Da li se Jovan razlikuje od Mateje, Marka i Luke po pitanju preegzistencije?

 

Kako bismo imali pozadinu za proučavanje Jevanđelja po

Jovanu, od vitalnog je značaja da imamo na umu činjenice o

Isusovom poreklu koje su predstavljene u sinoptičkim

jevanđeljima (Mateja, Marko, Luka). Lukina namera je bila da

Teofilu Velikom prikaže hrišćanske istine zbog kojih je ovaj drugi

postao vernik: "Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio"

(Luka 1:4). Retki su čak i pokušali da pretpostave da je Luka u

svoj portret Isusa ubacio i jednu reč koja navodi na zaključak da

je Isus bio bilo šta osim ljudskog bića, natprirodno začetog, koje

nastaje po prvi put u trenutku začeća. Isto se može reći i za

Mateju i Marka i o predstavljanju Isusa u knjizi Dela apostolskih.

I teolozi i istoričari se slažu oko toga: "U sinoptičkim

Jevanđeljima ne postoji direktna izjava o Hristovoj

preegzistenciji... Oni nigde ne navode preegzistenciju."8

Mi imamo hristologiju sinoptičkih Jevanđelja, i ne može

se osnovano tvrditi da nam ona daju i najmanjeg razloga

za odstupanje od ideje Mesije koji je potpuno čovek. Ideja

o preegzistenciji je potpuno izvan sinoptičkog viđenja.

Ništa ne može ovo pokazati jasnije od opisa Isusovog

natprirodnog rođenja. Sve što ga izdiže iznad ljudi - iako 

ga ne lišava čiste ljudskosti kao osobe - je pneuma hagion

(Sveti Duh), koji je izvršio njegovo začeće... Sinoptička

hristologija je značajno utemeljena na pojmu Mesije,

određenog i začetog kao huios theou (Sin Božji); i sve

ostalo što proizilazi iz tog pojma se oslanja na istu

pretpostavku potpuno ljudske prirode.9

Preegzistencija ne pripada primarnim podacima hrišćanske

vere o istorijskom i uzvišenom Isusu ali je implikacija te

vere (potrebno je više čvrstih dokaza umesto implikacija).

Ona nije deo primitivne doktrine zabeležene u uvodnim

pasusima Dela apostolskih. U Delima se ne pojavljuje

pomisao da je njegovo poreklo transcedentno kao njegova

sudbina - nema ni naznaka preegzistencije. Hristovo mesto

u večnosti je u planu i mudrosti Oca.10

 

Što je još značajnoje, u Petrovoj prvoj poslanici se izneseno

mišljenje da je Isus pre svog rođenja postojao samo kao Božja

zamisao. Na kraju njegova karijere on nije primenio svoje

mišljenje izraženo u ranijim govorima u Delima: "(Isus) je

određen još pre 1. knj. Mojsijeve sveta, a javio se u poslednja

vremena vas radi" (1. posl sv. ap. Petra 1:20). E.G. Selwyn

ispravno primećuje: "Nemamo prava da kažemo da je (Petar) bio

upoznat sa iejom o Hristovoj preegzistenciji... Ova ideja se ne

mora nužno podrazumevati u opisu Hrista kao `predodređenog pre

stvaranja sveta`, budući da su hrišćani takođe predodređeni od

strane Boga."11

Svi verni su slično "predodređeni" (1. Petrova 1:2), ali to

očigledo ne označava njihovu preegzistenciju. Ukoliko Petar nije 

mislio da je Isus postojao pre svog rođenja, onda ovaj vodeći

Apostol nije verovao u Trojstvo.

Profesor duhovne istorije koji je pitanje podrobno ispitao,

nije našao dokaze o Isusovoj preegzistenciji u Mateju, Marku i

Luki:

 

Jasno je da je Isus, čiji je um vezan za proroke, izveo svoj

mesijanski koncept iz čisto hebrejskih izvora. Dok je

mesijanska misija ukorenjena u proročanstvu, za šta je

sam Isus svedok, ne izgleda kao da je on tvrdio ili sebi

pripisivao prezemaljsku egzisteciju... Po onome što Mateja

i Luka govore o njegovom poreklu, on je božanski

stvoren. Ali on nije postojao pre toga. On je predstavljen

da je nastao u utrobi device začećem putem Svetog Duha...

