Kireati-Harfovi-Dialekti VIDI: Harfovi Je li Kur'an savršeno sačuvan? Tko je rekao da je Kur'an nepotpun i nesavršen? Mushaf Hafs -VS- Warsh Version Version Autoritet Derogacije 3.4. Analiza problema Qira'at dr. Jaya Smitha. Kireati-Harfovi-Dialekti http://kuran-hadisi-tefsir.blogspot.com/2020/03/kireati-harfovi-dialekti-1.html?view=sidebar Versions Of The Quran http://www.faithbrowser.com/versions-of-the-quran/?fbclid=IwAR3OEXP_9jTwssjZkQvbSmshRXoRORjUoen27D0rRvsj4KNAXuy6AbRgxJE https://tanah44.wixsite.com/kuran-hadisi-tefsir/kireati-harfovi-dialekti http://kuran-hadisi-tefsir.blogspot.com/2019/10/razlicite-verzije-kurana-dr-shehzad.html?view=sidebar Različite Verzije Kur'ana (dr. Shehzad Saleem) https://www.youtube.com/watch?v=7ZIZc1uoyK0 bridges-translation-of-the-ten-qiraat-of-the-noble Novi Tekst-sada_________Stari tekst_________Broj ajeta Sura 9 At-Tawba Pokajanje https://www.alawan.org/2020/03/28/%d8%a7%d9%84%d9%85%d8%b3%d8%a3%d9%84%d8%a9-%d8%a7%d9%84%d9%82%d8%b1%d8%a2%d9%86%d9%8a%d9%91%d8%a9-1/ Kur'anski palimpsest iz Sanaskih Kur'ana http://kuran-hadisi-tefsir.blogspot.com/2020/02/kuranski-palimpsest-iz-sanaskih-kurana.html?view=sidebar https://answering-islam.org/Authors/Newton/scribal.html?fbclid=IwAR3FolnhxnQbPM71oJa3P1ic_jSNbnd2N7Lctc4IfxJwOiVQS5uIyvuGTMY#corrected https://answering-islam.org/Authors/Newton/scribal.html Kur'an: Je li to čudo? b a THE DIFFERENT ARABIC VERSIONS OF THE QUR'AN By Samuel Green PDF https://answering-islam.org/index.html The Qur'an https://answering-islam.org/Quran/index.html Qur'an Versions https://answering-islam.org/Quran/Versions/index.html o Tekstu Kur'ana https://answering-islam.org/Quran/Text/index.html Tekstualne varijante Kur'ana 5. Varijante koje postoje u današnjim rukopisima Različite arapske verzije Kur'ana https://kuran-hadisi-tefsir.blogspot.com/2021/01/razlicite-arapske-verzije-kurana.html?view=sidebar THE DIFFERENT ARABIC VERSIONS OF THE QUR'AN By Samuel Green PDF http://www.ugr.es/~mreligio/bibliografia/Green.Samuel_The-different-arabic-versions-of-the-Quran.pdf?fbclid=IwAR0TvMDTj4kLXeQyqnho7YtQAStsJDf3m42q4WNQmfxzI26ovaGxGv7gOVk HTML https://answering-islam.org/Green/seven.htm

Podrijetlo nesreće? The origin of calamity? https://answering-islam.org/Quran/Contra/i025.html Proturječnost Kur'ana: Je li zlo od sotone ili nas samih ili Allaha? 4:78 Reci: " Sve je od Allaha. " 4:79 Sve što vam se dobro dogodi, čovječe, Allahovo je; ali što god ti se zlo dogodilo, od tebe je samog. 4:82 Zar ne razmišljaju o Kur'anu? Da je bilo od drugog, a ne od Allaha, sigurno bi u tome pronašli mnogo odstupanja. Zle su stvari bez sumnje podskupina "svih stvari", a ako su "sve stvari od Allaha", onda su i od Allaha zle stvari, a autor Kur'ana ne može prenijeti krivnju i kriviti druge kao što je učinjeno u stihu 79. Zanimljivo je da bi Muhammed proturječio sebi unutar dva uzastopna ajeta, a zatim napisao tri stiha kasnije da je odstupanje znak da nije od Boga. Ali ova tema još nije gotova. 38:41 Spomeni se našeg sluge Joba, eto, zavapio je svome Gospodaru: " Sotona me je mučio i mučio!" Sad se treća strana pridružila natjecanju za odgovornost. Je li zlo od nas samih? Je li to od Sotone? Ili je to od Allaha? Bilo koja dvojica od njih proturječe jedna drugoj, ali posebno prva dva (4:79, 38:41) proturječe trećoj (4:78), jer je Allah sve tvrdio od sebe. U stvari, gornji odlomci samo su početak problema pokrenutih u Kur'anu i Hadisu po pitanju predodređenja, slobodne volje i odgovornosti za grijeh . Početna kontradikcija u Kur'anu u odgovoru na islam

Kako primamo zapisnik na Sudnji dan? How do we receive the record on Judgment Day? https://answering-islam.org/Quran/Contra/qi009.html Proturječnost Kur'ana: Iza njihovih leđa ili lijevo? Sura 84:10 kaže da je izgubljenim ljudima Zapisnik (njihovih loših djela) dat iza leđa, ali u Suri 69:25 dat je u njihovoj lijevoj ruci. U komentaru Yusufa Alija stoji da su im ruke vezane na leđima [odakle mu to?] I daje im se u lijevu ruku, iza leđa ... ali to nije ono što Kur'an kaže, i "usklađujuća pretpostavka" mora se napraviti kako bi se problem riješio. Musliman je odgovor od strane Randy Desmond Datum: Fri, 18 listopad 1996 14:12:14 PDT Yusuf Ali pretpostavlja da se Kur'an ne sukobljava. Njegova "usklađujuća pretpostavka" ne pretpostavlja ništa suprotno Kur'anu i to je sasvim prihvatljivo objašnjenje. Početna kontradikcija u Kur'anu u odgovoru na islam

Linkovi Debatera vidi: Ich bin ein Textabschnitt. Klicke hier, um deinen eigenen Text hinzuzufügen und mich zu bearbeiten. Islam house ---------------------------------------------------- Spasenje hat einen Beitrag geteilt. sdoe1c9 2t 11m3: 7839.g2u94iafgM · https://www.facebook.com/groups/goran111/posts/4848202875289985 Aleksandar Ilijev Stranica koja vrvi netačnostima, lažima i neznanjem. Gefällt mir Antworten Teilen 1 Tage Spasenje Verfasser/in Ukazite nam na te netacnosti,lazi i neznanja? Gefällt mir Antworten Teilen 1 Tage Bearbeitet Aleksandar Ilijev Spasenje U jednom tekstu piše da je Isus rođen u Nezaretu. Ima takvih bisera prilično. 2 Gefällt mir Antworten Teilen 1 Tage Spasenje Verfasser/in Njegovo rođenje bilo je obeleženo čudesnim znacima na nebu, praćenim od tri mudraca koji su došliu da mu se poklone i donesu darove. Prema Mateju, porodica je boravila u Egiptu sve do Irodove smrti, nakon čega se nastanila u Nazaretu kako bi izbegla život pod vlašću Irodovog sina Arhelaja (Matej 2:1-12) U Evanđeljima po Mateju i Luki, mjesto Isusova rođenja je Betlehem. Evanđelje po Mateju podrazumijeva, da je sveta obitelj već živjela u Betlehemu kada se Isus rodio. Prema Evanđelju po Luki, Josip i Marija (koji su živjeli u Nazaretu) putovali su u Betlehem radi popisa stanovništva za "Kvirinijeva upravljanja Sirijom", jer je Betlehem grad Josipovih predaka, rodno mjesto kralja Davida. Ovo nismo mi izmislili od sebe nego je tako zabelezeno u istorijskih spisima. Gefällt mir Antworten Teilen 2 Std. Bearbeitet Harec Adamah Spasenje Odkada to muslimani vjeruju Bibliji? Pitaj toju bracu Golosa, Al-Khadr i druge ONI tvrde da Nazaret nije ni postajao , a ne samo oni vec MNOGI dugi muslimani te i Muslimanski naucnjaci... Gefällt mir Antworten Teilen 1 Std. Harec Adamah Spasenje Komentar muslimana: Kršćanski teolozi i "arheolozi" su nam dužni dokazati da je grad pod imenom Nazaret postojao u Isusovo doba, jer ga znanstvena arheologija i historiografija nije pronašla. Dok god to ne učine, taj "grad" ostaje u domeni religijskih mitova i legendi. Iako izostanak dokaza ne mora nužno značiti da taj grad (ili selo) nije niti postojao, imamo mnoštvo mjesta u literaturi gdje se mogao pojaviti, ali ga nema. Čudno za preslavni grad gdje je cijeli život boravio čudesni uskrsli Bogočovjek, utjelotvorenje samoga Božanskog Logosa, Sin Božji i Bog sam. Još čudnije da ta silna mnoštva Isusovih suvremenika, poklonika i "rođaka" nisu sačuvala ikakav spomen na taj grad. Povjesničar Josip Flavije (37. - 100.) židovskog podrijetla Josif ben Matitjahu Hakohen, nabraja nekih 45 imena gradova i sela malenog prostora tadašnje Galileje. On opisuje i Jafu - selo tek kilometar od današnjeg grada nazvanog Nazaret, gdje je živio neko vrijeme. Ovaj povjesničar je vodio vojne operacije uzduž i poprijeko Galileje, u drugoj polovini prvog stoljeća. Osobno su ga jako zanimale i tadašnje religijske sljedbe, koje je sve proučio i sudjelovao u njima. Nigdje u svojim knjigama ne spominje nikakav Nazaret niti Nazarećanina [Leedom; Gauvin itd.]......ITD ...itd..... Gefällt mir Antworten Teilen 1 Std. Bearbeitet Aleksandar Ilijev Spasenje Jedno je mesto gde je rođen, a drugo gde je odrastao. Uostalom, pogledajte Knjigu proroka Miheja 5,1-2. Gefällt mir Antworten Teilen 52 Min. Harec Adamah Aleksandar Ilijev kao i obicno, muslimani mjesaju babe i zabe nista tu novog nema stare price Gefällt mir Antworten Teilen 38 Min. Harec Adamah Aleksandar Ilijev pa i tu muslimani mjesaju babe i zabe nepoznavanjem. Kazu da Se Matej zenuo jer Matej kaze Matej 2,6 A ti, Betleheme, zemljo Judina! ....dok Miha kaze Mihej 5,1 A ti, Betleheme Efrato.... mjesaju jer neznaju STARO ime za Betlahem tj Efrata. Osim toga kazu matej se zeznuo jer pise: Nipošto nisi najmanji među kneževstvima Judinim ...dok Miha kaze: najmanji među kneževstvima Judinim, a neznaju da je u vrjeme Miha bio najmanji u Judeji ali u Matejevo vrjeme nije bio najmanji tamo Gefällt mir Antworten Teilen 25 Min. Harec Adamah Spasenje obrati paznju Aleksandar Ilijev ti kaze: >>> U jednom tekstu piše da je Isus rođen u Nezaretu.<<<< Ima takvih bisera prilično.... ___________ Islam house , Dakle Isus >>rođen u Nezaretu << dok BIBLIJA kaze: Matej 2,1Kad se Isus rodio u Betlehemu judejskome u dane Heroda kralja, .. .. ---------------------------------------------------- https://www.facebook.com/groups/goran111/posts/4857296571047282/ Harec Adamah 51 Min. · Spasenje obrati paznju Aleksandar Ilijev ti kaze: >>> U jednom tekstu piše da je Isus rođen u Nezaretu.<<<< Ima takvih bisera prilično.... ___________ Islam house , Dakle Isus >>rođen u Nezaretu << dok BIBLIJA kaze: Matej 2,1Kad se Isus rodio u Betlehemu judejskome u dane Heroda kralja, .... ----------------------------------- Spasenje Njegovo rođenje bilo je obeleženo čudesnim znacima na nebu, praćenim od tri mudraca koji su došliu da mu se poklone i donesu darove. Prema Mateju, porodica je boravila u Egiptu sve do Irodove smrti, nakon čega se nastanila u Nazaretu kako bi izbegla život pod vlašću Irodovog sina Arhelaja (Matej 2:1-12) U Evanđeljima po Mateju i Luki, mjesto Isusova rođenja je Betlehem. Evanđelje po Mateju podrazumijeva, da je sveta obitelj već živjela u Betlehemu kada se Isus rodio. Prema Evanđelju po Luki, Josip i Marija (koji su živjeli u Nazaretu) putovali su u Betlehem radi popisa stanovništva za "Kvirinijeva upravljanja Sirijom", jer je Betlehem grad Josipovih predaka, rodno mjesto kralja Davida. Ovo nismo mi izmislili od sebe nego je tako zabelezeno u istorijskih spisima. ------------------------------ slika je sa Islamski sajt: Islam house

Da li je Kur'an očuvan? Da li je Kur'an očuvan? Od Khaleda Kur'an iznosi ovu tvrdnju: Uistinu, poslali smo Podsjetnik i, uistinu, čuvat ćemo ga. P15: 9 Prema muslimanskim komentatorima poput Ibn Kathira , ovaj Podsjetnik je Kur'an, jer samo nekoliko ajeta prije koje čitamo u istoj suri: Ali oni kažu: 'O ti kome je poslan Podsjetnik! uistinu si opsjednut. ' P15: 6 Muslimani kažu da se, "O ti kome je podsjetnik poslan", odnosi na Muhammeda i stoga Podsjetnik o kojem se ovdje govori mora biti Kur'an. Muslimani zaključuju da je to Allahovo obećanje da se Kur'an ne može pokvariti i da se tačno čuva do danas. Neki kršćanski apologeti iznose argument da se Podsjetnik odnosi na sve Allahove poruke, uključujući onu objavljenu u Bibliji. Muslimani obično odbacuju ovu tvrdnju i kažu da Allah čuva samo Kur'an. Uzimajući u obzir sve što Kur'an govori o spisima Židova i kršćana, može se iznijeti čvrst argument da Kur'an pretpostavlja da Židovi i kršćani zaista posjeduju autentičnu i neiskvarenu Božju objavu (vidi ove članke ). Međutim, budući da muslimani često ne prihvaćaju te argumente, svrha ovog rada je pokazati da njihov položaj dovodi do niza logičkih problema. Stoga ću se, radi argumenta, složiti s ovim muslimanskim tvrdnjama i istražiti kamo će nas dovesti ovo tumačenje kad se uzme zajedno s nekim drugim muslimanskim uvjerenjima. Na drugim mjestima Kuran tvrdi da je tvrdnja besprijekorna: laž joj neće doći, ni prije ni iza nje - objava mudrog, hvalevrijednog. Q41: 42 Zar oni ne meditiraju o Kur'ranu? da je od nekoga drugog od Boga, u njemu bi našli mnoga odstupanja. P4: 82 U isto vrijeme, muslimani vjeruju da u Kur'anu postoje ajeti koji govore da su prethodne Objave pokvarene: O ti apostole! neka ne tuguju oni koji se nadmeću u nevjerici; ili oni koji svojim ustima kažu 'Mi vjerujemo', ali njihova srca ne vjeruju; ili onih koji su Židovi, slušatelji laži, - slušatelji drugih ljudi, ali koji ne dolaze k tebi. Oni izopačuju riječi sa svojih mjesta i kažu: 'Ako je ovo što vam se daje, uzmite; ali ako vam se ne da, pazite! ' ali onoga koga Bog želi zavesti, ti s njim ne možeš učiniti ništa; to su oni čija srca Bog ne želi pročistiti, jer je za njih na ovom svijetu sramota, a za njih u sljedećem silna jada, Q5: 41 ; provjerite i Q3: 78 , Q2: 79 , Q4: 46 i Q5: 13 . Ipak, Kur'an zapovijeda muslimanima da vjeruju u prethodne Objave: koji vjeruju u ono što ti se objavljuje (Muhammede) i ono što je objavljeno prije tebe, a u ahiret su sigurni. P2: 4 Apostol (Muhammed) vjeruje u ono što mu je poslano od njegovog Gospodara, a vjernici (muslimani) svi vjeruju u Boga, i njegove meleke, i Njegove Knjige, i Njegove apostole, - mi ne pravimo razliku između bilo kojeg od njegovih apostola , - kažu, 'Čujemo i pokoravamo se, oprosti Tvoje, Gospode! jer do Tebe teži naše putovanje. P2: 285 Recite (o muslimani): 'Vjerujemo u Boga i ono što ti je objavljeno, i ono što je objavljeno Abrahamu, i Jišmaelu, i Izaku, i Jakovu, i plemenima, i ono što je dato Mojsiju i Isusu, i proroci od njihova Gospodara, - nećemo praviti razliku između njih, - i mi smo Njemu dali ostavku. P3: 84 Ova prethodna Otkrivenja uključuju sljedeće: Otkrili smo Toru (Tawrat), u kojoj je smjernica i svjetlo ... Q5: 44 I već smo napisali u psalmima (Zabur) nakon podsjetnika da će zemlju naslijediti moje pravedne sluge. ' P21: 105 Nakon njih poslali smo Isusa, Marijinog sina, koji je potvrdio prethodni spis, Toru. Dali smo mu Evanđelje (Injil), koje sadrži smjernice i svjetlost, i potvrđujući prethodne spise, Toru, i uvećavajući njezino vodstvo i svjetlost, i da prosvijetli pravednike. P5: 46 Sažejmo do sada iznesene tvrdnje: Kur'an je sačuvan. Božja otkrivenja koja su prethodila Kuranu uključuju Toru, Psalme i Evanđelje. Te knjige čine velik dio Svete Biblije. Kur'an, Tora, Psalam i Evanđelje su sve Allahova riječ. Božja Riječ se ne mijenja. Otkrića koja su došla prije Kur'ana postala su iskvarena. Iako bi muslimani trebali vjerovati da su ove prethodne Knjige istinite Božje objave, oni moraju vjerovati samo Kur'anu kao konačnom otkriću i jedinom koji je sačuvan. Sada se moramo nositi s ovom logikom: Kur'an, Tevrat, Psalam i Evanđelje su sve Allahova Riječ. Trenutna Tora, Psalmi i Evanđelje su oštećeni. Završna Allahova riječ, Kur'an je sačuvana. 1. zaključak: Neke Allahove riječi su iskvarene 2. zaključak: Neke Allahove riječi su sačuvane. Na temelju gornjih generalizacija možemo konstruirati ove deduktivne argumente: Glavna premisa: Neke su Allahove riječi iskvarene. Manja premisa: Kur'an je Allahova riječ. Zaključak: Kur'an bi mogao biti iskvaren. Ili bismo to mogli učiniti na drugi način: Glavna premisa: Neke Allahove riječi su sačuvane. Manja premisa: Tora, Psalmi i Evanđelje su Allahove riječi. Zaključak: Toru, psalme i Evanđelje mogli bismo sačuvati. Glavni problem Budući da je Allah dopustio da njegove prethodne Objave kvare slabi ljudski ljudi, to dovodi do jedne od sljedećih pretpostavki o Allahu: Allah je slab bog; nije mogao zaštititi svoja prethodna Otkrivenja. Također s vremenom stječe više moći i moći, jer je navodno sada u stanju zaštititi svoje posljednje otkrivenje, Kur'an. Allahu nije stalo da ljudi budu zavedeni krivotvorenim objavama. Pa ipak, on će i dalje kažnjavati pojedince džehennemskom vatrom jer slijede iskvarenu Poruku iako možda nisu došli do spoznaje da je Allah dopustio da se ona pokvari. To znači da je Allah nepravedan . U svjetlu gore navedenog, kako možemo vjerovati da je Kur'an sačuvan ako su ove tri Objave oštećene? Kako se čovjek može pouzdati da Allah nije propustio zaštititi svoju takozvanu konačnu objavu, Kur'an, kada je bio preslab da spriječi ljude da se petljaju u njegove prethodne Poruke? Možda Allah treba poslati petu objavu? Možda je već poslao ovu petu knjigu i to je zapravo otkriće dato Baha'ullahu utemeljitelju bahajske vjere? Što je još važnije, kako muslimani usklađuju svoj stav s Allahovom tvrdnjom u Kur'anu da "nema promjene riječi Božje"? Muslimani, morate donijeti odluku i odabrati jednu od ovih alternativa: Kur'an je sačuvan, a ranija otkrivenja su iskvarena . U tom je slučaju Allah ili slab ili je nepravedan. To je jedino objašnjenje za njegovo očuvanje Kur'ana i puštanje ljudi da korumpiraju njegove prethodne Objave. Kur'an je korumpiran poput ostalih Objava . Tada ga ili ne biste trebali čitati jer ne čitate druge iskvarene Objave, ili biste možda trebali čitati ove druge iskvarene Objave baš kao što inzistirate na čitanju iskvarenog Kur'ana. Kur'an je sačuvan, a sačuvane su i prethodne Objave . To znači da biste trebali sami pročitati ova autentična Otkrivenja (Bibliju). Kur'an je iskvaren, ali ranija Otkrivenja su sačuvana. Očito je da biste trebali napustiti Kur'an i čitati Bibliju. Samo sekundu, još nisam gotov. Ako ste odabrali opciju broj tri, suočit ćete se s drugim problemom. Kur'an je u suprotnosti s ovim prethodnim Otkrivenjima u mnogim bitnim točkama. To znači da je Kur'an lažna poruka koja ne može biti od Boga jer Bog nije autor zabune. Nije mogao otkriti poruku koja je u suprotnosti s njegovim prethodnim Porukama. Ako vam se ne sviđaju ove alternative, recite mi: Što točno mislite da nije u redu s mojim gornjim zapažanjima i zaključcima? Ako ne prihvatite moje premise i stoga odbijete moje zaključke, onda: DOKAŽITE MI DA JE KURAN OČUVAN. To morate učiniti na racionalan način bez navođenja Kur'ana, jer bi to bilo samo ponavljanje tvrdnje , a ne dokaz ili pokušaj dokazivanja da su prethodne Objave pokvarene, što ni na koji način ne dokazuje da Kuran nije pokvaren, ili mi pružaju (ono što smatram lažnim) znanstvena čuda u Kur'anu. Želim da riješite gore navedeni filozofski problem. Pokažite mi logično i racionalno kako muslimanska tvrdnja o savršeno očuvanom Kur'anu, zajedno s navodnom korupcijom ranijih Božijih Objava, nije uvreda za savršenu Božiju pravdu i veliku moć. Obratite se Khaledu sa svojim odgovorom Primjer za odgovor muslimana pogledajte ovdje . Članci Khaleda, odgovor na islamsku početnu stranicu

