Jovan 3:13 i 6:62
Komentatori često audiraju na nejasnost u pogledu
vremenskog redosleda u nekim izrekama iz Jevanđelja po Jovanu.
Jovan takođe piše sa jakim osećajem za Božji plan. Isus često
govori da se nešto "mora" desiti. Božanska nužnost upravlja
misijom Božjeg poslanika.
U svojoj diskusiji sa Nikodimom, Isus naglašava potrebu za
ponovnim rađanjem. "Valja vam se nanovo roditi" (Jovan 3:7).
On je iznenađen što Nikodim, kao duhovni vođa Izraela (Jovan
3:10), ne zna za potrebu za ponovnim rađanjem. Isus i oni koji mu
pripadaju svedoče o stvarima koje su videli (Jovan 3:11).
Nikodimov nedostatak razumevanja "zemaljskog" navodi Isusa da
pita kako će onda razumeti "nebesko" (Jovan 3:12). On zatim daje
primer "nebeskog." Na svetlu konteksta to su stvari koje se
moraju dogoditi po Božjem planu.50 Kako bi ilustrovao svoj stav
Isus kaže: " I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin
čovečiji koji je na nebu. I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji,
tako treba Sin čovečiji da se podigne. Da nijedan koji Ga veruje
ne pogine, nego da ima život večni" (Jovan 3:13-15).
Mnogo je diskutovano o Isusovoj zagonetnoj izjavi da "se
niko ne pope na nebo, osim Sina čovečijeg". Ukoliko se ove reči
uzmu kao Isusove reči, a ne kasniji Jovanov komentar, izgleda
kao da Isus kaže da se sam popeo na nebo. Komentatori su
zatečeni iznenađujućim korišćenjem prošlog vremena. "Prošlo
vreme `pope` je neočekivano."51 "Korišćenje prošlog vremena
predstavlja teškoću, jer izgleda kao da se Sin čovečiji već popeo
na nebo".52 "Teškoća u ovom stihu leži u vremenu reči `pope`.
Izgleda da se misli da se Sin čovečiji u trenutku govora već popeo
na nebo."53 Isus u ovom pasusu govori kao o Sinu čovečijem. Kao
što je dobro poznatu, naziv potiče iz Danila 7:13 gde je, 550
godina pre rođenja Isusa, Danilo imao viziju Sina čovečijeg na
nebu koji prima vlast nad svecima u budućem mesijanskom
Carstvu: "Isus je za sebe upotrebio (naziv Sin čovečiji) kako bi
pokazao da je on ispunjenje Danilove vizije... To je naziv koji je
on posebno upotrebio, kada je svojim sledbenicima predskazivao
da je Stradanje neizbežan i predodređeni problem njegovog
javnog propovedanja."54
Sledeći tekstovi iz sinoptičkih jevanđelja ilustruju tvrđenje. U
svakom slučaju Isus o sebi govori kao o Sinu čovečijem, u
značenju "član ljudske rase" - kome je suđeno da pati, umre i da
vaskrsne:
" I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati,
i da će Ga okriviti... i da će Ga ubiti, i treći dan da će
ustati." (Marko 8:31).
"Da će se Sin čovečji predati (suđeno je da će ga predati) u
ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan"
(Marko 9:31).
"Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za Njega" (Matej
26:24).
Dva pasusa u Marku govore o Stradanju Sina čovečijeg po proročanstvu iz Starog Zaveta:
"Sin čovečji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao
što je pisano" (Marko 9: 12).
"Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško
onom čoveku koji izda Sina čovečjeg" (Marko 14:21).
I u Jevanđelju po Jovanu, takođe, titula "Sin čovečiji" je
povezana sa predviđanjem onoga što je suđeno da se dogodi Isusu
kao ispunjenje proročanstva Starog Zaveta: "I kao što Mojsije
podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne"
(Jovan 3:14).
Poslednji primer prati nezgodna izjava koju razmatramo, da
"se niko ne pope na nebo osim Sina čovečijeg." Veznik "i" blisko
povezuje Jovana 3:13 i 14. Obe izreke kao da prikazuju "nebesko"
što mora da se desi Sinu čovečijem po božanskom planu.
Kako onda Isus može da kaže "pope se na nebo"?
Jednostavno, zato što je Danilo tako predskazao za njega. Prateći
dobro poznati jevrejski princip razmišljanja, za Božja dela se
može reći da su se već desila, zato što su isplanirana u Božjoj
mudrosti. Neočekivano prošlo vreme u "pope se" se može
objasniti prošlim vremenom određenja u božanskom planu. Stoga
"Nikome (kao što je zapisano u Danilovoj knjizi) nije suđeno da
se popne na nebo, osim onome koji je sišao sa neba, Sinu
čovečijem (iz Danilove vizije budućnosti) koji je na nebu".
Poslednja fraza "koji je na nebu" (izostavljena u nekim verzijama)
je proverena i lako može biti original; njeno izostavljanje iz nekih
rukopisa je možda zbog teškoće razumevanja kako je Isus mogao
reći da je na nebu tokom svog propovedanja na zemlji. Teškoća
nestaje kada se u obzir uzme posebna veza sa Danilovim
proročanstvom. Sin čovečiji je identifikovan sa osobom koju je
Danilo u svojoj knjizi video na nebu. On nije tu zato što je već
postojao pre svog rođenja, već zato što je Bog dao viziju njegove
buduće sudbine. U vreme kada se govori, Isus se još nije popeo na
nebo; ali je njegovo uspenje toliko sigurno prorekao Danilo da
Isus može reći da se popeo, odnosno da mu je to suđeno.
