: ostati i živjeti u njemu). Pored toga, citiran je filolog al-Azhari, koji je prepoznao da je riječ bunk, banka (razlog, korijen, porijeklo) perzijska zajamna riječ. Ovaj bi arapski dokaz trebao biti dovoljan da opravda prijedlog za dizajn bannaka-huma (popravio ga je / ostavio ga zaglavljenog) umjesto tradicionalnog čitanja tabbaTa-huma. Nakon ove filološke rasprave i uzimajući u obzir predloženi dizajn, odjeljak o kome se govori u Suri 9:46 sada treba čitati kako slijedi: "Wa-lâkin kariha llâhu (i) nbi? Âta-hum fa-bannaka-hum wa-qîla (i) q? Udû ma? A l-qâ? Idîn" U usporedbi s prethodnim razumijevanjem prema Paretu: "Ali Bog nije volio da se otvaraju, pa ih je učinio neaktivnim, pa im je rečeno: 'Pridružite se onima koji ostaju kod kuće (zbog fizičkih bolesti ili slično)!" ovu rečenicu treba shvatiti na sljedeći način: "Ali Bog je mrzio da ih pošalje; [4] pa ih je popravio (ili: ostavio da se zaglave) (na mjestu gdje su bila) i rekao (wa-qâla umjesto wa-qîla): sjedni sa sjedećim '!' Upravo ova posljednja rečenica („sjedni s poslužiteljima“) posebno čini jasno sinonimno značenje bannaka-huma (učinio ju je zaglavljenim). Prethodno tradicionalno čitanje tabbaTa-huma isključeno je kao pravopisno pravopisno. N.B.: Ovo nije jedini slučaj gdje su prepisivači Kur'ana pomiješali naglašeni arapski T s normalnim k. Progresivna filološka analiza teksta Korana (ne samo projekt Corpus Coranicum) otkrit će daljnje primjere. Značenje alternativnog dizajna bannaka-hu (umjesto tayyaka-hu) u suri 3:96 Ako bi se novi banoka-hum čitanja (umjesto tabbaTa-hum) u Suri 9:46 mogao smatrati hapaxlegomenonom, to se razlikovanje više ne bi moglo održati ako se ovaj verbalni korijen može dokazati u Suri 3:96. Ako je amandman tayyaka-hu predložen za besmisleno pogrešno čitanje bi-Bakka ("prva kuća koja je sagrađena za ljude je ona koju je ogradio kao blaženi [sveti svetac ..."), ovo bi se razumijevanje moglo poboljšati baza na obje sure 17:1 i sura 3:97. Bannaka-hu (alimentacija) koju je osnovao alternativni amandman umjesto tajaka-hu (koju je ogradio) može se jednako odnositi i na paralelni odlomak u Sura 2:127, gdje piše: "Wa-.id yarfa'u Ibrâhimu l-qawâ'ida min al-bayt ..." "Dok je Abraham podizao temelje svetišta" Ovaj alternativni prijedlog za izmjenu (alladi bannaka-hu = koji je osnovao) čini se sve vjerojatnijim od prethodnog glagola waDa? A [D = naglašeno d] (inna awwala baytin wuDi'a li-n-nâsi = prva kuća. To za čovjek je građen, izgrađen) leksički odgovara siro-aramejskom sâmu, za koji čovjek (483b), osim osnovnog značenja waDa? a, pod (9) arapski također assasa, šayyada, banâ (nađen, graditi, graditi). Kao sinonim za arapski waDa? A (graditi), poželjna bi bila druga bannaka za izmjenu (nađen). Tada bi sura 3:96 glasila: "Inna awwala baytin wuDi'a li-n-nâsi la-lladi bannaka-hu [umjesto tayyaka-hu] mubârakan wa-hudan li-l-'âlamîn". "Prva kuća koja je sagrađena za ljude je ona koju je osnovao kao blagoslovljeno [svetište] i da bi vodio ljude." Posljedice pogrešnog tumačenja bi-Bakka i pogrešnog tumačenja Makke (Meka) Da li je dubinska filološka analiza pokazala da Koran ne poznaje primarno mjesto zvano Bakka [5] niti modificirano ime Makka (Meka), budući da se ta pretpostavljena imena mjesta temelje na pogrešnom tumačenju ili pogrešnom tumačenju neprepoznatih siro-aramejskih izraza, Mekka se ne može značiti dvostrukim izrazom "umm al-qurâ" (Sura 6:92 i s.42:7) (doslovno "majka gradova" = navodno "prijestolnica"). U isto vrijeme, to dovodi do spoznaje da Ka? Ba (Sura 5:95, 97) dvaput spomenut u Kuranu, središnjem svetištu islama, nije mogao biti ni u Meki. Koje mjesto i što točno Kuran s Ka? Baom, kao i s ostalim sinonimima al-bayt (kuća) (8x), al-bayt al-? Atîq (stara kuća) (2x), al-bayt al- Harâm (sveta kuća) (2x), al-masgid al-Harâm (sveta kuća molitve) (15x), al-maš? Ar al-Harâm (sveto mjesto hodočašća) (1x) možda je značilo da će na ovo pitanje biti odgovoreno Nakon primio filološki. Rezultat će pokazati da se svi ovi izrazi najbolje odnose na Jeruzalem. Ostali paralelni izrazi: a) Izraz "umm al-qurâ" (navodno: "metropola / glavni grad") (Sura 6:92; s.42:7) Izraz "umm al-qurâ", koji se na arapskom jeziku ne može shvatiti kao "majka gradova", Meka jednoglasno navodi Tabari (VII, 271 f.) Kao i svi komentatori koji ga citiraju. To se naziva „majkom gradova“, jer je u njoj sagrađena prva (sveta) kuća (aluzija na pogrešno čitanje „bi-Bakka“ u Sure 3:96). Naši poznati prevoditelji sa zapadnog Korana (Rudi Paret, Régis Blachère, Richard Bell) nekritički prihvaćaju ovo stajalište. Paret (str. 113) stavlja (u um al-qurâ) u zagrade, što ukazuje da sumnja u stvarno značenje ovog izraza, ipak ga prevesti kao "glavni grad" i napomenuti: "I.e. Meka ”. Blachère (162) preveo je: "la Mère des Cités" [6], a Bell (I, 124): "majka gradova", što je želio znati više o Medini. [7] Filološko objašnjenje „umm al-qurâ“ Elementarna fonetska preliminarna napomena o početnom okluzivnom zvuku babilonske istočne aramejske države (nazvana Hamza u arapskoj gramatici) Prema klasičnoj arapskoj gramatici nezamislivo je usvojiti drugačiju fonemu od one u početnom, srednjem ili završnom zvuku zatvaranja (Hamza). Ortografski, početni alif (= slovo a, poput grčke alfe) općenito se smatra nosačem Hamze, koji može biti a, u ili i. Hamza opisuje zvuk zatvaranja (koji se također naziva zvuk pucanja) koji proizlazi iz samoglasničkog pristupa (u početku, kao u njemačkom osmom mediju, kao u njemačkom be-'ob-'achten = promatrati). Osobitost arapskog Hamze, međutim, je ta što se on može realizirati ne samo u početnom zvuku, već i u samoglasnom zvuku (kao zasebni fonemi i morfemi) (slično izgovoru da 'koji se povremeno i pojedinačno udahne na njemačkom (udiše)) zvuk završnog otvaranja). U istočnoaramsko-babilonskim dijalektima, grkljan je često omekšan do zvuka zatvaranja i ostvaruje se poput arapskog Hamze. U Mandae 'ayn nakon samoglasnika u formulaciji sloga čak i potpuno nestaje [8]. Taj je fenomen stran od klasičnog arapskog jezika, budući da je arapski (prema mišljenju arabista) poznat po tome što bilježi izvorne semitske zvukove grla. To se posebno odnosi (ili je ranije bilo istinito) na jezik Korana, koji se smatra apsolutnim modelom za klasični arapski. Koranska istraživanja odavno su prepoznala aramejsku pozadinu koranske ortografije. Ali to ide toliko daleko da prema istočnoj aramejsko-babilonskoj tradiciji pisanja (poput Mandeje) 'ajn u