Jedan Stvoritelj ili više njih? One Creator or many? https://answering-islam.org/Quran/Contra/qi037.html Koliko je kreatora? Zatim smo oblikovali kap kapljice, zatim smo oblikovali grudvicu, zatim oblikovali kosti kostiju grudvice, zatim kosti odjenuli mesom, a zatim ga proizveli kao još jednu tvorevinu. Neka je blagoslovljen Allah, Najbolji stvoritelj! - Sura 23:14 Hoćete li zavapiti Baalu i napustiti Najbolje od stvaralaca , ...? - Sura 37: 125 Kako može biti da je Allah najbolji stvoritelj (množina)? Koji su još tvorci na vidiku kada Kur'an daje ove izjave? Napokon, nalazimo da je vrlo jasno rečeno da postoji samo jedan stvoritelj (2:54, 6: 102, 12: 101, 13:16, 14:10, 15:86, 35: 1, 35: 3, 36: 81, 39:46, 39:62, 40:62, 42:11, 56:59, 59:24), posebno: Allah je Stvoritelj svih stvari i On je čuvar svega. - Sura 39:62 Takav je Allah, tvoj Gospodar, Stvoritelj svih stvari, nema Boga osim Njega. Kako ste onda izopačeni? - Sura 40:62 Takav je Allah, tvoj Gospodar. Ne postoji Bog osim Njega, Stvoritelja svih stvari , zato mu se klanjajte. I On se brine o svim stvarima. - Sura 6: 102 Reci: Tko je Gospodar neba i zemlje? Reci: Allahu. ... Reci: Allah je Stvoritelj svih stvari i On je Jedan , Svemogući. - Sura 13:16 Ako je sve stvari stvorio Allah, Jedan, tada ništa nije stvorio niko drugi, i tako, niko drugi se legitimno ne može nazvati stvoriteljem. Koriste li svi gore navedeni istu riječ za "kreator" i "kreatori"? Razni prevoditelji različito se bave ovom problematikom ... Komentar na gore navedeno od strane MaSeeHi: Da vam pravo kažem, u tome ne vidim nikakvo proturječje (arapski govoreći). Na neki način to je kao da kažete "Allahu Akbar = Bog je veći". Dvije druge točke: - Prema Tafseeru Al-Qurtubiju, koristi se ovako jer je i Isus stvorio (sjetite se kur'anske priče gdje je mladi Isus stvorio pticu, koja je slična apokrifima). I još jedna stvar u Tafseeru, stvaranje se može povezati s čovjekom u smislu stvaranja. Kao da sam kreirao ovu poruku e-pošte. Drugim riječima, mislim da je to slabo proturječje. Međutim, iako nije kobno proturječje, s obzirom na snažni naglasak na Božjoj jedinstvenosti, to je ipak neobičnost izraza, neka vrsta nedosljednosti u poruci. Često se tvrdi da se u Kur'anu sve savršeno uklapa. Ovdje nije proturječje, ali ipak postoji nesklad. Nadalje, al-Qurtubijevo objašnjenje služi jačanju prepoznavanja jedinstvenog položaja koji je Isus dao u Kur'anu . Početna kontradikcija u Kur'anu u odgovoru na islam

Treba li Muhammadu platiti ili ne? Should Muhammad Get Paid Or Shouldn’t He? https://answering-islam.org/Quran/Contra/mhd_money.html Profit poslanika Da li bi Muhammad trebao dobiti platu ili ne bi trebao? Kur'an bilježi riječi vjernika koji je savjetovao svoj narod da slijedi glasnike koji nisu tražili novac: I pobjegao je iz najudaljenijeg dijela grada čovjek koji je rekao: "O ljudi moji! Pokoravajte se glasnicima;" Pokoravajte se onima koji od vas ne traže plaću (za sebe) i koji su s pravom vođeni. I zašto se ne bih klanjao Njemu (Jedinom Allahu) Koji me stvorio i Kome ćete biti vraćeni. Da li da uzmem pored Njega alihu (bogove), ako mi Najblaži (Allah) naudi bilo kakvo zlo, njihovo zagovaranje mi neće biti od koristi, niti me mogu spasiti? Tada bih uistinu trebao pogriješiti. "Rečeno mu je (kad su ga nevjernici ubili):" Uđi u raj. "Rekao je:" Da li bi to moj narod znao! Da mi je moj Gospodar (Allah) oprostio i učinio me počašćenima! "S. 36: 20-27 Hilali-Khan Navedeno pretpostavlja da istinski glasnici ne traže novac niti primaju naknadu za svoje usluge, što se ponavlja u sljedećim tekstovima: I recitirajte im priču o Noi kad je rekao svom narodu: 'Ljudi moji, ako vam je moje stajanje tužno i podsjećam vas na znakove Božje, u Boga sam se pouzdao; zato riješite svoju vezu sa suradnicima, neka vas neka vaša briga ne brine, već mi donesite odluku i ne predajte me. Onda, ako okrenete leđa, nisam tražio nikakvu plaću; moja plaća pada samo na Boga i naređeno mi je da budem od onih koji se predaju. ' S. 10: 71-72 Arberry (Pleme) A'ad zanijekao je poslanike (Allaha). Kad im je njihov brat Hud rekao: Nećete li se otjerati (zla)? Lo! Ja sam vam vjeran glasnik, zato držite se svoje dužnosti prema Allahu i pokoravajte mi se. I tražim od vas nikakvu plaću za to; moja je plaća briga samo Gospodara svjetova. S. 26: 123-127 Pickthall – usp. 26: 109, 145, 164, 180 Muhammedu je naređeno da slijedi ovaj presedan: To su oni kojima je Bog vodio; pa slijedite njihove smjernice. Reci: 'Ne tražim od vas nikakvu nadnicu za to ; to je samo podsjetnik za sva bića. ' S. 6:90 Arberry A Mi smo te poslali (O Muhammede) samo kao nositelja dobre vijesti i upozoravatelja. Reci: Ne tražim od vas nikakvu nagradu za to , osim da onaj ko hoće izabere put do svoga Gospodara. S. 25: 56-57 Pickthall Za to ste tražili naknadu . To je ništa drugo nego podsjetnik za narode. S. 12: 104 Pickthall Pokojni Abdullah Jusuf Ali napisao je u vezi s gornjim tekstom: Božanska Poruka bila je neprocjenjiva; to nije bilo radi osobne dobiti Glasnika, niti je tražio od ljudi bilo kakvu nagradu jer su je donijeli u svoju korist. Bilo je za sva stvorenja - doslovno, za sve svjetove, kao što je objašnjeno u i. 2, br. 20. Ove gornje izjave pronađene u Kur'anu samo odražavaju zdrav razum. Ako netko tvrdi da donosi poruku od Boga, ali zatim zahtijeva da je primatelji plate, umjesto da vjeruje da će onaj tko mu je naredio da donese poruku također pokriti troškove i pobrinuti se za zadovoljenje njegovih potreba, to nameće sumnju hoće li on je uistinu čovjek kojeg je Bog poslao ili ako samo traži novac. Iako ovo pitanje ne može biti jedini kriterij ocjene pri određivanju je li navodni glasnik uistinu od Boga ili ne, to je zasigurno jedno od nekoliko pitanja koja treba razmotriti. Međutim, tradicije i brojni kur'anski stihovi koji će se sljedeći citirati leti pred tim i oštro proturječe duhu gore navedenog principa. Na primjer, islamske naracije i muslimanski komentatori navode da je Allah naredio muslimanima da Muhammedu daju pljačku koju su okupili islamskim osvajanjima: I nije li vas našao potrebnima, siromašnima i obogatio vas? [I] učinio vas zadovoljnim plijenom i drugim stvarima koje vam je dao - u hadisu [navodi se], 'Bogatstvo ne dolazi od širenja prolaznih [svjetovna] roba, ali bogatstvo dolazi iz zadovoljstva duše '. ( Tafsir al-Jalalayn ; izvor ; podebljano i podcrtano naglašavanje naše) Prenosio je Ebu Hurejru: Kad god bi Allahovom Poslaniku doveo mrtvaca u dugovima, pitao bi: "Je li ostavio išta da vrati svoj dug?" Ako bi ga obavijestili da je ostavio nešto da otplati dugove, klanjao bi dženazu, inače bi rekao muslimanima da klanjaju dženazu svome prijatelju. Kada je Allah osvajačima osvajao Poslanika , rekao je: "S pravom imam od ostalih vjernika da budem čuvar vjernika, pa ako musliman umre dok je u dugu, ja sam odgovoran za vraćanje njegovog duga i onaj ko ode bogatstvo (nakon njegove smrti) pripast će njegovim nasljednicima. " ( Sahih al-Bukhari , svezak 3, knjiga 37, broj 495 ) Kuran je sam objavio da ratni plijen u potpunosti pripada Allahu i Muhammedu: Pitaju vas (O Muhammed SAW) o ratnom plijenu. Reci: "Plijen je za Allaha i Poslanika ." Zato se bojte Allaha i prilagodite sva različita pitanja među vama, i pokoravajte se Allahu i Njegovom poslaniku (Muhammed SAW), ako ste vjernici. S. 8: 1 Hilali-Khan Evo kako je jedan islamski izvor protumačio ovaj odlomak: A iz njegove predaje o autoritetu Ibn 'Abbasa koji je rekao u vezi sa Allahovom izrekom, uzvišen je On, ((Oni te pitaju (O Muhammede) za ratni plijen):' Kaže: vaši ashabi vas pitaju za plijen rata na Dan Badra, a takođe i o oficirima za oružje i konje. (Reci) O Muhammede: (Ratni plijen pripada Allahu i vjerovjesniku) ratni plijen na Badru pripada Allahu i Njegovom poslaniku, a nijedan od toga je tvoje; također je rečeno: svi oni pripadaju Allahu i naredba Vjerovjesnika u vezi sa onim što je dozvoljeno, (zato držite se svoje dužnosti prema Allahu) bojte se Allaha u pogledu uzimanja ratnog plijena, (i prilagodite stvar svoje razlike) riješite razlike među vama: neka bogati daju siromašnima, a jaki slabima, a mladi starijima (i pokoravajte se Allahu i Njegovom poslaniku) u pogledu pomirenja, (ako ste (istinski) vjernici) u Allaha i Njegove Glasnik. ( Tanwïr al-Miqbïsov min Tafsïr Ibn Â'Abbïs ; izvor ) I: Sve što je Allah vratio svome apostolu od ljudi u gradovima, to je za Allaha i za apostola , i za rodbinu i siročad, siromahe i putnike, tako da to ne bude stvar koja se uzima naizmjence među vama bogatima i onim što vam apostol da, prihvatite to i od svega što vam zabrani, uzdržavajte se i pazite (svoje dužnosti prema) Allahu; zacijelo je Allah strog u odmazdi (zlu): S. 59: 7 Shakir Egzegeti navode da: Što god plijen Bog dao svom poslaniku od ljudi u gradovima, kao što su al-Safra ', Wadi al-Qura i Yanbu', pripada Bogu, odričući se toga kako želi, i poslaniku i bližnjima rod, Poslanikov rod, iz redova Banu Hašima i Banu al-Muttaliba , i siročad, [siročad] djeca muslimana, oni čiji su roditelji umrli i koji su osiromašeni, i siromašni, oni muslimani u potrebi i putnik, musliman koji može biti odsječen [od svih resursa] na udaljenom putovanju: drugim riječima, oni [taj plijen] pripadaju Poslaniku (poslanicima) i [onima iz] četiri kategorije, podijeljene u način na koji je to radio nekada, gdje je svaka kategorija dobivala petinu petine, a ostalo je bilo njegovo [Poslanikovo], Tako da su ti, plijen - jer je to opravdanje za podjelu tih [plijen] Na taj način, ne ( Kay la : Kay funkcionira kao la sa sljedećim podrazumijeva u [. Sc an-la ]) postala stvar koja kruži, predana, između bogatih među vama. I sve što vam Glasnik da, plijen ili nešto drugo, uzmite; i što god vam zabrani, klonite se [toga]. I bojte se Boga. Sigurno je Bog strog u odmazdi. ( Tafsir al-Jalalayn ; izvor ; podebljano i podcrtano naglašavanje naše) (Ono što Allah daje kao plijen svom poslaniku od ljudi iz gradskih naselja) 'Uraynah, Qurayzah, Banu'l-Nadir, Fadak i Khaybar, (to je za Allaha) konkretno i u vama nema ničega (i Njegov glasnik) naredba Allahovog Poslanika (a.s.) u vezi s tim je dozvoljena, i zato je plijen Fadaka i Hajbara učinio zadužbinom potrebitih ljudi; ostalo je pod njegovom kontrolom za njegova života, a nakon njegove smrti prešlo je pod kontrolu Ebu Bekra al-Siddika , a nakon njega pod 'Omera, Osmana i' Alija, točno onako kako je bilo pod kontrolom Poslanika (a.s.) ) i to ostaje do danas. Poslanik, a.s., je također podijelio plijen Banu Qurayzah-a i Banu'l-Nadira na siromašne među emigrantima ( al-Muhajirun), dao im je u skladu s njihovim potrebama i potrebama njihovih uzdržavanih (i za blisku rodbinu), a dio je dao potrebitima među Banu 'Abd al-Muttalibom (i siročadi), a neke je dao to siročadi, osim siročadi Banu 'Abd al-Muttaliba (i potrebitih), a dio toga je dao potrebitima, osim siromaha Banu' Abd al-Muttaliba (i putnika) gosta i prolaznik, (da ne postane roba) podjela (između bogatih među vama) između jakih među vama. (I sve što vam glasnik dadne) plijena, (uzmite) prihvatite; također se kaže da to znači: što god vam glasnik naredi, djelujte prema tome. (A sve što zabrani, klonite se toga i držite se svoje dužnosti prema Allahu) bojte se Allaha onoga što vam je naredio. (Gle!Allah je strog u odmazdi) kad kazni;to je zato što su Poslaniku, a.s., rekli: "Uzmi svoj dio plijena i ostavi nas da se pozabavimo ostatkom toga ." ( Tanwïr al-Miqbïsov min Tafsïr Ibn Â'Abbïs ; izvor ; podebljano i podcrtavanje naglašava naše) U stvari, Muhammedovim ashabima naređeno je da mu daju petinu svoje pljačke: I znajte da je sve što ste od ratnog plijena stekli, uistinu jedna petina (1/5) od toga dodijeljena Allahu i Poslaniku i bližnjoj rodbini [Vjerovjesnika (Muhammed SAW)], ( a također) siročad, El-Masakin (siromašni) i putnik, ako ste vjerovali u Allaha i u ono što smo Mi poslali svome robu (Muhammed SAW) na Dan kriterija (između dobrog i neispravnog), Dan kada su se dvije sile susrele (bitka na Badru) - A Allah je u stanju da učini sve stvari. S. 8:41 Hilali-Khan Prema istom komentaru koji se pripisuje Ibn Abbasu Muhammadu, udio u petini plijena otkazan je nakon njegove smrti: (I znajte) O vjernici (da što god) bogatstva (uzimate kao ratni plijen, eto! Petina toga pripada Allahu) petina ratnog plijena je data na Allahovom putu (i za glasnika) i za upotrebu Glasnika (i za rodbinu) i za rodbinu Poslanika (a.s.) (i siročad) koji nisu siročad Banu 'Abd al-Muttaliba (i oni koji su u potrebi), osim onih koji pripadaju Banu 'Abd al-Muttalib (i putnik) i za slabe koji trebaju pomoć, ma tko on bio. Ova peta se dijelila u vrijeme Poslanika, a.s., u pet dionica: jedna dionica za Poslanika, a.s., koja je bila udio koji je dat radi Allaha (Allahov udio); dio za Poslanikove rođake, jer je Poslanik, a.s., davao svojim rođacima u ime Allaha; udio za siročad; udio za potrebne; i udio za putnika. Kada je Poslanik, a.s., umro, udio Poslanika (a.s.) i udjela njegove rodbine otkazan je zbog izreke Ebu Bekra: "Čuo sam da je Allahov Poslanik, a.s., rekao: svakom poslaniku je, još za života, dodijeljeno sredstvo za život, a kada umre, ono se poništava i ne pripada nikome". Abu Bakr, 'Omer,' Osman i 'Ali u svojim vladavinama podijelili su petu u tri dionice: dio za siročad, osim siročadi Banu' Abd al-Muttaliba, dio za siromašne, osim siromašnih Abd al-Muttaliba i dio za putnike koji su slabi i kojima je potrebna pomoć; (ako vjerujete u Allaha i ono što smo objavili Našem robu) Muhammed (a.s.) (na Dan diskriminacije) i dan izmjene moći i pobjede Muhammeda (a.s.); također se kaže da Dan diskriminacije znači dan kada je Allah razlikovao istinu i laž, tj. Dan Badra,kada je Allah odredio pobjedu i ratni plijen za Poslanika a.s. i njegove ashabe, dok je nanosio smrt i poraz Ebu Džehlu i njegovom domaćinu, (dan kada su dvije vojske) vojsku Muhammeda (a.s.) i Ebuovu Sufjan se upoznao. (A Allah je u stanju sve učiniti):pobjeda i posjedovanje ratnog plijena za Poslanika, a.s., i smrt i poraz za Ebu Jahla i njegovog domaćina. ( Tanwïr al-Miqbïsov min Tafsïr Ibn Â'Abbïs ; izvor ) To jasno pokazuje da je jednu petinu trebalo dati Muhammedu osobno, a ne nekome drugome. Štoviše, takozvane zvučne tradicije pružaju primjer kako je Muhammad vršio svoju vlast nad pljačkom i ratnim plijenom: Pripovijedao je Abdul Aziz: Anas je rekla: 'Kada je Allahov Poslanik napao Hajhai, klanjali smo tamo namaz Fajr (rano ujutro) dok je još bio mrak. Jahao je Poslanik i jahao je i Abu Talha, a ja sam se vozio iza Abu Talhe. Poslanik je brzo prošao Khaibarovim trakom i moje je koljeno dodirivalo bedro Poslanika. Otkrio je bedro i vidio sam bjelinu bedra Poslanika. Kad je ušao u grad, rekao je: 'Allahu Akbar! Khaibar je uništen. Kad god se približimo (neprijateljskoj) naciji (da se borimo), zlo će biti jutro upozorenih. ' To je ponovio tri puta. Ljudi su izašli zbog posla, a neki od njih su rekli: 'Muhammed (došao je).' (Neki od naših pratilaca dodali su: "Sa njegovom vojskom.") Osvojili smo Khaibar, uzeli zarobljenike i plijen je prikupljen. Dihya je došla i rekla: 'O Allahov Poslaniče! Dajte mi ropkinju iz zarobljenika. 