Da li Pavle Isusa naziva Bogom?
Savle iz Tarsa bio je religiozni zilot, poreklom Jevrejin, koji se protivio novom Isusovom pokretu. On je pokušavao da uhapsi jevrejske hrišćane i da ih baci iza rešetaka. Na svom putu od Jerusalima do Damaska u Siriji, upravo sa tim ciljem, imao je viziju nakon koje je dramatično počeo da veruje u Isusa (Dela 9:1-19; 22:3-21; 26:4-18). Nakon toga, kao Apostol Pavle, ovaj neumorni radnik imao je najznačajniji uticaj na hrišćanstvo. Putovao je kao misionar, šireći jevanđelje po velikom delu rimskog sveta.
Kao bivši Farisej, Pavle je iskoristio svoje poznavanje Svetog pisma (Starog zaveta) da postane mudar hrišćanski teolog. Stari zavet je bio veoma važan izvor učenja kako za njega tako i za druge rane jevrejske hrišćane. Njegove doktrine o jednom Bogu i Mesiji čvrsto su utemeljene u Starom zavetu. Delom je to razlog zašto Pavle nikada nije optuživan da je u novozavetnoj knjizi ,,Dela apostolska“ napustio svoju monoteističku, nasleđenu tradiciju. Vincent Taylor kaže: ,,Pre svega zapažamo da monoteizam ima dominantno mesto u hristologiji Pavla ... Uvek u njegovim hristološkim izjavama naglasak je na Bogu.“ Samim tim, Hans Kung donosi zaključak, ,,Pavle jedino može biti shvaćen svojim poreklom u judaizmu.“
Pavle jasno potvrđuje Šemu u nekim od svojih novozavetnih poslanica. Još uvek je u pitanju samo jevrejski religijski pokret. U Šemi stoji: ,,Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.“ (5. Mojsijeva 6:4). Tradicionalistički nastrojeni hrišćani često raspravljaju da reč ,,jedan“ dozvoljava njihovo trijadološko verovanje. Međutim, čini se prilično očiglednim da je u pitanju broj jedan“. To je upravo ono što je antičke Jevreje učinilo onim što jesu. Obožavanje jednog Boga razlikovalo ih je od politeističkih nevernika u okruženju koji su obožavali mnoge bogove.
Samim tim, Pavle je pisao svetima u Rimu da je ,,Bog ... jedan“ (Rimljanima 3:30). Ovu poslanicu je dopunio doksologijom: ,,Jedinom premudrom Bogu, kroz Isusa Hrista, slava vavek. Amin“ (16:27). Obratite pažnju ovde na to na koji način Pavle pravi razliku između jedinog Boga i Isusa Hrista. Pavle je takođe napisao Galatima da je ,,Bog jedan“ (Galatima 3:20). A u prvoj poslanici Timotiju, Pavle opisuje Oca kao ,,jedinog Boga“ i što je eksplicitnije on kaže: ,, jer postoji jedan Bog“ (1. Timotiju 1:17; 2:5).
Sledeće Pavlove izjave jasno oslikavaju Šemu i ustanovljavaju to da 1) postoji jedan Bog, Bog iz Starog zaveta, i 2) ovaj jedan Bog jeste samo Otac i 3) ovaj jedan Bog i Isus Hrist treba da budu shvaćeni kao dva zasebna bića, tako da Isus nije Bog:
• ,,nema drugog Boga osim jednog. Jer ako i ima koji se bogovi zovu, ili na nebu ili na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospoda: Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj. (1. Korinćanima 8:4, 6).
• ,,Jedno telo, jedan duh, kao što ste i pozvani u jednoj nadi zvanja svog. Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje, Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama.“ (Efescima 4:4-6).