Kuranu zamjenjuje alif ili čak potpuno nestaje, da iskusi to nije samo iskren musliman, već i učeni arabista kao Osjetite šok. Stvarno značenje "umm" (al-qurâ) Da bismo u ovom konkretnom slučaju došli do pravopisa umma (al-qurâ): ova se riječ sastoji od arapskog alifa (kao nositelj Hamza + u samoglasnika) i m (koji se mora izgovoriti dva puta). Na arapskom jeziku ovaj se pravopis (i izgovor) može shvatiti samo kao „majka“. Međutim, isti pravopis u Mandaji može značiti i za siroaramejski? Ammâ (ljudi) [9]. Nakon ostaramajskog (i mandajskog) izgovora, ajn je oslabljen i (uz istovremeno zamračenje samoglasnika) ostvaren kao završni zvuk. Tako 'ammâ postaje' mmmm> 'ummâ. Ženski oblik 'umm-tâ (zajednica, ljudi, rod) također je dokumentiran u Siriji, odakle arapski' umma (zajednica, nacija), kao i arapski? Âmma (opća javnost, javnost) potječe od siro-aramejske? Ammâ (ljudi) , Da bi se došlo do stvarnog značenja koranskog izraza "umm al-qurâ" u koji je Paret sumnjao, zaista bi se moglo upotrijebiti za stvaranje feuditeta iz siroaramejskog "emmâ da-mdînâtâ" (doslovno: "majka gradova" = metropola , Glavni grad) pogledajte nije li se ovaj drugi izraz činio prijevodom zajma s grčkog metrópolis (matični grad = glavni grad) [10]. Osim toga, kur'anski izraz nikada nije prevladao u arapskom jeziku ako se ne koristi - prema islamskoj tradiciji - samo Meka [11]. No, činjenica da Kur'an znači išta osim Meke već je bilo razjašnjeno filološkom analizom relevantnih prolazaka Korana (Sura 3:96 i s.48:24). Čak i ako bi netko htio (prema arapskom razumijevanju) inzistirati na pretpostavljenom značenju "glavni grad", to bi značilo Jeruzalem, a ne Meka. U tom pogledu, E.-M. U konačnici, Gallez je u pravu za svoju tezu [12], ako ne i na temelju svoje filološke analize. Činjenica da Kur'an znači "umm Kur'an" ni Jeruzalem ni Meka (ni Medina) neće nam razjasniti kontekst Sure 28:59. Piše: "Wa-mâ kâna rabbu-ka mu-hlik al-qurâ Hattâ ya-b'ata za ummi-hâ rasûlan ya-tlû 'alay-him âyât (i) -na" Paret (322) reproducira ovu rečenicu na sljedeći način: "Ali vaš gospodar nikada ne bi dopustio gradovima da propadnu, a da se prethodno nije izaslanik pojavio u dotičnom glavnom gradu (fî ummihâ) koji im je rekao stanovnicima] čitaju naše stihove. Što Kur'an znači u množini "qurâ" (gradovi, gradovi) Poznati prevoditelji iz Korana (Paret, Blachère, Bell) čini se da nisu pretpostavili da Kuran aludira na dva biblijska grada Sodomu i Gomoru (Post 18+19) s množinom "qurâ" (jednina qarya = grad, selo, grad) , Kur'an dodaje ove arapske kriminalne legende ovom toposu koji se ponavlja u jedanaest sura. Kada Kur'an sada govori o "ummu al-qurâ", to ne znači specifičnu "metropolu" (doslovno: matična gradova), već: "narod" = "stanovnike" odgovarajućih gradova. To je razumijevanje posebno jasno razjašnjeno u Kuranu u drugoj polovici gore navedenog stiha (s28:59). Tamo piše: "Wa-mâ kun-na muhlikî l-qurâ illâ wa-ahlu-hâ Dhâlimûn" Paret (322) ovdje ispravno prevodi: "I nikada ne bismo dopustili da gradovi propadnu da se njihovi stanovnici ne bi rastali." Paret ne primjećuje da Koran koristi arapsku riječ "ahlu-hâ" (njegovi stanovnici) kao sinonim za istočno-sirijsko-babilonsku riječ (fî) "ummi-hâ" (= njeni "stanovnici") u ovoj drugoj polovici stiha, a ne "U odgovarajućem glavnom gradu", kako prevode Blachère (metropola) i Bell (majka njih). Značenje Ka? Ba (Sura 5:95, 97) Sada je razjasnio filološku analizu Sure 3:96 i 48:24. Činjenica da Kur'an ne poznaje primarno mjesto zvano Bakka niti sekundarno mjesto zvano Makka ne može se isključiti iz izraza Ka? Ba, koji se dva puta pojavljuje u Kuranu, od kojeg je islamska tradicija učinila središnje utočište islama i premjestila ga u današnju Meku barem s kur'anskog stajališta nemaju nikakve veze s ovim mjestom. U svojoj već spomenutoj disertaciji (Vol. II, 298 ff.) E.-M. Gallez o mitskom podrijetlu Ka? Ba i zaključuje (str. 331) da to može značiti samo Jeruzalemski hram. Filološka analiza izraza Ka? Ba potvrdit će taj zaključak. Međutim, nasuprot postojećem uvjerenju da je Ka? Ba geometrijska struktura u obliku kocke, jer današnji Ka? Ba iz Meke ima ovaj oblik, etimološko istraživanje pokazat će da je izraz Ka? Ba svojstven arhitektonskom , pravokutni oblik mekanske Ka? ba proturječi. Filologija će opet dovesti do uvjerljivog zaključka da Koran s Ka? Ba ne znači Meku, već Kupolu stijene u Jeruzalemu. Zvučni pomak od Ka? Ba do Qubbe objašnjen je detaljnije (kako je siro-aramejski? Amma> umma). Objašnjeno je i da njemačka kocka nije izvedena iz latinskog kubusa iz grčkog kybosa, već je posljednja iz arabo-aramejske qubbe (siro-aramejski qebbû-thâ). To zauzvrat znači da je Kubus izvorno ukazivao na konkavni oblik, a da je semantički pomak pod pravim uglom nastao samo zbog pogrešnog tumačenja termina Ka? Ba od Arapa. Tako je došlo do arapskog "mitr muka ??" (= kubičnih metara). U sljedećem postu će daljnji primjeri detaljnije objasniti ovo etimološko i semantičko objašnjenje. (nastavlja se) --------------------------------- 1 Prema Ibn Warraq-u, prasak se u Indiji koristi za opojne droge poput marihuane. [2] Napomena 59: Ili: Da bi se htjeli iseliti s tobom, pripremili bi se. [3] Napomena 60: W (lokalno): Ostanite kod kuće (zapravo: sjedite) koji ostajete kod kuće (zapravo: sjedite)! [4] Doslovno: "Ali Bog je bio protiv njihovog otvaranja ..." [5] Stereotipnom napomenom: "Komentatori su podijeljeni na značenje ove rečenice", Tabari (IV, 7ff.) Navodi sljedeća tri pokušaja interpretacije: a) Ovo uopće nije prva kuća, jer ona sigurno ima druge prije nje Bilo je kuća na zemlji, ali to je bila prva kuća u kojoj se Bog klanjao, a ta kuća je bila ona u Bakku. Ovo mišljenje zastupa šest lanaca pripovjedača. b) Preko pet lanaca pripovjedača smatra da je to bila prva kuća koja je sagrađena za ljude, te da se i prije stvaranja zemlje zemlja prostirala ispod nje. Od Abdallaha b. "Amr je također dao mišljenje da je Bog stvorio ovu kuću dvije tisuće godina prije zemlje, kada je Božji prijestolj još bio iznad vode i voda je bila bijela pjena, nakon čega je Bog ispružio zemlju ispod (ispod kuće). [6] Sljedeća napomena: »'Umma-l-qura" la Mère des Cités "= la Mekke. Cette appellation provans sans doute de la place занимаža par cette ville dans la vie religieuse de l’Arabie païenne et de so suprématie sur les autres agglomérations du Hedjaz. Plus tard, izgovorim dira que cette appellation a été donnée à la Mekke parce