Da li je Isus Bog zato što je Sin Božiji?

 

Novi zavet konstantno identifikuje Isusa kao Sina Božijeg. Marko piše: ,,Početak jevanđelja Isusa Hrista, Sina Božijeg“ (Marko 1:1). Pri Isusovom krštenju i preobraženju, nebeski glas je objavio: ,, Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji“ (Matej 3:17; 17:5). Đavo je u predočio dva od tri njegova Iskušenja namenjena Isusu u divljini time što je rekao: ,,Ako si Sin Božiji“ (Matej 4:3, 6). Kada je Isus kasnije upitao svoje apostole ,,šta vi velite, ko sam ja?“ Sveti Petar je odgovorio: ,, Ti si Mesija, Sin Boga živoga!“ (Matej 16:15-16). Autor Jevanđelja po Jovanu donosi zaključak ,, A ova su napisana, da verujete da je Isus Mesija, Sin Božji, i da, verujući, život imate imenom njegovim“ (Jovan 20:31). Ključna tema sva četiri novozavetna jevanđelja jeste ta da je Isus Hrist, Sin Božiji.

Ali šta zapravo znači to da je Isus Sin Božiji? Većina hrišćana misli da to znači da je on Bog. Zaista, upravo to je institucionalna crkva propovedala oduvek.

Crkveni oci posle apostola su donekle bili pod uticajem grčke religijske filozofije pri formiranju svoje teologije. Politeistički nastrojeni Grci i Rimljani su verovali u mnoštvo bogova svojih mitologija. Oni su shvatali da su ovi bogovi metafizički stvaralli bogove slične ljudskim bićima koji su fizičim putem rađali svoje potomke. Na sličan način, crkveni oci su verovali da je biblijski Bog stvorio sina i da je on postao čovek Isus. Onu su shvatali da baš kao što čovek ima sina koji je čovek baš kao svoj otac, tako i je i Bog stvorio sina koji je bio poput njega samog, pa je samim tim njegov sin bio Bog. Čak su i zvali Isusa ,,Bogom Sinom“. Irinej, crkveni otac drugoga veka, objasnio je to na sledeći način: ,,Otac je Bog i Sin je Bog; jer ono što je začeto od strane Boga jeste Bog.“

Samim tim, crkveni oci su zanemarili razliku koju su Jevreji pravili između ,,Boga“ i ,,Sina Božijeg“ i ova dva termina koristili kao da su sinonimi.  Ova praksa se i danas nastavlja među hrišćanima i hrišćanskim učenjacima. Međutim, Biblija nikada ne upotrebljava frazu,,Sin Božiji“ u značenju ,,Bog“.

Kada Novi zavet opisuje Isusa kao Sina Božijeg, to je bilo namenjeno da se razume metaforički a ne metafizički, i da ukaže ni na šta drugo do na odnos Boga i Sina. To što je reč Sin napisana velikim slovom jeste nevažno jer su rani grčki novozavetni rukopisi bili ispisani velikim slovima. Nels Ferre dobro kaže: ,,Isus nije Bog već Sin Božiji“.

Prema grčkoj metafizici, hrišćani ne bi trebalo da Isusov status shvate kao da je on Sin Božiji već na način na koji je taj status upotrebljavan u njegovoj religijskoj kulturi  i u Starom zavetu. U Starom zavetu,  pobožni pojedinci, nacija Izraela i njegovi kraljevi se često oslovljavaju frazom ,,sin(ovi) Božiji“. Ponekad, ova fraza određuje obećanog Mesiju-Kralja (2. Samuilova 7:14; Psalmi 2:7, 12; Dela 13:33). Zapravo, kumranska zajednica koja je proizvela spise sa Mrtvog mora, mogla je da naziv Mesija i Sin Božiji upotrebljava kao da imaju isto značenje.