Neki učenjaci misle da ova dva pasusa mogu da budu pred-Pavlovljeve izjave ispovesti. Frances Young sa pravom donosi zaključak u vezi Pavla i njegovih ljudi koji su promenili veru na osnovu ova dva pasusa: ,,njihov Bog je bio Bog Starog zaveta i njihov Gospodar, Isus, bio je Božiji predstavnik.“
Dakle, sve gore navedene aluzije na Šemu predstavljaju jasan dokaz da Apostol Pavle nikada nije odstupio od svoje izrazito monoteističke pozadine – da postoji numerički gledano samo jedan Bog. Kao što Vincent Taylor na prilično pametan način kaže u vezi sa ovim posvećenim Hristovim apostolom, ,,On neće ugroziti svoje verovanje da je Bog Jedan Bog, čak ni zarad Hrista.“
Pavle stalno govori da Isus ima Boga- Oca (Rimljanima 15:6; 2. Korinćanima 1:3; 11:31; Efescima 1:3, 17; Kološanima 1:3). U svakoj situaciji o kojoj govori njegovih deset poslanica, Pavle razlikuje ,,Boga Oca“ i ,,Isusa Hrista“, međutim ne i Svetog duha.
Samim tim, Pavlovo učenje o jedinstvu ili jednini Boga ne dopušta kasnijim crkvenim doktrinama binitarijanizma ili trinitarijanizma. Istaknuti jevrejski učenjak Joseph Klausner pravo kaže: ,"Pavle Jevrejin nije toliko daleko otišao i nazvao Isusa ,'Bogom'."
Međutim, šta je sa onim Pavlovim tekstovima koje tradicionalisti citiraju kako bi dokazali suprotno? Prvi među njima je stih 9:5 Poslanice Rimljanima. Pošto su rani grčki rukopisi Novog zaveta napisani samo velikim slovima bez razmaka i znakova interpunkcije, nameće se pitanje na koji način treba upotrebiti znakove interpunkcije u poslednjem delu stiha 9:5 Poslanice Rimljanima. Neke engleske verzije sadrže ,, Hrist ... koji je iznad svih, blagosloven zauvek,“ ili nešto slično čime se Isus naziva Bogom. Druge sadrže: ,,Hrist. Bog koji je iznad svih blagoslov en zauvek,“ ili nešto slično čime se Isus ne naziva Bogom. Anketiranjem modernih novozavetnih učenjaka pokazuje da su u podjednakom broju podeljeni iako velika većina veruje da Novi zavet na drugom mestu Isusa naziva Bogom.
Tradicionalisti citiraju druge pasuse Apostola Pavla kako bi podržali svoje viđenje da je Isus Bog. Međutim razmatranje verzija Biblije, propitivanje novozavetnih gramatičara i kritičara obično pokazuje da su i oni takođe podeljeni oko toga da li ovi tekstovi prikazuju samo Isusa, što je viđenje usredsređeno na jednu Osobu. Ili da li ovi tekstovi pominju i Boga Oca i Isusa, što je viđenje usredsređeno na dve Osobe, u tom slučaju Isus nije nazvan Bogom.
Na primer, radicionalisti tvrde da Pavle naziva Isusa ,,našim Bogom“ u stihu 1:12 Druge poslanice Solunjanima. Međutim, najsavremenije engleske Biblije to prevode kao,,naš Bog i Gospodar Isus Hrist,“ što je viđenje usredsređeno na dve osobe koje ne naziva Isusa Bogom.
Ozloglašena i kompleksna himna u stihovima 2:6-11 Poslanice Filipljanima trebalo bi da bude razmotrena zasebno.
Još jedan težak tekst nalazi se u stihu 2:13 Poslanice Titu. Većina verzija Biblije sadrže stih: ,,naš veliki Bog i Spasitelj, Isus Hrist“, čime se Isus naziva Bogom. Većina učenjaka se slaže. Međutim, neke verzije Biblije sadrže stih: ,,veliki Bog i naš Spasitelj Isus Hrist“, čime se Isus ne naziva Bogom.
Međutim, neki gramatički problematični pasusi ne bi trebalo da prevagnu nad mnogobrojnim tekstovima Apostola Pavla u kojima on otkriva sledeće: 1) uvek je bio strogi monoteista, verovao da je Bog numerički jedan, 2) nikada ne pruža diskusiju na temu toga da li je Isus preegzistirao ili da li je Bog 3) on stalno pravi razliku između Boga i Hrista, 4) često reči ,,Bog“ i ,,Otac“ koristi u istom značenju, 5) kaže da Isus ima Boga i 6) izjavio je da je samo Otac Bog.