'Poslanik je rekao: 'Idi i uzmi bilo koju robinju .' Uzeo je Safiju bint Huyai. Čovjek je došao Poslaniku i rekao: 'O Allahov Poslaniče! Difiji ste dali Safiju bint Huyai, a ona je glavna gospodarica plemena Quraiza i An-Nadir, a ona priliči nikome osim vama. ' Pa je Poslanik rekao: 'Povedite ga sa sobom.' Pa je Dihya došla s njom i kada ju je Poslanik vidio, rekao je Dihji: 'Uzmi iz ropstva bilo koju drugu robinju osim nje.' Anas je dodao: Poslanik ju je potom manutisao i oženio . " Thabit je pitao Anasa: "O Abu Hamza! Što joj je Poslanik platio (kao Mahr)?" Rekao je, "Njezino ja bilo je njezin Mahr, jer ju je on manutisao, a zatim oženio." Anas je dodao: "Dok je bila na putu, Um Sulaim ju je odjenula za vjenčanje (ceremoniju), a noću ju je poslala kao mladenku Poslaniku. Dakle, Poslanik je bio zaručnik i rekao je: 'Ko god ima nešto (hranu) neka donese to.' Raširio je kožni čaršaf (za hranu), a neki su donijeli datulje, a drugi maslac za kuhanje (mislim da je (Anas) spomenuo As-Sawaqa). Tako su pripremili jelo od Haisa (vrsta obroka). I to je bilo Walima (vjenčana gozba) Allahovog Poslanika. " ( Sahih al-Bukhari , svezak 1, knjiga 8, broj 367 ) Muhammed je bio toliko očaran ljepotom ove žene da se za nju odrekao sedam robova! Anas je rekla: Lijepa robinja pala je na Dihyah. Apostol ju je kupio za sedam robova . Zatim ju je dao Umm Sulaim da je ukrasi i pripremi za brak. ( Sunan Abu Dawud , knjiga 19, broj 2991) Tako je Muhammed ne samo dobio petinu pljačke već i bilo koju od zarobljenih žena koje je njegovo srce željelo. Zanimljivo je da je Safiyya dobila ime upravo po onom dijelu koji je Muhamed dobio uz petinu pljačke: (2987) Qatadah je rekao: Kada je Allahov Poslanik sudjelovao u bitci, za njega je postojao poseban dio koji je uzimao odakle je želio. Safiyyah je bila iz tog dijela. Ali kad nije sam sudjelovao u njegovoj bitci, izvađen mu je dio, ali nije imao izbora. (2988) 'A'isha je rekao: Safija je pozvana nakon riječi safi (poseban dio Poslanika). (Sunan Abu Dawud, prijevod na engleski s objašnjenjima prof. Ahmada Hasana [Sh. Muhammad Ashraf Publishers, Booksellers & Exporters; Lahore, Pakistan, 1984.], svezak II., Knjiga XIII. Kitab al-Kharaj ( Knjiga počasti , plijen i Vladanje ), poglavlje 1109: O posebnom dijelu proroka kojeg je on isključivo uzeo s plijena, str. 848) Prevoditelj ima napomenu: 2409. Al-Nawawi smatra da se zvala Safiyyah prije nego što je bila zarobljena [ sic ]. Neki učenjaci smatraju da se zvala Zainab, a zvali su je Safiyyah, jer ju je Poslanik uzimao kao svoj poseban dio ( 'Awn al-Ma'bud , III, 112). Druga naracija kaže: Pripovijedao je Jezid ibn Abdullah: Bili smo na Mirbadu. Došao je čovjek razbarušene kose i držeći u ruci komad crvene kože. Rekli smo: Čini se da ste beduin. Rekao je: Da. Rekli smo: Dajte nam ovaj komad kože u ruku. Zatim nam ga je dao i mi smo ga pročitali. Sadržao je tekst: "Od Muhammeda, Allahovog Poslanika, alejhi selam, do Banu Zuhayr-a ibn Uqaysh-a. Ako svjedočite da nema boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov poslanik, klanjajte molitvu, platite zekat, plati petinu iz plijena, a dio Poslanika (a.s.) i njegov poseban dio (safi) bit ćete pod zaštitom Allaha i Njegovog Poslanika. " Zatim smo pitali: Tko je napisao ovaj dokument za vas? Odgovorio je: Allahov Poslanik, alejhi selam. (Sunan Abu Dawud, knjiga 19, broj 2993 ) Evo što prevoditelj ima za reći o prethodnom kazivanju: 2417. To pokazuje da je poseban dio ( safi ) Poslanika bio dodatni udio koji mu je dao po njegovom izboru na početku. Zatim je uzeo petinu plijena. Ovo je bio zaseban udio. Nakon što su izvadili ove dvije dionice, plijen je podijeljen među ratnike. (Isto, str. 849) Drugim riječima, ne samo da je Muhammad dobio petinu plijena već je dobio i dodatni dio pljačke nazvan safi! Muhammad je također dobio nekoliko značajnih nekretnina iz ovog posla: Prenosi Omer ibn al-Khattab: Malik ibn Aws al-Hadthan rekao je: Jedan od argumenata koje je iznio Omer bio je taj što je rekao da je Allahov Poslanik (peace_be_upon_him) dobio tri stvari isključivo za sebe: Banu an-Nadir, Khaybar i Fadak . Imovina Banu an-Nadir čuvana je u potpunosti za njegove hitne potrebe, Fadak za putnike, a Khaybar je Allahov poslanik (peace_be_upon_him) podijelio u tri dijela: dva za muslimane i jedan kao prilog za svoju obitelj. Ako je išta ostalo nakon doprinosa njegove obitelji, podijelio je to siromašnim emigrantima. ( Sunan Abu Dawud , knjiga 19, broj 2961 ) Je li čudo što Kur'an kaže da je Allah obogatio Muhammeda? (1) Nije li vas pronašao kao siroče i pružio vam utočište? Nije li vas zatekao kako lutate i dao vam smjernice? I nije li vas pronašao u potrebi i UČINIO VAS BOGATIM? S. 93: 6-8 Muhammad Sarwar Musliman može tvrditi da je Muhammed koristio svoje bogatstvo da pomogne onima kojima je potrebna i da ni sam nije živio raskošno. Ovo je izvan suštine, budući da je pitanje u pitanju da je Muhammed postao prilično bogat kao rezultat Allahove zapovijedi muslimanima da svom proroku daju znatan dio svog plijena, iako Kuran kaže da proroci ne smiju primati plaću ili nagradu od ljudi! Netko će tada moći reći da je Muhamedu zabranjeno samo uzimanje nadnice od nevjernika, što je prilično iznuđeno tumačenje. Napokon, u tekstovima se ne kaže da je Muhammedu bilo zabranjeno samo primati nagradu od nevjernika, već govore sasvim općenito. Osim toga, ovo tumačenje značilo bi da je Muhammed naivno mislio da će mu nevjernici zapravo dati novčanu nagradu za napad na njihovu religiju i idole i da ih je zato morao razuvjeriti! Ipak, ironično, na neki način Muhammed je izvlačio plaće od nevjernika zapovijedajući svojim sljedbenicima da ih pljačkaju. Dakle, nevjernici nisu Muhammedu dobrovoljno dodijelili nagradu, već su im muslimani vojnu silu oduzeli plaću! To postavlja najmanje dva neugodna pitanja: Nije li čudno da Allah nije vidio drugi način da održi i unaprijedi svoju vjerničku zajednicu, osim pretvarajući ih u bandu nasilnika koji upadaju u karavane i napadaju naselja takozvanih nevjernika, a zatim plijen podijele prvo - Arabije i kasnije osvajanje susjednih zemalja? Zar ne bi bilo impresivnije da je Allah napredovao muslimanskoj zajednici blagosiljajući vjernike u obavljanju časnih poslova? Primjerice tako što će njihova jata roditi plodom i slati dobro plaćene kupce koji žele kupiti visokokvalitetne proizvode koje su proizvodili? Ako je upitno kada navodni Božji poslanik zahtijeva plaću od ljudi jer im je donio poruku, nije li onda utoliko upitnije ako takav navodni glasnik zapovijeda vjernicima da upadaju u karavane i napadaju naselja drugih samo zato što to ne čine ne prihvaćate ovu poruku? Ako je argument protiv navodnog proroka da uzima honorare ili nagrade od onih koji vjeruju u njegovu poruku - novac koji bi uzeli od svoje zarade na temelju časnog rada - zar onda nije utoliko upitnije da on odredi da moraju ratovati protiv drugih ljudi i pljačkati "nevjernike", oduzeti im stvari, a zatim mu dati dvadeset posto svega plijena koji su "zaradili" tim nasiljem? Nije li ovdje nešto ozbiljno pogrešno? Nije li to u velikoj suprotnosti s načelom navedenim u stihovima citiranim na početku ovog članka? Sam Shamoun i Jochen Katz Daljnje čitanje http://answering-islam.org/Silas/rf1_mhd_wealth.htm http://answering-islam.org/Responses/Naik/quranclaims1.htm#part3 http://answering-islam.org/Silas/kinana.htm http : //answering-islam.org/Shamoun/antagonizing.htm Završne bilješke (1) Prema muslimanima kao što je pokojni Abdullah Yusuf Ali Q. 93 je jedna od najranijih sura danih Muhammedu, mnogo prije nego što je poslao svoje muslimanske pljačkaše da pljačkaju karavane i napadaju naselja. Na toj osnovi neki su egzegeti razumjeli ovaj odlomak da se pozivaju na Allaha koji je obogatio Muhammeda kroz brak sa njegovom prvom suprugom Hatidžom, koja je bila uspješna trgovac i poslovna žena: I još je rekao: (Zar te nije našao) O Muhammede (siromašni) siromašni (i obogaćivali (te)) bogatstvom Hatidže ; a također se kaže da to znači: i učinio vas zadovoljnim onim što vam je dao? Poslanik, a.s., rekao je: "Da, o Gabrijele!" ( Tanwïr al-Miqbïs min Tafsïr Ibn Â'Abbïs ; izvor ; podebljano i podvuci naglasak na nasem ) To je možda razlog što je Muhammed ostao monogaman sve do Hatidžine smrti, budući da se mogao bojati da bi traženjem druge žene bila prilično bijesna čime bi ugrozila i brak i svoj pristup svom bogatstvu. Štoviše, nakon što je umrla, Muhammad je trebao pronaći druge načine da se obogati, poput slanja vojnih ekspedicija u pljačku i krađu karavana i pljačku naselja. Početna kontradikcija u Kur'anu u odgovoru na islam

Primjeri sukobljenih verzija iste priče u Kur'anu Examples of conflicting versions of the same story in the Qur'an https://answering-islam.org/Shamoun/versions.htm Ispitivanje Paralelni prolazi Kur'anskog teksta: MIRENJE ILI SUKOB? Sam Shamoun Česta tvrdnja muslimanskih apologeta koja želi diskreditirati dokumente Novog zavjeta jest činjenica da se u evanđeoskim izvještajima često pronalaze Isusove priče ispričane na malo drugačiji način. Čitajući NT zapise, ustanovit će se da pisci često mijenjaju i sažimaju Isusove riječi u odnosu na publiku koju pišu. U tom slučaju muslimani tvrde da su evanđelja nepouzdana i da ih treba odbaciti. Ova tvrdnja pretpostavlja da točno pisanje zahtjeva sveobuhvatne i cjelovite detalje u vezi s događajem o kojem se izvještava. Drugim riječima, pisac je dužan ne opisivati neki događaj, čak ni nevažne materijale. Takvo razumijevanje kako treba pisati pripovijesti ostavlja dva problema muslimanima. Prvo, nijedan povjesničar detaljno ne bilježi svaki detalj, već će često sažeti i izmijeniti svoj račun kako bi iznio materijal koji je relevantan za njegovu publiku. Stoga autori evanđelja točno bilježe Isusove riječi u sažetom obliku. Drugo, ovi kriteriji ako su istiniti poslužili bi za diskreditaciju Kur'ana. Kur'an često izvještava o istim događajima s različitim formulacijama. Stoga, ako bi se muslimanska pretpostavka provodila, mi bismo također morali odbiti Kuran. U sljedećim primjerima citati će se dati i istaknuti kurzivom radi usporedbe. Ovo će pomoći pokazati da Kur'an sadrži paralelne račune koji sadrže oprečne formulacije i detalje. MOJSIJEVA I GORJIVA grmlja Je li te dosegla Mojsijeva priča? Eto, vidio je vatru: Pa je rekao svojoj obitelji: " Ostanite: osjećam požar; možda vam od toga mogu donijeti goruću marku ili pronaći neko vodstvo kod vatre ." Ali kad je došao do vatre, začuo se glas: „ O Mojsije !“ Zaista sam tvoj Gospodar ! Stoga (u mojoj nazočnosti) Obujte cipele: vi ste u svetoj dolini Tuwa. „Izabrao sam te: Slušaj, dakle, nadahnuće (Poslano tebi).“ Uistinu, ja sam Bog: nema boga osim mene: Zato ti služi meni (samo) i uspostavi redovitu molitvu za slavljenje Moje pohvale. Uistinu dolazi čas - Moj je dizajn da ga držim Skrivenim - za svaku dušu Do nagrade po mjeri njezinog nastojanja. Stoga neka takvi kao što u to ne vjeruju, nego slijede vlastite požude, odvrate te od toga, da ne pogineš! "„ A što ti je to, Mojsije, u desnoj ruci? " ; njime sam tukao stočnu hranu za svoja stada; i u njemu pronalazim Imati druge upotrebe. "(Bog) je rekao: "Baci, Mojsije!" Bacio ga je, i gle, to je bila zmija aktivna u pokretu. (Bog) je rekao "Uhvati ga i ne boj se: Vratit ćemo ga odmah u prvobitno stanje ... Sada privuci ruku blizu sebe: Izići će bijela (i sjajna), bez štete (ili mrlje), - Kao još jedan znak, - Da bismo vam mogli pokazati (Dva) naših Većih znakova. Idite faraonu jer je doista prestupio sve granice. " [S. 20: 9-24] Eto! Moses je rekao svojoj obitelji " Osjećam požar; uskoro ću vam donijeti neke informacije, ili ću vam donijeti goruću marku da upalite naše gorivo da biste se mogli ugrijati ." Ali kad je došao k (Vatri), začuo se glas: "Blago onima koji su u vatri i onima okolo; i slava Bogu, Gospodaru svjetova." O Mojsije ! Zaista sam Bog, Uzvišeni u moći, mudar! ... "Baci sada svoj štap!" Ali kad ga je vidio kako se kreće (samo od sebe) Kao da je zmija, okrenuo se natrag u Povlačenju i nije koračao unazad : "O Mojsije!" (rečeno je), "Ne boj se: uistinu, u mojoj nazočnosti, oni koji su pozvani kao apostoli nemaju straha, - Ali ako je netko počinio zlo i nakon toga zamijenio Dobro da zauzme mjesto zla, uistinu, opraštam, najmilostiviji sam. "Stavi ruku u svoja njedra, i ona će izaći bijela bez mrlje (ili štete): (To su) među devet Znakova (koje ćeš uzeti) Faraonu i njegovom narodu: Jer oni su narod koji se buni u prijestupu . " Ali kad su im došli naši znakovi, koji bi im trebali otvoriti oči, rekli su: "Ovo je čarobnjački manifest!" I odbacili su te znakove u bezakonju i oholosti, iako su njihove duše bile uvjerene u to: pa pogledajte kakav je bio kraj onima koji su se pokvarili. [S. 27: 7-14] Kad je Moses ispunio taj termin i putovao sa svojom obitelji, primijetio je požar u smjeru planine Tur . Rekao je svojoj obitelji: " Pričekajte; osjećam vatru; nadam se da ću vam odatle donijeti neke informacije ili gorući Firebrand da biste se mogli ugrijati." Ali kad je došao k (Vatri), začuo se glas s desne stražnje strane doline, sa stabla na svetom tlu: "O Mojsije! Zaista sam Bog, Gospodar svjetova ... Sad baci tvoj štap! Ali kad ga je vidio kako se kreće (sam od sebe) Kao da je zmija, okrenuo se natrag u povlačenju i ne povlačeći se svojim koracima: "O Mojsije!" (Rečeno je), "Približi se i ne boj se; Jer ti si od onih koji su sigurni."Pomakni ruku u njedra, i ona će izaći na tvoju stranu (da se zaštiti) od straha. To su dvije vjerodajnice od tvoga gospodara do faraona i njegovih poglavara: jer oni su zaista narod buntovni i zli ." [S. 28: 29-33] MOJSIJEVO DIJETINSTVO " Evo! Po nadahnuću smo poslali tvojoj majci Poruku:` Baci (dijete) u škrinju i baci (Škrinju) u rijeku: Rijeka će ga baciti na obalu i on će biti podignut od strane Onoga koji je Meni neprijatelj i njemu neprijatelj ': Ali ja sam nad tobom bacio (odjeću) ljubavi: I (ovo) kako bi mogao biti odgojen pod Mojim okom. Evo, tvoja sestra izlazi i kaže: "Da vam pokažem onoga koji će dojiti i odgajati (dijete)? " Tako smo te vratili tvojoj majci da joj se oko ohladi i ne bi smjela tugovati. Tada si ubio čovjeka, ali spasili smo tebe iz nevolje i mi smo Te iskušali na razne načine. Tada si ostao niz godina s narodom Midjanaca. Tada si došao ovamo Kao što je određeno, o Mojsije! " [S. 20: 38-40] "Stoga smo ovu nadahnuće poslali Mojsijevoj majci:` Dojite (svoje dijete), ali kad se bojite za njega, bacite ga u rijeku, ali ne bojte se i ne tugujte: Mi ćemo ga vratiti Tebi i mi ćemo učini ga jednim od naših apostola ... I rekla je sestri Of (Mojsije): "Slijedite ga". Pa ga je ona (sestra) promatrala u liku stranca. A oni nisu znali. A mi smo odredili da on U početku je odbijao sisati, sve dok (Njegova sestra nije prišla i) rekao: "Hoću li vam ukazati na ljude iz kuće koja će ga njegovati i odgajati za vas i biti iskreno vezana za njega? ... Tako smo obnovili njega Njegovoj majci, da se Njeno oko utješi, da ne tuguje i da zna da je Božje obećanje istinito, ali većina ih ne razumije. [S. 28: 7,11-13] IZRAEL I POSLUŠNOST I sjetite se. Rekli smo: " Uđite u ovaj grad i jedite od obilja u njemu kako želite; ali uđite na vrata s poniznošću, u držanju i riječima, i oprostit ćemo vam vaše greške i povećati (dio) onih koji to čine dobro." Ali prijestupnici su promijenili riječ od one koja im je dana; Tako smo na prijestupnike poslali kugu s neba zbog koje su je više puta povrijedili (Naša zapovijed). [S. 2: 58-59] I sjetite se da im je rečeno: " Stanujte u ovom gradu i u njemu jedite kako želite, ali recite Riječ poniznosti i uđite u vrata u držanju poniznosti: Oprostit ćemo vam vaše greške; Povećat ćemo se (udio ) oni koji čine dobro ". Ali prijestupnici među njima promijenili su riječ s one koja im je dana, pa smo na njih poslali kugu s neba zbog koje su više puta prestupili . [S. 7: 161-162] Posebno je zanimljiva fusnota A. Yusufa Alija: Ovi se stihovi, 58-59, mogu usporediti sa vii. 161-162 (prikaz, stručni). Postoje dvije verbalne razlike. Ovdje (ii. 58.) imamo " ulazak u grad" i in vii. 161 imamo " prebivati u gradu". Opet u ii. 59 ovdje smo "prekršili (našu zapovijed)" i in vii. 162, "prestupili smo". Verbalne razlike ne razlikuju smisao. (Ali, Časni Kur'an-prijevod i komentar , str. 31, f. 72) MOJSIJEVA I NAPITAČI Rekli su: "O Mojsije! Hoćeš li da baciš (prvi) ili da mi prvi bacimo?" Rekao je, "Ne, baci prvo!" Onda gle Njihove užadi i njihove šipke - Pa činilo mu se zbog njihove čarolije - Počeo je biti u živahnom pokretu! Tako je Mojsije u svom umu začeo (neku vrstu) straha. Rekli smo: "Ne boj se! Jer zaista imaš gornju ruku: Baci ono što ti je u desnicu: Brzo će progutati ono što su lažirali. Ono što su lažirali je samo mađioničarski trik: A magičar ne uspijeva ( Bez obzira) kamo ide. Pa su mađioničari bačeni na sedždu:Rekli su: "Vjerujemo u Gospodara Arona i Mojsija." (Faraon) je rekao: "Vjerujete li u Njega prije nego što vam dam dopuštenje? To sigurno mora biti vaš vođa, koji vas je naučio magiji! Budite sigurni da ću vam odsjeći ruke i noge na suprotnim stranama i dat ću vas da budete razapeti na debla palmi: Pa ćete znati sa sigurnošću, tko od nas može izreći strožu i trajniju kaznu. " Rekli su: "Nikada te nećemo smatrati više od Jasnih znakova koji su nam došli ili od Onoga koji nas je stvorio! Zato odredi što želiš odrediti: jer možeš samo odrediti (dirnuti) život ovoga svijeta. Za nas smo vjerovali u našega Gospodara: neka nam oprosti naše greške i magiju na koju si nas natjerao: jer Bog je najbolji i najpostojaniji. " [S. 20: 65-73] Pa kad su vračevi stigli, rekli su faraonu: "Naravno - hoćemo li imati prikladnu nagradu ako pobijedimo?" Rekao je: "Da, (i više), - Jer u tom ćete slučaju biti (odgojeni na radnim mjestima) najbliži (mojoj osobi)." Mojsije im reče: "Bacite ono što ćete baciti!" Tako su bacili svoje uže i svoje štapove i rekli: "Faraonskom snagom mi ćemo sigurno pobijediti!" Tada Mojsije baci svoj štap, kad, evo, odmah proguta sve laži koje oni lažiraju! Tada su Čarobnjaci pali, sedžda u obožavanju, rekavši: "Vjerujemo u Gospodara svjetova, Gospodara Mojsija i Arona." Faraon je rekao: "Vjerujete li u Njega prije nego što vam dopustim? Sigurno je on vaš vođa koji vas je naučio čarobnjaštvu! Ali uskoro ćete to znati!" "Budite sigurni da ću vam odsjeći ruke i noge na suprotnim stranama i učinit ću da svi umrete na križu!" Rekli su: "Nema veze! Za nas ćemo se vratiti Gospodaru! Jedino, naša želja je da nam Gospodar oprosti naše greške, da postanemo Najistaknutiji među vjernicima!" [S. 26: 41-52 (Usp. 7: 111-126)] Jedan muslimanski učenjak komentirao je pojave verbalnih varijacija istih priča u Kuranu: "Među mutašabihe (stvari koje si nalikuju) su ajeti koji na mnogim mjestima Kur'ana pričaju Mojsijevu priču i oni poput njih koji koriste različite riječi za izražavanje sličnih značenja. Neki od njih su: " Neka uđe " i " Nosi u njemu [Kovčeg] ", (Q. 23:27 i 11:40); " Klizni u ruku " i " Uđi u svoju ruku [O Mojsije u svoja krila] ", (Q 28:32 i 27:12); i " On [Mojsije] baci svoj štap i, eto, postade zmija koja se klizi " i " Baci je i, evo, postade nepogrešiva zmija', (P. 20:20 i 7: 107). Tada Ibn Zejd komentira: 'Sve je to kako bi se pokazao Božji sud između proroka i njihovih naroda.' Ibn Zejd nastavlja, 'Svatko koga Bog želi testirati i učiniti da padne u zabludi rekao bi: "Zašto ovo nije tako i zašto je to tako!" (Tabari, VI, str. 177-179) " (Mahmoud M. Ayoub, Kur'an i njegovi tumači , sv. II - Kuća Imran [Državno sveučilište New York Press, Albany; 1992.], str. 23; podebljani naglasak na našem) Stoga su i sami muslimani otkrili i nabasali na činjenicu da iste kur'anske priče sadrže verbalne varijacije. Ovih nekoliko primjera trebalo bi čitatelju dovoljno pokazati da Kur'an, zajedno s Biblijom, sadrži izvještaje koji su, iako paralelni, malo modificirani u formulaciji i detaljima. Ostali primjeri uključuju S. 11: 77-83 sa 15: 61-75 i 29: 32-34, kao i 26: 160-175 s 27: 54-58 i 29: 28-30. UPITNI JEZIK BIBLIJE? Još jedan napad na Sveto pismo odnosi se na biblijsku upotrebu "pasa" i "svinja" u opisivanju nevjernika i pogana (usp. Matej 7: 6, 15:26; Filipljanima 3: 2). Muslimani tvrde da je uvredljivo insinuirati da bi proroci zapravo koristili takve opise u opisivanju ljudskih bića. Stoga pripisivanje takve terminologije prorocima znači njihovo optuživanje za grijeh. Očito je svima koji čitaju Bibliju da se takvi pojmovi metaforički koriste kako bi pokazali koliko čovjek može biti izopačen i pokvaren bez Božje milosti. Bez Božjeg vodstva čovjek je potpuno pokvaren i čini stvari koje čak ni životinje ne bi činile. Nadalje, sam Kur'an koristi takve metafore da bi opisao zločince: Recite: "Hoću li vam ukazati na nešto mnogo gore od ovoga, (kako je presuđeno) Po postupanju od Boga? Oni koji su pretrpjeli Božje prokletstvo i Njegov gnjev, od kojih je neke preobrazio u majmune i svinje . . "[S. 5:60] Povežite s njima priču o čovjeku kojem smo poslali znakove, ali on ih je prošao: Sotona ga je slijedio i zalutao. Da je to bila Naša Volja, trebali smo ga uzdignuti Svojim Znakovima; ali je bio sklon zemlji i slijedio vlastite isprazne želje. Njegova je sličnost sa psom ; ako ga napadnete, on izbaci jezik, ili ako ga ostavite na miru, on (još uvijek) izbaci jezik. To je sličnost onih koji odbacuju Naše Znakove ; Dakle, povežite priču; Moguće da se oni odražavaju. [S. 7: 175-177] Jer najgore zvijeri u očima Boga su gluhi i nijemi - oni koji ne razumiju. [S. 8:22] Jer najgore zvijeri u očima Boga su oni koji ga odbacuju: oni neće vjerovati. [S. 8:55] Sličnost onih koji su bili optuženi za (obveze) Mojsijevog zakona, ali koji su naknadno propali u tim (obvezama) je ASS koji nosi ogromne grobnice (ali ih ne razumije). Zlo je sličnost ljudi koji krivotvore Znakove Božje: A Bog ne vodi ljude koji čine nepravdu. [S. 62: 5] U svjetlu ovih odlomaka, hoće li musliman sada pretpostaviti da je Bog sagriješio (ne daj Bože!) Koristeći se takvim metaforičnim izrazima da bi opisao zločince? Ako nije, onda je neopravdano napadati Bibliju zbog korištenja takvih metafora. Zaključujući ovaj rad moramo konstatirati da nema dobrih prigovora protiv Biblije koje musliman može iznijeti. Razlog tome je što se svaki argument iznijet protiv Biblije može koristiti i protiv Kur'ana. Umjesto da napadnemo Bibliju, nadamo se da će je muslimani čitati otvorenog srca i otkriti veličanstveno bogatstvo sadržano u njoj. AMEN Sve kur'anske reference preuzete su iz prijevoda A. Yusufa Alija Daljnji članci koji raspravljaju o sličnim zapažanjima navedeni su ovdje . Daljnji članci Sama Shamouna Članci o Bibliji i Kur'anu - odgovor na islam Početna stranica -------------------------- -------------------------- Daljnji članci koji raspravljaju o sličnim zapažanjima navedeni su ovdje . VERZIJE Engleske verzije Postoje mnoge verzije Kur'ana (prijevod Kur'ana na engleski jezik) s često različito izvedenim istim ajetima. To je redovito zbog činjenice da je arapski tekst nejasan. Za detaljne rasprave o takvim slučajevima pogledajte odjeljak o Kur'anskim verzijama . Arapske verzije Ista se priča često događa nekoliko puta u Kur'anu. Priče se ponekad ne samo nadopunjuju, već naizgled proturječe jedna drugoj. U ovim se člancima raspravlja o nekim primjerima: Paralelni prolazi Kur'anskog teksta Pogrešni citati u Kur'anu? Izmjene unutar Kur'anskih računa Kur'anske nove priče i proturječja Vidi također, RAZLIČITI TEKSTOVI KURANA

Abrahamovo ime Abrahamovo ime Abraham's name https://answering-islam.org/Quran/Contra/qbhc12.html Abrahamovo ime U Tori, Postanak 17: 1,3,5 čitamo: Kad je Abramu bilo devedeset i devet godina , Gospodin mu se ukazao i rekao: "Ja sam Svemogući Bog, hodi preda mnom i budi neporočan. ... Abram je pao licem prema dolje, a Bog mu je rekao ... Nećeš više biti zvani Abram, zvat ćeš se Abraham jer sam te učinio ocem mnogih naroda. " Od tada nadalje njegovo je ime "Abraham", ime koje većina ljudi zna za biblijskog patrijarha, čak iako nikada nisu čuli za njegovo izvorno ime. Slično većini ljudi koji nisu baš biblijski pismeni, čini se da Muhammad nije bio svjestan bogolike promjene imena za Abrama prigodom potvrde Božjeg saveza s Abramom i njegove najave o Izakovu rođenju. Shodno tome, nalazimo da Kur'an govori o njemu kao o "Abrahamu" već u mladosti: Rekli su: "Čuli smo za omladinu o kojoj su pričali: Zove se Abraham ." - Sura 21:60 Nazvati ga "Abrahamom" otprilike osamdeset godina prerano može se smatrati jednim primjerom kur'anskih pogrešaka povijesne kompresije, ali to bi mogao biti prevelik pojam za ovu jednostavnu pogrešku nadzora ili uobičajeno neznanje. Početna kontradikcija u Kur'anu u odgovoru na islam

Kako islamska doktrina o zalaganju podriva Allahovo sveznanje How the Islamic Doctrine of Intercession undermines Allah's Omniscience https://answering-islam.org/Quran/Contra/intercession_omniscience.html Kur'anska poteškoća Kako islamska doktrina o zalaganju podriva Allahovo sveznanje Sam Shamoun U nekim prethodnim člancima ( 1 , 2 ) raspravljali smo o problemima i kontradikcijama u vezi s islamskim konceptom zagovora. Vidjeli smo kako se Kur'an i islamska literatura proturječe po tome što određene reference govore da Allah ne dopušta nikakav zagovor, dok drugi ajeti kažu da on to čini. Dalje smo vidjeli kako zagovor potkopava Allahovo jedinstvo ili barem tradicionalni islamski stav u vezi s tim. Ovdje želimo pokazati kako zagovor dovodi u pitanje Allahovo savršeno znanje. Na primjer, imajte na umu šta ovaj sljedeći navod tvrdi u vezi s odnosom između Allahovog znanja i zalaganja: I pored Allaha klanjaju se onome što ih ne povrijeđuje, niti im koristi, i kažu: "To su naši Allahovi posrednici." Reci: „ Obavještavate li Allaha o onome što On ne zna na nebesima i na Zemlji? “ Neka je slavljen i uzvišen iznad svega što s Njim povezuju kao partnere! S. 10:18 Hilali-Khan Kur'an ovdje pretpostavlja da bi zagovornik bio potreban samo ako Allah ne zna neke relevantne informacije, ako nije imao potpuno znanje o situaciji. Kao što je pokojni muslimanski učenjak Muhammad Asad primijetio u vezi s ovim tekstom: 27 Dakle, vjera u djelotvornost bilo čijeg nekvalificiranog zalaganja kod Boga ili posredovanja između čovjeka i Njega ovdje se poistovjećuje s poricanjem Božjeg sveznanja , koje uzima u obzir sve okolnosti grešnika i njegovog grijeha a priori. (Što se tiče Božjeg simboličkog davanja dopuštenja Njegovim prorocima da se "zauzmu" za svoje sljedbenike na Sudnjem danu, vidi bilješku 7 gore.) ( Izvor ; podebljano i podcrtavanje naglašava naše) Logika autora (a) Kur'ana ide otprilike ovako: zagovornik je nepotreban u svjetlu Allaha koji sve zna jer zagovor podrazumijeva neznanje. Vidjevši da Allah najbolje zna i zna sve, što mu bilo koji zagovornik može reći da već ne zna? Postoji li nešto čega Allah nije svjestan zbog čega je potrebna njegova zagovornica koja bi ga obavijestila i time mu omogućila da pravilno sudi? Autor (i) su u osnovi obavještavali nevjernike da je njihovo vjerovanje u zagovor izravni napad na Allahovo savršenstvo, jer je to učinilo idole i / ili stvorenja kojima su se klanjali izjednačili s Allahom u njegovom znanju. Drugim riječima, zagovor za pisca (e) značio je da bi ta druga bića kojima su se nevjernici molili zapravo mogla uputiti Allaha i stoga podrazumijeva da su u nekom smislu bila bolje informirana i imala su više znanja u određenim aspektima od samog islamskog božanstva. A budući da nema nikoga bolje informiranog od Allaha i niko ne zna sve ono što on zna, stoga nije moguće da se iko zauzima prije njega. Da bi se ova poanta jasno pokazala, zabilježite sljedeću kur'ansku priču: I otkriveno je Noi govoreći: 'Nitko od tvoga naroda neće vjerovati, osim onoga koji je već povjerovao; pa neka vas ne muči to što oni to čine. Učini si Kovčeg pod našim očima i kako mi objavljujemo; i obratite mi se ne odnoseći se na one koji su učinili zlo; utopit će se. ' Dakle, on je pravio Arku; i kad god je vijeće njegovog naroda prošlo pored njega, rugali su mu se, rekao je: 'Ako nam se rugate, zasigurno ćemo se rugati i vama, kao što se rugate i znat ćete kome će donijeti kazna koja ga ponižava, a nakon kojemu će se stvoriti trajna kazna. ' Sve dok, kada je došla Naša zapovijed i peć je proključala, rekli smo: 'U nju uđite dvoje svake vrste i vaša obitelj - osim onoga protiv koga je već izrečena riječ i onoga tko vjeruje.' I tamo nisu vjerovali s njim, osim nekolicina. On je rekao,»Krenite u to! U Božje Ime bit će njegov tijek i njegov vez. Zasigurno je moj Gospodin sve opraštajući, suosjećajan. ' Tako je trčalo s njima usred valova poput planina; a Noah je pozvao sina koji je stajao odvojeno: 'Ulazi s nama, sine moj, i ne budi s nevjernicima!' Rekao je, 'Sklonit ću se u planinu koja će me braniti od vode.' Rekao je: 'Danas nema branitelja od Božje zapovijedi, osim za onoga kome se smiluje.' I valovi su se među njima pojavili, a on je bio među utopljenicima. A rečeno je: 'Zemljo, progutaj svoje vode; i, nebo, jesi! ' I vode su se smirile, afera je izvršena, a Arka se naselila na El-Judiju, i rečeno je: 'Sklonite se sa ljudima zlih!' A Noa je pozvao svoga Gospodara i rekao: 'O moj Gospodaru!moj je sin iz moje obitelji i tvoje je obećanje sigurno istina. Ti si najslađi od onih koji sude. ' Rekao je: 'Noah, on nije iz tvoje obitelji; to je djelo koje nije pravedno.Ne tražite od Mene ono o čemu nemate znanja . Upozoravam te, da ne budeš među neznalicama. ' Rekao je: 'Gospodaru, ja se utječem Tebi, da ne bih od Tebe tražio ono o čemu nemam znanja ; jer ako mi ne oprostiš i ako mi se ne smiluješ, bit ću među gubitnicima. ' S. 11: 36-47 Allah je u osnovi govorio Nuhu da nije imao posla za svog sina jer nije znao što je Allah znao o njemu. To u osnovi razotkriva ludost posredništva prema kur'anskoj perspektivi. Dakle, argument Q. 10:18 implicira da bi, ako nađemo specifične islamske reference koje sugeriraju da je zagovor moguć, npr. Da Allah dopušta pojedincima da posreduju prije njega, tada to u osnovi potkopalo sveznanje islamskog božanstva. To, možda, objašnjava zašto postoji toliko stihova koji negiraju dopuštenost i mogućnost zagovora: Djeco Izraelova, sjetite se Mog blagoslova kojim sam vas blagoslovio i da sam vas više volio od svih bića; i čuvajte se dana kada ni jedna duša za drugoga neće pružiti zadovoljstvo i od njega se neće prihvatiti zagovor , niti će se uzeti bilo kakav protuteža, niti će im se pomoći. S. 2: 47-48 Djeco Izraelova, sjetite se Mog blagoslova kojim sam vas blagoslovio i da sam vas više volio od svih bića; i pazite se dana kada ni jedna duša za drugoga neće pružiti zadovoljstvo i od njega se neće prihvatiti protuustav niti će joj bilo kakav zagovor biti od koristi , niti će im se pomoći. S. 2: 122-123 O vjernici, potrošite ono što smo vam osigurali, prije nego što dođe dan u kojem neće biti ni trgovine, ni prijateljstva, ni zagovora ; a nevjernici - oni su zločinci. S. 2: 254 Ipak, tu je problem muslimana. Smatramo da Kur'an potvrđuje da zagovor nije samo moguć, već se zapravo odvija uz Allahovo dopuštenje! Bog nema boga osim Njega, Živog i Vječnog. Drijema Ga ne hvata, ni spavanje; Njemu pripada sve što je na nebesima i na zemlji. Tko će se zauzeti za njega, osim njegovim dopuštenjem? On zna što leži pred njima, a što nakon njih, a oni ne shvaćaju ništa od Njegovog znanja osim onog što On želi. Njegovo prijestolje obuhvaća nebo i zemlju; njihovo ih očuvanje ne tlači; On je Svevišnji, Sveslavni. S. 2: 255 Nekom milošću Božjom bio si nježan prema njima; da si bio grub i tvrda srca, razišli bi se oko tebe. Zato ih oprostite i molite za oprost za njih i posavjetujte se s njima u vezi; i kad se riješiš, pouzdaj se u Boga; zasigurno Bog voli one koji se pouzdaju u njih. S. 3: 159 Znaj dakle da nema boga osim Boga i zatraži oproštenje za svoj grijeh i za vjernike, muškarce i žene . Bog zna kako idete amo-tamo i kako stanujete. S. 47:19 Oni koji nose Prijestolje i oni oko njega navješćuju hvalu svoga Gospodara i vjeruju u Njega, i mole oprost za one koji vjeruju : 'Gospodaru naš, ti sve prihvaćaš u milosti i znanju; zato oprosti onima koji su se pokajali i slijede Tvoj put i čuvaj ih od kazne pakla. Gospodaru naš, i primi ih u rajske vrtove što si im obećao i onima koji su bili pravedni od svojih očeva, i svojih žena i svoga sjemena; zasigurno si Ti Svemogući, Svemudri. I čuvaj ih od zlih djela; onoga koga na taj dan čuvaš od zlih djela, njemu si se smilovao; i to je doista silni trijumf. S. 40: 7-9 Hadis pruža neke dodatne informacije: Jasno! Allah čini nepravdu čak ni zbog težine atoma (ili najmanjeg mrava), ali ako je išta dobro učinio, udvostručuje ga. ' (4.40) Poslanik je dodao: " Tada će se zauzeti proroci i anđeli i vjernici, i (posljednje od svega) Uzvišeni (Allah) će reći:" Sad ostaje Moje zagovorništvo . " Zatim će držati pregršt Vatre iz koje će izvesti neke ljude čija su tijela izgorjela i biti bačeni u rijeku na ulazu u Džennet, zvanu voda života  ...  '( Sahih al- Bukhari , svezak 9, knjiga 93, broj 532s ) Abu Huraira izvijestio je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: Ja ću biti najistaknutiji među Ademovim potomcima na Kijametskom danu i bit ću prvi posrednik i prvi čiji će zagovor biti prihvaćen (od strane Allaha) . ( Sahih Muslim , knjiga 030, broj 5655 ) Sada su muslimani suočeni s nekoliko dilema. Prvo, ako zagovor podrazumijeva nesavršenost u Allahovom znanju, kako onda Kuran i određeni islamski narativi mogu tvrditi da Allah odobrava zagovor? Da li Kur'an i takozvani zvučni hadis podrazumijevaju da Allah nema savršeno znanje i da u stvari ne zna određene potrebne informacije? Drugo, ako zagovor ne sugerira da Allah ima bilo kakvih nedostataka, u čemu je onda bila poanta Q. 10:18? Zašto su Muhammed ili autori Kur'ana nevjernicima rekli da je njihovo vjerovanje u zastupnike u osnovi napad na Allahovo savršenstvo, potkopavajući njegovo sveznanje? Da li su Muhammed i / ili autor (i) bili pogrešno informirani ili su koristili laži i obmane kako bi nevjernike odvratili od molitve drugima mimo Allaha? Nije li ovo bilo ništa više od taktike plašenja ili maltretiranja, pokušaja zastrašivanja nevjernika, iako je Muhammed znao da zagovor ne negira Allahovo sveznanje? Treće, šta će muslimani učiniti sa svim tim grubim kontradikcijama u Kur'anu? Kako će pomiriti ove oprečne izjave iz svojih vjerskih tekstova, odlomaka koji se ne mogu uskladiti? Uostalom, ako je pitanje 10:18 tačno da zagovor podriva Allahovo znanje, onda svi oni citati koji potvrđuju dopuštenost osoba koje posreduju pred Allahom napadaju njegovo savršenstvo ili barem poriču da su njegovo znanje i mudrost cjeloviti. Ipak, prihvatiti reference koje potvrđuju zagovor znači da je tvrdnja pitanja 10:18 pogrešna, jer zauzimanje na kraju ne negira Allahovo sveznanje i da su svi oni drugi stihovi koji kažu da Allah nikome neće dopustiti da posreduje grubo pogrešno. Sidenote - Vidjevši da muslimanski polemičari imaju naviku uvijek napadati Svetu Bibliju, posebno kada se ne mogu obratiti ili braniti vlastita uvjerenja, ovdje bismo željeli uputiti potencijalni prigovor za koji smo sigurni da će biti pokrenut protiv našeg stava. Musliman može tvrditi da Sveta Biblija također uči da Bog dopušta zagovor i da je često odgađao svoj gnjev i uskraćivao uništenje zbog posredovanja svojih nadahnutih i svetih proroka i apostola. Ako je argument koji smo pokrenuli protiv islamskog stajališta valjan, ne bi li to također potkopalo biblijsku poziciju? Problem s ovim potencijalnim prigovorom je taj što Sveta Biblija, za razliku od Kur'ana, nikada ne kaže da zagovor potkopava savršenstvo Božjeg znanja. Umjesto toga, Sveta Biblija izričito uči da je Bog uključio molitve svoga naroda u ispunjenje svog plana i svrhe stvaranja. U stvari, na određenim mjestima čak i govori pojedincima da će im biti oprošteno zbog zagovorničkih molitvi onih koje je imenovao svojim predstavnicima: "Abraham se odatle preselio u područje Negeva i živio između Kadeša i Šura. Neko je vrijeme boravio u Geraru i ondje je Abraham rekao za svoju ženu Saru:" Ona je moja sestra. "Tada je Abimelek, kralj Gerar je poslao po Saru i uzeo je. Ali Bog je jedne noći u snu došao do Abimeleka i rekao mu: "Ti si mrtav zbog žene koju si uzeo; ona je udata žena." Abimelek je imao nije joj prišao, pa je rekao, "Gospode, hoćeš li uništiti nevin narod? Zar mi nije rekao: "Ona mi je sestra", a nije li rekao i "on je moj brat"? Učinio sam to čiste savjesti i čistih ruku. 'Tada mu je Bog rekao u snu: „Da, znam da si to učinio mirne savjesti i zato sam te spriječio da ne griješiš protiv mene. Zbog toga vam nisam dopustio da je dodirnete.Sada vratite muževu ženu,jer on je prorok i molit će za vas, a vi ćete živjeti . Ali ako je ne vratite, bit ćete sigurni da ćete i vi i svi vaši umrijeti. '"Postanak 20: 1-7 "Nakon što je Jahve rekao ovo Jobu, rekao je Temancu Elifazu:" Ljut sam na tebe i tvoja dva prijatelja, jer nisi rekao za mene što je ispravno, kao što je rekao moj sluga Job. sedam bikova i sedam ovnova i otiđite do moga sluge Joba i žrtvujte sebi žrtvu paljenicu. Moj će se sluga Job moliti za vas, a ja ću prihvatiti njegovu molitvu i ne postupati s vama prema vašoj gluposti . je u pravu, kao što ima moj sluga Job. "Tako su Elifaz Temanit, Bildad Šuhejac i Zofar Naamatin učinili ono što im je Gospodin rekao; i Gospod je prihvatio Jobovu molitvu . Nakon što je Job molio za svoje prijatelje, Gospod ga je uspio opet i dao mu dvostruko više nego prije ". Job 42: 7-10 Primijetite kako je u oba ova primjera Bog taj koji najavljuje unaprijed i propisuje sredstva kojima će dati oprost, pokazujući da je Bog u svom savršenom znanju već uzeo u obzir u molitvama svog naroda u ostvarenju svojih svrha i u donošenju o otkupljenju svojih izabranika. Dakle, svaki musliman koji pokuša iznijeti ovaj prigovor protiv nadahnutog učenja Božje Riječi, počinio bi samo zabludu lažne analogije. Daljnje čitanje http://answering-islam.org/Shamoun/allahs_ignorance.htm http://answering-islam.org/Responses/Abualrub/allahs_knowledge.htm http://answering-islam.org/Responses/Menj/changing_allah.htm http : //answering-islam.org/Responses/Osama/zawadi_god_repenting.htm Proturječja u člancima iz Kur'ana , Sam Shamoun, Answering Islam Home Page

