Mesija u Poslanici Jevrejima

 

Poseban akcenat na Isusovu ljudskost je dat u Poslanici Jevrejima. Isus je, jasno, sigurno deo ljudske rase:

 

Jev. 2:17. "Zato beše dužan u svemu da bude kao braća." (Njegova braća su sva ljudska bića.) Posl.

jev. 7:14 "Jer je poznato da Gospod naš od kolena Judina izađe." (Kao Davidov sin, on je deo ljudske rase.)

Jev. 5:8 "Iako i beše Sin Božji, ali od onog što postrada nauči se poslušanju." (On je patio kao svaki čovek. Bog se ne uči poslušnosti.)

Jev. 2:18. "Jer u čemu postrada i iskušan bi" ("Bog ne može zlom iskušati" Jakov 1:13).

Jev. 5:7 "On (Isus) u dane tela svog moljenja i molitve k Onome koji Ga može izbaviti od smrti s vikom velikom i sa suzama prinošaše, i bi utešen po svojoj pobožnosti." (Da je on bio Bog bio bi u stanju sam sebe da spasi.)

Jev. 4:15. "Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha." (Bog ne može biti u iskušenju.)

Jev. 4:4 Bog, ne Isus, se odmorio posle stvaranja; odnosno Bog je stvoritelj.

Jev. 2:12. Isus se pridružuje hrišćanima u slavljenju Boga.

 

Dunn priznaje da se za Poslanicu Jevrejima često mislilo da podržava preegzistenciju Hrista: "Poseban doprinos Poslanice Jevrejima je što izgleda da je prva od spisa Novog Zaveta koji prihvata posebnu misao o preegzistenciji božanskog Sina." Ali primetite ovaj zaključak:

 

Svakako ne bi bilo u skladu sa dokazima da zaključimo da je autor postigao razumevanje Božjeg Sina kao da je imao pravu ličnu preegzistenciju. Ukratko, koncept preegzistentnog sina, da; ali preegzistencija više kao ideja i plan u umu Boga nego kao božansko biće.16

Kada se u Poslanici Jevrejima govori o Isusu (Jevrejima 2:6-8) odnosi se na klasični pasus u Psalmima koji ima veze sa sudbinom čoveka: "Šta je čovek, te ga se opominješ, ili sin čovečji, te ga polaziš? Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga; Postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove" (Psalmi 8:4-6).

 

Da li bi ovaj pasus koji govori o ljudima mogao biti primenjen na Isusa kada bi on zaista bio Bog? Kako on može biti "manji od anđela" i u isto vreme, čak i kao čovek, biti potpuno Bog?

Poslanica Jevrejima je korišćena da podrži večno prethodno postojanje Mesije. Takvi dokazi se u mnogome oslanjaju na zaključke izvučene iz pojedinačnih pasusa. Na primer: "Bog... govori i nama u posledak dana ovih preko sina, Kog postavi naslednika svemu, kroz kog i svet stvori." (Jevrejima 1:2). Neki pretpostavljaju da je ovaj pasus dokaz da je Isus stvorio svet. Pasus je pravilnije prevesti "kroz kog On (Bog) stvori eone." Ovde ne postoji ništa što nagoveštava da je Isus stvorio nebo i zemlju. Ono što je rečeno je da je Jedan Bog, koji je po sopstvenom svedočanstvu, kao što smo videli, sam izvršio čin stvaranja (Isaija 44:24), uspostavio eone ljudske istorije, sa Isusom u centru svoje namere, pre nego što je govorio kroz Sina samo "u ovim poslednjim danima." Nije teško zamisliti da bi Mesijin život, smrt i vladavina uticali na sva vremena, prošla, sadašnja i buduća. Ista slika Isusa u samom centru Božje zamisli sveta se pronalazi u Kološanima 1:15- 18. U Poslanici Jevrejima je veoma značajno da Bog nije govorio kroz Sina u vremenima Starog Zaveta, već samo "u posledak dana ovih" (Jevrejima 1:1). Ovde postoji jaka naznaka da Sin nije večan, već nastaje kao istorijski Isus.

 

Ono što se zaključuje iz prva dva pasusa Poslanice Jevrejima je da Isus nije bio Božji poslanik u Izraelu u vreme Starog Zaveta. Bog je u prošlosti govorio kroz druge osobe, ne kroz Isusa. Anđeli su često bili Božji poslanici. To ne znači da je "anđeo Gospod" koji predstavlja Boga Izraela, večni Sin Božji, kao što se ponekad tvrdi. Baš posebno, tvrdi naš autor, Bog se ni jednom anđelu ne obraća kao "Sinu" (Jevrejima 1:5). Ta privilegija je rezervisana samo za jedinog Božjeg Sina, Isusa. Ova činjenica bi trebalo da pobije bilo koju teoriju da je Isus postojao kao anđeo. Pomisao da je on mogao biti arhanđel Mihajlo, je svakako isključena prvim poglavljem Poslanice Jevrejima. Učenje Sina Božjeg je daleko superiornije od anđela, budući da su oni sredstvo postavljanja zakona na Sinaju (Galatima 3:19).

