str. 3
Očekivanje Mesije u Starom zavetu
Isus je detaljno školovan i ima dobro poznavanje hebrejskih pisama pa nije mogao da iznese tvrdnje o sebi koje su se protivile svevišnjim spisima na koje se stalno pozivao. Proročanstvo koje je od ključnog značaja u Petoj knjizi Mojsijevoj 18:15 bilo je upućeno Isusu od strane Petra i Stefana u Delima Apostolskim (3:22; 7:37) opisuje očekivanog ,,većeg Mojsiju". Važna poenta je da će ovaj prorok biti, kako Mojsije kaže ,,prorok kao ja među vašom braćom". Mojsije i njegova braća su očigledno bili u potpunosti ljudska bića, svi su bili članovi izraelskih plemena. Ni jedna jača indikacija ne može biti data u vezi sa tim da onaj ko treba da ispuni proročanstvo je isto tako ljudsko biće i smrtnik. Mojsije bi bio šokiran kada bi shvato da je prorok ,,kao ja" već postojao kao Bog i da nije potekao iz ljudske porodice. Štaviše, Bog je pristao na zahtev Izraela da im se obrati izaslanik Boga a ne sam Bog.13 Čitati Jovanovo jevanđelje sa razumevanjem da je Isus tvrdio da je Bog bi samim tim bilo u direktnom konfliktu sa ovim važnim hristološkim tekstom u Petoj knjizi Mojsijevoj kao i sa Isusovim sopstvenim izjavama u vezi sa tim ko je on zapravo. Štaviše, Apostoli su tvrdili da su pronašli ,,onog o kome je Mojsije u Zakonu pisao i o kome su pisali i proroci, Isusa iz Nazareta" (Jovan 1:45). To je predvidelo Mesiju kao nekoga ko nije Bog, već kao ultimativnog ljudskog predstavnika. Samim tim, tvrditi da je Jovan imao nameru da Isusa predstavi kao Boga bi značilo dovođenje njegovog zaveta u beznadežnu kontradikciju.
Da se znanje o Bogu kao Dvojstvu ili Trojstvu filtriralo kroz vekove, to je u potpunosti ostalo nezapaženo od strane jevrejskog naroda. Ponovo ćemo citirati reči savremenog ortodoksnog jevrejskog teologa, Lapida:
Potvrda da je Isus priznao ,,najvažniju od svih zapovesti" koju svako dete Izraela izrekne kao poslednju reč u satu smrti (bila je): ,,Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod." (Peta knjiga Mojsijeva 6:4). Ono što se u ,,Šemi Izrael" misli u vezi sa unutrašnjim životom i opstankom judaizma samo se uz teškoće može razumeti posmatrano spolja. Koliko god nečija religioznost bila ortodoksna, slobodnjačka ili naprednjačka, jedinstvenost Boga uzdiže veru do centralne visine pred čim sva druga pitanja postaju sekundarna. Štagod može da razdvoji Jevreje na granici od Jevreja u centru, jedinstvo zajedničkog Boga osigurava jedinstvo religiozne svesti.14
13 vidi Petu knjigu Mojsijevu 18:15-20 gde se za obećanog proroka, Mesiju, izričito kaže da nije Bog!
14 Jevrejski monoteizam i hrišćanska doktrina Trojstva 27,28
Psalm 110:1
Iako Jevreji nisu mogli da nađu ništa od već postojećeg, a kamoli večnog, Sina Božijeg u Starom zavetu, to nije sprečilo veliki broj savremenih studenata Biblije da sa pouzdanjem dokažu prethodno postojanje Isusa i samim tim, konačno, i dualizam u Bogu, iz Psalma 110:1: ,,Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim. " I Fariseji i Isus su prepoznali da je drugi gospod u ovom stihu opisivao obećanog Mesiju. Isus je unapredio ovaj tekst u božansko predskazivanje koje prikazuje njegovo viđenje Mesije kao sina Davidovog i kao Davidovog gospoda (Marko 12:35-37). Šta onda znači inspirisana hristološka izjava kada Mesiju oslovljava sa rečju ,,gospod"? Neki zastupljaju mišljenje da ovaj stih treba da se protumači kao ,,Bog je rekao mom Bogu...". Oni insistiraju da je David znao za dualizam u Bogu i da je pod uticajem inspiracije objavio večno sinovstvo i božanstvo jednog ko je trebalo da postane čovek pod imenom Isus.