Nema "Meke"(Makka) i nema "Bakka" u Kuranu Filološka analiza I i II deo 4Christoph Luxenberg Sura 48:24 i Sura 3:96 Kein Mekka und kein Bakka im Koran I i II http://kuran-hadisi-tefsir.blogspot.com/2020/02/sura-4824-i-sura-396-kein-mekka-und.html?view=sidebar Nema "Meke"(Makka) i nema "Bakka" u Kuranu Filološka analiza I i II deo Sura 48:24 i 3:96 Filološka analiza I i II deo http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120406.html Christoph Luxenberg Važnost Meke kao svetišta islama, koja svake godine privlači milione muslimanskih hodočasnika, ima takvu reputaciju u cijelom svijetu da je njeno ime postalo poslovica za pogrdne događaje svih vrsta, čak i na kršćanskom zapadu, koji su, da tako kažem, žarište odgovarajućeg javnog interesa. Fenomen koji daleko premašuje ugled Jeruzalema u kršćanskom svijetu. Drhtanje ove povijesne stvarnosti nije cilj ovog članka. Umjesto toga, radi se o povijesno relevantnom pitanju kako i kada je nastao ovaj fenomen u ranom islamu. Islamska tradicija jednoglasno priznaje da je Jeruzalem bio nekadašnje mjesto hodočašća (kršćanski Arapi Sirije), od čega je umamijski kalif Abd-el-Malik ibn Marwan u 72. Arapa (kasnije nazvan Hidžra godina) (= pribl. 692 AD) svjedoči i danas. Glavni predkurenski arapski natpis unutar Kupole stijene u osnovi se pokazao kao kristološka doktrina [1] . U tom je kontekstu gerundiv koji je sudjelovao u njemu, ime Muhammed , ime koje se odnosi na "Isusa sina Marijina" i glasi: " Hvaljen (Muhammed) slugu Božjem i Poslaniku njegovom" - a ne: "Muhamed (je) Božji sluga i njegov Glasnik ", kao što je prethodno pogrešno shvaćeno. Riječ islam , koja se tamo pojavljuje prvi put, nema nikakve veze s kasnijom religijom koja se zove islam , ali znači kontekstualno dopisivanje (sa Svetim pismima). Na temelju metode utvrđene u studiji Siro-aramejsko čitanje Kur'ana [2] , sada će se razjasniti stvarni smisao jedinstvene pojave riječi makka (Sura 48:24) i bakka (Sura 3:96) u kontekstu Korana , Najnovija inačica mišljenja o imenu Meka u Kur'anu, koja vrijedi u proučavanju Korana i islama, spominje se K.-H. Ohligov doprinos u 2. svesku Inârah, rani islam [3] . Tamo piše Meki u Suru 48:24 (str. 356): „Ako spominjanje Meke pripada izvornom tekstu, cijeli prvi dio sure mora datirati tek u drugu polovicu 8. stoljeća. Međutim, povijesna znanost zna da se u procesu kopiranja čak i svetih tekstova često uvode umetanja koja odgovaraju "razini znanja" dotičnog pisca. Spominje li se Mekka kao takav kasniji dodatak ili je to bilo dio tekstualne tradicije? Na ovo pitanje trenutno nije moguće odgovoriti zbog nedostatka kritičkog izdanja Kur'ana. " Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, kritičko izdanje Kur'ana nije apsolutno potrebno, čak i ako je poželjno. To ni na koji način ne bi pridonijelo rasvjetljavanju pravopisa i čitanja makke , jer su tri suglasnika mkh jasna ovim slovom , pa ne zahtijevaju nikakva objašnjena dijakritička stajališta, a čitanje makke nije sporno . Kritično izdanje Korana, koje se naziva i Corpus Coranicum , ne bi trebalo imati previsoka očekivanja. Jer je problem u ovom slučaju filološke prirode i može se riješiti samo sredstvima filologije, kojima se želimo pozabaviti u nastavku. Točno tradicionalnom shvaćanju komentatora arapskog Kur'ana, Paret [4] reproducira ovaj odlomak Kur'ana (Sura 48:24) na sljedeći način (str. 429): "I upravo je on povukao njezinu ruku od vas i vašu ruku od njih u dolini Meke (da ne bi bilo borbe) nakon što vas je pustio (prije?) Da prevladaju nad njima. Bog vidi kroz ono što radite. " Kao što vidite, nema razloga da Paret dovodi u pitanje navodno " dno doline Meke ", koje inače savjesno označava na "nejasnim" mjestima, bilo da je riječ o zagradama u zagradama ili transkripcijom arapskog izraza ili drugim komentarima , Filološka analiza izraza " u dnu Meke " (fî batni makka) U svojoj dvosmjernoj disertaciji iz Strasbourga objavljenoj 2005. s naslovom " Le messie et son prophète " [5] , Edouard-Marie Gallez ulazi u poglavlje 3.4.2.2. (Vol. II, str. 311 ff.) O pravopisu i značenju makke u Kuranu. Iako u uvodu ispravno primjećuje da se ova riječ pojavljuje u kontekstu u kojem se izvještava o sukobu dviju skupina ("C'est dans un contexte d'affrontement qu'apparaît le mot makkah "), on još uvijek ne misli da se ta riječ ne odnosi na mjesto zvano Makka (Mekka ), već na ovo sučeljavanje , koje Kur'an u ovom trenutku jasno opisuje. Kontekst jasno pokazuje da Bog intervenira između dviju sukobljenih skupina i „odvraća “ svoje „ ruke “ jedna od druge . Etimološki, odgovarajući arapski glagol kaffa nastao je sekundarno od 'akafa , što znači (između ostalog) " okrenuti se, okrenuti se ". Dakle, ovdje se jasno radi o " svađi ", " aktivnoj raspravi " kakvu je danas možete zamisliti - ne samo na Orijentu. Gallez je mogao doći do ovog značenja, pogotovo jer etimološki ispravno analizira riječ Ma'ka h (str. 313 f.) Pretpostavljajući asimilirani medijski grč 'ayn , koji (prema semitskom fonetskom pravilu) zahtijeva udvostručenje sljedećih k (ma'ka> makka) . To odgovara siro-aramejskom verbalnom korijenu m'ak (pritisnuti, nagovarati, pritisnuti ) [6] , koji je još uvijek uobičajen u današnjem arapskom (ma'ak ), i refleksivnom (tmâ'akû ) (kako bi tvrdili, tvrdili su) dijalektalno je uobičajena. Unatoč tom etimološkom znanju, Gallez se drži uobičajenog shvaćanja da se spor o kojem govorimo odvijao u (navodno) dolini (arapski batn , zapravo " rbuh, krug, iznutra") zvanoj Makka , ali njezino je mjesto potpuno potražiti drugdje nego u današnjoj Meki . U potrazi za ovom dolinom koristi tradicionalni pogrešan postupak Bakka (Sura 3:96), previdje autorov prijedlog za izmjenu (op. Cit., Drugo izd., 336., bilješka 352) i identificira ovog navodnog Bakka sa Psalam 84: 7 (str. 308), u koji iz "doline bâkâ" (val de bâkâ") (hebrejski b-'emeq ha-bakâ , Sirijac, Peshitta: b- ' umqâ da-bkâ-tâ = kroz "Dolina plača" = "Jammertal") [7] . Ova se dolina trebala nalaziti zapadno od Jeruzalema (str. 308). Tada odgovarajući izraz iz Sure 3:96 treba shvatiti na sljedeći način: "Le premier hram (bayt) ... est [le lieu-dit] aux larmes " (Prvi hram [bayt] ... je [takozvano mjesto] suza). To nam daje još jedan primjer pogrešnog tumačenja Kur'ana, za koji bi trebao stajati naoko odgovarajući odlomak Biblije. Imali smo sličan slučaj s izrazom sariyyâ (Sura 19:24), u kojem su komentatori Arapskog Korana posumnjali u " potok " koji je Bog stavio " pod " Mariju, a za koji su prevoditelji zapadnog Korana izvukli paralelu s izvještaja o "Letu u Egipat" za koje se vjeruje da se identificiraju prema pseudo-Mateju. Prema posljednjem, riječ je o palmi koju je Isusovo dijete zatražilo da osvježi majku kako bi voda mogla procuriti iz njezinih korijena. U kontekstu Korana, međutim, radi se o oslobađanju Marije od optužbe za nelegitimno ( nelegitimno ) rođenje (prema Sura 19: 27-28). Stoga joj je dijete Isus rekao: "Ne budite tužni, Gospodar vam je rodio (a ne među vama ) legitimno (Syro- Aramaic scharyâ ) (a ne potoka ) [8] . Iako je sada poznato da je izvorni tekst konsonana u Kuranu s 15 slova naknadno dopunio umetanjem takozvanih dijakritičkih (razlikovnih) točaka nedostajućim 13 slova post-kur'anske (i današnje) arapske abecede (ukupno 28 slova), čini se većina istraživača Korana teško se odvojiti od (kasne) islamske doktrine da se današnje čitanje Kairskog Korana temelji na pouzdanoj usmenoj tradiciji. Ova doktrina ne može podnijeti dubinsku filološku analizu teksta Kur'ana, kao što je pokazala prethodna analiza na bezbroj mjesta u Kuranu. No, budući da neki prevoditelji Kur'ana nepokolebljivo podnose novi prijevod Kur'ana prema "isprobanoj metodi" s obrazloženjem da "nisu uvjereni" u prethodnim rezultatima istraživanja, filološka rasprava o Sura 3:96 može pomoći istraživačima Kur'ana koji su voljni učiti. Paret (52) reproducira ovaj stih kako slijedi (dotične riječi su podvučene): "Prva (Božja) kuća koja je postavljena ljudima je ona u Bakku . 81: tj. Meka ], (postavljena) za blagoslov i vodstvo za ljude širom svijeta ( al-'Alamun ). " O sintaksi: Arapist će također primijetiti da nešto nije u redu sa sintaksom ove rečenice. Predikat ove rečenice je sufiks: „je li to u Bakku “. Time se završava rečenica. Slijedi (na arapskom akuzativu): "za blagoslov i vodstvo za ljude". Budući da ovom dodatku nedostaje glagol koji upravlja ovim akuzativom, Paret je prisiljen ponoviti glagol (smješten) u zagradama kako bi opravdao sljedeći akuzativ. Paret ne primjećuje da je stvarni glagol koji upravlja ovim akuzativom upravo ovo pismo, što se čita kao „ bi-Bakka “ (navodno) „ u Bakku “. Koransko pismo (rasm) pokazuje dva nedefinirana mala bita i dva jedinstvena k i h (?? Kh). Završetak, dobiven s dvije točke, može se protumačiti kao arapski ženski završetak, što je također pogrešno pretpostavljeno u „Bakka ta “. Jer završetak h može označavati i muški osobinski mufiks, koji se ovdje odnosi na " bayt " (kuću) u antecedentu. Autor je, dakle, predložio sljedeći dizajn u svojoj spomenutoj studiji (str. 336, bilješka 352): inna awwala baytin wudi'a li-n-nasi la-lladi tayyaka-hu mubarakan wa-hudan li-l-'alamin Ova pretpostavka vraća sintaksu ove rečenice na sljedeći način: "Prva (sveta) kuća koja je sagrađena za ljude je ona koju je ogradio (ogradio) kao blagoslovljenu (svetište) (i) da bi vodio ljude." To razumijevanje podržava i Sura 17:1, gdje "daleka kuća molitve" kaže: alladi bârak-nâ hawla-hu = "čiju smo okolinu blagoslovili. Alternativni glagolski oblik za pročitana bi-Bakka pisma slijedi drugdje. Rezultat filozofske rasprave o izrazu (fî batni makka) "u dnu Meke": Arapski batn predstavlja siro-aramejsku karsâ i ovdje znači: usred [9] . Makka znači siro-aramejski " prepirka, aktivna svađa ". Odlomak o kojem se govori u Suri 48:24 treba stoga razumjeti kako slijedi: "Upravo je on okrenuo ruke od vas, a vaše ruke od njih usred (stvarnog) argumenta ..." Ako nakon toga Meka nije spomenuta u Kur'anu, u sljedećem će članku biti razjašnjeno što bi mogla značiti Ka'ba , središnje utočište islama. ----------------------- [1] Vidi C. Luxenberg, reinterpretacija arapskog natpisa u Kupoli stijene u Jeruzalemu, u: Karl-Heinz-Ohlig / Gerd-R. Puin, mračni počeci. Novo istraživanje o podrijetlu i ranoj povijesti islama, 1. izdanje, Berlin: Verlag Hans Schiler, 2005, str. 124-147. [2] C. Luxenberg, Siroaramejsko čitanje Kur'ana. Prilog dešifriranju jezika Kur'ana, 1. izdanje, Berlin: Das Arabische Buch, 2000, drugo izdanje, Berlin: Verlag Hans Schiler, 2004, 3. izdanje 2007, 4. izdanje 2012. [3] Karl-Heinz Ohlig (ur.), Rani islam. Povijesno-kritička rekonstrukcija zasnovana na suvremenim izvorima, 1. izdanje, Berlin: Verlag Hans Schiler, 2007, str. 327-376: Od Muhameda Isusa do arapskog poslanika. Povijest kristološkog predikata. [4] Kur'an. Prijevod Rudi Paret, 2. glagol. Ed., Stuttgart; Berlin; Köln; Mainz: Kohlhammer, 1982. [5] Edouard-Marie Gallez, Le messie et son prophète. Aux potječe od l'Islama. Tome I: De Qumrân à Muhammad. Tome II: Du Muhammad des Califes au Muhammad de l'histoire, Versailles: Pariz u Parizu, 2005. [6] Vidi JE Mannâ, Kaldejsko-arapski rječnik (reprint), Bejrut 1975, 411 a/b; Carl Brockelmann, Lexicon Syriacum, Halle 1928, 397 b, preš, kompres, perturbavit. [7] Jeruzalemska Biblija naziva ovu dolinu u „baki“ i u prijevodu: „I napravite hodočašće kroz dolinu Bake“, što dovodi do takvih pogrešnih tumačenja. [8] Vidi Siroaramejsko čitanje Korana, 2-4. Ed., 134-152. [9] Vidi Mannâ, 355a, karsâ, ispod (2): dâkhil (unutar) http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120406.html ------------------------------------------------- http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120706.html Christoph Luxenberg Nema "Meke" (Makka) i nema "Bakka" u Kuranu (II) (Sura 48:24 i 3:96) To rezultira u: Nema Ka'be u "Meki" (Sigurno 5:97) Filološka analiza U prethodnom dijelu ovog članka (imprimatur 4+5 2012, 191-194), gore spomenuta oznaka "tayyaka-hu" (od. To bacca na arapskom (navodno "u Bakki") (Sura 3:96 ) siro-aramejski glagolski korijen "tyk = tayyek"). Nakon toga ovaj stih Koranića tradicionalno je pogrešno shvaćen (prema Paretu): "Prva (Božja) kuća koja je postavljena ljudima je ona u Bakku. 8: d.h. Meka], (uspostavljena) za blagoslov i vodstvo za ljude širom svijeta (al-Alamun). " Suprotno tome, siroaramejsko čitanje dalo je sljedeće razumijevanje: "Prva (sveta) kuća koja je sagrađena za ljude je ona koju je ogradio (ogradio) kao blagoslovljen (svetište) i da bi vodio ljude." Potonje razumijevanje temeljilo se na Sura 17:1 , koji kaže o "dalekom svetištu": "čiju smo okolinu blagoslovili". To znači okrug hrama, što u Sura 3:97 opet kaže: "i tko god uđe u njega, sigurno je". Od siro-aramejskog glagola "tayyek" (ograđivanje, ograđivanje), na današnjem je arapskom jeziku preživjela samo imenica "tikka" (pojas) (ali to može značiti i ispit u sufijskim zajednicama), ali uobičajena je i u govornim i im klasični arapski srodni verbalni korijen "Twq" (T = naglašeni t). Izmjena zvuka t / T i y / w dobro je poznata u Semitiku. Umjesto siro-aramejskog "tayyeka", to bi značilo "Tawwaqa" (zaokružiti, zatvoriti, okružiti) na današnjem razumljivom arapskom jeziku. Tada bi kur'anski ajet (s.3:96 ) bio arapski kako slijedi: "Inna awwala baytin wuDi? A li-n-nâsi la-lladi tayyaka-hu [= Tawwaqa-hu - umjesto "bi-Bakk-h = Bakka"] mubârakan wa-hudan li-l-? Âlamîn". Alternativni dizajn za bi-Bakka (Sure 3:96 ) U prvom dijelu ovog članka najavljeno je alternativno čitanje predloženog siro-aramejskog dizajna „tayyaka-hu“ (umjesto bi-Bakka), o kojem se sada raspravlja. Ako je originalna koranska grafika (rasm) ponudila dva neodređena bita (?? K h), oni bi se mogli čitati kao "b-n-k-h" (= bannaka-hu) umjesto "t-y-k-h" (= tayyaka-hu). Verbalni korijen b-n-k danas više nije čest u današnjem arapskom jeziku. Od njih, međutim, Hans Wehr (arapski rječnik za pisani jezik sadašnjosti) bilježi pasivni participativni oblik mu-bannak (nasukan = trčao oko zemlje), koji govori za supstrat iz siro-aramejskog glagolskog korijena b-n-k (= bannek). Za siro-aramejski b-n-k (bnak), J.E. Manna (kaldejsko-arapski rječnik, Bejrut 1975, 70a) arapski "ta-bannaka" opet, što on (arapski) prevodi kao "boraviti na jednom mjestu", a ispod (2): "ukorijeniti se, učvrstiti, zaglaviti" , Carl Brockelmann (Lexicon Syriacum, Halis Saxonum 1928, 79b) navodi samo imenicu "bunkâ", odnosi se na Noldekes MG (mandajska gramatika, XXXI) i na istu mandajsku riječ (miješanje = korijen, razlog) na koju se odnosi Perzijski bnh (= kost [baza, grana]), što zauzvrat izgleda kao smanjeni oblik perzijskog "praska" (anestetik - vezan za njegov oslabiti učinak), a na današnjem arapskom u izgovoru "prasak" (s istim značenjem, posebno uobičajena za medicinsku anesteziju) i dokumentirana je u Lisân (glavni rječnik klasičnog arapskog jezika) u izgovoru "bing" i značenju "korijen, silazak", kao i naziv biljne vrste [1]. Brockelmannova referenca na perzijski čini porijeklo siro-aramejskog glagola "bannek" (pronađen, konsolidiran, postavljen) jasno iz indo-germanskog. Njemački bunkeri (kao podzemno sklonište u temeljnom dijelu zgrade), a vjerojatno i banka (kao sigurno skladište, objekt, pristanište za novac i druga imovina) mogu biti povezani s tim. Činjenica da se odgovarajući verbalni oblik pojavljuje kao hapaxlegomenon u Kuranu do sada je zanemarena zbog pogrešne transkripcije, kao što će biti objašnjeno u nastavku. Za pogrešan prepis tabbaTa-hum pisma u Suri 9:46 Paret ovaj stih čini na sljedeći način: "Kad bi se htjeli iseliti (s tobom), obavili bi potrebne pripreme [2]. Ali Bogu se nije svidjelo što će se otvoriti, pa ih je prisilio da ne rade ništa, pa im je rečeno: 'Pridružite se onima koji ostaju kod kuće (zbog fizičke bolesti ili slično)! "[3] Paret ne dovodi u pitanje podcrtani izraz (i zato ju je prisilio da ne radi ništa), iako Tabari (X, 144) pretpostavlja parafraziraju odgovarajući glagolski oblik "fa-tabbaTa-hum", koji je ovdje važan: "On (Bog ) otežalo im se svlačenje tako da im je bilo lakše ostati kod kuće. "Tabari se ne upušta u preciznije značenje tabbaTa-huma, mada je ovaj Hapaxlegomenon strani arapski. Ono što H. Wehr (str. 90a) objašnjava (suzdržati se, suzdržavati se; spriječiti, spriječiti; ne uspjeti, propasti) samo odražava približno razumijevanje koje