questl auest du monde; usp. Yâqût. »Pogledajte židovsku tradiciju Jeruzalema kao središta svijeta. [7] Napomena 3: "Obično se uzima kao oznaka Meke, ali vjerovatnije Medina." [8] Vidi Theodor Nöldeke, Gramatika Mandae, Halle 1875. (reprint Darmsradt 1964.), str. 70 ff. Etimologija nedostaje u oba slučaja iz Siegmunda Fraenkela, Aramejske strane riječi na arapskom jeziku, Leiden 1886 (Olms reprint, Hildesheim 1982). [10] Vidi dokaze C. Brockelmanna, Lexicon Syriacum, 23b. [11] Ako upišete koranski izraz umm al-qura u internetsku tražilicu, iznenadit će vas milijuni izraza koji se svi odnose na današnju Meku. Čovjek između ostalog nauči da u Meki čak i različite institucije imaju ovo ime. Ne postoji samo džamija zvana Umm al-Qura, već i Sveučilište Umm al-Qura, srednja škola Umm al-Qura, bolnica Umm al-Qura, pa čak i Grand Hotel Mercure Umm al-Qura. To pokazuje kako bi pogrešno shvaćen kurranski tekst mogao stvoriti pravu mitologiju u islamskoj tradiciji. Fenomen religiozne i kulturne povijesti. [12] Le messie et son prophète, svezak II, 3.4. Ka'bah, Mekkah, Bakkah i texte coranique, 297-331. http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120706.html ------------------------------- ------------------------------------------------ http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120406.html I Christoph Luxenberg Kein „Mekka“ (Makka) und kein „Bakka“ im Koran Zu Sure 48:24 und 3:96 Eine philologische Analyse Die Bedeutung Mekkas als Heiligtum des Islam, das alljährlich Millionen von muslimischen Pilgern anzieht, hat weltweit einen solchen Ruf, dass dessen Name selbst im christlichen Abendland zum Sprichwort für profane Veranstaltungen aller Art geworden ist, die gewissermaßen als Brennpunkt des jeweiligen öffentlichen Interesses gelten. Ein Phänomen, das insoweit den Ruf Jerusalems für die christliche Welt bei weitem übertrifft. An dieser historischen Realität zu rütteln, ist nicht das Anliegen dieses Beitrages. Es geht vielmehr um die religionshistorisch relevante Frage, wie und wann es im frühen Islam zu diesem Phänomen gekommen ist. In der islamischen Tradition wird nämlich einmütig eingeräumt, dass Jerusalem die frühere Pilgerstätte (der christlichen Araber Syriens) war, wovon der vom Omayyaden-Kalifen Abd-el-Malik ibn Marwan im Jahre 72 der Araber (später Hidjra-Jahr genannt) (= ca. 692 A.D.) erbaute Felsendom heute noch zeugt. Die vorkoranisch erstellte arabische Hauptinschrift innerhalb des Felsendoms hat sich im Wesentlichen als eine christologische Doktrin erwiesen[1] . Das dort bisher für den Namen Mohammed gehaltene gerundivische Partizip muhammad ist in diesem Kontext ein Attribut, das sich auf „Jesus Sohn der Maria“ bezieht und lautet: „Gelobt sei (muhammad) der Knecht Gottes und sein Gesandter“ – und nicht: „Mohammed (ist) der Knecht Gottes und sein Gesandter“, wie bisher missverstanden. Auch das dort erstmals vorkommende Wort islam hat mit einer späteren Religion namens Islam nichts zu tun, sondern bedeutet kontextuell Übereinstimmung (mit der Schrift). Unter Zugrundelegung der in der Studie Die syro-aramäische Lesart des Koran[2] dargelegte Methode soll nun die eigentliche Bedeutung des jeweils einmaligen Vorkommens der Wörter makka (Sure 48:24) und bakka (Sure 3:96) im koranischen Kontext philologisch geklärt werden. Zum letzten Stand der in der Koran- und Islamwissenschaft geltenden opinio communis zum Namen Mekka im Koran wird auf K.-H. Ohligs Beitrag im 2. Inârah-Band Der frühe Islam[3] Bezug genommen. Dort heißt es zu Mekka in Sure 48:24 (S. 356): „Wenn die Erwähnung Mekkas dem ursprünglichen Textbestand zugehört, muss der gesamte erste Teil der Sure weit in die zweite Hälfte des 8. Jahrhunderts datiert werden. Die historische Wissenschaft weiß aber darum, dass im Vorgang des Abschreibens auch heiliger Texte recht häufig Einfügungen vorgenommen werden, die dem „Wissensstand“ des jeweiligen Schreibers entsprachen. Handelt es sich bei der Erwähnung von Mekka um eine solche spätere Zufügung oder gehörte sie zur Texttradition? Diese Frage kann gegenwärtig, wegen des Fehlens einer kritischen Koranedition, nicht beantwortet werden.“ Zur Beantwortung dieser Frage bedarf es indessen nicht unbedingt einer kritischen Koranedition, mag diese auch wünschenswert bleiben. Sie würde nämlich zur Klärung der Schreibung und Lesung makka in keiner Weise etwas beitragen, da bei diesem Schriftzug die drei Konsonanten mkh eindeutig sind, also keiner erläuternden diakritischen Punkte bedürfen, und die Lesung makka nicht zu beanstanden ist. An eine kritische Koranedition, mag diese auch Corpus Coranicum heißen, dürfen keine allzu großen Erwartungen geknüpft werden. Denn das Problem ist in diesem Fall philologischer Art. Dem ist daher nur mit den Mitteln der Philologie beizukommen, was wir uns im Folgenden vornehmen wollen. Getreu dem traditionellen Verständnis der arabischen Korankommentatoren gibt Paret[4] diese Koranstelle (Sure 48:24) wie folgt wieder (S. 429): „Und er ist es, der im Talgrund von Mekka ihre Hand von euch und eure Hand von ihnen zurückgehalten hat (so dass es nicht zum Kampf kam), nachdem er euch (früher?) über sie hatte siegen lassen. Gott durchschaut wohl, was ihr tut.“ Für Paret besteht, wie man sieht, kein Anlass, den angeblichen „Talgrund von Mekka“ in Frage zu stellen, was er sonst bei „unklaren“ Stellen sei es durch ein in Klammern gesetztes Fragezeichen oder durch Transkription des arabischen Ausdrucks oder sonstige Anmerkungen gewissenhaft andeutet. Philologische Analyse des Ausdrucks „im Talgrund von Mekka“ (fî batni makka) In seiner zweibändigen, im Jahre 2005 veröffentlichten Straßburger Dissertation mit dem Titel „Le messie et son prophète“[5] , geht Edouard-Marie Gallez im Kapitel 3.4.2.2. (Bd.II, S. 311 ff.) auf die Schreibung und die Bedeutung von makka im Koran ein. Obwohl er einleitend zutreffend vermerkt, dass dieses Wort in einem Kontext erscheint, in dem von der Konfrontation zweier Gruppen berichtet wird („C’est dans un contexte d’affrontement qu’apparaît le mot makkah “), kommt er dennoch nicht auf den Gedanken, dass dieses Wort nicht einen Ort namens Makka (Mekka), sondern eben diese Konfrontation bezeichnet, die der Koran an dieser Stelle eindeutig beschreibt. Aus dem Kontext geht nämlich deutlich hervor, dass Gott zwischen zwei auf einander geratene Gruppen eingreift und „ihre Hände“ voneinander „abwendet“. Etymologisch ist das