Petrova izjava vere

 

 

Petru je data odlična prilika da se izjasni o Isusovom identitetu kada ga je Isus pitao: "A vi šta mislite ko sam ja?" Petar je odgovorio "Ti si Hristos (Mesija), Sin Boga Živoga." Isusov odgovor na ovu slavljenu izjavu je ključ za razumevanje celog Novog Zaveta. Isus je pohvalio Petrovu izjavu rečima: "Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima." (Matej 16:15-17). Petrova definicija Isusovog identiteta je jednostavna i jasna. To je definicija koja se stalno podvlači u Novom Zavetu. To je takođe i osvežavajuće jednostavna izjava Isusovog sledbenika koji nije svestan kompleksnosti Trojstva. Na žalost, ova centralna hrišćanska izjava je ozbiljno pogrešno shvaćena. Uz potpuno zanemarivanje biblijskog značenja termina "Božji Sin", smatralo se da je Petar hteo da kaže "sam Bog".

 

Treba prepoznati da dodavanje termina "Sin Boga Živoga" na titulu "Mesija" (Matej 16:16) ni na koji način ne menja činjenicu da je Isus bio u potpunosti čovek. Paralelni pasusi u Jevanđeljima po Luki i Marku (Luka 9:20; Marko 8:29) beleže Petrovo priznavanje Isusa kao "Hristosa Božjeg" i jednostavno kao "Hristosa", respektivno. Ovi pisci nisu osećali potrebu da dalje pojačavaju titulu. Ovo dokazuje da fraza "Sin Boga Živoga" koju je dodao Mateja ne utiče dramatično na Isusov identitet. "Sin Božji" je zapravo sinonim za Mesiju baziran na Psalmima 2:2, 6, 7: Mesija (miropomazani) = Kralj = Sin Božji. Obe titule - i Mesija i Božji Sin ukazuju na očekivanog Davidovog Sina, Kralja Izraela. Božji Sin je Novozavetni ekvivalent Kralja Izraela (Jovan 1:49). Solomon je takođe bio "Božji Sin" (2. knj. Samuilova 7:14), kao što je to i kolektivno cela nacija Izraela (2. knj. Mojsijeva 4:22). Jako je značajan i Osija 1:10, gde će Izrael posle svoje buduće obnove biti vredan iste titule koju je Petar dao Isusu "Sinovi Boga Živoga."

 

Budući da je jevrejski narod nestrpljivo iščekivao obećanog Mesiju. Faktor Isusovog mesijanstva kojim je napravio prekršaj je Isusovo insistiranje da mora da umre umesto da zbaci rimski jaram. Samo će se kroz uskrsnuće i njegov povratak na zemlju uspostaviti njegovo obećano kraljevstvo. Istina je da Petar sporo shvata da Mesija mora prvo da umre. Bez obzira na to, Isus ga je toplo pohvalio zato što je razumeo da je njegov učitelj zaista Mesijanski Božji Sin. Petar je imao privilegiju da čuje poruku koju je Isus dao Izraelu. On je bio svedok njegovih isceliteljskih čuda; on je bio prisutan kada je Isus zbunio religijske vođe svojom superiornom mudrošću; on je video moć koju je imao nad demonima, i mrtve koji su vaskrsli. On je mogao da pogleda Stari Zavet i da vidi kako je Isus tačno ispunio mnoga proročanstva koja se tiču predskazanog Spasitelja nacije. Ono što je Bog otkrio Petru je bazirano na čvrstim dokazima koji se mogu potvrditi. A priznanje Isusa za Mesiju je postalo za sva vremena temelj crkvene vere 16:16, 18).