su arapski leksikografi sastavili iz konteksta ovog mjesta u Kuranu, poput ovog proizlazi iz Lisânovih neprimjerenih objašnjenja (VII, 267a). Moglo bi se pomisliti vidjeti u korijenu tbT zvučnu varijantu uobičajenog i dobro razvijenog arapskog korijena tbt (tabata) (da budem čvrst), kao što je slučaj s varijantama (sirijski) tayyek i (arapski) Tawwaqa objašnjenim gore je slučaj. Ova promjena zvuka nije proizvoljna i može se proizvoljno koristiti. U potonjem slučaju to je provjerljivo, ali ne u slučaju tabaTa = tabata. Ni Lisân ne misli staviti korijene t-b-T u t-b-t. Ova razmatranja stoga sugeriraju da je tradicionalno koransko čitanje tabbaTa-hum pogrešan raspored (dijakritičnih točaka) i pogrešan prepis slova (rasm)? -? - T-h-m od izvorno? -? - k-h-m. Ovdje je: a) dodjela prvog malog zuba s tri dijakritičke točke (= t) podtočkom (= b), b) dodjela drugog malog zuba s podtočkom (= b) gornjom točkom (= n), c) i zamijeniti pogrešno prepisani naglašeni T s k. Poznavaoci ranog arapskog pisma Hidžâzi i Kûfî znaju za sličnost između naglašenih T i k, što se može prikazati (pri sljedećoj prilici) upotrebom takvih koranskih rukopisa. Prijedlog za dizajn: Umjesto tradicionalnog pravopisa tabbaTa-hum, pročitajte bannaka-hum. Daljnje opravdanje: Ako H. Wehr (arapski rječnik) poznaje samo gore navedeni participativni oblik mu-bannak (nasukan = trčao oko zemlje) iz verbalnog korijena bnk (bannaka), Lisân (X, 403a-b) daje značajnije dokaze, uključujući i sljedeće izraz koji odgovara našem mjestu Korana, naime: "ta-bannaka bi-l-makân = aqâma bi-hi wa-ta'ahhala" (ta-bannaka na jednom mjestu znači: ostati i živjeti u njemu). Pored toga, citiran je filolog al-Azhari, koji je prepoznao da je riječ bunk, banka (razlog, korijen, porijeklo) perzijska zajamna riječ. Ovaj bi arapski dokaz trebao biti dovoljan da opravda prijedlog za dizajn bannaka-huma (popravio ga je / ostavio ga zaglavljenog) umjesto tradicionalnog čitanja tabbaTa-huma. Nakon ove filološke rasprave i uzimajući u obzir predloženi dizajn, odjeljak o kome se govori u Suri 9:46 sada treba čitati kako slijedi: "Wa-lâkin kariha llâhu (i) nbi? Âta-hum fa-bannaka-hum wa-qîla (i) q? Udû ma? A l-qâ? Idîn" U usporedbi s prethodnim razumijevanjem prema Paretu: "Ali Bog nije volio da se otvaraju, pa ih je učinio neaktivnim, pa im je rečeno: 'Pridružite se onima koji ostaju kod kuće (zbog fizičkih bolesti ili slično)!" ovu rečenicu treba shvatiti na sljedeći način: "Ali Bog je mrzio da ih pošalje; [4] pa ih je popravio (ili: ostavio da se zaglave) (na mjestu gdje su bila) i rekao (wa-qâla umjesto wa-qîla): sjedni sa sjedećim '!' Upravo ova posljednja rečenica („sjedni s poslužiteljima“) posebno čini jasno sinonimno značenje bannaka-huma (učinio ju je zaglavljenim). Prethodno tradicionalno čitanje tabbaTa-huma isključeno je kao pravopisno pravopisno. N.B.: Ovo nije jedini slučaj gdje su prepisivači Kur'ana pomiješali naglašeni arapski T s normalnim k. Progresivna filološka analiza teksta Korana (ne samo projekt Corpus Coranicum) otkrit će daljnje primjere. Značenje alternativnog dizajna bannaka-hu (umjesto tayyaka-hu) u suri 3:96 Ako bi se novi banoka-hum čitanja (umjesto tabbaTa-hum) u Suri 9:46 mogao smatrati hapaxlegomenonom, to se razlikovanje više ne bi moglo održati ako se ovaj verbalni korijen može dokazati u Suri 3:96. Ako je amandman tayyaka-hu predložen za besmisleno pogrešno čitanje bi-Bakka ("prva kuća koja je sagrađena za ljude je ona koju je ogradio kao blaženi [sveti svetac ..."), ovo bi se razumijevanje moglo poboljšati baza na obje sure 17:1 i sura 3:97. Bannaka-hu (alimentacija) koju je osnovao alternativni amandman umjesto tajaka-hu (koju je ogradio) može se jednako odnositi i na paralelni odlomak u Sura 2:127, gdje piše: "Wa-.id yarfa'u Ibrâhimu l-qawâ'ida min al-bayt ..." "Dok je Abraham podizao temelje svetišta" Ovaj alternativni prijedlog za izmjenu (alladi bannaka-hu = koji je osnovao) čini se sve vjerojatnijim od prethodnog glagola waDa? A [D = naglašeno d] (inna awwala baytin wuDi'a li-n-nâsi = prva kuća. To za čovjek je građen, izgrađen) leksički odgovara siro-aramejskom sâmu, za koji čovjek (483b), osim osnovnog značenja waDa? a, pod (9) arapski također assasa, šayyada, banâ (nađen, graditi, graditi). Kao sinonim za arapski waDa? A (graditi), poželjna bi bila druga bannaka za izmjenu (nađen). Tada bi sura 3:96 glasila: "Inna awwala baytin wuDi'a li-n-nâsi la-lladi bannaka-hu [umjesto tayyaka-hu] mubârakan wa-hudan li-l-'âlamîn". "Prva kuća koja je sagrađena za ljude je ona koju je osnovao kao blagoslovljeno [svetište] i da bi vodio ljude." Posljedice pogrešnog tumačenja bi-Bakka i pogrešnog tumačenja Makke (Meka) Da li je dubinska filološka analiza pokazala da Koran ne poznaje primarno mjesto zvano Bakka [5] niti modificirano ime Makka (Meka), budući da se ta pretpostavljena imena mjesta temelje na pogrešnom tumačenju ili pogrešnom tumačenju neprepoznatih siro-aramejskih izraza, Mekka se ne može značiti dvostrukim izrazom "umm al-qurâ" (Sura 6:92 i s.42:7) (doslovno "majka gradova" = navodno "prijestolnica"). U isto vrijeme, to dovodi do spoznaje da Ka? Ba (Sura 5:95, 97) dvaput spomenut u Kuranu, središnjem svetištu islama, nije mogao biti ni u Meki. Koje mjesto i što točno Kuran s Ka? Baom, kao i s ostalim sinonimima al-bayt (kuća) (8x), al-bayt al-? Atîq (stara kuća) (2x), al-bayt al- Harâm (sveta kuća) (2x), al-masgid al-Harâm (sveta kuća molitve) (15x), al-maš? Ar al-Harâm (sveto mjesto hodočašća) (1x) možda je značilo da će na ovo pitanje biti odgovoreno Nakon primio filološki. Rezultat će pokazati da se svi ovi izrazi najbolje odnose na Jeruzalem. Ostali paralelni izrazi: a) Izraz "umm al-qurâ" (navodno: "metropola / glavni grad") (Sura 6:92; s.42:7) Izraz "umm al-qurâ", koji se na arapskom jeziku ne može shvatiti kao "majka gradova", Meka jednoglasno navodi Tabari (VII, 271 f.) Kao i svi komentatori koji ga citiraju. To se naziva „majkom gradova“, jer je u njoj sagrađena prva (sveta) kuća (aluzija na pogrešno čitanje „bi-Bakka“ u Sure 3:96). Naši poznati prevoditelji sa zapadnog Korana (Rudi Paret, Régis Blachère, Richard Bell) nekritički prihvaćaju ovo stajalište. Paret (str. 113) stavlja (u um al-qurâ) u zagrade, što ukazuje da sumnja u stvarno značenje ovog izraza, ipak ga prevesti kao "glavni grad" i napomenuti: "I.e. Meka ”. Blachère (162) preveo je: "la Mère des Cités" [6], a Bell (I, 124): "majka gradova", što je želio znati više o Medini. [7] Filološko objašnjenje „umm al-qurâ“ Elementarna fonetska preliminarna napomena o početnom okluzivnom zvuku babilonske istočne aramejske države (nazvana Hamza u arapskoj gramatici) Prema klasičnoj arapskoj gramatici nezamislivo je usvojiti drugačiju fonemu od one u početnom, srednjem ili završnom zvuku zatvaranja (Hamza). Ortografski, početni alif (= slovo a, poput grčke alfe) općenito se smatra nosačem Hamze, koji može biti a, u ili i. Hamza opisuje zvuk zatvaranja (koji se također naziva zvuk pucanja) koji proizlazi iz samoglasničkog pristupa (u početku, kao u njemačkom osmom mediju, kao u njemačkom be-'ob-'achten = promatrati). Osobitost arapskog Hamze, međutim, je ta što se on može realizirati ne samo u početnom zvuku, već i u samoglasnom zvuku (kao zasebni fonemi i morfemi) (slično izgovoru da 'koji se povremeno i pojedinačno udahne na njemačkom (udiše)) zvuk završnog otvaranja). U istočnoaramsko-babilonskim dijalektima, grkljan je često omekšan do zvuka zatvaranja i ostvaruje se poput arapskog Hamze. U Mandae 'ayn nakon samoglasnika u formulaciji sloga čak i potpuno nestaje [8]. Taj je fenomen stran od klasičnog arapskog jezika, budući da je arapski (prema mišljenju arabista) poznat po tome što bilježi izvorne semitske zvukove grla. To se posebno odnosi (ili je ranije bilo istinito) na jezik Korana, koji se smatra apsolutnim modelom za klasični arapski. Koranska istraživanja odavno su prepoznala aramejsku pozadinu koranske ortografije. Ali to ide toliko daleko da prema istočnoj aramejsko-babilonskoj tradiciji pisanja (poput Mandeje) 'ajn u Kuranu zamjenjuje alif ili čak potpuno nestaje, da iskusi to nije samo iskren musliman, već i učeni arabista kao Osjetite šok. Stvarno značenje "umm" (al-qurâ) Da bismo u ovom konkretnom slučaju došli do pravopisa umma (al-qurâ): ova se riječ sastoji od arapskog alifa (kao nositelj Hamza + u samoglasnika) i m (koji se mora izgovoriti dva puta). Na arapskom jeziku ovaj se pravopis (i izgovor) može shvatiti samo kao „majka“. Međutim, isti pravopis u Mandaji može značiti i za siroaramejski? Ammâ (ljudi) [9]. Nakon ostaramajskog (i mandajskog) izgovora, ajn je oslabljen i (uz istovremeno zamračenje samoglasnika) ostvaren kao završni zvuk. Tako 'ammâ postaje' mmmm> 'ummâ. Ženski oblik 'umm-tâ (zajednica, ljudi, rod) također je dokumentiran u Siriji, odakle arapski' umma (zajednica, nacija), kao i arapski? Âmma (opća javnost, javnost) potječe od siro-aramejske? Ammâ (ljudi) , Da bi se došlo do stvarnog značenja koranskog izraza "umm al-qurâ" u koji je Paret sumnjao, zaista bi se moglo upotrijebiti za stvaranje feuditeta iz siroaramejskog "emmâ da-mdînâtâ" (doslovno: "majka gradova" = metropola , Glavni grad) pogledajte nije li se ovaj drugi izraz činio prijevodom zajma s grčkog metrópolis (matični grad = glavni grad) [10]. Osim toga, kur'anski izraz nikada nije prevladao u arapskom jeziku ako se ne koristi - prema islamskoj tradiciji - samo Meka [11]. No, činjenica da Kur'an znači išta osim Meke već je bilo razjašnjeno filološkom analizom relevantnih prolazaka Korana (Sura 3:96 i s.48:24). Čak i ako bi netko htio (prema arapskom razumijevanju) inzistirati na pretpostavljenom značenju "glavni grad", to bi značilo Jeruzalem, a ne Meka. U tom pogledu, E.-M. U konačnici, Gallez je u pravu za svoju tezu [12], ako ne i na temelju svoje filološke analize. Činjenica da Kur'an znači "umm Kur'an" ni Jeruzalem ni Meka (ni Medina) neće nam razjasniti kontekst Sure 28:59. Piše: "Wa-mâ kâna rabbu-ka mu-hlik al-qurâ Hattâ ya-b'ata za ummi-hâ rasûlan ya-tlû 'alay-him âyât (i) -na" Paret (322) reproducira ovu rečenicu na sljedeći način: "Ali vaš gospodar nikada ne bi dopustio gradovima da propadnu, a da se prethodno nije izaslanik pojavio u dotičnom glavnom gradu (fî ummihâ) koji im je rekao stanovnicima] čitaju naše stihove. Što Kur'an znači u množini "qurâ" (gradovi, gradovi) Poznati prevoditelji iz Korana (Paret, Blachère, Bell) čini se da nisu pretpostavili da Kuran aludira na dva biblijska grada Sodomu i Gomoru (Post 18+19) s množinom "qurâ" (jednina qarya = grad, selo, grad) , Kur'an dodaje ove arapske kriminalne legende ovom toposu koji se ponavlja u jedanaest sura. Kada Kur'an sada govori o "ummu al-qurâ", to ne znači specifičnu "metropolu" (doslovno: matična gradova), već: "narod" = "stanovnike" odgovarajućih gradova. To je razumijevanje posebno jasno razjašnjeno u Kuranu u drugoj polovici gore navedenog stiha (s28:59). Tamo piše: "Wa-mâ kun-na muhlikî l-qurâ illâ wa-ahlu-hâ Dhâlimûn" Paret (322) ovdje ispravno prevodi: "I nikada ne bismo dopustili da gradovi propadnu da se njihovi stanovnici ne bi rastali." Paret ne primjećuje da Koran koristi arapsku riječ "ahlu-hâ" (njegovi stanovnici) kao sinonim za istočno-sirijsko-babilonsku riječ (fî) "ummi-hâ" (= njeni "stanovnici") u ovoj drugoj polovici stiha, a ne "U odgovarajućem glavnom gradu", kako prevode Blachère (metropola) i Bell (majka njih). Značenje Ka? Ba (Sura 5:95, 97) Sada je razjasnio filološku analizu Sure 3:96 i 48:24. Činjenica da Kur'an ne poznaje primarno mjesto zvano Bakka niti sekundarno mjesto zvano Makka ne može se isključiti iz izraza Ka? Ba, koji se dva puta pojavljuje u Kuranu, od kojeg je islamska tradicija učinila središnje utočište islama i premjestila ga u današnju Meku barem s kur'anskog stajališta nemaju nikakve veze s ovim mjestom. U svojoj već spomenutoj disertaciji (Vol. II, 298 ff.) E.-M. Gallez o mitskom podrijetlu Ka? Ba i zaključuje (str. 331) da to može značiti samo Jeruzalemski hram. Filološka analiza izraza Ka? Ba potvrdit će taj zaključak. Međutim, nasuprot postojećem uvjerenju da je Ka? Ba geometrijska struktura u obliku kocke, jer današnji Ka? Ba iz Meke ima ovaj oblik, etimološko istraživanje pokazat će da je izraz Ka? Ba svojstven arhitektonskom , pravokutni oblik mekanske Ka? ba proturječi. Filologija će opet dovesti do uvjerljivog zaključka da Koran s Ka? Ba ne znači Meku, već Kupolu stijene u Jeruzalemu. Zvučni pomak od Ka? Ba do Qubbe objašnjen je detaljnije (kako je siro-aramejski? Amma> umma). Objašnjeno je i da njemačka kocka nije izvedena iz latinskog kubusa iz grčkog kybosa, već je posljednja iz arabo-aramejske qubbe (siro-aramejski qebbû-thâ). To zauzvrat znači da je Kubus izvorno ukazivao na konkavni oblik, a da je semantički pomak pod pravim uglom nastao samo zbog pogrešnog tumačenja termina Ka? Ba od Arapa. Tako je došlo do arapskog "mitr muka ??" (= kubičnih metara). U sljedećem postu će daljnji primjeri detaljnije objasniti ovo etimološko i semantičko objašnjenje. (nastavlja se) --------------------------------- 1 Prema Ibn Warraq-u, prasak se u Indiji koristi za opojne droge poput marihuane. [2] Napomena 59: Ili: Da bi se htjeli iseliti s tobom, pripremili bi se. [3] Napomena 60: W (lokalno): Ostanite kod kuće (zapravo: sjedite) koji ostajete kod kuće (zapravo: sjedite)! [4] Doslovno: "Ali Bog je bio protiv njihovog otvaranja ..." [5] Stereotipnom napomenom: "Komentatori su podijeljeni na značenje ove rečenice", Tabari (IV, 7ff.) Navodi sljedeća tri pokušaja interpretacije: a) Ovo uopće nije prva kuća, jer ona sigurno ima druge prije nje Bilo je kuća na zemlji, ali to je bila prva kuća u kojoj se Bog klanjao, a ta kuća je bila ona u Bakku. Ovo mišljenje zastupa šest lanaca pripovjedača. b) Preko pet lanaca pripovjedača smatra da je to bila prva kuća koja je sagrađena za ljude, te da se i prije stvaranja zemlje zemlja prostirala ispod nje. Od Abdallaha b. "Amr je također dao mišljenje da je Bog stvorio ovu kuću dvije tisuće godina prije zemlje, kada je Božji prijestolj još bio iznad vode i voda je bila bijela pjena, nakon čega je Bog ispružio zemlju ispod (ispod kuće). [6] Sljedeća napomena: »'Umma-l-qura" la Mère des Cités "= la Mekke. Cette appellation provans sans doute de la place занимаža par cette ville dans la vie religieuse de l’Arabie païenne et de so suprématie sur les autres agglomérations du Hedjaz. Plus tard, izgovorim dira que cette appellation a été donnée à la Mekke parce questl auest du monde; usp. Yâqût. »Pogledajte židovsku tradiciju Jeruzalema kao središta svijeta. [7] Napomena 3: "Obično se uzima kao oznaka Meke, ali vjerovatnije Medina." [8] Vidi Theodor Nöldeke, Gramatika Mandae, Halle 1875. (reprint Darmsradt 1964.), str. 70 ff. Etimologija nedostaje u oba slučaja iz Siegmunda Fraenkela, Aramejske strane riječi na arapskom jeziku, Leiden 1886 (Olms reprint, Hildesheim 1982). [10] Vidi dokaze C. Brockelmanna, Lexicon Syriacum, 23b. [11] Ako upišete koranski izraz umm al-qura u internetsku tražilicu, iznenadit će vas milijuni izraza koji se svi odnose na današnju Meku. Čovjek između ostalog nauči da u Meki čak i različite institucije imaju ovo ime. Ne postoji samo džamija zvana Umm al-Qura, već i Sveučilište Umm al-Qura, srednja škola Umm al-Qura, bolnica Umm al-Qura, pa čak i Grand Hotel Mercure Umm al-Qura. To pokazuje kako bi pogrešno shvaćen kurranski tekst mogao stvoriti pravu mitologiju u islamskoj tradiciji. Fenomen religiozne i kulturne povijesti. [12] Le messie et son prophète, svezak II, 3.4. Ka'bah, Mekkah, Bakkah i texte coranique, 297-331. http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120706.html ------------------------------- ------------------------------------------------ http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120406.html I Christoph Luxenberg Kein „Mekka“ (Makka) und kein „Bakka“ im Koran Zu Sure 48:24 und 3:96 Eine philologische Analyse Die Bedeutung Mekkas als Heiligtum des Islam, das alljährlich Millionen von muslimischen Pilgern anzieht, hat weltweit einen solchen Ruf, dass dessen Name selbst im christlichen Abendland zum Sprichwort für profane Veranstaltungen aller Art geworden ist, die gewissermaßen als Brennpunkt des jeweiligen öffentlichen Interesses gelten. Ein Phänomen, das insoweit den Ruf Jerusalems für die christliche Welt bei weitem übertrifft. An dieser historischen Realität zu rütteln, ist nicht das Anliegen dieses Beitrages. Es geht vielmehr um die religionshistorisch relevante Frage, wie und wann es im frühen Islam zu diesem Phänomen gekommen ist. In der islamischen Tradition wird nämlich einmütig eingeräumt, dass Jerusalem die frühere Pilgerstätte (der christlichen Araber Syriens) war, wovon der vom Omayyaden-Kalifen Abd-el-Malik ibn Marwan im Jahre 72 der Araber (später Hidjra-Jahr genannt) (= ca. 692 A.D.) erbaute Felsendom heute noch zeugt. Die vorkoranisch erstellte arabische Hauptinschrift innerhalb des Felsendoms hat sich im Wesentlichen als eine christologische Doktrin erwiesen[1] . Das dort bisher für den Namen Mohammed gehaltene gerundivische Partizip muhammad ist in diesem Kontext ein Attribut, das sich auf „Jesus Sohn der Maria“ bezieht und lautet: „Gelobt sei (muhammad) der Knecht Gottes und sein Gesandter“ – und nicht: „Mohammed (ist) der Knecht Gottes und sein Gesandter“, wie bisher missverstanden. Auch das dort erstmals vorkommende Wort islam hat mit einer späteren Religion namens Islam nichts zu tun, sondern bedeutet kontextuell Übereinstimmung (mit der Schrift). Unter Zugrundelegung der in der Studie Die syro-aramäische Lesart des Koran[2] dargelegte Methode soll nun die eigentliche Bedeutung des jeweils einmaligen Vorkommens der Wörter makka (Sure 48:24) und bakka (Sure 3:96) im koranischen Kontext philologisch geklärt werden. Zum letzten Stand der in der Koran- und Islamwissenschaft geltenden opinio communis zum Namen Mekka im Koran wird auf K.