Matej 24:36 Dan niko nezna

 

Hrišćani veruju da je Isus iz Nazareta Bog. Uglavnom, oni veruju da je Bog sveznajući, da zna sve pa čak i šta će se desiti u budućnosti. Međutim, Isus je rekao svojim apostolima da će biti ubijen, da će se dići iz mrtvih, popeti u raj i u jednom trenutku vratiti na zemlju, dodavši da ne zna kada će taj dan biti. Ukoliko je Isus bio Bog, kako je on mogao da ne zna datum svog povratka ako je Otac znao?

Kao bivši trijadolog, Ja sam verovao da je Isus bio i da jeste Bog. Ali sam to počeo da dovodim u pitanje jer sam u Bibliji pročitao da je on rekao da ne zna datum svog povratka. To me je navelo da krenem u ozbiljno ispitivanje Isusovog identiteta koje me je dovelo do sadašnjeg verovanja da Isus nije ništa drugo do bezgrešno rođen, bezgrešan čovek. Šta nam ovo govori?

Ubrzo nakon Isusove smrti i vaskrsnuća, on je svoje apostole podučavao o budućnosti, kao i o kraju sveta. Tom prilikom je rekao: ,,A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam” (Matej 24:36; Marko 13:32). Izgovorivši to, pokrenuo je dugotrajnu debatu među ućenjacima.

Crkveni oci su imali podeljena mišljenja u vezi sa ovim Isusovim rečima. Irinej, najpoštovaniji teolog drugog veka, suprostavljao se grčkoj religijskoj filozofiji više od bilo kog drugog crkvenog oca. Ona je naglasak stavljala na savršenstvo božanstva uveravajući da vrhunsko savršenstvo čini apsolutno znanje koje uključuje potpuno znanje o budućnosti. Poput svih ostalih apologetskih crkvenih očeva drugog i trećeg veka, Irinej je verovao da je Isus Bog sa određenim kvalifikacijama. O Bogu Ocu je rekao: ,,Bog ima nadmoć nad svim ostalim stvarima” pa čak i nad Isusom, i nadmašio ga je što se znanja tiče. Stoga, Irinej je verovao da je Isus Bog ali u manjoj meri nego što je to bio Otac.

Atanazije, crkveni otac četvrtog veka nije se slagao sa ovim, kao i svi crkveni oci koji su došli posle njega.On je zastupao maksimalističko mišljenje u vezi sa Isusovim predviđanjem da samim tim što je on bio ,,sam Bog” u svakom smislu, on mora da je znao dan svog povratka. Zapravo, Isus nije posedovao to znanje dok je bio u ljudskom obličju ali je to znao u božanskom.

Postojala su i druga mišljenja. Toma Akvinski i mnogi drugi crkveni teolozi predlagali su da je Isus rekao ove reči praveći se da ne zna. Avgustin je zastupao mišljenje da Otac nije želeo da Isus zna kada će taj trenutak doći. Međutim ovakvo viđenje ne rešava problem koji stvara osporavanje Isusove navodno potpune božanske prirode.

U poslednjih nekoliko vekova, učenjaci su predložili nešto što se zove ,, kenosis teorija” namenjena da reši ovaj i druge probleme. Ona ističe to da u trenutku Isusove inkarnacije on je ostavio po strani i odlučio da ne koristi neke od svojih božanskih atributa, kao što je predviđanje budućnosti. Ali u drugoj polovini dvadesetog veka, neki učenjaci nisu podržavali ovu tačku gledišta jer ukoliko je ostavio po strani i nije koristio deo svoje božanske prirode, on mora da je bio na nižoj poziciji od potpunog Boga.

I egzegeza o dve prirode i ova  kenosis teorija nisu bazirane na Bibliji i nisu teološki i antropološki čvrste. One dovode do toga da izgleda kao da je Isus bio neiskren ili možda šizofrenik – kada je govorio da ne zna nešto što je zapravo znao – i samim tim bacaju ljagu njegov karakter.

Dakle, rimokatolički crkveni teolozi su se čvrsto držali maksimalističkog viđenja koje se tiče Isusovog znanja o budućnosti sve do sredine XX veka. Nakon toga, njihov prestižni dokument Bible et christologie, priznaje i odobrava to da su katolički učenjaci ,,nedavno iznova ispitali ,,znanje” Hristovo i razvoj njegove ličnosti.”

Jedan takav učenjak je bio R.E. Brown. Magazin Time ga je imenovao najvećim svetskim katoličkim istraživačem Biblije. On je verovao da je Isus bio Bog i dosta toga napisao na temu Isusovog znanja. On insistira na tome da je zemaljski Isus imao ograničeno znanje o budućnosti idrugim stvarima. Brown priznaje da oni koji dođu do zaključka do kog je on došao, da Isus nije sveznajući, sebe izlažu optužbama da ,,poriču božansku prirodu Isusa”, što on odbija. On posmatra stanje u svojoj crkvi, ,, Ne znamo ni za jednu izjavu crkve koja brani interpretaciju stiha 13:32 Jevanđelja po Marku u bukvalnom smislu.” Tu stoji da je Isus kao celokupna Osoba nije znao vreme svog drugog dolaska. Brown kasnije dodaje ,,Važno je naglasiti to da ne postoji crkvena dogma koja se tiče obima Isusovog znanja …. Crkva … nije autoritativno odgovorila na istorijsko pitanje poput ovog kog mi postavljamo: Koliko je toga Isus znao tokom svog života?” 1994. Brown je izneo svoje mišljenje: ,,Teološka klima se promenila, veoma istaknuti rimokatolički teolozi sada dozvoljavaju to da su postojala ograničenja u Isusovom znanju.”

Ben Witherington objašnjava: ,, ovaj odnos između Oca i sina ne podrazumeva to da sin zna sve što zna Otac … Isusova posebna i jedinstvena komunikacija sa Bogom ne uključuje poznavanje svake istine ili tajne koju bi mu Bog otkrio.”

A.N.S. Lane navodi da je Isus ,,podučavao svojim vrhovnim autoritetom i manifestovao vrhovno znanje, Ali, ni jedno od ova dva se ne može poistovetiti sa sveznanjem. Afirmacija sveznanja istorijskog Isusa ne poseduje biblijsku osnovu i zaista se suprostavlja učenjima prikazanim u Jevanđeljima… umanjuje njegovu istinsku ljudskost koja je data u Svetom pismu. Teško je videti na koji način jedan sveznajući čovek može biti zaista stavljen u iskušenje da uradi nešto što zna da ne bi trebalo da uradi … Ali Novi zavet ni na jednom mestu ne bazira autoritet i pouzdanost Isusovog podučavanja na njegovom sveznanju. Zaista, ono suprotno je potvrđeno, Isusovo predavanje nije njegovo već njegovog Oca.

Trebalo bi doneti zaključak da je Isus imao natprirodno znanje kad god mu je Otac otkrio isto, a onda kada ga nije posedovao, to je bilo zato što mu Otac to znanje nije otkrio.

Da zaključimo, Isusovo znanje je bilo ograničeno, Otac ima veće znanje od Sina i Otac je suštinski superiorniji u odnosu na Sina pa samim tim ni Isus nije Bog.