 

Bez pogodnosti predhodne indoktrinacije da Isus ima Božansko poreklo, što ga čini Bogom, čitalac Novog Zaveta bi shvatio da je očekivani Mesija stvarni čovek, potomak Avrama i Davida, koji je natprirodno začet (Matej 1:20). Kao i mi, on je došao na svet kao nemoćno novorođenče; odrastao u znanju i mudrusti; iskusio sve obične slabosti ljudskosti - glad, žeđ i umor; imao duboke emocije za svaku osobu; izražavao je bes, samilost i strah od smrti; imao sopstvenu volju i molio se da izbegne okrutnu smrt sa kojom je znao da se suočava. Umro je smrću smrtnog čoveka, i pre svoje smrti se, kao dobar i saosećajan sin, pobrinuo za dobrobit svoje majke. Posle njegove smrti, Isusovi sledbenici su, u početku, reagovali kao da je on bio čovek koji nije uspeo u svom zadatku donošenja obnove Izraelu, kao i ostale takozvane Mesije pre njega koji takođe nisu uspeli (Luka 24:21). Kada naši umovi ne bi bili zamračeni vekovima indoktrinacije i nesrećnim nerazumevanjem značenja termina "Božji Sin" u jevrejskoj sredini tog vremena, sa lakoćom bismo razumeli, kao i Petar, da je Isus bio Mesija, ne Bog.

 

Da li je Izrael zaista trebao da bude iznenađen dolaskom samog Boga? Šta je Mesija trebalo da bude po očekivanjima izraelskih proroka? Čovek, Bogočovek, višeg ranga od anđela? Šta su Petar i ostatak Izraela očekivali? Istorija pokazuje da je više ljudi tvrdilo da su Spasitelji Izraela i stekli su sledbenike u jevrejskoj zajednici. Narod je ispravno očekivao da oslobodilac dođe iz Davidove kraljevske linije. Očekivali su čoveka koji će naslediti obnovljeni Davidov presto, koji će imati moć da proširi svoju vladavinu na sve narode. To su proroci prorekli. Zato je poslednje pitanje koje su sledbenici postavili Isusu pre njegovog konačnog odlaska "Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?" (Dela Apostolska 1:6). Imali su svih razloga da veruju da će Isus, kao Mesija, sada doneti obećanu obnovu. Isusov odovor je bio samo, "Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti" (Dela Apostolska 1:7). Isus nije dovodio u pitanje činjenicu da će Carstvo jednog dana biti vraćeno Izraelu. Vreme tog velikog događaja ne treba biti otkriveno. Uobičajeno mišljenje Isusa i njegovih sledbenika je bilo da će Mesija obnoviti Carstvo. To su, najzad, prorekli i svi proroci.

 

Sledbenici su očekivali da će se Mesija roditi iz semena Davidovog. Kao što bi to izgledalo svakom monoteističnom Jevrejinu, termin Božji Sin je nosilo kraljevsko značenje iz Starog Zaveta. Ono označava ljudsko biće, kralja koji ima poseban odnos sa Bogom i radi u njegovom duhu. Da to podrazumeva Božanstvo Isusa u smislu Trojstva bi bila najčudnija, revolucionarna informacija koja je ikada došla do uma Petra i bilo kog drugog religioznog Jevrejina. Nigde u zabeleženim rečima ranih Apostola, sa mogućim izuzetkom Tome, ne postoji ni najmanja indikacija da se susreću sa Bogočovekom. Da li je Juda znao da izdaje svog stvoritelja i Boga? I u trenucima kada su sledbenici napuštali Isusa, da li su bili svesni da napuštaju Boga? Da li su verovali da im Bog pere noge na Poslednjoj Večeri? Kada je Petar izvadio svoj mač da vojniku odseče uho, da li je mislio da Bog koji ga je storio nije sposoban da se odbrani? Na Gori, pošto su sledbenici imali viziju Isusa u budućem slavnom stanju zajedno sa Mojsijem i Ilijom, hteli su da naprave tri senice, po jednu za svakog od trojice ljudi (Matej 17:4).4 Zašto nisu napravili nikakvu razliku između njih trojice, ukoliko je jedan od njih Bog?

 