-H. Ohligs Beitrag im 2. Inârah-Band Der frühe Islam[3] Bezug genommen. Dort heißt es zu Mekka in Sure 48:24 (S. 356): „Wenn die Erwähnung Mekkas dem ursprünglichen Textbestand zugehört, muss der gesamte erste Teil der Sure weit in die zweite Hälfte des 8. Jahrhunderts datiert werden. Die historische Wissenschaft weiß aber darum, dass im Vorgang des Abschreibens auch heiliger Texte recht häufig Einfügungen vorgenommen werden, die dem „Wissensstand“ des jeweiligen Schreibers entsprachen. Handelt es sich bei der Erwähnung von Mekka um eine solche spätere Zufügung oder gehörte sie zur Texttradition? Diese Frage kann gegenwärtig, wegen des Fehlens einer kritischen Koranedition, nicht beantwortet werden.“ Zur Beantwortung dieser Frage bedarf es indessen nicht unbedingt einer kritischen Koranedition, mag diese auch wünschenswert bleiben. Sie würde nämlich zur Klärung der Schreibung und Lesung makka in keiner Weise etwas beitragen, da bei diesem Schriftzug die drei Konsonanten mkh eindeutig sind, also keiner erläuternden diakritischen Punkte bedürfen, und die Lesung makka nicht zu beanstanden ist. An eine kritische Koranedition, mag diese auch Corpus Coranicum heißen, dürfen keine allzu großen Erwartungen geknüpft werden. Denn das Problem ist in diesem Fall philologischer Art. Dem ist daher nur mit den Mitteln der Philologie beizukommen, was wir uns im Folgenden vornehmen wollen. Getreu dem traditionellen Verständnis der arabischen Korankommentatoren gibt Paret[4] diese Koranstelle (Sure 48:24) wie folgt wieder (S. 429): „Und er ist es, der im Talgrund von Mekka ihre Hand von euch und eure Hand von ihnen zurückgehalten hat (so dass es nicht zum Kampf kam), nachdem er euch (früher?) über sie hatte siegen lassen. Gott durchschaut wohl, was ihr tut.“ Für Paret besteht, wie man sieht, kein Anlass, den angeblichen „Talgrund von Mekka“ in Frage zu stellen, was er sonst bei „unklaren“ Stellen sei es durch ein in Klammern gesetztes Fragezeichen oder durch Transkription des arabischen Ausdrucks oder sonstige Anmerkungen gewissenhaft andeutet. Philologische Analyse des Ausdrucks „im Talgrund von Mekka“ (fî batni makka) In seiner zweibändigen, im Jahre 2005 veröffentlichten Straßburger Dissertation mit dem Titel „Le messie et son prophète“[5] , geht Edouard-Marie Gallez im Kapitel 3.4.2.2. (Bd.II, S. 311 ff.) auf die Schreibung und die Bedeutung von makka im Koran ein. Obwohl er einleitend zutreffend vermerkt, dass dieses Wort in einem Kontext erscheint, in dem von der Konfrontation zweier Gruppen berichtet wird („C’est dans un contexte d’affrontement qu’apparaît le mot makkah “), kommt er dennoch nicht auf den Gedanken, dass dieses Wort nicht einen Ort namens Makka (Mekka), sondern eben diese Konfrontation bezeichnet, die der Koran an dieser Stelle eindeutig beschreibt. Aus dem Kontext geht nämlich deutlich hervor, dass Gott zwischen zwei auf einander geratene Gruppen eingreift und „ihre Hände“ voneinander „abwendet“. Etymologisch ist das entsprechende arabische Verb kaffa sekundär aus 'akafa entstanden, was (u.a.) „umwenden, abwenden„ bedeutet. Es geht also hier eindeutig um ein „Handgemenge“, eine „tätliche Auseinandersetzung“, wie man sie sich heute noch – nicht nur im Orient – gut vorstellen kann. Auf diese Bedeutung hätte Gallez kommen können, zumal er das Wort Ma'kah (S. 313 f.) etymologisch zutreffend analysiert, indem er einen assimilierten medialen Kehllaut 'ayn annimmt, was (nach semitistischer Lautregel) die Verdoppelung des nachfolgenden k bedingt (ma'ka > makka). Dies entspricht der syro-aramäischen Verbalwurzel m'ak (pressen, drängen, bedrängen)[6] , die im heutigen Arabisch (ma'ak) noch gebräuchlich ist, und reflexivisch (t-mâ'akû) (streiten, sie haben sich gestritten) dialektal geläufig ist. Trotz dieser etymologischen Erkenntnis bleibt Gallez bei der herkömmlichen Vorstellung, dass der Streit, von dem hier die Rede ist, in einem (angeblichen) Tal (arabisch batn, eigentlich „Bauch, Schoß, Inneres“) namens Makka stattgefunden hat, dessen Standort aber ganz woanders zu suchen sei als im heutigen Mekka. Auf der Suche nach diesem Tal zieht er die traditionelle Fehllesung Bakka (Sure 3:96) heran, übersieht dabei den Emendationsvorschlag des Verfassers (op. cit., 2. Aufl., 336, Anm. 352), und identifiziert dieses angebliche Bakka mit Psalm 84:7 (S. 308), in dem vom „Tal von bâkâ’„ (val de bâkâ’) (hebräisch b-'emeq ha-bakâ, syrisch, Peshitta: b-'umqâ da-bkâ-tâ = durch das „Tal des Weinens“ = „Jammertal“)[7] die Rede ist. Dieses Tal sei westlich von Jerusalem zu orten (S. 308). Danach sei der entsprechende Ausdruck aus Sure 3:96 so zu verstehen: “Le premier Temple (bayt)... est [le lieu-dit] aux larmes” (Der erste Tempel [bayt]… ist [der so genannte Ort] der Tränen). Damit haben wir ein weiteres Beispiel für eine koranische Fehllesung, für die eine scheinbar adäquate Bibelstelle geradestehen soll. Einen ähnlichen Fall hatten wir mit dem Ausdruck sariyyâ (Sure 19:24), in dem die arabischen Korankommentatoren ein „Bächlein“ vermuteten, das Gott „unter“ Maria gelegt habe, wofür westliche Koranübersetzer eine Parallele aus dem Bericht der „Flucht nach Ägypten“ nach Pseudo-Matthäus zu identifizieren glaubten. Nach letzterem geht es um eine Palme, die das Jesuskind zur Erquickung seiner Mutter dazu aufforderte, aus ihren Wurzeln Wasser hervorsprießen zu lassen. Im koranischen Kontext geht es aber darum, Maria vom Vorwurf der unehelichen (illegitimen) Geburt (nach Sure 19:27-28) freizusprechen. Drum spricht das Jesuskind zu ihr: „Sei nicht traurig, dein Herr hat deine Niederkunft (und nicht unter dir) legitim (syro-aramäisch scharyâ) (und nicht ein Bächlein) gemacht[8] . Obwohl man nun inzwischen weiß, dass der ursprüngliche aus 15 Schriftzeichen bestehende Konsonantentext des Koran nachträglich durch Einfügen von sog. diakritischen (unterscheidenden) Punkten um die fehlenden 13 Buchstaben des nachkoranischen (und heutigen) arabischen Alphabets (insgesamt 28 Buchstaben) ergänzt wurde, scheint es einer Mehrheit von Koranforschern schwer zu fallen, sich von der (späten) islamischen Doktrin loszulösen, wonach die heute gängige Lesung des Kairiner Koran auf einer sicheren mündlichen Überlieferung beruhe. Dabei kann diese Doktrin einer eingehenden philologischen Analyse des Korantextes nicht standhalten, wie es die bisherige Analyse an unzähligen Koranstellen erwiesen hat. Da aber mancher Koranübersetzer eine neue Koranübersetzung unbeirrt nach „altbewährter Methode“ vorlegt mit der Begründung, er sei von den bisherigen Forschungsergebnissen „nicht überzeugt“, so mag die philologische Erörterung von Sure 3:96 lernwilligen Koranforschern zur Einsicht verhelfen. Diesen Vers gibt Paret (52) wie folgt wieder (die fraglichen Wörter sind unterstrichen): „Das erste (Gottes)haus, das den Menschen aufgestellt worden ist, ist dasjenige in Bakka [Anm. 81: d.h. Mekka], (aufgestellt) zum Segen und zur Rechtleitung für die Menschen in aller Welt (al-'alamun).“ Zur Syntax: Auch ein Arabist wird hier merken, dass mit der Syntax dieses Satzes etwas nicht stimmt. Das Prädikat dieses Satzes bildet der Nachsatz: „ist dasjenige in Bakka“. Damit endet der Satz. Darauf folgt (im arabischen Akkusativ): „zum Segen und zur Rechtleitung für die Menschen“. Weil diesem Zusatz das Verb fehlt, das diesen Akkusativ regiert, sieht sich Paret gezwungen, das Verb (aufgestellt) in Klammern zu wiederholen, um den folgenden Akkusativ zu rechtfertigen. Dabei merkt Paret nicht, dass das eigentliche Verb, das diesen Akkusativ regiert, eben dieser als „bi-Bakka“ (angeblich) „in Bakka“ verlesene Schriftzug ist. Der koranische Schriftzug (rasm) zeigt zwei undefinierte Zäckchen und zwei eindeutige k und h ( ? ? k h ). Das End-h kann, mit zwei Punkten versehen, als arabische Femininendung interpretiert werden, was man auch bei „Bakkata “ fälschlich angenommen hat. Denn das End-h kann auch das maskuline Personalsuffix bezeichnen, das sich hier auf „bayt“(Haus) im Vordersatz bezieht. Der Verfasser hat daher in seiner vorgenannten Studie (S. 336, Anm. 352) folgende Konjektur vorgeschlagen: inna awwala baytin wudi'a li-n-nasi la-lladi tayyaka-hu mubarakan wa-hudan li-l-'alamin Diese Konjektur stellt die Syntax dieses Satzes wie folgt wieder her: „Das erste (heilige) Haus, das für die Menschen erstellt wurde, ist dasjenige, das er als gesegnetes (Heiligtum) (und) zur Rechtleitung der Menschen eingefriedet (umzäunt) hat.“ Dieses Verständnis wird durch Sure 17:1 gestützt, wo es vom „fernen Gebetshaus“ heißt: alladi bârak-nâ hawla-hu = „dessen Umgebung wir gesegnet haben“. Eine alternative Verbalform für den verlesenen Schriftzug bi-Bakka folgt an anderer Stelle. Ergebnis der philogischen Erörterung des Ausdrucks (fî batni makka) „im Talgrund von Mekka“: Arabisch batn gibt syro-aramäisch karsâ wieder und bedeutet hier: inmitten von[9] . makka bedeutet syro-aramäisch „Handgemenge, tätliche Auseinandersetzung“. Die erörterte Stelle aus Sure 48:24 ist daher wie folgt zu verstehen: „Er ist es, der inmitten einer (tätlichen) Auseinandersetzung ihre Hände von euch und eure Hände von ihnen abgewendet hat...“ Ist danach Mekka im Koran nicht genannt, so wird in einem nächsten Beitrag zu klären sein, was mit der Ka'ba, dem zentralen Heiligtum des Islam, gemeint sein mag. ---------------------------- [1] Siehe hierzu C. Luxenberg, Neudeutung der arabischen Inschrift im Felsendom zu Jerusalem, in: Karl-Heinz-Ohlig / Gerd-R. Puin, Die dunklen Anfänge. Neue Forschungen zur Entstehung und frühen Geschichte des Islam, 1. Aufl., Berlin: Verlag Hans Schiler, 2005, S. 124-147. [2] C. Luxenberg, Die syro-aramäische Lesart des Koran. Ein Beitrag zur Entschlüsselung der Koransprache, 1. Auflage, Berlin: Das Arabische Buch, 2000, 2. Aufl., Berlin: Verlag Hans Schiler, 2004, 3. Aufl. 2007, 4. Aufl. 2012. [3] Karl-Heinz Ohlig (Hg.), Der frühe Islam. Eine historisch-kritische Rekonstruktion anhand zeitgenössischer Quellen, 1. Aufl., Berlin: Verlag Hans Schiler, 2007, S. 327-376: Vom muhammad Jesus zum Propheten der Araber. Die Historisierung eines christologischen Prädikats. [4] Der Koran. Übersetzung von Rudi Paret, 2. verb. Aufl., Stuttgart; Berlin; Köln; Mainz: Kohlhammer, 1982. [5] Edouard-Marie Gallez, Le messie et son prophète. Aux origines de l’Islam. Tome I : De Qumrân à Muhammad. Tome II : Du Muhammad des Califes au Muhammad de l’histoire, Versailles : Éditions de Paris, 2005. [6] Vgl. J. E. Mannâ, Chaldean-Arabic Dictionary (reprint), Beirut 1975, 411 a / b; Carl Brockelmann, Lexicon Syriacum, Halle 1928, 397 b, pressit, compressit, perturbavit. [7] Die Jerusalemer Bibel sieht in „baka“ den Namen dieses Tals und übersetzt: „Und pilgern sie hin durch das Baka-Tal“, was zu solchen Fehlinterpretationen führt. [8] Siehe Die syro-aramäische Lesart des Koran, 2.-4. Aufl., 134-152. [9] Vgl. Mannâ, 355a, karsâ, unter (2): dâkhil (innerhalb) http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120406.html ------------------------------------------------------- http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120706.html Christoph Luxenberg Kein „Mekka“ (Makka) und kein „Bakka“ im Koran (II) (Sure 48:24 und 3:96) Daraus resultiert: Keine Ka’ba in „Mekka“ (Sure 5:97) Eine philologische Analyse Im vorausgegangenen ersten Teil dieses Beitrages (imprimatur 4+5 2012, 191-194 ) wurde abschließend zur arabischen Fehllesung von bi-Bakka (angeblich „in Bakka“) (Sure 3:96) die bereits dargelegte Konjektur „tayyaka-hu“ (von der syro-aramäischen Verbalwurzel „tyk = tayyek“) vorgeschlagen. Danach war dieser koranische Vers traditionell (nach Paret) so missverstanden worden: „Das erste (Gottes)haus, das den Menschen aufgestellt worden ist, ist dasjenige in Bakka [Anm. 8: d. h. Mekka], (aufgestellt) zum Segen und zur Rechtleitung für die Menschen in aller Welt (al-?alamun).“ Dagegen ergab die syro-aramäische Lesart folgendes Verständnis: „Das erste (heilige) Haus, das für die Menschen errichtet wurde, ist dasjenige, das er als gesegnetes (Heiligtum) und zur Rechtleitung der Menschen eingefriedet (umzäunt) hat.“ Gestützt wurde letzteres Verständnis auf Sure 17:1, wo es vom „fernen Heiligtum“ heißt: „dessen Umgebung wir gesegnet haben“. Damit ist der Tempelbezirk gemeint, von dem es in Sure 3:97 wiederum heißt: „und wer ihn betritt, ist in Sicherheit“. Vom syro-aramäischen Verbum „tayyek“ (einzäunen, einfrieden) ist im heutigen Arabisch zwar nur noch das Substantiv „tikka“ (Gürtel) erhalten (was aber auch eine Klausur bei Sufi-Gemeinschaften bezeichnen kann), geläufig ist aber im gesprochenen wie im klassischen Arabisch die verwandte Verbalwurzel „Twq“ (T = emphatisches t). Der Lautwechsel von t/T und y/w ist im Semitischen hinlänglich bekannt. Statt syro-aramäisch „tayyek“ würde es in heute verständlichem Arabisch „Tawwaqa“ (einkreisen, einschließen, umzingeln) heißen. Danach würde der koranische Vers (3:96) arabisch wie folgt lauten: „inna awwala baytin wuDi?a li-n-nâsi la-lladi tayyaka-hu [= Tawwaqa-hu – statt „bi-Bakk-h = Bakka“] mubârakan wa-hudan li-l-?âlamîn“. Alternative Konjektur für bi-Bakka (Sure 3:96) Zu der vorgeschlagenen syro-aramäischen Konjektur „tayyaka-hu“ (statt bi-Bakka) wurde im ersten Teil dieses Beitrages eine alternative Lesung angekündigt, die nun zur Diskussion gestellt wird. Bot die ursprüngliche koranische Graphie (rasm) zwei nicht näher definierte Zäckchen (? ? k h), so könnten diese statt „t-y-k-h“ (= tayyaka-hu) auch als „b-n-k-h“ (= bannaka-hu) gelesen werden. Die Verbalwurzel b-n-k ist im heutigen Arabisch nicht mehr geläufig. Davon verzeichnet allerdings Hans Wehr (Arabisches Wörterbuch für die Schriftsprache der Gegenwart) die passive Partizipialform mu-bannak (gestrandet = auf Grund gelaufen), was für ein Substrat aus der syro-aramäischen Verbalwurzel b-n-k (= bannek) spricht. Für syro-aramäisch b-n-k (bnak) gibt J.E. Manna (Chaldean-Arabic Dictionary, Beirut 1975, 70a) arabisch „ta-bannaka“ wieder, was er (arabisch) mit „sich an einem Ort aufhalten“ übersetzt, und unter (2): „Wurzel fassen, sich festigen, festsitzen“. Carl Brockelmann (Lexicon Syriacum, Halis Saxonum 1928, 79b) führt lediglich das Substantiv „bunkâ“ auf, verweist auf Noldekes MG (Mandäische Grammatik, XXXI) und auf das dort gleich lautende mandäische Wort (stirps = Wurzel, Grund), das er auf persisch bnh (= bone [Basis, Niederlassung]) zurückführt, das wiederum eine reduzierte Form von persisch „bang“ (Betäubungsmittel – bezogen auf seine lähmende Wirkung) zu sein scheint und im heutigen Arabisch in der Aussprache „bang“ (in gleicher Bedeutung, insbesondere für medizinisch Narkose) geläufig und im Lisân (Hauptwörterbuch des klassischen Arabisch) in der Aussprache „bing“ und der Bedeutung „Wurzel, Abstammung“ wie auch als Bezeichnung einer Pflanzenart[1] belegt ist. Brockelmanns Hinweis auf das Persische macht die Herkunft des syro-aramäischen Verbums „bannek“ (gründen, festigen, festsetzen) aus dem Indo-Germanischen deutlich. Dazu dürfte deutsch Bunker (als unterirdischer, im Fundamentbereich eines Bauwerks angelegter Schutzraum) wie vermutlich auch Bank (als sicherer Lagerort, Anlage, Anlegestelle für Geld und sonstige Vermögenswerte) zusammenhängen. Dass eine entsprechende Verbalform als Hapaxlegomenon im Koran vorkommt, wurde bisher wegen einer Fehltranskription übersehen, wie nachfolgend erläutert wird. Zur Fehltranskription des Schrifzuges tabbaTa-hum in Sure 9:46 Dieser Vers wird von Paret (Übersetzung, S. 156) wie folgt wiedergegeben: „Wenn sie (mit euch) ausziehen wollten, würden sie (die nötigen) Vorbereitungen dazu treffen[2] . Aber Gott mochte nicht, dass sie sich aufmachen würden, und so zwang er sie zur Untätigkeit, und es wurde zu ihnen gesagt: ‚Schließt euch denen an, die (wegen körperlicher Gebrechen oder dergleichen) daheim bleiben!“ [3] Paret hinterfragt den unterstrichenen Ausdruck (und so zwang er sie zur Untätigkeit) nicht, obwohl Tabari (X, 144) die entsprechende Verbalform „fa-tabbaTa-hum“, auf die es hier ankommt, mutmaßend mit der Paraphrase erklärt: „Er (Gott) machte ihnen das Ausziehen schwer, so dass sie es als leichter empfanden, zu Hause sitzen zu bleiben.“ Auf die genauere Bedeutung von tabbaTa-hum geht Tabari allerdings nicht ein, obwohl dieses Hapaxlegomenon dem Arabischen fremd geblieben ist. Was H. Wehr (S. 90a) dazu erklärt (abhalten, zurückhalten; hemmen, hindern; nicht gelingen lassen, scheitern lassen), gibt nur das annähernde Verständnis wieder, das die arabischen Lexikographen sich aus dem Kontext dieser Koranstelle zusammengereimt haben, wie dies aus den unzulänglichen Erläuterungen des Lisân (VII, 267a) hervorgeht. Zwar könnte man daran denken, in der Wurzel t-b-T eine lautliche Variante der gängigen und gut ausgebildeten arabischen Wurzel t-b-t (tabata) (feststehen, fest sein) zu sehen, wie dies etwa bei den oben erläuterten Varianten (syrisch) tayyek und (arabisch) Tawwaqa der Fall ist. Dieser Lautwechsel ist jedoch nicht beliebig und willkürlich anwendbar. In letzterem Fall ist er belegbar, im Fall von tabaTa = tabata allerdings nicht. Nicht einmal der Lisân kommt auf den Gedanken, die Wurzel t-b-T zu t-b-t zu stellen. Diese Erwägungen legen daher den Verdacht nahe, dass es sich bei der traditionellen koranischen Lesung tabbaTa-hum um eine Fehlbelegung (von diakritischen Punkten) und Fehltranskription des Schriftzuges (rasm) ?