Jovanova namera
Jovan se u svom prologu suprotstavlja gnostočkim
tendencijama ka dualnoj ili pluralnoj ideji Boga. Gnostički
hrišćani su verovali da je neizrecivi i nedodirljivi Bog, koji je bio
udaljen od svoje kreacije. komunicirao sa ovim svetom putem
manje božanskih figura - "aiona" ili pojedinačnih manje
božanskih figura (različiti gnostički sistemi se razlikuju po ovom
pitanju). Justin Mučenik, koji sigurno nije imao nikakve
tendencije ka gnosticizmu, svejedno nema nikakvih sumnji kada
se govori o večnom Sinu koji je "aritmetički drugi Bog", koji
međutim nije večan kao Sin u razvijenom Trojstvenom smislu,
već večan kao Sin koji stupa na scenu u trenutku, ili neposredno,
pre stvaranja iz 1. knj. Mojsijeve. Justin utire put koji je stran
novom Zavetu kada vidi Sina Božjeg aktivnog u vreme Starog
Zaveta kao anđela Gospodnjeg.
Sredinom drugog veka Justin je napisao dela Apology i
Dialogue u kojima se uticaj filozofije na hrišćanstvo
pokazuje u punoj snazi... On stvara vezu između
paganskih oblika filozofije, most preko koga prvo prelazi
na teritoriju drugog... (Hrišćanstvo) se našlo u helenskom
judaizmu u Aleksandriji zbog koga je, istovremeno se
držeći hrišćanskih i hebrejskih otkrovenja, moglo usvojiti
filozofske misli i poprimiti filozofske koncepte tog doba.29
Tertullian, koji je poznat kao otac latinskog hrišćanstva, kao i
Justin, prepoznaje drugo božansko biće koje je stvorio Otac.30
Ova hristologija, koja ima zloslutnu naklonost prema gnostičkom
dualizmu, se nije mogla razviti ukoliko nije prvo pretpostavljeno
da je Jovan mislio da je Sin, koji je proizašao iz Božje reči
mudrosti, postojao od početka. Javnost nastavlja da se u
mnogome oslanja na Jovana 1:1 u pogledu doktrine
ravnopravnog Hristovog božanstva. Ali šta bi bilo da su
obrazovani na bilo kome od osam engleskih prevoda koji su
prethodili izdavanju Verzije Kralja Džejmsa 1611. godine?31
Još jedna linija za istraživanje Jovanovog značenja je
vanbiblijska literatura judaizma. U kumranskom Manual of
Discipline saznajemo da "je sve nastalo putem Božje mudrosti; i
on sve čini svojom viljom; i bez njega ništa ne može biti." Ovo je
sigurno eho Jovanovog "Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa
nije postalo što je postalo." (1:3). U I QS iii 15 čitamo: "Iz Božje
mudrosti nastaje sve što jeste i što će biti", a u Apocrypha, "O
Bože koji si stvorio sve stvari na Tvom svetu" (Mudrost 9:1) i
opet u Sirach 42:15: "Sada vidim delo Gospoda, i proglašavam
sve što sam video: u rečima Gospodnjim su Njegova dela". U
Odama Solomonu, saznajemo da "svetovi su stvoreni rečju
Božjom" i "pomišlju njegovog srca" (16: 19).
Sigurno smo u atmosferi Boga koji je rekao i to je bilo
učinjeno u 1. knj. Mojsijevoj 1 i Jovanu 1:1 kada saznajemo više
o samoekspresivnoj i kreativnoj aktivnosti koja je postala Isus.
