str. 

Isus kao Sin Božiji

 

 

 

Uprkos Isusovim definitivnim izjavama u vezi sa verom, koje pokazuju da je on istinski sin Izraela, neki teolozi sadašnjice odlučno žele da opravdaju religijsko uverenje koje je formulisano tek kasnije, u četvrtom i petom veku. To uverenje se drži toga da, je Isus ipak tvrdio da je Bog, jer nije porekao da je ,, Sin Božiji". (Jovan 5:44) Izjednačavanje ,,Sina Božijeg" sa ,,Bogom" u pisanim radovima Trijadologa, mora biti ispitano.

 

Klas Runia je tipični predstavnik savremene škole mišljenja koja uverava da termin Sin Božiji prirodno vodi ka oformljenoj ortodoksnoj dogmi da Isus je Bog Sin. Međutim, šta u Bibliji znači biti Sin Božiji? Runia u svojoj knjizi na temu nauke o hrišćanstvu ispituje termin Sin Božiji i kategorički ističe da prihvatanje termina ,,Sin Božiji" u značenju iz Starog zaveta od strane teologa ,,u potpunosti se suprostavlja onome što nam jevanđelja govore"8 On se drži toga da termin ,,Sin Božiji ", u značenju iz Starog zeveta, predstavlja jasnu indikaciju da je Isus preegzistentno Božanstvo. Nisu izneti dokazi kako bi se pokazako to da Novi zavet napušta sopstvene korene koji potiču iz Starog zaveta, i terminu ,,Sin Božiji" pripisuje značenje koje nikada nije ni bilo nagovešteno u hebrejskoj Bibliji. Značenje termina ,,Sin božiji" iz Starog zaveta donosi poraz Trijadolozima. Termin ,,Sin Božiji" je korišćen na najrazličitije načine - kako bi se opisala nacija Izraela, njihov kralj i, u množini, čak i anđeli. Ni u jednom od ovih primera termin ne podrazumeva Božanstvo u smislu Trojstva. Mnogo pažljivije bavljenje ovim pitanjem pojavljuje se u članku koji je napisao još jedan učenjak Biblije, Džejms R. Brejdi, koji kaže:

 

Kada Pismo govori o Isusu kao Mesiji, verovatno najznačajniji termin koji se koristi jeste ,,Sin Božiji". U stihu poput Mateja 16:16 i 26:63 jasno je da ova dva termina, Mejsija i Sin Božiji, predstavljaju apoziciju (jedan definiše drugog). Termin ,,Sin Božiji" nesumnjivo proističe iz tekstova Starog zavera poput 2.Samuilova 7:14 i Psalmi 2:7, i povezan je sa Kraljom Davidom. 9

 

8 The Present-Day Christological Debate (InterVarsity Press, 1984), 93.

9 "Do Miracles Authenticate the Messiah?" Evangelical Review of Theology 13 (1989): 101, dodat naglasak.

 

 

Runia nudi stihove Marko 2:7 i Jovan 5:18 kao dakaz da Isusove tvrdnje da će oprostiti grehove i da je Bog njegov sopstveni Otac znače da je on sam o sebi mislio da je Bog. Kada je Isus rekao da je ,,Sin Božiji", od nas se traži da verujemo da on tvrdi da je Bog. Umesto prelaženja na stranu neprijateljskih Fariseja prilikom njihovog žestokog kritikovanja Isusovih tvrdnji, bilo bi mudro razmotriti Isusov sopstveni odgovor nakon optužbe za bogohuljenje. Od ključne važnosti je ne izgubiti iz vida upotrebu termina ,,Sin Božiji" u Starom zavetu. Bilo bi fatalno izdvojiti ovaj termin iz biblijskog konteksta i dati mu značenje koje ne postoji u Pismu. Isus se iz navike pozvao na Stari zavet kako bi podržao svoje učenje. Ova tehnika, jednom drugom prilikom, kao što ćemo to već videti, uništila je argumente jevrejskih religijskih vođa, kada su ga lažno optužili za uzurpiranje prava Boga. Isus je tvrdio da su oni pogrešno razumeli sopstvene svete spise.

 

Hajde prvo da ispitamo oba teksta koje je Runia unapredio. Prema Marku, Isus je rekao uzetome: ,,Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji." Neki pisari su sami sebi rekli: ,,Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?" (Marko 2:5, 7) Isusova tvrdnja da može da oprosti grehe zvučala je tako kao da on sebe stavlja u ravan sa Bogom. Kako bi razjasnio situaciju i ućutkao kritike, koje je Isus pripisivao zlim namerama, rekao im je: ,, No da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome) ,, Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma." (Marko 2:10,11). Pravo da oprašta grehove je dodeljeno Isusu kao predstavniku Boga. Ovo ga nije činilo Bogom, već ljudskim bićem kome su dodeljene izuzetne moći kao legalnom zastupniku Boga. Grupa ljudi je shvatila poentu. Oni nisu verovali da je Isus sebe poistovetio sa Bogom, već su verovali da je Bog izuzetnu sposobnost dao jednom čoveku. Matej kaže: ,,A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima." (Matej 9:8)

 

Ništa u rečenom ne daje nagoveštaj da je grupa ljudi razumela da je Isus tvrdio da je Bog. Ne postoji indikacija da je monoteizam u Starom zavetu na bilo koji način narušen. Zaista, pitanje monoteizma u Starom zavetu nije nikad ni bio problem. Isusovi suparnici su iskrivili njegovu tvrdnju da je on jedini ovlašćeni predstavnik Boga. On je u funkcionalnoj jednakosti sa Bogom, što nema nikakve veze sa tvrdnjom da je Isus jednak Bogu i podjednako večan. Isus je pažljivo

istakao da Sin ne može ništa da uradi na svoju ruku (Jovan 5:19). Jednom prilikom je Apostolima dao pravo da oproste grehove - ta odgovornost ih nije načinila Bogovima (Jovan 20:23).

Pogođeni smo izjavom priznatog profesora sistematične teologije na seminaru Fuler i glavnog urednika prestižnog Novog međunarodnog rečnika teologije Novog zaveta. U prosvetlujućoj diskusiji o problemima vezanim za Trojstvo, on kaže: ,,Ključna stvar je način na koji se razume termin ,,Sin Božiji" ... Ovaj termin sam po sebi ne predstavlja oznaku ličnog božanstva ili izraz metafizičkih razlika unutar Božanstva. Zaista, da bi neko bio Sin Božiji on ne može da bude i Bog. To je oznaka za stvorenje koje ukazuje na poseban odnos sa Bogom. Zapravo, ono označava predstavnika Boga, njegovog namesnika. To je oznaka za kraljevstvo, gde je kralj ,,Sin Božiji".10 Teolozi koji jednostavno iznose uverenja, bez dokaza, da ,,Sin Božiji" znači isto što i ,,Bog Sin" , po Braunovim rečima, sistematski pogrešno razumeju jezik Pisma koji se odnosi na Sina Božijeg." 

 

10 Kolin Braun ,,Trojstvo i ovaploćenje u potrazi za savremenom ortodoksnošću" Ex Auditu 1991, 87-88 In Search of Contemporary Orthodoxy," Ex Auditu, 1991, 87-88.

 

 

str. 1, 2, 3, 4,