entsprechende arabische Verb kaffa sekundär aus 'akafa entstanden, was (u.a.) „umwenden, abwenden„ bedeutet. Es geht also hier eindeutig um ein „Handgemenge“, eine „tätliche Auseinandersetzung“, wie man sie sich heute noch – nicht nur im Orient – gut vorstellen kann. Auf diese Bedeutung hätte Gallez kommen können, zumal er das Wort Ma'kah (S. 313 f.) etymologisch zutreffend analysiert, indem er einen assimilierten medialen Kehllaut 'ayn annimmt, was (nach semitistischer Lautregel) die Verdoppelung des nachfolgenden k bedingt (ma'ka > makka). Dies entspricht der syro-aramäischen Verbalwurzel m'ak (pressen, drängen, bedrängen)[6] , die im heutigen Arabisch (ma'ak) noch gebräuchlich ist, und reflexivisch (t-mâ'akû) (streiten, sie haben sich gestritten) dialektal geläufig ist. Trotz dieser etymologischen Erkenntnis bleibt Gallez bei der herkömmlichen Vorstellung, dass der Streit, von dem hier die Rede ist, in einem (angeblichen) Tal (arabisch batn, eigentlich „Bauch, Schoß, Inneres“) namens Makka stattgefunden hat, dessen Standort aber ganz woanders zu suchen sei als im heutigen Mekka. Auf der Suche nach diesem Tal zieht er die traditionelle Fehllesung Bakka (Sure 3:96) heran, übersieht dabei den Emendationsvorschlag des Verfassers (op. cit., 2. Aufl., 336, Anm. 352), und identifiziert dieses angebliche Bakka mit Psalm 84:7 (S. 308), in dem vom „Tal von bâkâ’„ (val de bâkâ’) (hebräisch b-'emeq ha-bakâ, syrisch, Peshitta: b-'umqâ da-bkâ-tâ = durch das „Tal des Weinens“ = „Jammertal“)[7] die Rede ist. Dieses Tal sei westlich von Jerusalem zu orten (S. 308). Danach sei der entsprechende Ausdruck aus Sure 3:96 so zu verstehen: “Le premier Temple (bayt)... est [le lieu-dit] aux larmes” (Der erste Tempel [bayt]… ist [der so genannte Ort] der Tränen). Damit haben wir ein weiteres Beispiel für eine koranische Fehllesung, für die eine scheinbar adäquate Bibelstelle geradestehen soll. Einen ähnlichen Fall hatten wir mit dem Ausdruck sariyyâ (Sure 19:24), in dem die arabischen Korankommentatoren ein „Bächlein“ vermuteten, das Gott „unter“ Maria gelegt habe, wofür westliche Koranübersetzer eine Parallele aus dem Bericht der „Flucht nach Ägypten“ nach Pseudo-Matthäus zu identifizieren glaubten. Nach letzterem geht es um eine Palme, die das Jesuskind zur Erquickung seiner Mutter dazu aufforderte, aus ihren Wurzeln Wasser hervorsprießen zu lassen. Im koranischen Kontext geht es aber darum, Maria vom Vorwurf der unehelichen (illegitimen) Geburt (nach Sure 19:27-28) freizusprechen. Drum spricht das Jesuskind zu ihr: „Sei nicht traurig, dein Herr hat deine Niederkunft (und nicht unter dir) legitim (syro-aramäisch scharyâ) (und nicht ein Bächlein) gemacht[8] . Obwohl man nun inzwischen weiß, dass der ursprüngliche aus 15 Schriftzeichen bestehende Konsonantentext des Koran nachträglich durch Einfügen von sog. diakritischen (unterscheidenden) Punkten um die fehlenden 13 Buchstaben des nachkoranischen (und heutigen) arabischen Alphabets (insgesamt 28 Buchstaben) ergänzt wurde, scheint es einer Mehrheit von Koranforschern schwer zu fallen, sich von der (späten) islamischen Doktrin loszulösen, wonach die heute gängige Lesung des Kairiner Koran auf einer sicheren mündlichen Überlieferung beruhe. Dabei kann diese Doktrin einer eingehenden philologischen Analyse des Korantextes nicht standhalten, wie es die bisherige Analyse an unzähligen Koranstellen erwiesen hat. Da aber mancher Koranübersetzer eine neue Koranübersetzung unbeirrt nach „altbewährter Methode“ vorlegt mit der Begründung, er sei von den bisherigen Forschungsergebnissen „nicht überzeugt“, so mag die philologische Erörterung von Sure 3:96 lernwilligen Koranforschern zur Einsicht verhelfen. Diesen Vers gibt Paret (52) wie folgt wieder (die fraglichen Wörter sind unterstrichen): „Das erste (Gottes)haus, das den Menschen aufgestellt worden ist, ist dasjenige in Bakka [Anm. 81: d.h. Mekka], (aufgestellt) zum Segen und zur Rechtleitung für die Menschen in aller Welt (al-'alamun).“ Zur Syntax: Auch ein Arabist wird hier merken, dass mit der Syntax dieses Satzes etwas nicht stimmt. Das Prädikat dieses Satzes bildet der Nachsatz: „ist dasjenige in Bakka“. Damit endet der Satz. Darauf folgt (im arabischen Akkusativ): „zum Segen und zur Rechtleitung für die Menschen“. Weil diesem Zusatz das Verb fehlt, das diesen Akkusativ regiert, sieht sich Paret gezwungen, das Verb (aufgestellt) in Klammern zu wiederholen, um den folgenden Akkusativ zu rechtfertigen. Dabei merkt Paret nicht, dass das eigentliche Verb, das diesen Akkusativ regiert, eben dieser als „bi-Bakka“ (angeblich) „in Bakka“ verlesene Schriftzug ist. Der koranische Schriftzug (rasm) zeigt zwei undefinierte Zäckchen und zwei eindeutige k und h ( ? ? k h ). Das End-h kann, mit zwei Punkten versehen, als arabische Femininendung interpretiert werden, was man auch bei „Bakkata “ fälschlich angenommen hat. Denn das End-h kann auch das maskuline Personalsuffix bezeichnen, das sich hier auf „bayt“(Haus) im Vordersatz bezieht. Der Verfasser hat daher in seiner vorgenannten Studie (S. 336, Anm. 352) folgende Konjektur vorgeschlagen: inna awwala baytin wudi'a li-n-nasi la-lladi tayyaka-hu mubarakan wa-hudan li-l-'alamin Diese Konjektur stellt die Syntax dieses Satzes wie folgt wieder her: „Das erste (heilige) Haus, das für die Menschen erstellt wurde, ist dasjenige, das er als gesegnetes (Heiligtum) (und) zur Rechtleitung der Menschen eingefriedet (umzäunt) hat.“ Dieses Verständnis wird durch Sure 17:1 gestützt, wo es vom „fernen Gebetshaus“ heißt: alladi bârak-nâ hawla-hu = „dessen Umgebung wir gesegnet haben“. Eine alternative Verbalform für den verlesenen Schriftzug bi-Bakka folgt an anderer Stelle. Ergebnis der philogischen Erörterung des Ausdrucks (fî batni makka) „im Talgrund von Mekka“: Arabisch batn gibt syro-aramäisch karsâ wieder und bedeutet hier: inmitten von[9] . makka bedeutet syro-aramäisch „Handgemenge, tätliche Auseinandersetzung“. Die erörterte Stelle aus Sure 48:24 ist daher wie folgt zu verstehen: „Er ist es, der inmitten einer (tätlichen) Auseinandersetzung ihre Hände von euch und eure Hände von ihnen abgewendet hat...