Jeremija 13:14 Bog je milostiv i dobar

---------------------------------

Bog je okrutan, nemilostiv, destruktivan i gnevan ili je ljubazan, milostiv i dobar?

- Zli Bog:

Jer. 13:14 » "I razbiću ih jednog o drugog, i očeve i sinove, veli Gospod; neću požaliti ni poštedeti niti se smilovati, da ih ne potrem."

5. Moj. 7:16 » "I istrebi sve narode koje ti Gospod Bog tvoj preda, neka ih ne požali oko tvoje, i nemoj služiti bogovima njihovim, jer bi ti to bila zamka."

1. Sam. 15:2-3 » "Ovako veli Gospod nad vojskama: Opomenuh se šta je učinio Amalik Izrailju, kako mu se opro na putu kad je išao iz Misira. Zato idi i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i šta je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce."

1. Sam. 6:19 » "Ali pobi Gospod neke između Vet-Semešana koji zagledaše u kovčeg Gospodnji, i pobi iz naroda pedeset hiljada i sedamdeset ljudi. I plaka narod što ga Gospod udari velikom pogiblju."

Plač 3:33 » "Ja sam čovek koji videh muku od pruta gneva Njegovog. Odvede me i opravi me u tamu, a ne na videlo. Samo se na me obraća, obraća ruku svoju po vas dan."

- Dobar Bog:

Jak. 5:11 » "Gle, blažene nazivamo one koji pretrpeše. Trpljenje Jovljevo čuste, i posledak Gospodnji videste: jer je Gospod milostiv i smiluje se."

1. Dn. 16:34 » "Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova."

Jezek. 18:32 » "Jer mi nije mila smrt onog koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite živi."

Ps. 145:9 » "Dobar je Gospod prema svima, i žalostiv na sva dela svoja."

1. Tim. 2:4 » "Koji hoće da se svi ljudi spasu, i da dođu u poznanje istine."

1. Jn. 4:16 » "I mi poznasmo i verovasmo ljubav koju Bog ima k nama. Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji."

Ps. 25:8 » "Dobar je i pravedan Gospod; toga radi pokazuje grešnicima put."

Napomena: Kritici smatraju da Bog predstavljen u Starom zavetu i Bog opisan u Novom zavetu su u potpunoj kontradikciji, i da iz tog razloga Biblija ne može biti Božja objava.

Kao prvo, Pismo ništa ne govori o okrutnom Bogu, to je čisto subjektivno mišljenje kritika. Drugo, stihovima se daje značenje koje nemaju svom kontekstu.

U Starom zavetu se nalaze zapisi o Božjem nalogu za uništenje Sodome, zatiranju hanaanskih naroda, kao i mnogi drugi opisi Božjega suda i gneva. Optužitelji Biblije tvrde da se time prikazuje primitivno, ratno božanstvo koje je u suprotnosti sa naprednim učenjem Isusa o ljubavi prema bližnjima.

Međutim, kada se god pokrene optužba da je Bog u Starom zavetu osvetoljubiv, da mrzi, da ima samo neke svoje miljenike, da je nepravedan, tada treba biti oprezan. Treba nastojati shvatiti sve reči upotrebljene u opisu, koje koristi biblijski pisac, jer je to jedini način da se ispravno razume Božja priroda istaknuta u odeljku.

Na primer, uobičajna je optužba da je Bog osvetoljibiv i da mrzi, no, Božja osveta nije ništa više do izraz Njegove suverenosti. Tako je i sa Njegovim gnevom i mržnjom. Dakle, problem stvara pogrešna asocijacija koje ove negativne reči ostavljaju na nas, a ne zbog stvarnog značenja koje one nose u biblijskom tekstu.

Iako zamisli o Bogu na prvi pogled mogu izgledati međusobno suprotne, pažljivim sagledavanjem čitave slike, videćemo nešto sasvim drukčije. Isus je sam izjavio da se Stari zavet može sažeti u zapovesti ljubavi, "ljubiti Boga i svoga bližnjega" (Mt. 22:37). Takođe, Isusu ističe kako Bog u Starom zavetu stalno želi ljubav i milost, a ne žrtve (Mt. 9:13, Mt. 12:7). Taj Božji stav se može uočiti i u izjavi: "Eda li je meni milo da pogine bezbožnik? Govori Gospod, a ne da se odvrati od puteva svojih i bude živ?" (Jezek. 18:23). Jasno je da Bog uopšte ne "uživa" u tome da nekog kažnjava.

Zašto je Bog uništio neke narode? Biblija jasno kaže da je Bog "Bog pravde", a zlodela tih naroda nisu mogla proći nezapaženo kod "Boga pravde", On ih je morao osuditi. Nameravao je kazniti zle narode u saglasnosti sa svojom svetom prirodom, suverenošću i ljubomorom za svoj izabrani narod - Izrael. Ono što On želi i čini je u skladu sa Njegovim čistim karakterom. On ih kažnjava u svojoj pravednosti, jer se nisu pokajali (promenili, ispravili sebe), a On im je za to pružio priliku. Nisu se uskladili sa Njegovom svetom prirodom, i morao ih je kazniti (Jer. 18).

U slučaju Amorejaca, Bog im je dao stotine godina da se pokaju, ali oni to nisu učinili (1. Moj. 15:16). Noje je propovedao pokajanje svom naraštaju punih 120 godina a tek nakon toga je došao potop (1. Moj. 6:3). Pravilna starozavetna slika prikazuje Boga kao strpljivog Boga koji pruža tim (grešnim) narodima nebrojene mogućnosti da se pokaju i usklade svoj život sa Njegovim uputama (Ps. 25:8). Tek onda kada pređu liniju posle koje se više ne mogu moralno popraviti, On ih osuđuje i kažnjava za njihova zlodela.

U Novom zavetu nalazimo ljubav i osudu ravnomerno rasprostranjenu u zbivanjima i poruci, a ljubav i milost kao i osudu na stranicama Starog zaveta. Bog je nepromenljiv, ali različite prilike zahtevaju iskazivanje različitih Božjih osobina. Prema tome, kada čitamo oba Zaveta na način kako to zahteva njihova osnovna namena, oni objavljuju istog suverenog Boga, bogatog milosrđem, ali koji neće dopustiti da greh prođe nekažnjeno (Ps. 103:6, Rim. 2:2). "Gospod je spor na gnev i velike je moći; ali nikako ne pravda krivca..." (Naum 1:3).

Ako razumemo Božju suverenost, onda razumemo da Bog nije neki bespomoćan "ćale" koji nije kadar da vaspitava i kažnjava svoju neposlušnu decu ili da On nikada ne bi mogao da učini "takvu stvar" da zatraži od Avraama da žrtvuje svog jedinog sina, ali da nije ni nemilosrdan, okrutan šef - jer nas radi je žrtvovao svog jedinorođenog Sina. Sotona uvek teži da iskrivi Božiji lik i zato s jedne strane nudi sladunjavu religiju u kojoj se prećutkuje da je "naš Bog oganj koji spaljuje" (Jev. 12:29) ili s druge strane protura predstavu nekakvog nepristupačnog i okrutnog diktatora, kome se nikada i ni na koji način ne možemo dopasti, i koji uživa u tome da nas maltretira. Međutim, to nije Bog opisan u Bibliji. Neka da Bog da Ga i ti upoznaš kao savršenu svetost i savršenu ljubav!