-?-T-h-m aus ursprünglich ?-?-k-h-m handelt. Dabei ist a) die Belegung des ersten Zäckchens mit drei diakritischen Punkten (= t) durch einen Unterpunkt (= b), b) die Belegung des zweiten Zäckchens mit einem Unterpunkt (= b) durch einen Oberpunkt (= n), c) und das falsch transkribierte emphatische T durch ein k zu ersetzen. Kenner der frühen arabischen Hidjâzi und Kûfî-Schrift wissen nämlich um die Ähnlichkeit zwischen dem emphatischen T und dem k, wie dies (bei nächster Gelegenheit) an Hand von solchen Koranhandschriften veranschaulicht werden kann. Konjekturvorschlag: Statt der überlieferten Schreibung tabbaTa-hum ist bannaka-hum zu lesen. Nähere Begründung: Kennt H. Wehr (Arabisches Wörterbuch) von der Verbalwurzel b-n-k (bannaka) nur die oben genannte Partizipialform mu-bannak (gestrandet = auf Grund gelaufen), so bringt der Lisân (X, 403a-b) hierzu aussagekräftigere Belege, darunter den Ausdruck, der zu unserer Koranstelle passt, nämlich: „ta-bannaka bi-l-makân = aqâma bi-hi wa-ta’ahhala“ (ta-bannaka an einem Ort heißt: sich darin aufhalten und wohnen). Außerdem wird der Philologe al-Azhari zitiert, der erkannt hat, dass das Wort bunk, bank (Grund, Wurzel, Ursprung) ein persisches Lehnwort ist. Diese arabischen Belege dürften reichen, um den Konjekturvorschlag bannaka-hum (er setzte sie fest / er ließ sie festsitzen) an Stelle der traditionellen Lesung tabbaTa-hum zu rechtfertigen. Nach dieser philologischen Erörterung und unter Berücksichtigung der vorgeschlagenen Konjektur ist der besprochene Abschnitt aus Sure 9:46 nunmehr so zu lesen: „wa-lâkin kariha llâhu (i)nbi?âta-hum fa-bannaka-hum wa-qîla (i)q?udû ma?a l-qâ?idîn“ Gegenüber dem bisherigen Verständnis nach Paret: „Aber Gott mochte nicht, dass sie sich aufmachen würden, und so zwang er sie zur Untätigkeit, und es wurde zu ihnen gesagt: ,Schließt euch denen an, die (wegen körperlicher Gebrechen oder dergleichen) daheim bleiben!“ ist dieser Satz nunmehr so zu verstehen: „Aber Gott war es zuwider, sie auszusenden;[4] und so setzte er sie fest (oder: ließ sie festsitzen) (an ihrem jeweiligen Aufenthaltsort) und sprach (wa-qâla statt wa-qîla): ,So bleibt (doch) sitzen mit den Sitzenden’!“ Gerade letzterer Satz („so bleibt doch sitzen mit den Sitzenden“) macht die synonyme Bedeutrung von bannaka-hum (er ließ sie festsitzen) besonders deutlich. Die bisherige traditionelle Lesung tabbaTa-hum scheidet daher als Fehlschreibung aus. N.B.: Dies ist nicht der einzige Fall, bei dem Kopisten des Koran das emphatische arabische T und das normale k verwechselt haben. Die fortschreitende philologische Analyse des Korantextes (nicht erst das Projekt Corpus Coranicum) wird weitere Beispiele an den Tag legen. Die Bedeutung der alternativen Konjektur bannaka-hu (statt tayyaka-hu) in Sure 3:96 Konnte die neue Lesung bannaka-hum (statt tabbaTa-hum) in Sure 9:46 als Hapaxlegomenon gelten, so ließe sich diese Auszeichnung nicht mehr aufrechterhalten, sofern diese Verbalwurzel sich in Sure 3:96 nachweisen ließe. Wurde nämlich für die sinnlose Fehllesung bi-Bakka die Emendation tayyaka-hu vorgeschlagen („das erste Haus, das für die Menschen errichtet wurde, ist dasjemige, das er als gesegnetes [Heiligrum] ... einzäunte“), so konnte sich dieses Verständnis sowohl auf Sure 17:1 als auch auf Sure 3:97 stützen. Die alternative Emendation bannaka-hu (das er gründete) statt tayyaka-hu (das er einzäunte) kann sich ebenso gut auf die Parallelstelle in Sure 2:127 berufen, wo es heißt: „wa-.id yarfa'u Ibrâhimu l-qawâ'ida min al-bayt...” „ während Abraham die Grundmauern des Heiligtums hochzog“ Dieser alternative Emendationsvorschlag (alladi bannaka-hu = das er gründete) erscheint um so plausibler, als das vorausgegangene Verbum waDa?a [D = emphatisches d] (inna awwala baytin wuDi'a li-n-nâsi = das erste Haus. das für die Menschen errichtet, erbaut wurde) lexikalisch syro-aramäisch sâm entspricht, wofür Mannâ (483b), außer der Grundbedeutung waDa?a, unter (9) arabisch ferner assasa, šayyada, banâ (gründen, errichten, erbauen) angibt. Als Synonym zu arabisch waDa?a (errichten) wäre also letztere Emendation bannaka (gründen) vorzuziehen. Danach würde Sure 3:96 lauten: „inna awwala baytin wuDi'a li-n-nâsi la-lladi bannaka-hu [statt tayyaka-hu] mubârakan wa-hudan li-l-'âlamîn“. „Das erste Haus, das für die Menschen errichtet wurde, ist dasjenige, das er als gesegnetes [Heiligtum] und zur Rechtleitung der Menschen gegründet hat.“ Konsequenzen der Fehllesung von bi-Bakka und der Missdeutung von Makka (Mekka) Hat die eingehende philologische Analyse gezeitigt, dass der Koran weder einen primären Ort namens Bakka[5] noch einen davon abgewandelten sekundären Namen Makka (Mekka) kennt, da diese vermeintlichen Ortsnamen auf einer Fehllesung bzw. Fehlinterpretation nicht erkannter syro-aramäischer Ausdrücke beruhen, so kann mit dem zwei Mal vorkommenden Ausdruck „umm al-qurâ“ (Sure 6:92 und 42:7) (wörtlich „Mutter der Städte“ = angeblich „Hauptstadt“) auch nicht Mekka gemeint sein. Dies führt zugleich zu der Erkenntnis, dass die zwei Mal im Koran erwähnte Ka?ba (Sure 5: 95, 97), das zentrale Heiligtum des Islam, auch nicht in Mekka gelegen haben kann. Welchen Ort und was genau der Koran mit der Ka?ba wie mit den weiteren synonymen Ausdrücken al-bayt (das Haus) (8x), al-bayt al-?atîq (das alte Haus) (2x), al-bayt al-Harâm (das heilige Haus) (2x), al-masgid al-Harâm (das heilige Gebetshaus) (15x), al-maš?ar al-Harâm (die heilige Pilgerstätte) (1x) gemeint haben mag, auf diese Frage wird im Folgenden philologisch eingegangen. Im Ergebnis wird sich zeigen, dass alle diese Bezeichnungen sich am ehesten auf Jerusalem beziehen. Weitere Parallelausdrücke: a) Zum Ausdruck „umm al-qurâ“ (angeblich: „Metropole / Hauptstadt“) (Sure 6:92; 42:7) Der Ausdruck „umm al-qurâ“, der arabisch nicht anders verstanden werden kann als „Mutter der Städte“, wird von Tabari (VII, 271 f.) wie von allen von ihm zitierten Kommentatoren einstimmig auf Mekka bezogen. Diese werde deshalb „Mutter der Städte“ genannt, weil das erste (heilige) Haus in ihr erbaut worden sei (Anspielung auf die Fehllesung „bi-Bakka“ in Sure 3:96). Diese Auffassung machen sich unsere namhaften westlichen Koranübersetzer (Rudi Paret, Régis Blachère, Richard Bell) kritiklos zu eigen. Paret (S. 113) setzt zwar (umm al-qurâ) in Klammern, wodurch er andeutet, dass er an der eigentlichen Bedeutung dieses Ausdrucks zweifelt, er übersetzt ihn aber dennoch mit „die Hauptstadt“ und vermerkt dazu: „D.h. Mekka“. Blachère (162) übersetzt: „la Mère des Cités“ [6] , und Bell (I, 124): „the mother of the towns“, die er eher auf Medina bezogen wissen will. [7] Philologische Erläuterung von „umm al-qurâ“ Elementare phonetische Vorbemerkung zum anlautenden Verschlusslaut im babylonischen Ostaramäisch (in der arabischen Grammatik Hamza genannt) Nach der klassisch-arabischen Grammatik ist es unvorstellbar, im anlautenden, medialen oder finalen Verschlusslaut (Hamza) ein anderes Phonem anzunehmen als eben dieses. Orthographisch gilt ein initiales Alif (= Buchstabe a, wie griechisch Alpha) generell als Hamza-Träger, der auf a, u oder i lauten kann. Das Hamza bezeichnet den Verschlusslaut (auch Knacklaut genannt), der beim Vokalansatz entsteht (initial, wie in deutsch ’achten, medial, wie in deutsch be-’ob-’achten = beobachten). Eine Besonderheit des arabischen Hamza ist es aber, dass es nicht nur im Anlaut, sondern auch beim Vokalauslaut (als eigenes Phonem und Morphem) realisiert werden kann (ähnlich der im deutschen Sprachgebrauch gelegentlich und individuell eingehaucht (einatmend) realisierten Aussprache des ja’ – mit auslautendem Verschlußlaut). In ostaramäisch-babylonischen Dialekten wird aber der Kehllaut 'ayn im Anlaut nicht selten zu einem Verschlusslaut abgeschwächt und wie das arabische Hamza realisiert. Im Mandäischen fällt das 'ayn nach Vokalen im Silbenauslaut sogar ganz weg[8] . Dieses Phänomen ist dem klassischen Arabisch fremd, da das arabische (nach Überzeugung der Arabisten) dafür bekannt ist, dass es die ursprünglichen semitischen Kehllaute festhält. Dies gilt (oder galt bisher) in besonderem Maße für die Sprache des Koran, die als absolutes Vorbild des klassischen Arabisch angesehen wird. In der Koranforschung hat man zwar den aramäischen Hintergrund der koranischen Orthographie längst erkannt. Dass dies aber so weit reicht, dass nach ostaramäisch-babylonischer Schreibtradition (wie der mandäischen) ein 'ayn im Koran durch ein Alif ersetzt wird oder gar total schwindet, dies zu erfahren, mag nicht nur ein redlicher Muslim, sondern auch ein gelehrter Arabist als Schock empfinden. Zur eigentlichen Bedeutung von „umm“ (al-qurâ) Um im konkreten Fall auf die Schreibung von umm (al-qurâ) zu kommen: dieses Wort besteht aus einem arabischen Alif (als Hamza-Träger + u-Vokal) und einem m (das verdoppelt zu sprechen ist). Unter dieser Schreibung (und Aussprache) kann man arabisch nur „Mutter“ verstehen. Die gleiche Schreibung kann aber im Mandäischen für syro-aramäisch ?ammâ (Volk)[9] stehen. Nach ostaramäischer (und mandäischer) Aussprache wird das 'ayn abgeschwächt und (bei gleichzeitiger Vokalverdunkelung) als Verschlusslaut realisiert. So wird 'ammâ zu ’'mmâ >’ummâ. Davon ist auch im Syrischen die Femininform ’umm-tâ (Gemeinschaft, Volk, Geschlecht) belegt, woraus arabisch ’umma (Gemeinschaft, Nation) ebenso wie arabisch ?âmma (Allgemeinheit, Öffentlichkeit) aus syro-aramäisch ?ammâ (Volk) entlehnt ist. Um nun auf die eigentliche Bedeutung des koranischen Ausdrucks „umm al-qurâ“ zu kommen, den Paret angezweifelt hat, so könnte man darin zwar eine Lehnbildung aus syro-aramäisch „emmâ da-mdînâtâ“ (wörtlich: „Mutter der Städte“ = Metropole, Hauptstadt) sehen, wenn letzterer Ausdruck seinerseits nicht eine Lehnübersetzung aus griechisch metrópolis (Mutterstadt = Hauptstadt) zu sein schiene[10] . Zudem hat sich der koranische Ausdruck im Arabischen nie durchgesetzt, es sei denn, man meint damit – nach islamischer Tradition – ausschließlich Mekka[11] . Dass aber der Koran damit alles andere als Mekka meint, hat bereits die dargelegte philologische Analyse der betreffenden Koranstellen (Sure 3:96 und 48:24) deutlich gemacht. Und selbst wenn man (nach arabischem Verständnis) auf der vermeintlichen Bedeutung „Hauptstadt“ bestehen wollte, so wäre damit eher Jerusalem denn Mekka gemeint. Insoweit ist E.-M. Gallez für seine diesbezügliche These[12] letztlich recht zu geben, wenn auch nicht auf Grund seiner philologischen Anlyse. Dass aber der Koran mit „umm al-qurâ“ weder Jerusalem noch Mekka (noch Medina) meint, wird uns der Koran selbst durch den Kontext von Sure 28:59 klar machen. Darin heißt es: „wa-mâ kâna rabbu-ka mu-hlik al-qurâ Hattâ ya-b’ata fî ummi-hâ rasûlan ya-tlû 'alay-him âyât(i)-na“ Diesen Satz gibt Paret (322) wie folgt wieder: „Aber dein Herr hätte die Städte nie zugrunde gehen lassen, ohne vorher in der betreffenden Hauptstadt (fî ummihâ) einen Gesandten auftreten zu lassen, der ihnen [Anm.: D.h. den Einwohnern] unsere Verse [Anm.: W.: Zeichen] verliest.“ Was der Koran mit dem Plural „qurâ“ (Ortschaften, Städte) meint Die namhaften Koranübersetzer (Paret, Blachère, Bell) scheinen nicht geahnt zu haben, dass der Koran mit dem Plural „qurâ“ (Singular qarya = Ortschaft, Dorf, Stadt) auf die beiden biblischen Städte Sodom und Gomorra (Gen 18+19) anspielt. Diesem in elf Suren wiederkehrenden Topos fügt der Koran weitere arabische Straflegenden hinzu. Wenn nun der Koran von „umm al-qurâ“ spricht, so meint er nicht eine bestimmte „Metropole“ (wörtlich: Mutter der Städte), sondern: das „Volk“ = die „Einwohner“ der jeweiligen Städte. Dieses Verständnis macht der Koran in der zweiten Hälfte des vorzitierten Verses (28:59) besonders deutlich. Dort heißt es nämlich weiter: „ wa-mâ kun-na muhlikî l-qurâ illâ wa-ahlu-hâ Dhâlimûn“ Paret (322) übersetzt hier richtig: „Und wir hätten die Städte nie zugrunde gehen lassen, wenn ihre Bewohner nicht gefrevelt hätten.“ Paret merkt nicht, dass der Koran in dieser zweiten Vershälfte das arabische Wort „ahlu-hâ“ (ihre Bewohner) als Synonym zu dem ostsyrisch-babylonischen Wort (fî) „ummi-hâ“ (= ihre „Einwohner“) gebraucht, und nicht „in der betreffenden Hauptstadt“, wie auch Blachère (métropole) und Bell (the mother of them) übersetzen. Zur Bedeutung der Ka?ba (Sure 5:95, 97) Hat nun die philologische Analyse von Sure 3:96 und 48:24 deutlich gemacht. dass der Koran weder einen primären Ort namens Bakka noch einen sekundären namens Makka kennt, so kann der zwei Mal im Koran vorkommende Begriff Ka?ba, woraus die islamische Tradition das zentrale Heiligtum des Islam schlechthin gemacht und dieses in das heutige Mekka verlegt hat, aus koranischer Sicht jedenfalls mit diesem Ort nichts zu tun haben. In seiner vorgenannten Dissertation (Bd II, 298 ff.) geht E.-M. Gallez auf die mythische Entstehungsgeschichte der Ka?ba ein und kommt zu dem Schluss (S. 331), dass damit nur der Tempel von Jerusalem gemeint sein kann. Die philologische Analyse des Begriffs Ka?ba wird diese Schlussfolgerung bestätigen. Doch im Gegensatz zu der heute gängigen Vorstellung, wonach die Ka?ba ein würfelförmiger, rechtwinkliger geometrischer Bau sei, weil die heutige Ka?ba von Mekka diese Form aufweist, wird die etymologische Untersuchung zeigen, dass der Begriff Ka?ba an sich der architektonischen, rechtwinkligen Gestalt der mekkanischen Ka?ba widerspricht. Wieder einmal wird die Philologie zu der zwingenden Schlussfolgerung führen, dass der Koran mit der Ka?ba nicht Mekka, sondern viel eher den Felsendom zu Jerusalem meint. Dabei wird die Lautverschiebung von Ka?ba zu Qubba näher erläutert (wie syro-aramäisch ?ammâ > ’umma). Ferner wird erläutert, dass deutsch Kubus nicht von lateinisch cubus aus griechisch kýbos, sondern viel eher letzteres vom arabo-aramäischen qubba (syro-aramäisch qebbû-thâ) abgeleitet ist. Dies wiederum bedeutet, dass Kubus ursprünglich auf eine konkave Form hinwies, und dass die semantische Verschiebung zu rechtwinklig erst durch die Fehlinterpretation der Araber des Begriffs Ka?ba entstanden ist. So kam es arabisch zum „mitr muka??ab “ (= Kubikmeter). In einem nächsten Beitrag werden weitere Beispiele diese etymologische und semantische Erläuterung näher begründen. (wird fortgesetzt) --------------------------------- [1] Nach Mitteilung von Ibn Warraq wird bang in Indien für Betäubungsmittel wie Marihuana gebraucht. [2] Anm. 59: Oder: Wenn sie mit euch hätten ausziehen wollen, hätten sie (die nötigen) Vorbereitungen dazu getroffen. [3] Anm. 60: W(örtlich): Bleibt mit denen daheim (eigentlich: sitzen), die daheim (eigentlich: sitzen) bleiben! [4] Wörtlich: „Aber Gott war ihr Aufmachen zuwider...“ [5] Mit der stereotypen Bemerkung: „die Kommentatoren sind über die Bedeutung dieses Satzes geteilter Meinung“, führt Tabari (IV, 7ff.) folgende drei Interpretationsversuche auf: a) Dies sei nicht das erste Haus überhaupt, denn es hat davor gewiss andere Häuser auf der Erde gegeben, es sei aber das erste Haus, in dem Gott verehrt wurde, und dieses Haus sei jenes in Bakka. Diese Meinung wird von sechs Überliefererketten vertreten. b) Über fünf Überliefererketten wird die Meinung vertreten, es sei doch das aller erste Haus, das für die Menschen erbaut wurde, und zwar noch bevor die Erde erschaffen wurde, dann sei die Erde darunter erstreckt worden. Von Abdallah b. ?Amr wird ferner die Meinung aufgeführt, wonach Gott dieses Haus zweitausend Jahre vor der Erde geschaffen habe, als Gottes Thron noch über dem Wasser schwebte und das Wasser aus weißem Schaum bestand, danach habe Gott die Erde darunter (unter dem Haus) gestreckt. [6] Dazu folgende Anmerkung: »’Umma-l-qurä „la Mère des Cités“ = la Mekke. Cette appellation provient sans doute de la place occupée par cette ville dans la vie religieuse de l’Arabie païenne et de sa suprématie sur les autres agglomérations du Hedjaz. Plus tard, l’exégèse dira que cette appellation a été donnée à la Mekke parce qu’elle est au centre du monde ; cf. Yâqût. » Vgl. dazu die jüdische Tradition bezüglich Jerusalem als Nabel der Welt. [7] Dazu Anm. 3: „Usually taken as denoting Mecca, but more probably Medina.“ [8] Siehe Theodor Nöldeke, Mandäische Grammatik, Halle 1875 (Nachdruck Darmsradt 1964), S. 70 ff. [9] Etymologie fehlt in beiden Fällen bei Siegmund Fraenkel, Die aramäischen Fremdwörter im Arabischen, Leiden 1886 (Nachdruck Olms, Hildesheim 1982). [10] Siehe Belege bei C. Brockelmann, Lexicon Syriacum, 23b. [11] Tippt man in einer Internet-Suchmaschine den koranischen Begriff umm al-qura, so wird man von den millionenfachen Terffern überrascht, die sich allesamt auf das heutige Mekka beziehen. Man erfährt u.a., dass in Mekka selbst unterschiedliche Institutionen diese Bezeichnung führen. So gibt es nicht nur eine Moschee namens Umm al-Qura, sondern auch eine Universität Umm al-Qura, eine Oberschule Umm al-Qura, ein Krankenhaus Umm al-Qura, und selbst ein Grand Hotel Mercure Umm al-Qura. Daran sieht man, wie ein missverstandener koranischer Text in der islamischen Tradition eine regelrechte Mythologie generieren konnte. Ein Phänomen von religions- und kulturhistorischem Ausmaß. [12] Le messie et son prophète, Bd. II, 3.4. Ka’bah, Mekkah, Bakkah et texte coranique, 297-331. http://www.imprimatur-trier.de/2012/imp120706.html