“ Ist danach Mekka im Koran nicht genannt, so wird in einem nächsten Beitrag zu klären sein, was mit der Ka'ba, dem zentralen Heiligtum des Islam, gemeint sein mag. ---------------------------- [1] Siehe hierzu C. Luxenberg, Neudeutung der arabischen Inschrift im Felsendom zu Jerusalem, in: Karl-Heinz-Ohlig / Gerd-R. Puin, Die dunklen Anfänge. Neue Forschungen zur Entstehung und frühen Geschichte des Islam, 1. Aufl., Berlin: Verlag Hans Schiler, 2005, S. 124-147. [2] C. Luxenberg, Die syro-aramäische Lesart des Koran. Ein Beitrag zur Entschlüsselung der Koransprache, 1. Auflage, Berlin: Das Arabische Buch, 2000, 2. Aufl., Berlin: Verlag Hans Schiler, 2004, 3. Aufl. 2007, 4. Aufl. 2012. [3] Karl-Heinz Ohlig (Hg.), Der frühe Islam. Eine historisch-kritische Rekonstruktion anhand zeitgenössischer Quellen, 1. Aufl., Berlin: Verlag Hans Schiler, 2007, S. 327-376: Vom muhammad Jesus zum Propheten der Araber. Die Historisierung eines christologischen Prädikats. [4] Der Koran. Übersetzung von Rudi Paret, 2. verb. Aufl., Stuttgart; Berlin; Köln; Mainz: Kohlhammer, 1982. [5] Edouard-Marie Gallez, Le messie et son prophète. Aux origines de l’Islam. Tome I : De Qumrân à Muhammad. Tome II : Du Muhammad des Califes au Muhammad de l’histoire, Versailles : Éditions de Paris, 2005. [6] Vgl. J. E. Mannâ, Chaldean-Arabic Dictionary (reprint), Beirut 1975, 411 a / b; Carl Brockelmann, Lexicon Syriacum, Halle 1928, 397 b, pressit, compressit, perturbavit. [7] Die Jerusalemer Bibel sieht in „baka“ den Namen dieses Tals und übersetzt: „Und pilgern sie hin durch das Baka-Tal“, was zu solchen Fehlinterpretationen führt. [8] Siehe Die syro-aramäische Lesart des Koran, 2.-4. Aufl., 134-152. [9] Vgl. Mannâ, 355a, karsâ, unter (2): dâkhil (innerhalb) http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120406.html ------------------------------------------------------- http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120706.html Christoph Luxenberg Kein „Mekka“ (Makka) und kein „Bakka“ im Koran (II) (Sure 48:24 und 3:96) Daraus resultiert: Keine Ka’ba in „Mekka“ (Sure 5:97) Eine philologische Analyse Im vorausgegangenen ersten Teil dieses Beitrages (imprimatur 4+5 2012, 191-194 ) wurde abschließend zur arabischen Fehllesung von bi-Bakka (angeblich „in Bakka“) (Sure 3:96) die bereits dargelegte Konjektur „tayyaka-hu“ (von der syro-aramäischen Verbalwurzel „tyk = tayyek“) vorgeschlagen. Danach war dieser koranische Vers traditionell (nach Paret) so missverstanden worden: „Das erste (Gottes)haus, das den Menschen aufgestellt worden ist, ist dasjenige in Bakka [Anm. 8: d. h. Mekka], (aufgestellt) zum Segen und zur Rechtleitung für die Menschen in aller Welt (al-?alamun).“ Dagegen ergab die syro-aramäische Lesart folgendes Verständnis: „Das erste (heilige) Haus, das für die Menschen errichtet wurde, ist dasjenige, das er als gesegnetes (Heiligtum) und zur Rechtleitung der Menschen eingefriedet (umzäunt) hat.“ Gestützt wurde letzteres Verständnis auf Sure 17:1, wo es vom „fernen Heiligtum“ heißt: „dessen Umgebung wir gesegnet haben“. Damit ist der Tempelbezirk gemeint, von dem es in Sure 3:97 wiederum heißt: „und wer ihn betritt, ist in Sicherheit“. Vom syro-aramäischen Verbum „tayyek“ (einzäunen, einfrieden) ist im heutigen Arabisch zwar nur noch das Substantiv „tikka“ (Gürtel) erhalten (was aber auch eine Klausur bei Sufi-Gemeinschaften bezeichnen kann), geläufig ist aber im gesprochenen wie im klassischen Arabisch die verwandte Verbalwurzel „Twq“ (T = emphatisches t). Der Lautwechsel von t/T und y/w ist im Semitischen hinlänglich bekannt. Statt syro-aramäisch „tayyek“ würde es in heute verständlichem Arabisch „Tawwaqa“ (einkreisen, einschließen, umzingeln) heißen. Danach würde der koranische Vers (3:96) arabisch wie folgt lauten: „inna awwala baytin wuDi?a li-n-nâsi la-lladi tayyaka-hu [= Tawwaqa-hu – statt „bi-Bakk-h = Bakka“] mubârakan wa-hudan li-l-?âlamîn“. Alternative Konjektur für bi-Bakka (Sure 3:96) Zu der vorgeschlagenen syro-aramäischen Konjektur „tayyaka-hu“ (statt bi-Bakka) wurde im ersten Teil dieses Beitrages eine alternative Lesung angekündigt, die nun zur Diskussion gestellt wird. Bot die ursprüngliche koranische Graphie (rasm) zwei nicht näher definierte Zäckchen (? ? k h), so könnten diese statt „t-y-k-h“ (= tayyaka-hu) auch als „b-n-k-h“ (= bannaka-hu) gelesen werden. Die Verbalwurzel b-n-k ist im heutigen Arabisch nicht mehr geläufig. Davon verzeichnet allerdings Hans Wehr (Arabisches Wörterbuch für die Schriftsprache der Gegenwart) die passive Partizipialform mu-bannak (gestrandet = auf Grund gelaufen), was für ein Substrat aus der syro-aramäischen Verbalwurzel b-n-k (= bannek) spricht. Für syro-aramäisch b-n-k (bnak) gibt J.E. Manna (Chaldean-Arabic Dictionary, Beirut 1975, 70a) arabisch „ta-bannaka“ wieder, was er (arabisch) mit „sich an einem Ort aufhalten“ übersetzt, und unter (2): „Wurzel fassen, sich festigen, festsitzen“. Carl Brockelmann (Lexicon Syriacum, Halis Saxonum 1928, 79b) führt lediglich das Substantiv „bunkâ“ auf, verweist auf Noldekes MG (Mandäische Grammatik, XXXI) und auf das dort gleich lautende mandäische Wort (stirps = Wurzel, Grund), das er auf persisch bnh (= bone [Basis, Niederlassung]) zurückführt, das wiederum eine reduzierte Form von persisch „bang“ (Betäubungsmittel – bezogen auf seine lähmende Wirkung) zu sein scheint und im heutigen Arabisch in der Aussprache „bang“ (in gleicher Bedeutung, insbesondere für medizinisch Narkose) geläufig und im Lisân (Hauptwörterbuch des klassischen Arabisch) in der Aussprache „bing“ und der Bedeutung „Wurzel, Abstammung“ wie auch als Bezeichnung einer Pflanzenart[1] belegt ist. Brockelmanns Hinweis auf das Persische macht die Herkunft des syro-aramäischen Verbums „bannek“ (gründen, festigen, festsetzen) aus dem Indo-Germanischen deutlich. Dazu dürfte deutsch Bunker (als unterirdischer, im Fundamentbereich eines Bauwerks angelegter Schutzraum) wie vermutlich auch Bank (als sicherer Lagerort, Anlage, Anlegestelle für Geld und sonstige Vermögenswerte) zusammenhängen. Dass eine entsprechende Verbalform als Hapaxlegomenon im Koran vorkommt, wurde bisher wegen einer Fehltranskription übersehen, wie nachfolgend erläutert wird. Zur Fehltranskription des Schrifzuges tabbaTa-hum in Sure 9:46 Dieser Vers wird von Paret (Übersetzung, S. 156) wie folgt wiedergegeben: „Wenn sie (mit euch) ausziehen wollten, würden sie (die nötigen) Vorbereitungen dazu treffen[2] . Aber Gott mochte nicht, dass sie sich aufmachen würden, und so zwang er sie zur Untätigkeit, und es wurde zu ihnen gesagt: ‚Schließt euch denen an, die (wegen körperlicher Gebrechen oder dergleichen) daheim bleiben!