Stoga je Isus ono što je postalo od reči. Verujem da bi mnogi
naučnici došli do sličnog tumačenja kada ne bi bili pod
ograničenjima koje im nameće ortodoksija. Veoma je zanimljivo
šta je, na primer, veliki F.F. Bruce, zapanjujuće, napisao o Jovanu
1:1 i problemu Hristove preegzistencije: "Po pitanju
preegzistencije, nju u najmanju ruku možemo prihvatiti kao
preegzistenciju večne reči mudrosti Boga koja (ko?) je
otelotvorena u Isusu. Ali nije jasno da li je bilo koji pisac Novog
Zaveta verovao u postojanje ove posebne svesti kao druge
Božanske osobe... Nisam toliko siguran da je Pavle u to
verovao."32 Da li se ovo naposletku uopšte razlikuje od
jednostavne definicije koju nam nudi standardni leksikon Arndt i
Gingrich-a? Oni o "reči" u Jovanu 1: 1 kažu: "Naša literatura
pokazuje tragove načina razmišljanja, koji je bio široko
rasprostranjen u savremenom sintetizmu, kao i u jevrejskoj
mudrosti i Philu, a njegova najizraženija karakteristika koncept
Logosa, nezavisne, personifikovane `Reči` (Božje)... Ova
božanska `Reč` je uzela ljudski oblik istorijske osobe."33 Veoma
je uverljivo to što nam ovu definiciju nudi toliko prestižan
autoritet. Primećujete da Arndt i Gingrich nisu ništa rekli o tome
da reč označava Sina pre rođenja Isusa Oni misle da je "reč" u
Jovanu 1:1 personifikacija, a ne osoba.
A opet, bez verovanja u tog drugog večnog Sina, u mnogim
crkvenim krugovima, nije moguće kvalifikovati se kao istinski
vernik! Kakav neverovatan paradoks. Situacija je drugačija na
nivou akademskih biblijskih studija.
Koliki je, onda, ulog u termin "reč"? Da li je to večna osoba
ili namera? Zagovornici Trojstva ponekad tvrde sledeće:
1) Reč je bila Bog;
2) Isus je bio Reč;
3) Dakle, Isus je Bog.
Ove premise treba ispitati. Reč nije identična sa Bogom.34 Ona se razlikuje od
Boga u nekom smislu budući da je "sa Njim". Reč nije bila drugi
bog. Ukoliko, dakle, Reč nije niti identična sa Bogom (kako bi
mogla biti kada je "sa Bogom"?) niti je nezavisni Bog, fraza "Reč
je bila u Boga" jedino može značiti, kao što ističe A.E Harvey,
"da je reč izraz ili misao Boga" (cf. Wisdom 7:25-6), koja je na
neki način božanska, odnosno Božja".35
Druga premisa, "Isus je bio Reč", ne mora značiti da je reč
identična sa Isusom od večnosti. Isus je postao od reči. On je
ekspresija reči od svog rođenja kao Božji Sin (Jovan 1:14). Reći
da je Isus izraz Božje aktivnosti otkrovenja ni na koji način ne
dokazuje da je Božji Sin večni član Trojstva.
----------
29 GT. Purves, "The Influence of Paganism on Post-Apostolic Christianity," Presbyterian
Review 36 (Oct., 1888). Katastrofalni uticaj aleksandrijanske filozofije je široko priznat
neđu savremenim naučnicima. U Bible Review iz juna 1997. Profesor J. Harold Ellens
primećuje da "je od Nikeje do Kalcedonije spekulativna neoplatonistička perspektiva
aleksandrijanske hristologije značajno ukorenjena i postala ortodoksna hrišćanska dogma
451."
30 Postojalo je vreme kada Sin nije postojao; Bog nije uvek bio Otac" (Against
Hermogenes, poglavlje 3).
31 Sa jednim zabeleženim izuzetkom, Jovan 1:3 "By it all things were made. Without it
nothing was made" se prevodi: Tyndale Bible (1535), Coverdale (1550; tu ovoj verziji
ima "the same," umesto "it"), Matthew (1535), Taverner (1539), The Great (Cranmer's)
Bible (1539), Whittingham (1557), Geneva (1560), Bishops' Bible (1568).
32 Iz korespodencije 13. jun 1981.
33 William F. Arndt i F. Wilbur Gingrich, A Greek-English Lexicon of the New Testament
and Other Early Christian Literature (Chicago: University of Chicago Press, 1957), 480.
34 Identitet bi bio ozražen sa "o theos" a ne sa "theos".
35 Jesus and the Constraints of History (Philadelphia: Westminster Press, 1982), app. III,
176, 177.