Takva teorija uključuje pogrešnu upotrebu hebrejskog jezika koji na lak način može da bude razjašnjen. Dve reči ,,gospod" u rečenici ,,Gospod je rekao mom gospodu" značajno se razlikuju. Prvi ,,Gospod" je Jahve. Prilično je istinito to se ova reč iz Starog zaveta često u Novom zavetu prevodi kao Isus kada je on u funkciji zastupnika Jahve (baš kao što se anđeo Gospoda koji upražnjava autoritet Jahve često izjednjačava sa Jahvom).15 U Psalmu 110:1, međutim, nema sumnje da se prva reč ,,Gospod" (Jahve) odnosi na Boga, Oca, Jedinog Boga Izraela (i tako je još u 6700 slučajeva). Druga reč za ,,gospod" (u ovom slučaju, ,,moj gospod") je adoni,16 koji prema svim standardnim hebrejskim leksikonima znači ,,gospod", ,,gospodar" ili ,,vlasnik", i ovde se načinom predviđanja odnosi na Mesiju.17 Ukoliko je David očekivao da Mesija bude Bog, reč koja bi bila upotrebljena ne bi bila adoni, već adonai, termin koji se koristi isključivo u značenju Jednog Boga. 18
Psalm 110:1 pruža glavni ključ za razumevanje ko je Isus zapravo. Hebrejska Biblija pažljivo pravi razliku između reči koja označava božanstvo, adonai, Vrhovni Gospod, i reči adoni, oblika oslovljavanja koji je prikladan za superiorne ljude i anđele. Adoni, ,,moj gospod" ,,moj gospodar", ni jednom prilikom se ne odnosi na božanstvo.
Adonai, sa druge strane, predstavlja poseban oblik reči adon, Gospod, koja je rezervisana za obraćanje samo Jednom Bogu. 19
Čitalac Hebrejske Biblije je školovan tako da zna da prepozna vitalnu razliku između Boga i čoveka. Postoji ogromna razlika između adoni, ,,moj gospodar" i adonai, vrhovni Bog. 195 puta u Hebrejskom kanonu adoni označava osobu koja je primalac časti ali nikada nije Vrhovni Bog. Važna činjenica nam govori da se u Hebrejskom Pismu očekuje da Mesija ne bude Bog već ljudski naslednik Davida, koga bi David takođe priznao da bude njegov gospodar. 20
U knjizi koja je u potpunosti posvećena studiranju Psalma 110 u ranom hrišćanstvu, Dejvid Hej zapaža da ne postoji manje od ,,33 citata i aludiranja na Psalm 110 koji su raštrkani po celom Novom zavetu ... Mnoge od ovih ukazivanja su data u pasusima koji ostavljaju visoke posledice na teologiju."21 Psalm 110:1 je okružen ,,posebnom aurom proročanskog otkrivenja."22
Jasno se iz Isusove diskusije sa Farisejima, kao i iz jevrejskog Targuma koji oslikava staru tradiciju, vidi da Psalm 110:1 određuje Mesiju u skladu sa njegovim odnosom sa Jednim Bogom. U Isusovoj diskusiji sa Farisejima se vidi figura Davidova i Mesijina kao ,,princa sveta koji će doći". Aludiranje na Psalm 110:1 u Novom zavetu ukazuje na to da je ovaj stih formirao deo naranije hrišćanske ispovesti pa čak i himne. Očigledno je neka stara, ozbiljna i poštovana osoba, prema božanskom proročanstvu, određena da uživa jedinstveno mesto uz desnu ruku Boga. Ali, ko je zapravo bio to? Drugi član Tročlanog Boga?
Takva ideja je apsolutno nemoguća u biblijskom kontekstu. Ono što Psalm pruža je izuzetno vredan ključ za pitanje prirode i identiteta Mesije kao zastupnika koga je postavio Bog. U ključnoj apostolskoj propovedi, postavljajući temelj vere, Petar je na svom vaznesenju izjavio da je Isus, ,,čovek koga su razapeli", sada potvrđen kao neko sa kraljevskim statusom ,,Mesije i Gospodara". (Dela apostolska 2:22, 23, 36). Upravo ovde se susrećemo sa vrhovnom istinom Hristologije. Isus, međutim, nije Gospod Bog, Jahve, već Gospodar Mesija koji je, kako nas to Petar uverava, zasnovan na predskazanju u Psalmu 110:1. Upravo je na ovoj čvrstoj definiciji Isusovog statusa sagrađena čitava hristologija Novog zaveta. Isus je Bog koga je David proročanski nazvao svojim gospodarom (adoni). Isus je zaista kurios (gospodar) ali svakako nije Gospod Bog. Taj naziv, adoni, neminovno pravi razliku između ljudskog nadređenog i Jednog Boga u Starom zavetu. To je razlika koja je jasno napravljena i konzistentna. Adonai, nasuprot tome, označava jednog i jedinog vrhovnog Boga u Bibliji čak 449 puta.