“ [3] Paret hinterfragt den unterstrichenen Ausdruck (und so zwang er sie zur Untätigkeit) nicht, obwohl Tabari (X, 144) die entsprechende Verbalform „fa-tabbaTa-hum“, auf die es hier ankommt, mutmaßend mit der Paraphrase erklärt: „Er (Gott) machte ihnen das Ausziehen schwer, so dass sie es als leichter empfanden, zu Hause sitzen zu bleiben.“ Auf die genauere Bedeutung von tabbaTa-hum geht Tabari allerdings nicht ein, obwohl dieses Hapaxlegomenon dem Arabischen fremd geblieben ist. Was H. Wehr (S. 90a) dazu erklärt (abhalten, zurückhalten; hemmen, hindern; nicht gelingen lassen, scheitern lassen), gibt nur das annähernde Verständnis wieder, das die arabischen Lexikographen sich aus dem Kontext dieser Koranstelle zusammengereimt haben, wie dies aus den unzulänglichen Erläuterungen des Lisân (VII, 267a) hervorgeht. Zwar könnte man daran denken, in der Wurzel t-b-T eine lautliche Variante der gängigen und gut ausgebildeten arabischen Wurzel t-b-t (tabata) (feststehen, fest sein) zu sehen, wie dies etwa bei den oben erläuterten Varianten (syrisch) tayyek und (arabisch) Tawwaqa der Fall ist. Dieser Lautwechsel ist jedoch nicht beliebig und willkürlich anwendbar. In letzterem Fall ist er belegbar, im Fall von tabaTa = tabata allerdings nicht. Nicht einmal der Lisân kommt auf den Gedanken, die Wurzel t-b-T zu t-b-t zu stellen. Diese Erwägungen legen daher den Verdacht nahe, dass es sich bei der traditionellen koranischen Lesung tabbaTa-hum um eine Fehlbelegung (von diakritischen Punkten) und Fehltranskription des Schriftzuges (rasm) ?-?-T-h-m aus ursprünglich ?-?-k-h-m handelt. Dabei ist a) die Belegung des ersten Zäckchens mit drei diakritischen Punkten (= t) durch einen Unterpunkt (= b), b) die Belegung des zweiten Zäckchens mit einem Unterpunkt (= b) durch einen Oberpunkt (= n), c) und das falsch transkribierte emphatische T durch ein k zu ersetzen. Kenner der frühen arabischen Hidjâzi und Kûfî-Schrift wissen nämlich um die Ähnlichkeit zwischen dem emphatischen T und dem k, wie dies (bei nächster Gelegenheit) an Hand von solchen Koranhandschriften veranschaulicht werden kann. Konjekturvorschlag: Statt der überlieferten Schreibung tabbaTa-hum ist bannaka-hum zu lesen. Nähere Begründung: Kennt H. Wehr (Arabisches Wörterbuch) von der Verbalwurzel b-n-k (bannaka) nur die oben genannte Partizipialform mu-bannak (gestrandet = auf Grund gelaufen), so bringt der Lisân (X, 403a-b) hierzu aussagekräftigere Belege, darunter den Ausdruck, der zu unserer Koranstelle passt, nämlich: „ta-bannaka bi-l-makân = aqâma bi-hi wa-ta’ahhala“ (ta-bannaka an einem Ort heißt: sich darin aufhalten und wohnen). Außerdem wird der Philologe al-Azhari zitiert, der erkannt hat, dass das Wort bunk, bank (Grund, Wurzel, Ursprung) ein persisches Lehnwort ist. Diese arabischen Belege dürften reichen, um den Konjekturvorschlag bannaka-hum (er setzte sie fest / er ließ sie festsitzen) an Stelle der traditionellen Lesung tabbaTa-hum zu rechtfertigen. Nach dieser philologischen Erörterung und unter Berücksichtigung der vorgeschlagenen Konjektur ist der besprochene Abschnitt aus Sure 9:46 nunmehr so zu lesen: „wa-lâkin kariha llâhu (i)nbi?âta-hum fa-bannaka-hum wa-qîla (i)q?udû ma?a l-qâ?idîn“ Gegenüber dem bisherigen Verständnis nach Paret: „Aber Gott mochte nicht, dass sie sich aufmachen würden, und so zwang er sie zur Untätigkeit, und es wurde zu ihnen gesagt: ,Schließt euch denen an, die (wegen körperlicher Gebrechen oder dergleichen) daheim bleiben!“ ist dieser Satz nunmehr so zu verstehen: „Aber Gott war es zuwider, sie auszusenden;[4] und so setzte er sie fest (oder: ließ sie festsitzen) (an ihrem jeweiligen Aufenthaltsort) und sprach (wa-qâla statt wa-qîla): ,So bleibt (doch) sitzen mit den Sitzenden’!“ Gerade letzterer Satz („so bleibt doch sitzen mit den Sitzenden“) macht die synonyme Bedeutrung von bannaka-hum (er ließ sie festsitzen) besonders deutlich. Die bisherige traditionelle Lesung tabbaTa-hum scheidet daher als Fehlschreibung aus. N.B.: Dies ist nicht der einzige Fall, bei dem Kopisten des Koran das emphatische arabische T und das normale k verwechselt haben. Die fortschreitende philologische Analyse des Korantextes (nicht erst das Projekt Corpus Coranicum) wird weitere Beispiele an den Tag legen. Die Bedeutung der alternativen Konjektur bannaka-hu (statt tayyaka-hu) in Sure 3:96 Konnte die neue Lesung bannaka-hum (statt tabbaTa-hum) in Sure 9:46 als Hapaxlegomenon gelten, so ließe sich diese Auszeichnung nicht mehr aufrechterhalten, sofern diese Verbalwurzel sich in Sure 3:96 nachweisen ließe. Wurde nämlich für die sinnlose Fehllesung bi-Bakka die Emendation tayyaka-hu vorgeschlagen („das erste Haus, das für die Menschen errichtet wurde, ist dasjemige, das er als gesegnetes [Heiligrum] ... einzäunte“), so konnte sich dieses Verständnis sowohl auf Sure 17:1 als auch auf Sure 3:97 stützen. Die alternative Emendation bannaka-hu (das er gründete) statt tayyaka-hu (das er einzäunte) kann sich ebenso gut auf die Parallelstelle in Sure 2:127 berufen, wo es heißt: „wa-.id yarfa'u Ibrâhimu l-qawâ'ida min al-bayt...” „ während Abraham die Grundmauern des Heiligtums hochzog“ Dieser alternative Emendationsvorschlag (alladi bannaka-hu = das er gründete) erscheint um so plausibler, als das vorausgegangene Verbum waDa?a [D = emphatisches d] (inna awwala baytin wuDi'a li-n-nâsi = das erste Haus. das für die Menschen errichtet, erbaut wurde) lexikalisch syro-aramäisch sâm entspricht, wofür Mannâ (483b), außer der Grundbedeutung waDa?a, unter (9) arabisch ferner assasa, šayyada, banâ (gründen, errichten, erbauen) angibt. Als Synonym zu arabisch waDa?a (errichten) wäre also letztere Emendation bannaka (gründen) vorzuziehen. Danach würde Sure 3:96 lauten: „inna awwala baytin wuDi'a li-n-nâsi la-lladi bannaka-hu [statt tayyaka-hu] mubârakan wa-hudan li-l-'âlamîn“. „Das erste Haus, das für die Menschen errichtet wurde, ist dasjenige, das er als gesegnetes [Heiligtum] und zur Rechtleitung der Menschen gegründet hat.