Ko je Sin Čovečji ?

 

Izraz ben adam se u Hebrejskoj Bibliji javlja 107 puta i znači ,,sin čovečiji“. U skoro svakom slučaju to je semitski idiom koji je upotrebljen kao sredstvo kada treba a se izbegne zamenica ,,Ja“ ili ,,mene“, možda usled autorove skromnosti ili zbog toga što je autor imao nameru da pokaže nizak, pokoran stav. Međutim postoji jedan slučaj u kome ovaj izraz nije upotrebljen u tu svrhu.

Apokaliptična Danilova knjiga beleži proročansku viziju u kojoj se radi o četiri zveri koje predstavljaju četiri sukcesivne nejevrejske imperije. Autor na kraju ovog perioda kaže: ,,Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji iđaše sa oblacima nebeskim, i dođe do starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti.“ (Danilo 7:13-14). Danilo zatim govori o tome kako se u njegovoj viziji pojavio anđeo koji mu je objasnio to (15-27). Stihovi  2:4-7:28 u Danilovoj knjizi su napisani na aramejskom jeziku, pa je onaj "koji je kao Sin čovečiji" ke bar enash.

U modernom dobu, učenjaci koji su proučavali Bibliju bili su jako zainteresovani za figuru Danilovog Sina Čovečijeg. Ova titula je najrelevantnija za hrišćane jer ju je Isus upotrebljavao više nego bilo koju drugu prilikom identifikovanja samog sebe. Ali šta to zapravo znači? I da li se Isus pozvao na ovu viziju?

Nikada nije postojao koncenzus sholastičara kako u hrišćanstvu tako i u judaizmu u vezi sa značenjem Danilovog Sina Čovečijeg. Hrišćanska ortodoksija je smatrala da ova fraza označava individuu, ili Mesiju ili preegzistentnog Logos-Sina. Međutim, većina hrišćanskih učenjaka više ne smatra da ova fraza označava pojedinca. Poput jevrejskih učenjaka oni je tumače samo kao simbol jevrejskih svetaca. Ali oni takođe misle da se Isus pozvao na ovu frazu kada se izjasnio ko je on.

U antičko doba, Jevreji su protumačili Danilovog Sina Čovečijeg kao individuu koja označava Mesiju.  Ali zbog Bar Kohibinog ustanka (132-135. godine ove ere), i možda i zbog opozicije hrišćanskoj dogmi, promenili su svoje mišljenje i protumačili ovo samo kao nešto što simboliše jevrejske svece koji žive u vremenu pred sam kraj. Takozvana ,,korporativna“ interpretacija, suprostavljena je ,,mesijanskoj“ interpretaciji. Takođe se često naziva i interpretacijom ,,jevrejski sveci“, i pomoć je dobila time što Danijel datiran do jevrejske opresije Makabijske ere iz drugog veka pre Hrista. Međutim nekoliko karakteristika se protivi ovom kasnom datiranju. Umesto toga, mesijanska interpretacija 7 dela Danilove knjige jeste tačna, tako da je Mesija Isus sa pravom primenio izraz Sin Božiji na sebi.

Pre svega, u Danilovim stihovima 1-7 on ne govori ništa o Jevrejima, koji su pomenuti samo u podsetniku knjige. Jayce Baldwin iznosi sjajnu poentu da ukoliko je Danilo imao nameru da pomene Jevrejske svece on bi verovatno upotrebio izraz Sin Izraelski/Jakov a ne univerzalnu frazu Sin Božiji. Zaista, ovaj naziv predstavlja ključ za identrifikovanje svetaca.  Zapravo, univerzalni naziv Sin Čovečiji odgovara univerzalnom opsegu svetaca.

Kao drugo, sveci –pomenuti u stihovima 7:18, 22, 25, 27 u Danilovoj knjizi – odnose se na  ,,sve narode, nacije i ljude svih govornih područja“, pa samim tim ne samo na Jevreje već i na one koji nisu Jevreji.

Kao treće, Sin Čovečiji koji se kreće oblacima nalaže da se radi o individui a ne o grupi ljudi.

Kao četvrto, pošto simbolične četiri zveri bukvalno predstavljaju ,,četiri kralja“ (stih 17), otelotvorenja svojih kraljevstva, a Sin Čovečiji je postavljen kao kontrast njima. Kako bi bio hermeneutički konzistentan, Sin Čovečiji mora da se odnosi i na bukvalno ljudsko biće.

Kao peto, kvalfikativna reč ,,poput“ čini se suvišnom ukoliko je Sin Čovečiji samo figurativan.

Danilova vizija uključuje scenu na sudu u raju u kojoj Bog i njegov sud sastavljen od posebnih anđela donose optužbu protiv četvrtog kralja, koji je objavio rat protiv svetaca i nadjačao ih (vv. 10-12, 21, 26-27). Richard Bauckham sa pravom identifikuje ove anđele kao 24 starešine raja (Otkrivenje 4.4,10; 11.16)

Pošto Danilo pravi kontrast između četiri ljudska kralja i Sina Čovečijeg, sledi da je i on ljudsko biće. Pored toga, njemu je dato da dominira, data mu je slava i kraljevstvo.” Sin Čovečiji predstavlja otelotvorenje svog kraljevstva baš kao što to čine i četiri kralja. Samim tim, Sin Čovečiji nije simbol svetaca koji pate već ih zastupa kao njihov kralj.

Neki učenjaci koji usvajaju korporativnu interpretaciju odbijaju to da je Sin Čovečiji Mesija jer u 7 delu Danilove knjige ne kaže da on svoje kraljevstvo dovodi na zemlju. Međutim drugi deo te knjige koji odgovara sedmom, kaže da kraljevstvo dolazi na zemlju (stih 44).

Isus je svakako mislio da će se u drugom i sedmom delu Danilove knjige  podrazumevati to da je Sin Čovečiji pojedinac koji će sići iz raja na zemlju. Jer onda kada je Isus priznao da je Mesija, Sin Božiji, na svom saslušanju u Sanhedrinu, on je izjavio: ,, od sada ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim” (Matej 26:64), samim tim aludirajući na stih 110:1 u Psalmima i 7:13 u Knjizi Danilovoj. 

Često kada Isus pomene Sina Čovečijeg on predviđa svoju patnju i smrt. Samim tim, zbog Danilovog Sina Čovečijeg on se pridružuje Isaijnom motivu Sluge koji pati, u stihovima 42-53 proroka Isaije.  Zaista, Isus je bio model patnje za svoje ljude koji takođe pate.

Mnogi hrišćanski učenjaci koji potvrđuju to da Danilov Sin Čovečiji predstavlja stvarno ljudsko biće poriču to da je on ratnik-kralj koji se bori u zemaljskoj bici. Neki odbacuju jevrejsku tradiciju da će budući Davidov Mesija dobiti rat protiv neprijatelja Izraela, osloboditi naciju koja pati i postaviti sebe na čelo nacije.

Dok je Isus poučavao o etici, kao i o miroljubivosti, Mesijansko uništenje na kraju tog doba jeste dobro provereno od strane proroka. Danilo to potvrđuje time što kaže ,, Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala bronzana i zemljana, i satre ih.” I ,,ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati do veka” (stih 44). Dakle, Isus kao Sin Čovečiji biće ratnik-kralj kada se vrati na zemlju sa svojim kraljevstvom.