str. 4
Ko je ikada rekao da je Mesija bio Bog?
Većina čitalaca pristupa Svetom pismu sa dobro uspostavljenim pretpostavkama. Oni nisu svesni činjenice da je veliki deo onoga što oni misle o Isusu izvedeno iz teoloških sistema proizvedenih od strane pisaca van Biblije. Na taj način, oni spremno prihvataju veliku dozu tradicije, dok tvrde i veruju da je za njih Biblija jedini autoritet.[1]
Ključno pitanje na koje moramo odgovoriti je: Na osnovu čega su Isus i Rana crkva tvrdili da je Isus obećani Mesija? Odgovor je jednostavan. Tvrđenjem da je on u potpunosti ispunio ulogu koju je Stari Zavet za njega predvideo. Moralo se pokazati da on odgovara "specifikacijama" za Mesiju koje su navadene u hebrejskom proročanstvu. Matej naročito rado citira Stari zavet koji je ispunjen Isusovim životom i iskustvom (Mat. 1:23; 2:6, 15, itd.). Ali Marko, Luka i Jovan i Petar (u početnim stihovima Dela) podjednako insistiraju da Isus savršeno odgovara Starozavetnom opisu Mesije. Pavle je proveo veći deo svog propovedanja pokazujući u hebrejskom Svetom Pismu da je Isus obećani Hrist (Dela 28:23). Ukoliko se Isusov identitet ne podudara sa Starozavetnim opisom, ne bio postojao dobar razlog za tvrđenje da je on istiniti Mesija!
Stoga je od ključne važnosti postaviti pitanje da li se u Starom Zavetu bilo gde pominje da Mesija treba da bude "ravnopravni Bog" drugo večno biće koje napušta svoje večno postojanje na nebu kako bi postao čovek. Ukoliko Stari zavet ne govori ništa slično (imajući u vidu da se Stari Zavet bavi čak i najsitnijim detaljima u vezi dolazećeg Mesije) treba da smatramo sumnjivom svaku tvrdnju onoga koji kaže da je Isus Mesija i večan, druga Osoba u Bogu, koja prisvaja titulu "Bog" u svom punom značenju.
Kakav portret Mesije nam daje hebrejsko Sveto Pismo? Kada Novozavetni hrišćani teže da potkrepe Isusovu mesijansku tvrdnju oni odgovor pronalaze u 5. knj. Mojsijevoj 18:18:"Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovedim."
I Petar (Dela 3:22) i Stefan (Dela 7:37) koriste ovaj primarni tekst da pokažu kako je Isus "obećani prorok" (Jovan 6:14), čije je poreklo iz izraelske porodice i čija je uloga slična Mojsijevoj. Kroz Isusa, Bog je podigao Mesiju, davno obećanog glasnika, Spasitelja Izraela i sveta. Po Petrovim rečima "Bog podiže Sina svog Isusa, i posla Ga da vas blagosilja da se svaki od vas obrati od pakosti svojih" (Dela 3:26).
Drugi klasični Mesijanski tekst obećava da "sin če se roditi Izraelu" (Isa. 9:6), "seme žene" (1. knj. Mojsijeva 3:15), potomak Avrama (Gal. 3:16), i potomak Davidove kraljevske kuće (2. Sam. 7:14-16; Isa. 11:1). On će biti vladar rođen u Vitlejemu (Mat. 2:6; Mihej 5:2). Među njegovim titulama jedna će biti "bog silni" a druga "otac večni" (Isa. 9:6). Ovaj tekst u Isaiji 9:6 može izgledati kao da stavlja Mesiju u kategoriju večnih bića, što bi naravno izazvalo krizu monoteizma. Međutim, pažljiv čitalac Svetog pisma će biti svestan da se jednom tekstu ne može dozvoliti da nadjača insistiranje Starog Zaveta da je samo jedna osoba istiniti Bog.
Ne sme se zaboraviti da su Jevrejima data sveta proročanstva, od kojih ni jedno ne govori da božanska titula data Mesijanskom Kralju znači da je on večni deo Boga, koji se odjednom i misteriozno sastoji od dve osobe, što se suprotstavlja čitavom nasleđu Izraela. "Bog silni" iz Isaije 9:6 se u vodećem hebrejskom leksikonu definiše kao "božanski junak koji oslikava božansko veličanstvo." Isti izvor navodi da se reč "bog" koja se koristi u Isaiji i u ostatku Svetog pisma odnosi na "čoveka koji ima moć i položaj" kao i na anđele. Što se tiče naziva "otac večni" Jevreji tu titulu razumeju kao "otac dolazećeg doba.[2] I široko je priznato da ljudska figura može biti "otac stanovnika Jude i Jerusalima" (Isa. 22:21).
U Psalmima 45 "idealnom" Mesijanskom kralju se obraća kao "bogu", ali ne postoji potreba da se pretpostavi da je time jevrejski monoteizam na bilo koji način ugrožen. Reč (u ovom slučaju elohim) se ne primenjuje samo na Boga već i "na božanske predstavnike na svetim mestima ili koji oslikavaju božansku veličinu i moć" (Hebrew and English Lexicon of the Old Testament Brown, Driver, i Briggs, str. 42, 43). Psalmist, i pisac Poslanice Jevrejima koji ga je citirao (Jevr. 1:8) su bili svesni svoje posebne upotrebe reči "bog" koja opisuje Mesijanskog kralja i brzo dodaju da je Mesijin Bog njemu dao kraljevske privilegije (Psalmi 45:7).
Čak i često citirani tekst iz Miheja 5:2 o poreklu Mesije ne podrazumeva bilo koju vrstu doslovne, večne preegzistencije. U istoj knjizi sličan izraz stavlja obećanje dato Jakovu u "staro vreme" (Mihej 7:20)[3] Sigurno je da je obećanje dolaska Mesije dato u ranim trenucima ljudske istorije (1. knj. Mojsijeva 3:15; isto 1. knj. Mojsijeva. 49:10; 4. knj. Mojsijeva. 24:17-19).
Ako pitanju Isusovog Mesijanstva pristupimo kao što su to on i apostoli učinili, u Starozavetnim proročanstvima ne pronalazimo ništa što nagoveštava da će večno besmrtno biće postati čovek kao obećani Kralj Izraela. Taj Kralj treba da se rodi u Izraelu, kao potomak Davida koji je bezgrešno začet u devici (2. Sam. 7:13-16; Isa. 7:14; Matt. 1:23). I tako, za vreme vladavine Imperatora Avgusta, Mesija je stupio na scenu.