str. 2
Daniel 7:13,14 sin čovrčji
Isus sebe najradije naziva ,,Sinom Čoveka“. U jevanđeljima Novog zaveta on je sebe nazvao ,,Sinom Čoveka“ oko 39 puta, i samo je on sam sebe tako oslovljavao.
Prilika kada je Isus najjasnije sebe nazvao Sinom čovečjim jeste ona kada je izlečio čoveka koji je od rođenja bio slep (Jovan 9:1-12). Kasnije ga je upitao: ,,Veruješ li ti u Sina Božijeg?“ On mu odgovori : ,,Ko je, Gospode, da Ga verujem?“ A Isus mu reče: ,,i video si ga, i koji govori s tobom On je.“ A on reče: ,,Verujem Gospode!“ I pokloni Mu se. (Jovan 9:35-38).
Hrišćani su uvek povezivali Isusov prikaz samog sebe kao Sina Čovečjeg sa beleškom iz Starog zaveta o Danijelovoj proročanskoj viziji u vezi sa četiri zveri koje označavaju četiri sukcesivna nejevrejska svetska carstva (Danilo 7:2-12). Danilo dalje propoveda o periodu smaka sveta, ,, Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji iđaše sa oblacima nebeskim, i dođe do starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti“ (Danilo 7:13-14).
Crkveni oci povezuju to što je Isus sam sebe nazvao Sinom Čovečjim sa stinom Danilo 7:13-14, ali nikada nisu naglasili ovaj naziv jer su mislili da označava njegovu ljudskost. Međutim, mnogi moderni naučnici koji se bave proučavanjem Biblije misle suprotno. Oni insistiraju na tome da je figura koju Danilo naziva Sinom Čovečjim božanska po prirodi. Dakle, ukoliko opisuje Isusa, onda je i Isus po prirodi božanstvo.
Oscar Cullmann tvrdi da je Isus iskoristio Danilovu figuru pod imenom Sin Čovečji i da je ,,upravo koristeći ovaj termin, Isus govorio o svom božanskom nebeskom karakteru“. I. Howard Marshall kaže da Isusova upotreba Danilove figure Sina Čovečjeg ukazuje kako na njegovu ljudskost tako i na njegovo ,,božansko poreklo“ jer ,,on dolazi iz raja“.
Dakle, neki hrišćanski učenjaci misle je Isus preigzistirao i da je bio božanski po prirodi jer je Danilov Sin Čovečji nebeska figura i/ili da će Isus doći iz raja onda kada se bude vratio na zemlju. Džejms Dan se sa pravom suprostavlja: ,,Nikako se ne može izvesti zaključak da je ova figura u apokaliptičnoj viziji preegzistentna samo zato što se javlja pred Bogom u raju.“
Zaista, normativni judaizam uvek je dozvoljavao verovanje da su različita ljudska bića preegzistentna, i ona nisu shvaćena kao božanska. Tu spadaju prepotopski Henok (Enoh), sveštenik-kralj Melhisedek, zakonodavac Mojsije i prorok Ilija. Nikada se nije verovalo da će takva verovanja ugroziti strogi monoteizam Judaizma.
Neki hrišćanski učenjaci citiraju literaturu o apokalipsi Drugog hrama, kao što su Sličnosti (= Henok 37-71) a možda i 4 Jezdra, kako bi podržali verovanje da je Sin Čovečji preegzistirao, tj. postojao pre svog ljudskog života (1. Henok 48:6; 62:7; 4. Jezdra 12:32, 13; 3:26), što ga čini božanskim. Knjiga proroka Henoka zaista pominje naziv ,,Sin Čovečji“ 14 puta, i oba ova izvora ga identifikuju kao ,,Mesiju“ (1. Henok 48:10; 52:4; 4. Jezdra 7:28-29; 12:32). Oni mu takođe pripisuju preegzistentnost (1. Henok 48:2, 6; 62:6-7; 4. Jezdra 12:32; 13:26). Međutim, nikada ga ne smatraju božanskim niti Bogom. Osim toga, njih treba smatrati kritikama na temu Danilovog Sina Čovečjeg.
Neki hrišćanski učenjaci tumače Danilovog Sina Čovečjeg kao pojedinca koji je ,,božanski”, ,,božanstvo” ili ,,bog/Bog” jer dolazi ,,sa oblacima nebeskim”. Kako bi podržali svoje mišljenje oni citiraju nekoliko paralelnih tekstova Starog zaveta koji opisuju Boga kako jaše oblake ili kako je zamišljen kao neko u oblacima (2. Mojsijeva 13:21; 20:21; Psalmi 97:2; 104:3; Isaija 19:1). Oni tvrde da samo Bog ima pravo na ovakvu aktivnost, što proizvoljno pretpostavljaju.
Judaizam oduvek odbacuje ideju da je Mesija Bog, bilo da on dolazi na oblacima ili ne. Talmud iznosi mišljenje da ukoliko Jevreji ikada to ,,zasluže”, njihov Mesija će im doći, trijumfalno, ,,sa oblacima nebeskim”; ali ukoliko to ne zasluže, on će doći ,,ponizno, jahajući magarca” (Sanhedrin 98a). Judaizam je čak podučavao da kada je Mojsije umro, on se na oblaku popeo do raja. Dakle, Jevreji nikada vožnju na oblacima nisu ograničili samo na božanstvo.
Isus je citirao stih Danilo 7:13 kada je predvideo svoj povratak ,,Ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom.” (Matej 24:30). I čitamo više o tome ,,Eno, ide s oblacima”(Otkrivenje 1:7). (Nova američka standardna Biblija u Novom zavetu sve citate Starog zaveta piše malim slovima. Dakle, ovo što je napisano malim slovima predstavlja citate iz stiha Danilo 7:13).
Hrišćani svakako ne treba da pomisle da vožnja oblacima ukazuje na božansku prirodu. Apostol Pavle podučava o njihovim budućim uskrsnućima i govori da ,, će biti uzeti u oblake na susret Gospodu (Isusu) na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.” (1. Solunjanima 4:17).
Danijelov prikaz Sina čovečjeg ne isključuje mogućnost da je on možda živeo zemaljskim životom pre nego što je primljen u raj zemaljskog kraljevstva, u tom slučaju on je možda čekao jako dugo na to. Hronološki redosled događaja vezanih za Isusov život kao Sina Čovečjeg bi bio sledeći:
(1) on je rođen i živi zemaljskim životom;
(2) zatim umire, vaskrsava, penje se u raj, egzaltira do položaja nekog ko je Božija desna ruka;
(3) prolazi dug vremenski period;
(4) nebeski sud donosi presudu četvrtom carstvu na zemlji;
(5) ceremonija krunisanja odmah nakon toga sledi u raju, čime je Sinu Čovečjem dato carstvo i pri čemu je on proglašen za cara istog;
(6) zatim silazi na zemlju, noseći svoje carstvo sa sobom;
(7) on uništava četvrto carstvo na zemlji i isto zameni večnim carstvom.
Veliki deo ovoga jeste ono što je Isus nameravao da poduči svojom pričom o plemićima (Luka 19:11-27), misleći na sebe. Rekao je: ,,Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.” (Luka 19:12). Nakon svog povratka plemić je objavio: ,, A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom. (19:27). Ni ova priča a ni Danilovo svedočenje o Sinu Čovečjem ne zahtevaju to da je Isus božanske prirode ili sam Bog.
str. 1, 2, 3,