Čovek, Mesija se pojavio u Galileji kao nosilac poruke Jednog Boga o Carstvu (Luka 4:43; Marko 1:14, 15; itd.). Jevanđelje o Carstvu je sadržavalo toliko realistična i živa očekivanja buduće slave da se među sledbenicima pojavilo rivalstvo oko toga ko će biti najmoćniji u tom Carstvu. Poruka o Carstvu mora da je u vezi sa zemljom koja je obećana Avramu - obećanje koje još nije ispunjeno. Ticalo se ponovno uspostavljanja Davidovog prestola i trajnog uspostavljanja i širenja blagodeti nacije Izraela.5 Proroci su pominjali buduće postojanje Izraela kao svedočanstva Jednog Boga u okviru novog društva organizovanog pod teokratijom. Raj, kao nagrada za duše koje se oslobode tela, nije uopšte bio na umu sledbenicima. Ono što su oni očekivali je nasleđe zemlje (Mateja 5:5; 20:21; Otkrivenje 5:10) i buduća vladavina sa Mesijom u svetu koji je obnovljen, kao što su svi proroci prorekli.6 Obnova sveta iz haosa Satanine vladavine je bio njihov san. Oni su najzad dali svoje živote kako bi preneli tu poruku, ali nisu doživeli da vide ispunjenje njihovih nada.

 

Ovaj Isus je izgledao kao neko ko je imao aspiraciju da bude pravi prorok. Imao je moć da vaskrsne mrtve, da nahrani mnoštvo ljudi praktično ni sa čim i da izbegne pokušaje vlasti da ga ubiju. On je svojom mudrošću zbunjivao kritičare. Budući da je bilo pravo vreme za Mesiju da stupi na scenu, izgledalo je da je Isus ostvarenje snova nacije. Nije ni čudo da su neki hteli da ga odmah učine kraljem (Jovan 6:15). Kao što je prigodno za Mesiju, hteli su da polože palmino lišće po njegovom putu, što je prijem dostojan kralja. On je ipak odbio ponudu, i ubrzo zatim velike nade njegovih sledbenika su bile razbijene. Iza kamenih vrata čuvane grobnice je ležalo beživotno telo njihovog Mesije. Jedan čovek se izgleda nikada nije predavao. "I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan (On ne beše pristao na njihov savet i na posao), iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstvo Božije; On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo." (Luka 23:50-52).

 

Gde su njegovi najbliži saradnici bili odmah posle njegove smrti? Kada je razapinjanje na krst po svoj prilici uištilo svaku nadu za obnovu Izraela i njihovo unapreženje na plemićke pozicije u Mesijinom Carstvu, Petar i veliki broj njih su se vratili svojim poslovima. Neko bi pomislio da će ih ljudska radoznalost barem navesti da se pridruže ženi kod grobnice da bi videli šta će se dogoditi sa njihovim mrtvim "Bogom". Njihova reakcija nam, međutim, govori da su oni smrt Isusa videli kao smrt izuzetnog ljudskog bića koja završava priču još jednog palog heroja - Mesije. Izgleda da su privremeno izgubili iz vida njihov odgovor na pitanje "A vi šta mislite ko sam ja?" Ranije pitanje "Ko govore ljudi da je Sin čovečiji?" otkriva veliku podelu među onima izvan njegovog najužeg kruga. "A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka." (Matej 16:14). Različitost odgovora nije različita od današnjih sukobljenih mišljenja. Neki govore da nikada nije postojao; drugi da je bio veliki moralni učielj - smrtan kao i mi, ali mu je dodeljen natprirodni status zbog priče o bezgrešnom začeću, koja je deo ranohišćanske mitologije. Neki govore da je bio Bog, koji je postao Bogočovek, a zatim se vratio na svoje pređašnje mesto Boga kroz vaskrsnuće. Neki su napisali knjige kako bi dokazali da je njegovo vaskrsnuće prevara koju su izmislili njegovi sledbenici kako bi promovisali novu religiju. Neki zastupaju ideju da je bio pre-ljudski anđeo,7 prva Božja kreacija. Mnogi navode Bibliju kao izvor za svoja veoma podeljena mišljenja.

 

Neki smatraju da nije bitno u šta verujemo sve dok se pridržavamo njegovih moralnih i socijalnih principa. Ovo može izgledati kao razuman pristup, ali je veliki broj biblijskih razmišljanja protiv toga. Isus je celu suštinu hrišćanske vere definisao rečima: "A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista." (Jovan 17:3). Očigledno je da odgovarajuće prepoznavanje Boga i Mesije svakako ima veze sa večnim životom. Ukoliko su to pitanja od manje važnosti, zašto je Isus postavio svoje centralno pitanje o sopstvenom identitetu i tako snažno pohvalio Petra za prepoznavanje Isusa kao Mesije? (Matej 16:15-19). Apostol Pavle pokazuje veliku dozu zabrinutosti kada upozorava Crkvu u Korintu o prevari koja uključuje prihvatanje "drugog Isusa" (2 Kor. 11:1-4). Takođe postoji ključna izjava o Isusu u 1. Jovana 4:2: "svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu došao, od Boga je."Ovo, takođe, čini odgovarajuću identifikaciju kritično važnom.

