Psalam 44:23 Spava li Bog

Vidi Psalam OD 44:10 na dalje KONTEX govori da su se osjecali Ostavljenji od Boga stime taj izraz spavati ..... Psalam 44,23Ustani! Što spavaš, Gospode? Probudi se! Ne odbacuj nas vječno! ---- ZAPAZI rjec >>Vječno<< Zato ja UVJEK kažem KONTEXT,kontext
Psalam 121:4 Ne, ne drijema i ne spava on, čuvar Izraelov.

Job 13:24

24 Zašto okrećeš lice svojei neprijatelja u meni vidiš?

Psalam 13:1

13 Dokle ćeš me, Jehova, zaboravljati? Zar zauvijek? Dokle ćeš okretati lice svoje od mene?

Psalam 88:14

14 Zašto, Jehova, odbacuješ dušu moju? Zašto si lice svoje okrenuo od mene?

-----------------------------------------------

Spava li Bog u Bibliji?

- Nikada:

Psalam 121:2-4 » "Pomoć je meni od Gospoda, koji je stvorio nebo i zemlju. Neće dati da popuzne noga tvoja; ne dremlje čuvar tvoj. Gle, ne dremlje i ne spava čuvar Izrailjev."

- Ponekad:

Psalam 44:23 » "Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda."

Ovde pod "Božjim spavanjem" psalmista misli na "Božju udaljenost" od njega i njegovih problema. Dakle, psalmista Božje neodgovaranje na njegove vapaje doživljava kao "Božje spavanje".

Ovde vidimo da Pismo daje Bogu jednu izrazito ljudsku osobinu, i to se naziva "antropomorfizam". Reč "antropomorfizam" dolazi iz grčkih reči "antropo + morphe", a koje imaju značenje "čovek + sličan", tj. "čoveku sličan" ili "čovekolik". Tako, u Bibliji, antropomorfizam znači "prikazivanje Boga (božanstva) u ljudskom obliku ili sa ljudskim osobinama".

Biblija obiluje antropomorfizmima, npr.: Bog ima oči (2. Dn. 16:9, Zah. 4:10); uši (Ps. 34:15, Jak. 5:4); usta (Isa. 40:5, Mt. 4:4); nos (1. Moj. 8:21); ruke (Ps. 95:5, Ps. 111:7, Jev. 10:31).

Sveto pismo nam jasno otkriva da je Bog Duh (Jn. 4:24) - On je u svojoj suštini nematerijalan. Iako, sam Bog tvrdi da je neuporediv (Isa. 46:5). On sam kada govori o nekim svojim osobinama koristi antropomorfizam (npr. Isa. 49:16).

Antropomorfizam nije ništa drugo do snažno shvatanje Boga kao Osobe. Slike "Božje čovečnosti" koje nalazimo u Bibliji, upotrebljavali su ljudi koji su bili potpuno uvereni da je Bog Osoba. One služe da bi i nas danas zaustavile u razmišljenju o Bogu kao o nekome ko je nestvaran i neosoban. Danas se sve više popularizuje učenje Nju Ejdža da je bog neosoban, da je bog samo čista kosmička enegrija. Nju Ejdž tumačenje da je duh samo bleda kopija materijalne stvarnosti je vrlo neprikladna, to je ustvari indirektno poricanje Boga Stvoritelja (Rim. 1:19-21). Jer ako je Bog, koji je Duh, stvorio materiju, onda znači da je Duh iznad materije, jer ono što je podređeno ne može stvoriti ono što je iznad Njega.

Antropomorfizmi su rezultat delovanja transcendentnog Boga u ljudskom životu. Ljudi su ograničeni vremenom i prostorom. Bog, međutim, nije ograničen ni vremenom niti prostorom, jer je On večan i bezgraničan. Pošto ovo za naš um nisu pojmljive dimenzije, antropomorfizmi nam tako najbolje dočaravaju Božju osobnost i delovanje, čine da možemo razumeti i približavaju nam Boga.

Međutim, antropomorfizme treba pažljivo razlikovati od "teofanije" i od utelovljenja. Antropomorfizam je samo jezični alat, dok je teofanija ukazanje Boga čoveku, ponekad i u (prividnom) ljudskom (anđeoskom) obličju. Utelovljenje je jedinstven događaj koji podrazumeva da je Bog postao čovekom (Jn. 1:14, 1. Tim. 3:16).