“ Konsequenzen der Fehllesung von bi-Bakka und der Missdeutung von Makka (Mekka) Hat die eingehende philologische Analyse gezeitigt, dass der Koran weder einen primären Ort namens Bakka[5] noch einen davon abgewandelten sekundären Namen Makka (Mekka) kennt, da diese vermeintlichen Ortsnamen auf einer Fehllesung bzw. Fehlinterpretation nicht erkannter syro-aramäischer Ausdrücke beruhen, so kann mit dem zwei Mal vorkommenden Ausdruck „umm al-qurâ“ (Sure 6:92 und 42:7) (wörtlich „Mutter der Städte“ = angeblich „Hauptstadt“) auch nicht Mekka gemeint sein. Dies führt zugleich zu der Erkenntnis, dass die zwei Mal im Koran erwähnte Ka?ba (Sure 5: 95, 97), das zentrale Heiligtum des Islam, auch nicht in Mekka gelegen haben kann. Welchen Ort und was genau der Koran mit der Ka?ba wie mit den weiteren synonymen Ausdrücken al-bayt (das Haus) (8x), al-bayt al-?atîq (das alte Haus) (2x), al-bayt al-Harâm (das heilige Haus) (2x), al-masgid al-Harâm (das heilige Gebetshaus) (15x), al-maš?ar al-Harâm (die heilige Pilgerstätte) (1x) gemeint haben mag, auf diese Frage wird im Folgenden philologisch eingegangen. Im Ergebnis wird sich zeigen, dass alle diese Bezeichnungen sich am ehesten auf Jerusalem beziehen. Weitere Parallelausdrücke: a) Zum Ausdruck „umm al-qurâ“ (angeblich: „Metropole / Hauptstadt“) (Sure 6:92; 42:7) Der Ausdruck „umm al-qurâ“, der arabisch nicht anders verstanden werden kann als „Mutter der Städte“, wird von Tabari (VII, 271 f.) wie von allen von ihm zitierten Kommentatoren einstimmig auf Mekka bezogen. Diese werde deshalb „Mutter der Städte“ genannt, weil das erste (heilige) Haus in ihr erbaut worden sei (Anspielung auf die Fehllesung „bi-Bakka“ in Sure 3:96). Diese Auffassung machen sich unsere namhaften westlichen Koranübersetzer (Rudi Paret, Régis Blachère, Richard Bell) kritiklos zu eigen. Paret (S. 113) setzt zwar (umm al-qurâ) in Klammern, wodurch er andeutet, dass er an der eigentlichen Bedeutung dieses Ausdrucks zweifelt, er übersetzt ihn aber dennoch mit „die Hauptstadt“ und vermerkt dazu: „D.h. Mekka“. Blachère (162) übersetzt: „la Mère des Cités“ [6] , und Bell (I, 124): „the mother of the towns“, die er eher auf Medina bezogen wissen will. [7] Philologische Erläuterung von „umm al-qurâ“ Elementare phonetische Vorbemerkung zum anlautenden Verschlusslaut im babylonischen Ostaramäisch (in der arabischen Grammatik Hamza genannt) Nach der klassisch-arabischen Grammatik ist es unvorstellbar, im anlautenden, medialen oder finalen Verschlusslaut (Hamza) ein anderes Phonem anzunehmen als eben dieses. Orthographisch gilt ein initiales Alif (= Buchstabe a, wie griechisch Alpha) generell als Hamza-Träger, der auf a, u oder i lauten kann. Das Hamza bezeichnet den Verschlusslaut (auch Knacklaut genannt), der beim Vokalansatz entsteht (initial, wie in deutsch ’achten, medial, wie in deutsch be-’ob-’achten = beobachten). Eine Besonderheit des arabischen Hamza ist es aber, dass es nicht nur im Anlaut, sondern auch beim Vokalauslaut (als eigenes Phonem und Morphem) realisiert werden kann (ähnlich der im deutschen Sprachgebrauch gelegentlich und individuell eingehaucht (einatmend) realisierten Aussprache des ja’ – mit auslautendem Verschlußlaut). In ostaramäisch-babylonischen Dialekten wird aber der Kehllaut 'ayn im Anlaut nicht selten zu einem Verschlusslaut abgeschwächt und wie das arabische Hamza realisiert. Im Mandäischen fällt das 'ayn nach Vokalen im Silbenauslaut sogar ganz weg[8] . Dieses Phänomen ist dem klassischen Arabisch fremd, da das arabische (nach Überzeugung der Arabisten) dafür bekannt ist, dass es die ursprünglichen semitischen Kehllaute festhält. Dies gilt (oder galt bisher) in besonderem Maße für die Sprache des Koran, die als absolutes Vorbild des klassischen Arabisch angesehen wird. In der Koranforschung hat man zwar den aramäischen Hintergrund der koranischen Orthographie längst erkannt. Dass dies aber so weit reicht, dass nach ostaramäisch-babylonischer Schreibtradition (wie der mandäischen) ein 'ayn im Koran durch ein Alif ersetzt wird oder gar total schwindet, dies zu erfahren, mag nicht nur ein redlicher Muslim, sondern auch ein gelehrter Arabist als Schock empfinden. Zur eigentlichen Bedeutung von „umm“ (al-qurâ) Um im konkreten Fall auf die Schreibung von umm (al-qurâ) zu kommen: dieses Wort besteht aus einem arabischen Alif (als Hamza-Träger + u-Vokal) und einem m (das verdoppelt zu sprechen ist). Unter dieser Schreibung (und Aussprache) kann man arabisch nur „Mutter“ verstehen. Die gleiche Schreibung kann aber im Mandäischen für syro-aramäisch ?ammâ (Volk)[9] stehen. Nach ostaramäischer (und mandäischer) Aussprache wird das 'ayn abgeschwächt und (bei gleichzeitiger Vokalverdunkelung) als Verschlusslaut realisiert. So wird 'ammâ zu ’'mmâ >’ummâ. Davon ist auch im Syrischen die Femininform ’umm-tâ (Gemeinschaft, Volk, Geschlecht) belegt, woraus arabisch ’umma (Gemeinschaft, Nation) ebenso wie arabisch ?âmma (Allgemeinheit, Öffentlichkeit) aus syro-aramäisch ?ammâ (Volk) entlehnt ist. Um nun auf die eigentliche Bedeutung des koranischen Ausdrucks „umm al-qurâ“ zu kommen, den Paret angezweifelt hat, so könnte man darin zwar eine Lehnbildung aus syro-aramäisch „emmâ da-mdînâtâ“ (wörtlich: „Mutter der Städte“ = Metropole, Hauptstadt) sehen, wenn letzterer Ausdruck seinerseits nicht eine Lehnübersetzung aus griechisch metrópolis (Mutterstadt = Hauptstadt) zu sein schiene[10] . Zudem hat sich der koranische Ausdruck im Arabischen nie durchgesetzt, es sei denn, man meint damit – nach islamischer Tradition – ausschließlich Mekka[11] . Dass aber der Koran damit alles andere als Mekka meint, hat bereits die dargelegte philologische Analyse der betreffenden Koranstellen (Sure 3:96 und 48:24) deutlich gemacht. Und selbst wenn man (nach arabischem Verständnis) auf der vermeintlichen Bedeutung „Hauptstadt“ bestehen wollte, so wäre damit eher Jerusalem denn Mekka gemeint. Insoweit ist E.-M. Gallez für seine diesbezügliche These[12] letztlich recht zu geben, wenn auch nicht auf Grund seiner philologischen Anlyse. Dass aber der Koran mit „umm al-qurâ“ weder Jerusalem noch Mekka (noch Medina) meint, wird uns der Koran selbst durch den Kontext von Sure 28:59 klar machen. Darin heißt es: „wa-mâ kâna rabbu-ka mu-hlik al-qurâ Hattâ ya-b’ata fî ummi-hâ rasûlan ya-tlû 'alay-him âyât(i)-na“ Diesen Satz gibt Paret (322) wie folgt wieder: „Aber dein Herr hätte die Städte nie zugrunde gehen lassen, ohne vorher in der betreffenden Hauptstadt (fî ummihâ) einen Gesandten auftreten zu lassen, der ihnen [Anm.: D.h. den Einwohnern] unsere Verse [Anm.: W.: Zeichen] verliest.