 

Jedino kroz reči Spasitelja i njegovih sledbenika možemo odrediti koja je ispravna identifikacija Isusa među svim sukobljenim idejama. Znamo kako su sledbenici videli svog učitelja tokom njegovog života, i ukratko smo videli njihove reakcije neposredno posle njegove smrti. Ali šta je sa vaskrslim Isusom? Ukoliko su ti ljudi pokušavali da ojačaju novu religiju lažiranjem vaskrsnuća, kako neki tvrde, oni su takođe njemu mogli pripisati Božanske osobine kao što je bio običaj za odavanje počasti herojima i vladarima u to vreme. Ideja je daleko od toga da bude jedinstvena. Knjiga dela svetih Apostola prenosi da kada je Car Irod stupio na presto i govorio, da je narod klicao, "Ovo je glas Božji, a ne čovečiji!" Za njega bi bio bolji manje entuzijastičan pozdrav. Rezultat njegovog propusta da odbije laskanje je bila smrt. Njegovo telo su pojeli crvi (Dela Apostolska12:21-23).

 

Rimski carevi su obožavani kao Bogovi. Apostol Pavle je izbegao sudbinu cara Iroda kada je odbio ljude koji su tvrdili za Pavla da "Bogovi načiniše se kao ljudi, i siđoše k nama." (Dela Apostolska 14: 11). Pavle je brzo postavio veliku distancu između sebe i takve ideje. Ne samo da ne postoje dokazi da su Isusa njegovi najbliži sledbenici smatrali Bogom za života, ali ni njegovo vaskrsnuće nije uticalo na percepciju sledbenika o Isusu kao čoveku. Oni tada nisu mislili da je Isus stvarno Bog. Oni su jednostavno mislili da je Bog vaskrsao ljudsko biće. Na dan pentekosta, Petar je izrekao ono što se u hrišćanstvu smatra kritično važnom izjavom vere:

 

      Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate, ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste (Dela Apostolska 2:22,23).

 

Kakva sjajna prilika da se posvedoči o smrti druge osobe u Bogu, da se naglasi veličina zločina. Petar nastavlja: "Prorok (David) dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom, predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo" (Dela Apostolska 2:30, 31). Petar oslikava učenje svog gospodara. Od Isusovog rođenja do njegove smrti i posle njegovog vaskrsnuća, nemoguće je naći bilo koji određenu izjavu u Bibliji koja remeti strogi unitarni monoteizam jevrejske (i hrišćanske) vere Isusa i njegovih glavnih sledbenika.

 

 

4 Događaj je prikaz budućeg Božjeg Carstva i dao je neophodno ohrabrenje sledbenicima posle objavljivenje Isusove smrti (Mateja 16:21). Videti takođe 2. posl. sv. Apost. Petra 1:16-18 zbog veze između drugog dolaska (i Carstva) i preobraženja. Prikaz Hristovog povratka u slavi je dao nagoveštaj (u viziji) Ilije i Mojsija koji će vaskrsnuti (1. posl. Kor. 15:53). Luka 9:27, 28 eksplicitno povezuje Isusa koji govori o Carstvu sa događajem koji se desio osam dana kasnije. Sledbenici su iskusili neobičnu i jedinstvenu viziju Carstva tokom sog tadašnjeg života.

5 Dela 1:6; cpo Mateja 5:5; Dela 3:21; Posl. rim. 4:13; Posl. jev. 11:8.

6 Mateja. 19:28; Posl. rim. 5:17; 1 posl Kor. 6:2; 2 Tim. 2:12; Otkr. 2:26; 3:21; 5:10; 20:1-6; Isaija 32:1.

7 Sam izraz "pre-ljudski" nagoveštava da Isus nije zaista bio čovek. Ukoliko je po poreklu anđeo, onda je to ono što je on zista bio u svojoj srži.