str. 1

 

Ivan 1:1-4

 

Sukob sa Jevanđeljem po Jovanu

Naši prevodi Jovana 1:1-4 naizgled komplikuju jednostavno

veličanstvo vere u Jednog Boga Izraela, podižući neželjenu

barijeru između hrišćanstva, judaizma i islama. Čuveni prevodilac

Engleske Biblije, William Tyndale, nije bio tako siguran da je

Jovanova "reč" potpuni ekvivalent večnog Hista. On prevodi

poznate stihove: "U početku beše reč (malim slovom), i reč beše u 

Boga, i Bog beše reč... Sve je kroz nju postalo... U njoj beše

život."5 Izgleda čudno da je dozvoljeno da Jovan 1:1-4, nekoliko

Jovanovih stihova i još nekoliko Novozavetnih pasusa nadjačaju

konstantne i masivne biblijske dokaze unitarnog monoteizma.

Jedinstvo Boga su neumorno branili sveštenici i proroci i sam

Isus, koji je vatreni zastupnik ovog dela jevrejskog nasleđa kao i

svaki od njegovih zemljaka.

 

Ovo poglavlje je posvećeno diskusiji o pitanjima koje

postavlja Jovanovo predstavljanje ličnosti Isusa. Jovanov bogati

portret Isusa ne uključuje naznake da je Sin Božji večno božansko

biće i član Trojstva. Negovani pogled na Isusa kao nestvorenog i

jednakog sa Ocem ne potiče iz Svetog Pisma; stvoren je kroz

postbiblijsku tradiciju. Pokušaji da se u Jevanđelje po Jovanu

ukoreni ideja o preegzistenciji uključuje iskrivljenje Jovanove

namere. Pravilno protumačeno, delo voljenog apostola je u

harmoniji sa sinoptičkom prezentacijom Isusa kao jednistvenog

ljudskog bića koje je začeto natprirodnim putem.

Jovan ne predstavlja Isusa kao večnog člana Trojnog Boga,

već kao ispunjenje Božjeg večnog plana za dovođenje Mesije.

Stoga, za Jovana, kao i za Pavla, Isus je večan u umu i Božjoj

nameri, pre nego što je doslovno bezvremeno biće. Iako je u

velikoj meri izgubljen u metežu doktrinarnih promena, kroz koje

je crkva prolazila od drugog veka, ovaj neortodoksni portret Isusa

je imao svoje pristalice u vekovima posle pisanja Novog Zaveta.

Ponovo se pojavljivao u važnim trenucima u crkvenoj istoriji, kao

među poljskim Anabaptistima u 16. veku. Savremena hristološka

diskusija se okreće oko istog pitanja prirode preegzistencije.

Tradicionalni pojam preegzistencije je destruktivan po pravu

ljudskost Isusa i umanjuje neka čuda koja je on počinio u naše 

ime. Takođe stvara ceo problem Trojstva u koje mnogi veruju

samo zato što se to od njih očekuje. Povratak biblijskoj

hristologiji će značiti obnovu Isusovog mesijanstva, koje je toliko

dugo bilo pomračeno i omalovažavano postbiblijskim razvojem

hristologije.

 

5 Tyndale's New Testament: A Translation from the Greek by William Tyndale in 1534,

ed. David Daniell (New Haven: Yale University Press, 1989), dodato isticanje.

 

 

str. 1, 2, 3, 4, 5,