Neuobičajeno je da se u jednom učenom spisu zapravo pogrešno iznesu činjenice u vezi sa rečju koja se pojavljuje u hebrejskom ili grčkom tekstu. Zapanjujuće je to što se izuzetna greška potkrada u izjavama u vezi sa vrhovnim autoritetom identiteta Mesije u ovom ključnom hristološkom pasusu u Psalmu 110:1. Taj stih, koji je često citiran u Novom zavetu, odobrava to da se reč ,,gospodar" odnosi na Isusa. Međutim, to je bio razlog brojnih napada od strane teološkog pera. Ni hebrejska ni grčka verzija Septuaginte i Novog zaveta neće dozvoliti da se reč ,,gospodar" odnosi na božanstvo. Isusu, kao gospodaru, crkva usmerava svoje obožavanje, usluge pa čak i molbe.23. Isus, na osnovu Psalma 110:1, predstavlja Davidovog gospodara (,,moj gospodar") a samim tim i našeg Gospoda Isusa Hrista." Otac Isusa ostaje jedinstven i jedan Gospod Bog, ko je takođe ,,Bog našeg Gospoda Isusa Hrista" (Efescima 1:17). ,,Bog" i ,,gospodar" samim tim ukazuju na ključnu razliku u rangiranju. Mesija nije jednak Bogu.
Obratite pažnju na dokaze rasprostranjene konfuzije u analizi ovog Psalma. Status Isusa kao čoveka, adoni, se pokazao kao razlog sramljenja kasnije ,,ortodoksnosti". Rimokatolički pisac, u pokušaju da podrži svoju tradicionalnu doktrinu o večnom Sinu, izlaže:
U Psalmu 110:1 ,,Reče Jahve Adonaiu: Sedi meni sa desne strane." Ovaj pasus Hrist citira kako bi doazao da je Adonai, postavljen da sedi sa desne strane Jahve (Mateja 22:44) Ali Adonai, ,,moj gospodar", kao prikladno ime, koristi se isključivo kako bi se oslovilo Božanstvo, kao samo ili ,kao u ovoj frazi, kao Jahve Adonai. Jasno je da se u ovoj lirskoj formi Jahve obraća Hristu kao različitoj osobi a opet identičnoj Bogu.24
Informacija nije tačna. Drugi gospodar u hebrejskom tekstu nije adonai već adoni. Ovaj poslednji termin nikada ne predstavlja božanstvo. Ovaj prvi uvek označava božanstvo. Čitav argument onih koji pronalaze tragove Trojstva u ovom Psalmu nije ispravan jer su jezičke činjenice pogrešno iskazane. U članu koji se pojavljuje u časopisu Evangelical Quarterly, Vilijam Čajlds Robinson sa samopouzdanjem kaže:
Dugo Južna prezbeterijanska crkva držala toga i podučavala da je Hrist Jehova, zapravo, da je On koji je obožavan kao Jehova od strane svetaca Starog zaveta, bez prestajanja da bude Bog, postao čovek ,,za nas ljude i naš spas" ... Ali škotski profesor sistematske teologije je na Seminaru unije u Njujorku nedavno osporio ovu izjavu, napisavši u The Presbyterian of the South sledeće: ,,Ortodoksno gledište se ne svodi na to da je Hrist Jehova - prvi put čujem tako nešto" 25
Autor zatim tvrdi da predlog ,,Isus je Jahve" predstavlja aksiom Crkve i vrhunac ortodoksnosti već vekovima.
Sumnje profesora na Seminaru unije ukazuju na ukorenjenu nelagodnost u vezi sa izjednačavanjem Mesije sa Bogom. Dr. Robertson zastupa mišljenje da iz razloga što je Isus nazvan rečju kurios (gospodar), on mora biti Bog. On se oslanja na stih Jevanđelja po Luki 2:11 koji uvodi Spasitelja kao ,,Gospodara Mesiju" i izvodi zaključak da to znači ,,Hrist-Jehova". Zatim se osvrće na Dela apostolska 2:34-36 gde Petar citira Psalm 110:1 kako bi ustanovio Isusov status ,,gospodara". Ali pogrešno shvata hebrejski tekst i tvrdi da Isus sedi kao ,,Gospod Adonai sa desne strane Jehove." ,,Ovo uzvišeno nebesko mesijanštvo - postavlja eshatološkog Sina Čoveka Adonai sa desne Jehovljeve strane" dokazuje da je Isus Jehova26. Ali činjenice nisu na njegovoj strani. Mesija se ne oslovljava sa adonai, kako on tvrdi, već sa adoni. Hebrejska Biblija ne meša Boga sa ljudskim bićem kao što to radi ona koja zastupa Trojstvo.
Poznati Smitov rečnik Biblije je zanemario ljudski termin dat Mesiji u Psalmu 110:1 a zatim se osvrnuo na ovaj tekst kao dokaz u korist Isusu kao delu Trojstva:
U skladu sa tim, otkrivamo da su nakon voznesenja apostoli radili na tome da nateraju Jevreje da priznaju da Isus nije bio samo Hrist već i Božanska osoba, pa čak i Gospodar Jehova. Samim tim, Sveti Petar, na primer, nakon izlivanja Svetog duga na dan Trojica od strane Hrista, kaže ,,Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je Bog njega napravio i GOSPODOM (Kurion, Jehovah) i Hristom, ovog Isusa koga vi raspeste." (Dela apostolska 2:36).