str. 3

 

Ivan 1:1

 

 

"Jovanov jasan dokaz je to što je Isus odbio da tvrdi da je Bog" -

 

Neko je izbrojao da zamenice u jednini u hebrejskoj Bibliji

označavaju Boga nekoliko desetina hiljada puta.1 Svaka od njih je

dokaz da je Bog jedna osoba, a ne množina osoba. Standardna je

jezička činjenica, kojoj niko neće protivrečiti, da lična zamenica u

jednini označava jednu osobu.

Proces kojim je Bog Izraela postao Trojstvo govori o

neuspehu mnogobožaca da prodru u dubinu jevrejskog

monoteizma i tendenciji da pomešaju paganizam sa Svetim

Pismom. Ogromni napori su učinjeni da se Bog Izraela pretvori u

više osoba. "Znaci" koji ukazuju na Trojstvo su pronalaženi na

najneverovatnijim mestima, kao na primer "svet, svet, svet" iz

Isaijine vizije (Isaija 6:3). Mnogi zasupnici Trojstva sada 

napuštaju napore da pronađu svoje učenje u Hebrejskoj Bibliji.

Mnogo nepotrebnih napora bi bilo ušteđeno da je obraćena pažnja

na Isusove i Pavlove jednostavne verske izjave. Nepobitna je

činjenica da se Isus slagao sa unitarnom verom Izraela (Marko

12:29) i da je Pavle definisao Jednog Boga kao jednu osobu. U

pasusu koji namerno poredi hrišćanstvo sa paganizmom, Pavle

opisuje Jednog Boga kao brojno jednog, za razliku od mnogo

neznabožačkih bogova. Kada sažmemo podatke koje nam daje

Pavle u četvrtom i šestom stihu 1. posl. Korinćanima 8,

pronalazimo sledeće učenje: "Ne postoji drugi Bog osim jednog

Boga, Oca." To je Pavlov, netrojstveni, pogled na Boga.

 

Komentar Johna Miltona, istaknutog britanskog pesnika,

teologa i aktivnog protivnika Trojstva, potvrđuje naš stav: "Ovde

(1. Korinćanima 8:4, 6) `nema drugog Boga osim jednog`

isključuje postojanje ne samo svih drugih suština, već i svih

drugih osoba uopšte; eksplicitno je rečeno u šestom stihu `imamo

samo jednog Boga Oca`; stoga, ne postoji druga osoba osim

jedne.2

Začuđujuće je da zastupnici Trojstva nisu zadovoljni ovim

jasnim i jednostavnim definicijama Boga. Izgleda iskrivljeno

napuštati učenje koje ne samo da je pripadalo autorima Starog

Zaveta, već i samom Isusu. Promena u mišljenju je nesumnjiva.

Bitna imena u teologiji su osetili da je strani uticaj iskrivio

prvobitnu veru. C. H. Dodd je primetio da "su Jevreji u živoj

tradiciji sačuvali elemente proročkih ideala koji su u početku

pripadali hrišćanstvu, ali su ih zaklonili grčka metafizika i rimski

zakon."3

 

Na isti problem aludira Albert Schweitzer: "Veliki, i još uvek

nerešen, zadatak sa kojim su suočeni oni koji su uključeni u

istorijsko proučavanje primitivnog hrišćanstva je objašnjenje kako

se Isusovo učenje razvilo u ranu grčku teologiju."4

Professor J.A.T. Robinson

 

-----------

1 James Yates, Vindication of Unitarianism (Boston: Wells i Lilly, 1816),66,153.

2 Treatise on Christian Doctrine (Ponovo izdato od strane Udruženja britanskih i stranih unitarnih hrišćana, 1908), 16, 17.

3 Poslanica sv. Pavla rimljanima, citirao Hugh Schonfield, The Politics of God (London: Hutchinson, 1970), 105.

4 Paul and His Interpreters (London, 1912), v.

 

str. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,