“ Was der Koran mit dem Plural „qurâ“ (Ortschaften, Städte) meint Die namhaften Koranübersetzer (Paret, Blachère, Bell) scheinen nicht geahnt zu haben, dass der Koran mit dem Plural „qurâ“ (Singular qarya = Ortschaft, Dorf, Stadt) auf die beiden biblischen Städte Sodom und Gomorra (Gen 18+19) anspielt. Diesem in elf Suren wiederkehrenden Topos fügt der Koran weitere arabische Straflegenden hinzu. Wenn nun der Koran von „umm al-qurâ“ spricht, so meint er nicht eine bestimmte „Metropole“ (wörtlich: Mutter der Städte), sondern: das „Volk“ = die „Einwohner“ der jeweiligen Städte. Dieses Verständnis macht der Koran in der zweiten Hälfte des vorzitierten Verses (28:59) besonders deutlich. Dort heißt es nämlich weiter: „ wa-mâ kun-na muhlikî l-qurâ illâ wa-ahlu-hâ Dhâlimûn“ Paret (322) übersetzt hier richtig: „Und wir hätten die Städte nie zugrunde gehen lassen, wenn ihre Bewohner nicht gefrevelt hätten.“ Paret merkt nicht, dass der Koran in dieser zweiten Vershälfte das arabische Wort „ahlu-hâ“ (ihre Bewohner) als Synonym zu dem ostsyrisch-babylonischen Wort (fî) „ummi-hâ“ (= ihre „Einwohner“) gebraucht, und nicht „in der betreffenden Hauptstadt“, wie auch Blachère (métropole) und Bell (the mother of them) übersetzen. Zur Bedeutung der Ka?ba (Sure 5:95, 97) Hat nun die philologische Analyse von Sure 3:96 und 48:24 deutlich gemacht. dass der Koran weder einen primären Ort namens Bakka noch einen sekundären namens Makka kennt, so kann der zwei Mal im Koran vorkommende Begriff Ka?ba, woraus die islamische Tradition das zentrale Heiligtum des Islam schlechthin gemacht und dieses in das heutige Mekka verlegt hat, aus koranischer Sicht jedenfalls mit diesem Ort nichts zu tun haben. In seiner vorgenannten Dissertation (Bd II, 298 ff.) geht E.-M. Gallez auf die mythische Entstehungsgeschichte der Ka?ba ein und kommt zu dem Schluss (S. 331), dass damit nur der Tempel von Jerusalem gemeint sein kann. Die philologische Analyse des Begriffs Ka?ba wird diese Schlussfolgerung bestätigen. Doch im Gegensatz zu der heute gängigen Vorstellung, wonach die Ka?ba ein würfelförmiger, rechtwinkliger geometrischer Bau sei, weil die heutige Ka?ba von Mekka diese Form aufweist, wird die etymologische Untersuchung zeigen, dass der Begriff Ka?ba an sich der architektonischen, rechtwinkligen Gestalt der mekkanischen Ka?ba widerspricht. Wieder einmal wird die Philologie zu der zwingenden Schlussfolgerung führen, dass der Koran mit der Ka?ba nicht Mekka, sondern viel eher den Felsendom zu Jerusalem meint. Dabei wird die Lautverschiebung von Ka?ba zu Qubba näher erläutert (wie syro-aramäisch ?ammâ > ’umma). Ferner wird erläutert, dass deutsch Kubus nicht von lateinisch cubus aus griechisch kýbos, sondern viel eher letzteres vom arabo-aramäischen qubba (syro-aramäisch qebbû-thâ) abgeleitet ist. Dies wiederum bedeutet, dass Kubus ursprünglich auf eine konkave Form hinwies, und dass die semantische Verschiebung zu rechtwinklig erst durch die Fehlinterpretation der Araber des Begriffs Ka?ba entstanden ist. So kam es arabisch zum „mitr muka??ab “ (= Kubikmeter). In einem nächsten Beitrag werden weitere Beispiele diese etymologische und semantische Erläuterung näher begründen. (wird fortgesetzt) --------------------------------- [1] Nach Mitteilung von Ibn Warraq wird bang in Indien für Betäubungsmittel wie Marihuana gebraucht. [2] Anm. 59: Oder: Wenn sie mit euch hätten ausziehen wollen, hätten sie (die nötigen) Vorbereitungen dazu getroffen. [3] Anm. 60: W(örtlich): Bleibt mit denen daheim (eigentlich: sitzen), die daheim (eigentlich: sitzen) bleiben! [4] Wörtlich: „Aber Gott war ihr Aufmachen zuwider...“ [5] Mit der stereotypen Bemerkung: „die Kommentatoren sind über die Bedeutung dieses Satzes geteilter Meinung“, führt Tabari (IV, 7ff.) folgende drei Interpretationsversuche auf: a) Dies sei nicht das erste Haus überhaupt, denn es hat davor gewiss andere Häuser auf der Erde gegeben, es sei aber das erste Haus, in dem Gott verehrt wurde, und dieses Haus sei jenes in Bakka. Diese Meinung wird von sechs Überliefererketten vertreten. b) Über fünf Überliefererketten wird die Meinung vertreten, es sei doch das aller erste Haus, das für die Menschen erbaut wurde, und zwar noch bevor die Erde erschaffen wurde, dann sei die Erde darunter erstreckt worden. Von Abdallah b. ?Amr wird ferner die Meinung aufgeführt, wonach Gott dieses Haus zweitausend Jahre vor der Erde geschaffen habe, als Gottes Thron noch über dem Wasser schwebte und das Wasser aus weißem Schaum bestand, danach habe Gott die Erde darunter (unter dem Haus) gestreckt. [6] Dazu folgende Anmerkung: »’Umma-l-qurä „la Mère des Cités“ = la Mekke. Cette appellation provient sans doute de la place occupée par cette ville dans la vie religieuse de l’Arabie païenne et de sa suprématie sur les autres agglomérations du Hedjaz. Plus tard, l’exégèse dira que cette appellation a été donnée à la Mekke parce qu’elle est au centre du monde ; cf. Yâqût. » Vgl. dazu die jüdische Tradition bezüglich Jerusalem als Nabel der Welt. [7] Dazu Anm. 3: „Usually taken as denoting Mecca, but more probably Medina.“ [8] Siehe Theodor Nöldeke, Mandäische Grammatik, Halle 1875 (Nachdruck Darmsradt 1964), S. 70 ff. [9] Etymologie fehlt in beiden Fällen bei Siegmund Fraenkel, Die aramäischen Fremdwörter im Arabischen, Leiden 1886 (Nachdruck Olms, Hildesheim 1982). [10] Siehe Belege bei C. Brockelmann, Lexicon Syriacum, 23b. [11] Tippt man in einer Internet-Suchmaschine den koranischen Begriff umm al-qura, so wird man von den millionenfachen Terffern überrascht, die sich allesamt auf das heutige Mekka beziehen. Man erfährt u.a., dass in Mekka selbst unterschiedliche Institutionen diese Bezeichnung führen. So gibt es nicht nur eine Moschee namens Umm al-Qura, sondern auch eine Universität Umm al-Qura, eine Oberschule Umm al-Qura, ein Krankenhaus Umm al-Qura, und selbst ein Grand Hotel Mercure Umm al-Qura. Daran sieht man, wie ein missverstandener koranischer Text in der islamischen Tradition eine regelrechte Mythologie generieren konnte. Ein Phänomen von religions- und kulturhistorischem Ausmaß. [12] Le messie et son prophète, Bd. II, 3.4. Ka’bah, Mekkah, Bakkah et texte coranique, 297-331. http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120706.html

KOV - Kazivanja o Vjerovjesnicima Knjiga: Kazivanja o Vjerovjesnicima by Ibn Kesir KOV https://1d2a8eba-a33c-4ffa-8a07-ce6dba19d6a0.filesusr.com/ugd/a51c28_820abefea74647dcaf1c9f3bfce0a4f2.pdf Islamske Knjige -------------------------------- vidi: Sunce u Mutan Izvor Nazara Šajtan 1 2 3 4 5 KOV.pdf ------------------------------------------------------- Isaov zavičaj djetinstvo i početak objave str 517 tj 514