Niko ne može razumno tvrditi, po verzijama njegovog

čudesnog 1. knj. Mojsijeve koje daju Mateja i Luka, da je

Isus postojao pre ovog božanskog čina stvaranja... Niti

postoji bilo koja eksplicitna indikacija u njegovim

izjavama da je bio svestan sopstvene preegzistencije.

Stoga, u sinoptičkim Jevanđeljima nemamo posla sa

večnim bićem, koje je uzelo ljudski oblik, već sa onim

koje, iako je božanski podareno uzvišenim zanimanjem i

sudbinom, u potpunosti podleže uslovima ljudskog

postojanja od rođenja do smrti.12

 

Niko neće sumnjati u temeljnost sa kojom je Raymond

Brown ispitao priče o rođenju Mesije. On takođe smatra da ni

Mateja ni Luka nisu verovali da je Isus postojao pre svog rođenja.

Činjenica da Matej može da govori o Isusu kao o

"začetom" (pasiv od gennan) u 1:16, 20 pokazuje da je za

njega začeće posredstvom Svetog Duha postajanje Sina

Božjeg... Jasno je da božanski sin nije usvojen, ali ne 

postoje naznake o inkarnaciji u telo nekoga ko je bio sa

Bogom.13

U istom radu on kaže: "U komentaru ću naglasiti da Mateja i

Luka ne pokazuju nikakvo znanje o preegzistenciji; izgleda da je

za njih začeće označavalo postajanje Sina Božjeg."14

Ovo zapanjujuće priznanje od poštovanog naučnika potvrđuje

činjenicu da se doktrina inkarnacije ne nalazi u Jevanđeljima po

Mateji i Luki. Isto važi i za Jevanđelje po Marku. Brown

primećuje da su ovo čudne činjenice za teologe obrazovane po

tradicionalnim verovanjima u večnog sina:

Lyonnet, L 'Annonciation,15 ističe da je ovo (odsustvo svih

naznaka preegzistencije kod Luke) posramilo mnoge

ortodoksne teologe, budući da u hristologiji

preegzistencije, začećem putem Svetog Duha u Marijinoj

utrobi ne nastaje Božji Sin. Izgleda da Luka nije svestan

postojanja ovakve hristologije; začeće je za njega

kauzalno povezano sa božanskim sinom.16

Neverovatno je da tradicionalno hrišćanstvo, bez obzira,

insistira na tome da je Isus postojao pre svog začeća kao Sin Božji

i drugi član Svetog Trojstva. Ovaj koncept se, međutim, ne može

pronaći kod Mateje i Luke. Obojica nam predstavljaju Isusa koji

je počeo da postoji kada je začet u Mariji putem moći Svetog

Duha. Lukina poruka je jasna: Natprirodnim činom Boga, koji je 

uticao na Mariju, je nastao Sin Božji. Niko ko čita Lukine reči ne

može zamisliti da je ta osoba bila Sin Božji pre čuda koje je Bog

izeo nad Marijom. Lukin Isus nastaje, kao i svako drugo ljudsko

biće, u utrobi svoje majke: "zatrudnećeš, i rodićeš Sina... Duh

Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će

se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji."(Luka 1:31, 35).

Ovaj ključni tekst ne pruža dokaze za razmišljanje da je Isus

postojao pre svog rođenja. Za Luku, Sin Božji je stvoren oko 3

god. p.n.e. a ne u večnosti. Mateja se u potpunosti slaže sa

Lukom. On izjavljuje da je Isus "sin Davida, Avramovog sina"

(Matej 1:1), kaji je čudotvorno začet u Mariji pod uticajem Svetog

Duha (Matej 1:18, 20).