 

Pisac Poslanice Jevrejima usmerava našu pažnju na različite periode u vremenu kada govori: "Jer Bog ne pokori anđelima vasioni svet, koji ide i o kome govorimo" (Jevrejima 2:5). On na umu nema prošla vremena, već novu eru koja dolazi. Mesijina nadmoć kao vođe ovog novog stvaranja budućnosti je istaknuta u učenjima Novog Zaveta. Autor Poslanice Jevrejima podvlači činjenicu da je Isusovo nasleđe superiorno u odnosu na anđele. To je nasleđe na koje pravo ima prvorođeni sin: "Jer kome od anđela reče kad: Sin moj ti si, ja te danas rodih?" (Jevrejima 1:5). Isus nije mogao biti Bog. On je biće stvoreno od Boga. Začeće ili očinstvo podrazumeva početak, a Bog nema početak. Isus je bio prvorođenče nove Božje kreacije. Njegovo poreklo je jedinstveno, uključujući čudotvorno začeće (Luka 1:35), ali on nije bio Bog, niti je doslovno večan. Niti je bio Melhisedek iz 1. knj. Mojsijeve 14:18-20. Melhisedek nije bio Sin Božji, već nalik njemu, kako se navodi u Poslanici Jevrejima 7:3. Melhisedek je zapravo imao geneologiju, iako ona nije zabeležena u Svetom pismu. Misteriozni sveštenik o čijem poreklu nema zapisa u Svetom Pismu nije bio vrhovni Bog! (Bog u Bibliji i onako "nije čovek"). Prevodi su tačni kada označavaju Melhisedeka sa "ovaj (čovek)" (Jevrejima 7:4). On je takođe osoba "čija geneologija ne potiče od Levita" (Jevrejima 7:6), ali je činjenica da potiče od nekoga. "Čija geneologija" (stih 6) podrazumeva da je ima, kao što je i svako ima. Naravno da je ovakva vrsta argumenata na bazi odsustva podataka o precima sveštenika-kralja veoma neobična nama u dvadesetom veku. Upravo iz tog razloga Bibliju treba proučavati u svetlu sopstvenog konteksta i često uz pomoć onih čije je zanimanje da budu informisani o njenoj pozadini.17 Mentalitet onih koji govore: "Ja samo proučavam Bibliju, ne objašnjenja" se može pokazati kao put ka katastrofi i neznanju.

 

Ono što su pisac Poslanice Jevrejima i Pavle pokušali da pojasne je Isusova nadmoć kao "prvorođeni iz mrtvih, da bude On u svemu prvi" (Kološanima 1: 18). Prvorođeni sin po jevrejskom zakonu dobija najveće nasledstvo. Poslanica Jevrejima opisuje uzvišeni položaj Sina: "I opet uvodeći Prvorodnoga u svet govori: i da Mu se poklone svi anđeli Božiji." (Jevrejima 1:6). Pisci Novog Zaveta smatraju da je neophodno da podvuku značaj Isusove službe kao Mesije. Zašto autor nije jednostavno izjavio da je Isus Jedan Bog? To bio uspostavilo njegovu nadmoć nad anđelima, Mojsijem i Jovanom izvan svake sumnje. Budući da je autor kao i Petar i Apostoli znao da je Isus Mesija (Matej 16: 16), on je morao i Svetom Pismu da pokaže njegovu nadmoć nad svim ostalim stvorenim bićima. Primetite takođe da se Bog, ne Isus Mesija, odmarao posle stvaranja (Jevrejima 4:4). Ovo nema smisla ukoliko je Sin izvršio posao stvaranja iz 1. knj. Mojsijeve - činjenica koju je porekao u Marku 10:6. Na svetlu Isaije 44:24, Isus je teško mogao da misli da je bio sa Bogom u 1. knj. Mojsijevoj 1.

 

Svakako je ljudskost Isusa kao Vrhovnog sveštenika još jedna bitna tema koja se mora naglasiti u Poslanici Jevrejima. Međutim, pojavila se zabuna oko osmog pasusa u prvom poglavlju. "A sinu: Presto je Tvoj, Bože, va vek veka". Brown daje sledeće viđenje:

 

Vincent Taylor priznaje da je u pasusu 8 izraz "Bože" vokativ upućen Isusu, ali on kaže da je autor Poslanice Jevrejima samo citirao Psalm i upotrebio terminologiju bez bilo kakve smišljene namere da nagovesti da je Isus Bog. Istina je da je glavni cilj citiranja Psalma bio da se napravi razlika između Sina i anđela i da se pokaže da Sin uživa večnu dominaciju, dok anđeli nisu ništa drugo do sluge. Stoga u citatu nije značajno naglašeno da se Sinu treba obraćati kao Bogu. Ipak, ne možemo da pretpostavimo da autor nije primetio da njegov citat ima ovaj efekat. Možemo, u najmanju ruku, reći da autor nije video ništa pogrešno u ovom obraćanju, i možemo se pozvati na sličnu situaciju u Poslanici Jevrejima 1:10, gde primena Sina iz Psalma 102:25-27 ima efekat obraćanja Isusu kao Gospodu. Naravno, nemamo načina da saznamo šta je izraz "Bože" iz Psalma značilo autoru Poslanice Jevrejima kada ga je primenio na Isusa. Psalm 45 je kraljevski Psalm; i po analogiji sa "Bog silni" iz Isaije 9:6, Bog može značiti samo kraljevsku titulu koja je stoga primenljiva na Isusa kao Davidijanskog Mesiju.18