Jevreji su verovali, baš kao kada su u pitanju drugi kraljevi Izraela, da će Mesija biti Božiji ,,sin“ i vice-vladar na zemlji.  Oni su shvatali da će on biti izuzetni sin Božiji. Nisu mislili da je ovo jedinstveno sinstvo uzrok metafizičkog generisanja jer je okolna politeistička nacija bila sklona pripisivanju  istog svojim bogovima i ljudskim kraljevima. Umesto toga, Jevreji su verovali da će njihov Mesija biti Božiji sin u smislu da će Bog posebno favorizovati njega kao svog predstavnika.

Posledično tome, trijadolog N.T.Wright upozorava hrišćane da izbegnu pogrešno razumevanje ovog mesijanskog naziva ,,sin Božiji“ u Starom zavetu. On objašnjava to da obično jevrejsko značenje ove fraze nema nikakve veze sa početnom trijadologijom; odnosi se na kralja kao predstavnika Izraela. Izrael je bio sin Jahve; (Mesija) kralj koji dolazi da preuzme sudbinu Izraela na sebe.“ Ali G.W.H. Lampe ide dalje time što tvrdi da ,,Sin“označava biće koje nije samo po sebi Bog već biće koje koegzistira pored Boga i funkcioniše kao Božiji izaslanik“.

Novi zavet tvrdi da je Isus ,,Sin Božiji“, što je tou huiou tou theou u grčkom tekstu. To što je član uključen ukazuje na to da je Isus poseban Sin Božiji (1. Mojsijeva 6:2; Jov 1:6; 2:1; 38:7; Matej 5:9; Luka 6:35; 20:36; Rimljanima 8:4, 19; Galaćanima 3:26).

Grčki rukopisi variraju kada je u pitanju stih Jovan 1:18. U novoj američkoj standardnoj Bibliji (NASB) stoji: ,,Boga nikad niko nije video; jedinorođeni, Bog, koji je u naručju Očinu, on (ga) javi.“( “No man has seen God at any time; the only begotten God, who is in the bosom of the Father, He has explained Him” (John 1:18)). U drugim prevodima stoji ,,jedini“ ili ,,jedinorođeni“. Ovakvo tumačenje indentifikuje Isusa kao Boga dok to druge verzije ne čine. Iako dokazi iz rukopisa idu u korist ovom tumačenju Nove američke standardne Biblije (NASB). Isus kao ,,jednorođeni Bog“ predstavlja besmislenost i kontradiktornost da ni jedan čovek nije video Boga, jer su ljudi videli Isusa.

Crkveni oci su pogrešno preveli tou monogenous huiou tou theou u grčkom Novom zavetu tako da znači ,,jedinorođeni (vječni) Sin Božiji“ (Jovan 3:18; uporedi stih 16; 1:14, 18; 1. Jovanova 4:9). To su učinili kako bi se suprostavili Arijancima i podržali njihovu doktrinu o večnom generisanju, što je oksimoron. Nasuprot tome, monogenes bukvalno znači jedinstven  a obično se prevodi kao ,,jedini“.

Crkveni oci posle apostola su propovedali da je Isus večno preegzistirao kao Logos-Sin Božiji koji je sišao iz raja kako bi postao čovek – Isus. Međutim, anđeo Gabrijel je objavio Devici Mariji da njeno sveto dete treba da bude zvano Sin Božiji (Luka 1:35), kao da se ova titula odnosi samo na Isusa kao ljudsko biće.

Možda je najbolje objašnjenje Isusovog Sinstva upravo ono što je glas odozgo objavio kako na njegovom krštenju tako i na njegovom preobraženju. Sledeća izjava predstavlja konflaciju sva tri sinoptička citata obe izreke: ,,Ovo je Sin (Isus) moj ljubazni, koji je po mojoj (JHVH) volji!“ Prilikom preobraženja Luka izbegava reč ljubazni i dodaje ,,Moj Izabrani“.

Da sumiramo, Isus je označen kao Sin Božiji u Novom zavetu što označava (1) njegovu izuzetnu vezu sa Bogom, (2) to da je Bog izabrao i poslao Isusa kao svog izaslanika par exellence i (3) Isusovu još uvek buduću ulogu kao Mesije – Kralja Izraela. Na kraju, Novi zavet nikada ne ukazuje na to da je Isus Bog na osnovu toga što je on Sin Božiji.