str. 2
Mesija nije Bog već predstavnik Boga.
Da li je moguće da danas Trijadolozi nenamerno, i u iskrenoj želji da veličaju Isusa, padaju u zamku pripisivanja pozicije Boga Mesiji za koju on nikada nije tvrdio da je njegova? Kada bi neko tvrdio da je Božanstvo, u smislu Trijadologa, zapravo bi bilo bogohulno po Isusovim standardima, jer je on u nekoliko navrata potvrdio da je njegov Otac jedini pravi Bog.
Runia insistira na tome da je Isus tvrdio da je Bog, i da su ga kao takvog razumele jevrejske vođe u stih Jovan 5:18, ali on je mnogo kasniju kontroverziju vezanu za Trojstvo pripisao ovim spisima iz prvog veka, i samo doprineo konfuziji u vezi sa čitavom problematikom. U četvrtom Jevanđelju Isus predstavlja bezkompromisnog zastupnika unipersonalnog monoteizma njegovog jevrejskog nasleđa. 11
Kao,,Sin Božiji", Isus priznaje da ne poseduje nikakvu moć nasleđenu od Oca. On predstavlja izveden autoritet. On je uvek tražio volju onoga ko ga je ovlastio, što je značilo da je u potpunosti zavistan od Jednog Boga. Njegova razmena sa Farisejima se završila tako što je Isus potvrdio verovanje u onog Jednog ko sam je Bog (Jovan 5:44). On potvrđuje monoteizam svog Jevrejskog nasleđa.
Naknadna optužba za bogohuljenje od strane Fariseja Isusu je dala priliku da svojim suparnicima pokaže koliko loše razumeju sopstveno Pismo. Ovaj događaj je zabeležen u stihu Jovan 10:32-36. Ovom prilikom, Isus je postavio pitanje: ,,Za koje od onih dela bacate kamenje na me?" Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: ,,Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog." 12 Isus je na ovu optužbu odgovorio citirajući Stari zavet, čime je pokazao da su hebrejska Pisma još uvek predstavljala vrhovni autoritet koji može da razjasni Mesijinu tvrdnju: ,,Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste? Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, ... Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?"
Isus je ugrabio priliku da definiše još jednom svoje mesto u odnosu na Boga. Citirajući Psalm 82:6, istakao je da reč ,,Bog" može legitimno da se koristi za ljudska bića koja su imala poseban položaj zastupnika koje je postavilo božanstvo. ,,Bog" u slučaju sudija Izraela svakako nije imalo značenje Boga, Svevišnjeg. Niko ne bi mogao da upotrebi Božanstvo u tom smislu za ove ljudske vođe Izraela. ,,Bogovi" opisani u Psalmu 82, su verovatno bili administratori autorizovani da deluju umesto Boga.
Isus je izneo svoj argument kako bi se postiglo tačno razumevanje fraze ,,Sin Božiji" u ovom Psalmu, i ,,bogove" definiše kao ,,Sinove Božije": ,,Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi. Ali ćete kao ljudi pomreti, i kao svaki knez pašćete." (Psalmi 82:6,7).
Bilo bi nerazumno držati se toga da je Isus promenio ovo posebno značenje reči ,,bog" iz Starog zaveta, ekvivalentni frazi ,,Sin Božiji" (,,Sinovi Višnjeg"), kada se izričiti pozvao na Psalm 82 kako bi razjasnio sopstveno pravo da bude zvan ,,Sinom Božijim" Susrevši se sa optužbama za bogohuljenje, Isus je položio svoje pravo na jedinstvenu poziciju božanskog zastupnika. On predstavlja vrhunski primer ljudskog vladara kome su dodeljene božanske moći. On je zvanično objavio svoj status: ,,Rekoh: Ja sam Sin Božji" (Jovan 10:36). Ali ovo ne pruža osnovu za kasnije uverenje da je ,,Sin Božiji" isto što i ,,Bog Sin" koje su dali oni koji zastupaju Otrojičenje. Isusova odbrana sopstvenog statusa eksplicitno sadrži tvrdnji da nije Svemoćni Bog. Trijadolozi često u tišini prelaze preko stihova Jovan 10:34-36.
11 Jovan 17:3, 5:44, Marko 12:28 -30 Isus je zaista tvrdio da je,,jednak" Bogu (Jovan 5:18) ali to nije jednakost koju izražavaju Trijadolozi. Isus je funkcionisao u ime Jednog Boga kao Njegov predstavnik. U tom smislu se može reći da je on ,,jednak Bogu". Bila bi zloupotreba ovih tekstova kada bi se pretvarali da je Isus imao nekakvo znanje o tročlanom Bogu.
12 Grk je dvosmislena reč i takođe može da ima značenje boga