 

Raymond Brown s pravom oseća snažnu Mesijansku atmosferu u Poslanici Jevrejima 1. "Bog silni" iz Isaije 9:6 zaista znači, kao što je definisano u hebrejskom leksikonu, "božanski heroj koji oslikava božansko veličanstvo."19 Upravo taj Mesijanski smisao termina "Bog" dozvoljava piscu da se kralju obrati sa "Bog", a da nas ne navede da pomislimo da sada postoje dve osobe u Bogu. Citiranje Psalma 45:6 u Poslanici Jevrejima 1:8 donosi tu istu mesijansku upotrebu reči Bog u Novi Zavet. Ne smemo pogrešno razumeti ovo veoma jevrejsko korišćenje titula. Ozbiljna je greška pomisliti da je Mesija zakoračio na mesto rezervisano za Jednog Boga, Oca. Koliko god da je pozicija Isusa uzvišena i uprkos njegovoj ulozi kao Božjeg predstavnika, strogi unitarni monoteizam izraelske vere nije nikada doveden u pitanje od strane bilo kog pisca Novog Zaveta.

 

Pisac Poslanice Jevrejima se pridružuje ostalima u Novom Zavetu kada proglašava Isusa Božjim kraljevskim Mesijom. Obećanje čoveka Mesije o dolazećem Carstvu se, naravno, često nalazi u Svetom Pismu. Pavle je rekao neznabožačkom svetu na najjasniji mogući način da je "Bog odredio dan kada će On suditi svetu (ili upravljati njime) po pravdi kroz čoveka koga će odrediti, a svim ljudima će biti dokaz to što će ga veskrsnuti iz mrtvih".20

 

Čovek Isus je živeo i umro na ovom svetu i svojom poslušnošću se kvalifikovao da bude prvi pravedni vladar sveta. Kroz njegovo vaskrsnuće i moć koju mu je dao njegov Otac, on će se u određeno vreme vratiti da sedne na presto svog oca Davida, vladajući i sudeći svetu. On, i u svom vaskrslom stanju, ostaje "čovek, Mesija Isus" (1. Timotiju 2:5), svedočanstvo o divnoj stvari koju je Bog učinio kroz i za čoveka. Bila bi velika nepravda prema piscu Poslanice Jevrejima kada bi se insistiralo da je on pokušao da predstavi večnog Bogočoveka u prvom poglavlju svoje poslanice.

 

Često ponavljana tvrdnja da ukoliko Isus nije Bog, mi nemamo Spasitelja, nema podlogu u Svetom Pismu. Naprotiv, Biblija svedoči o neverovatnom planu koji Bog sprovodi kroz izabrano ljudsko biće. Moramo razumeti da se izvor svih hrišćanskih nada nalazi u ovom čoveku, Isusu, koga je Bog podigao iz mrtvih. Da Isus nije član ljudske porodice, kao i svi mi, tada ne ismo imali potvrdu da se ljudska bića mogu vaskrsnuti u večni život. Isusovo vaskrsnuće je crkvi dokazalo sa je čovek Mesija zaista vredan uzvišene titule pripisane Mesiji u Starom Zavetu. Njegovo vaskrsniće je nada koja je motivisala ranu crkvu. Ukoliko se to dogodilo jednom čoveku, onda se može desiti i njima.

 

 

 

 

16 Christology in the Making (Philadelphia: Westminster Press, 1980), 55, 56, emphasis his

17 Savremena pojašnjenja su posebno korisna u smislu jevrejske pozadine Hebrejskog jezika u Poslanici Jevrejima 7 u odnosu na Melhisedeka.

18 Jesus, God and Man (New York: Macmillan, 1967), 24, 25, emphasis added.

19 Brown, Driver i Briggs, Hebrew and English Lexicon ofthe Old Testament (Oxford: Clarendon Press, 1968), 42. Množina elim "bogovi" se koristi za osobe koje nisu Jedan Bog. Kod Kumrana se anđeli nazivaju "elim" uključujući i Mihaila. New International Dictionary of Old Testament Theology and Exegesis daje komentar: "otvorenost za korišćenje imena božanstva za visoke anđele ima očigledne implikacije na novozavetnu hristologiju (ed. Willem A. VanGemeren, Paternoster Press, 1996, 1:402).

20 Dela 17:31, citiraju Psalme.. 96:13, gde pisac izjavljuje da Bog dolazi da "sudi vasionom svetu po pravdi", što je razlog za veliku radost. Ovo je Pavlova objava dolazećeg Carstva atinjanima.