Razmišljati kao Jevreji
Na celo pitanje preegzistenije u velikoj meri utiče način na
koji čitamo biblijske izjave. Šta znači kada nešto "postoji" pre
svog postojanja na zemlji? Da li je upitanju predodređenost ili
doslovna preegzistencija? Činjenica je da "kada Jevrejin želi da
nešto označi kao predodređeno, on o tome govori kao da to već
postoji na nebu"36 Stoga u Kološanima 1:5 Pavle govori da je
nada za hrišćansko nasleđe dolazećeg Carstva "ostavljena vama
na nebesima". Nasleđe koje je obećano za našu budućnost postoji
u večnosti kao Božji plan. Ono što je budućnost za nas, u ovom
slučaju, je prošlost za Boga. Slično, misterija budućeg Carstva je
skrivena kod Boga u Njegovim večnim namerama (Rim.16:25).
Znači, takođe i mudrost koja nam je sada data je određena pre
sveta za našu slavu (1, posl. Korinćanima 2:7-9). U skladu sa
ovim načinom opisivanja Božjeg predodređivanja. Biblija čak
može reći i da je Isus bio razapet pre nastanka sveta (Otkr. 13:8,
KJV, RV). Za ono što je odlučeno se stoga može reći se već
dogodilo u Božjim namerama, iako se sam događaj još nije desio.
Ovaj važan biblijski princip se takođe pojavljuje u Pavlovom
razmišljanju: "Bog zove ono što nije kao ono što jeste" (Rim. 4:
17, KJV). U ovom kontekstu se možemo pozvati na Isaka koji je
bio stvaran u mislima i nameri Božjoj pre nego što je bio začet.37
"Bog se odnosi prema... stvarima koje ne postoje... kao da postoje,
zato što će uskoro postojati u skladu sa Njegovim namerama."38 U
istoj poslanici Pavle može reći da Bog proslavi vernike, što znači
da je njihova buduća slava osigurana jer je Bog to odlučio (Rim.
8:30). Sveto Pismo 700 godina pre Isusovog rođenja najavljuje
"Sin nam se dade" (Isaija 9:6). U savremenim verzijama su ovi
glagoli u prošlom vremenu pravilno prevedeni u budućem - "sin
će nam biti dat" - budući da se to ovde podrazumeva.39 Pošteno je
pitati zašto se ovo "prošlo vreme predskazanja" ili "namera"
možda ne pominje u Jevanđelju po Jovanu.
Bez teškoća možemo prepoznati da se Božje obećanje da će
Avramu dati zemlju odnosi na budućnost. A ipak je izraženo
prošlim vremenom: "Semenu tvom dadoh zemlju ovu" (1. knj.
Mojsijeva 15: 18). Soncino Commentary pravilno primećuje:
"Božje obećanje je izraženo kao da je ve ispunjeno."40 Prošlo
vreme se ovde ne sme shvatiti doslovno, jer zemlja nije bila (i još
uvek nije41) postala Avramova. Stephen jednostavno kaže: "Bog
mu nije dao ni kvadratni metar ove zemlje da je nazove svojom,
On je obećao da će mu je dati" (Dela 7:5). Očigledna
protivrečnost između 1. knj. Mojsijeve 15:18 ("Dadoh") i Dela 7:5
("Ne dade") se lako rešava prepoznavanjem "proročkog prošlog
vremena" koje ukazuje na sigurnost budućeg ispunjenja zbog već
donete odluke u Božjoj nameri. Slično, Bog dade zemlju Avramu
i Isaku (1. knj. Mojsijeva 35:12), iako je oni još nisu dobili.42
Pretpostavićemo primenu ovog principa na jezik preegzistencije
kod Jovana kada budemo tumačili Jovana 17:5 (u daljem tekstu).
Ali, prvo treba da ispitamo drugi Jovanov tekst o "preegzistenciji"
------------------
36 E.G. Selwyn, Prva poslanica sv. apostola Petra, 124, dodato isticanje.
37 Harrison, Romans, Expositor's Bible Commentary (Zondervan, 1976), 52, dodato
isticanje.
38 Moule, Romans, Cambridge Bible for Schools and Colleges (Cambridge UP, 1918),95.
39 Sledeća "proročanska prošla vremena" kod proroka su tipična za hebrejski način
razmišljanja: "narod moj odvede u ropstvo" (Isaija 5:13); "Jer nam se rodi Dete, Sin nam
se dade" (9:6); "Narod koji hodi u tami videše videlo veliko" (9:2); "te će ždreti Izrailja
na sva usta" (9: 12); "Dođe u Ajat" (10:28); "ja mećem u Sionu kamen,..." (28: 16);
"zatrće ih, predaće ih na pokolj." (34:2).
40 Morris Simon, The Soncino Chumash (London: Soncino Press, 1947),34.
41 Uprkos ranijem nasleđivanju zemlje pod Josifom (Josif 21 :43-45), proroci očekuju
konačno i potpuno ispunjenje starog obećanja Avramu (Jer. 3: 18; 30:3).
42 Pisa poslanice Jevrejima očekuje da će Avram tek naslediti zemlju po kojoj je nekada
lutao kao stranac (Posl. jev. 11:9).