 

Tradicionalna ortodoksna učenja se u velikoj meri oslanjaju

da tekstove u Jevanđelju po Jovanu (Jovan 17:5; 8:58). Oni

navodno treba da pokažu da poreklo Isusa nije u utrobi Marije već

u večnosti, i da je on zaista svestan svog prezemaljskog postojanja

sa Ocem. Da li ovi stihovi zaista mogu podneti teret ovakve

zapanjujuće pretpostavke, koja stavlja Jovanovog isusa u klasu

koja je potpuno drugačija od one iz sinoptičkih jevanđelja? Ili

postoji drugačiji način čitanja Jovana koji njegovo svedočanstvo

dovodi u harmoniju sa ostalim jevanđeljima? To pitanje se

pojavljivalo tokom hrišćanske istorije, naročito u radovima

(između ostalih) koje su napisani Paul of Sarnosata (200-275),

Photinus (300-376), Anabaptista Adam Pastor (1500-1570),

Michael Servetus (1511-1553), poljski Anabaptista, englez John

Biddle (1615-1662), i naučnici protivnici Trojstva u Americi,

Britaniji i Nemačkoj u devetnaestom veku i skorije na Kembridžu.

Izjava Maurice Wiles-a potvrđuje ono što je dugo ubeđenje

manjinske grupe vernika:

 

U okviru hrišćanske tradicije, Novi Zavet se već dugo čita

kroz prizmu kasnijih sabornih učenja... Priča o Isusu kao o

Sinu Božjem je imala veoma drugačiju konotaciju u

prvom veku od one koju je dobila posle Nikeje. Priču o

Isusovoj preegzistenciji (i Svetom Pismu) treba u većini, a 

možda i u svim slučajevima, razumeti po analogiji sa

preegzistencijom Tore, kao prikazivanje večne božanske

promisli koja se sprovodi kroz njega, umesto

preegzistencije potpuno lične prirode.17

Problem zastupnika Trojstva je što glavnu podršku moraju

tražiti od Jovana uz rizik protivrečnosti sa Matejom i Lukom.18

Međutim, postoji drugi način čitanja Jevanđelja po Jovanu - način

koji ga usklađuje sa ostalim piscima jevanđelja. Da se Mateja i

Jovan slažu oko toga ko je bio Isus pokazuje jednostavna

činjenica: Matej 16:16, 18 prikazuje Isusa i čini verovanje da je

on Mesija bazom hrišćanske vere. Jovan 20:31 naglašava Jovanov

cilj pisanja jevanđelja. Pokazivanje potpuno iste istine, da je Isus

Hrist Božji Sin.

 

 

8 B.F. Westcott, The Gospel of John (Grand Rapids: Eerdmans, 1981), lxxxiv, Ixxxvii.

9 F.C. Baur, Church History of the First Three Centuries (London: Williams i Norgate's,

1878),65.

10 Dictionary of the Apostolic Church (T & T Clark, 1916),2:264, dodato isticanje.

11 Prva poslanica sv. apostola Petra, 248.

12 James MacKinnon, The Historic Jesus (Longmans, Green and Co., 1931),375-379,

dodato isticanje.

13 The Birth of the Messiah, 140, 141, dodato isticanje. Aaron Milavec, "Matthew's

Integration of Sexual and Divine Begetting," u Biblical Theology Bulletin 8 (1978): 108:

"Hrišćanska doktrina preegzistencije bi bila potpuno nekompatibilna sa Matejinim

opisima Hristovog porekla."

14 Isto, 31, fn. 7.

15 "L'Annonciation et la Mariologie Biblique," u Maria in Sacra Scriptura, 4:61.

16 Brown, The Birth of the Messiah, 291.

17 The Remaking of Christian Doctrine, 52, 53.

18 Po mnogima Matej beleži poreklo ili "početak" Isusa u Matej 1:18. To nije samo

njegovo rođenje. Marko i Luka nisu znali ništa o Isusu koji je postojao pre svog rođenja.

Iz Lukinog opisa rođenja je jasno islljučeno "večno stvaranje" Sina, koji postaje Sin Božji

na svom začeću. Razumna je činjenica da je Jovanov pogled na Hrista, zapravo, u skladu

sa gledištima ostalih pisaca jevanđelja.