Kako bismo pojasnili Jovana 3:13 citiramo izjavu istaknutog
komentatora, Henry Alford-a, u vezi sa ovim stihom: "Isus
govori proročkim jezikom o ispunjenom iskupljenju... On ovde
govori proleptički (sa očekivanjem) o rezultatima svojih patnji na
zemlji."55
U Jovanu 6:62 Isus je izrekao još jednu izjavu, koja
predstavlja izazov, o svojoj sudbini kao prorečenog Sina
čovečijeg Pošto se pozvao na svoje "nezgodne izjave" otome da
je "hleb koji siđe s neba" (Jovan 6:58-60), Isus je pitao da li ovo
učenje takođe može zadati poteškoće njegovoj publici: "Šta ako
treba da vidite Sina čovečijeg da se penje gde je bio pre?"
Još jednom, predmet ovog zagonetnog pitanja je Sin čovečiji,
titula koja označava Isusa kao ljudsko biće. Izgled.a da se misli na
njegovo buduće uspenje (kao i u Jovanu 3:13, u prethodnom
tekstu). Ukoliko se zapitamo gde je Sin čovečiji bio pre, biblijski
odgovor ćemo pronaći u Danilu 7:13. Čovek Mesija je viđen na
nebu u viziji budućosti koja se ostvarila uspenjem (Dela 2:33)
kada se Isus uzdigao do desne ruke Boga. David se nije uspeo na
nebo (Dela 2:34). Nasuprot negovanoj tradiciji, patrijarsi nisu
"otišli na nebo." Oni spavaju u svojim grobovima čekajući
vaskrsnuće svih vernih (Danilo 12:2; Jovan 5:28, 29). Jedino je
Mesiji suđena ta pozicija. Isus je prorekao da će se samo Sin
čovečiji uzdiđi na nebo (Jovan 3: 13). U Jovanu 6:62 on opet
naslućuje svoje buduće vaznesenje kako bi ispunio ono što mu je
suđeno u skladu sa božanskim planom otkrivenim u Danilovoj
viziji.
Ovi stihovi ne podržavaju doktrinu sa je drugi član Boga,
"večni Sin Božji", bio na nebu pre svog rođenja. "Sin čovečiji",
ljudska osoba, je postojala na nebu. Ovo se ne može odnositi na
večno božansko biće, kao što zahteva teologija Trojstva. Ovaj
tekst se odnosi na dela Sina čovečijeg. Zastupnici Trojstva ne
tvrde da je Sin čovečiji, ljudski Isus, postojao pre svog začeća.
Ispod prividne kompleksnosti ovih izjava leži veoma
jednostavan koncept, na koji se čitaoci Jovana moraju navići. Isus
je sebe video kako ispunjava predskazani "program" koji je
unapred zapisan u Svetom Pismu. Za ono što mu je obećano se
može reći da se već zaista dogodilo u viziji ili drugim
proročanstvima pre nego što se dogodilo u stvarnosti. Sin čovečiji
je viđen na nebu, takoreći u "nebeskom prikazu" pre nego što je
zaista tamo stigao (John 6:62). Sličan fenomen koji prenose
sinoptička jevanđelja je pojava Ilije i Mojsija u viziji, a ne zaista.
(Matej 17:1-9). U Jovanu 3:13 Sin čovečiji se pope. "Ali kasnije,
paradoksalno, u Jovanu 20:17, Isus izjavljuje da se još nije vratio
Ocu." Prividni sukob između ove dve izjave se lako rešava kada
razumemo da se za stvari može reći da su se već dogodile u
Božjim namerama, iako još čekaju da se istorijski ispune u
budućnosti.
Moramo se nositi sa ovim posebnim načinom razmišljanja u
Jevanđelju po Jovanu, imajući na umu da je Jovan bio
dubokoumni mislilac i teolog koji je sa zadovoljstvom prenosio
Isusove jevrejske, a ponekad i zagonetne, razgovore sa njegovom
publikom. Ovo nas treba upozoriti da ne čitamo Jovana na način
koji njegovu hristologiju dovodi u sukob sa Matejom, Markom,
Lukom i Delima apostolskim. Značajno je da je tradicionalna
hristologija koja podržava učenje o Trojstvu skoro u potpunosti
izvedena iz Jovanovog jevanđelja bez mnogo obzira prema
sinoptičkom portretu Isusa, niti prema Petru i njegovom
propovedanju u Delima apostolskim i njegovim pismima. Upravo
na Petrovom priznanju Isusa kao Mesije crkva treba da bude
izgrađena (Mateja 16:16, 18). Petar nam nikada ne daje razloga da
pomislimo da je Isus doslovno postojao pre svog rođenja
----------------------
50 "Nebeske stvari" i Posl. Jevrejima su stvari koje imaju veze sa dolazećim dobom (Jev.
11:16,20; 13:14).
51 Morris, Jevanđelje po Jovanu, 223.
52 Raymond Brown, Jevanđelje po Jovanu, 1:132.
53 C.K. Barrett, Jevanđelje po sv. Jovanu (London: SPCK, 1972),177.
54 J.H. Bernard, Sf. John, International Critical Commentary (Edinburgh: T&T Clark,
1948), 1:CXXX, cxxxi.
55 Greek New Testament (London: Rivingtons i Deighton, Bell & Co., 1861), 1:675.
Drugi komentatori u prošlom vremenu u Jovanu 3:13 pronalaze figurativno prikazivanje
Isusovu jedinstvenu vezu sa Ocem i posebno božansko otkrovenje koje mu je podareno
(Provo 30:3, 4). u Efes. 2:6 za hrišćane se kaže da su na "nebu" sa Hristom. To može biti
način da se kaže da im je suđeno da budu na počasnom mestu u dolazećem carstvu.