1001. Tisuću i jedan odgovor Muslimanima na Biblijska pitanja

Genesis 11:12 otac Šelaha Kenan ili Arpakšad

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

-------------------------------------

Ko je bio Arfaksadov sin, Selah ili Kainan?

- Arfaksadov sin se zove Salah:

1. Mojsijeva 11:12 » "A Arfaksad poživje trideset i pet godina i rodi mu se Salah."

- Keinan je bio Arfaksadov sin:

Luka 3:35-36 » "Sin Serugov, sin Reuov, sin Pelegov, sin Eberov, sin Salin, sin Kainanov, sin Arfaksadov, sin Šemov, sin Noin, sin Lamekov."

Jedna od poteškoća u Lukinom rodoslovlju se javlja između Avraama i Noja. Luka navodi da je "Sin Serugov, sin Reuov, sin Pelegov, sin Eberov, sin Salin, sin Kainanov, sin Arfaksadov, sin Šemov..." No, problem je što ne postoji osoba po imenu "Kainan" (vidi 1. Moj. 10:24, 1. Moj. 11:12, 1. Dn. 1:18, 1. Dn. 1:24). Kao rešenje za ovo neslaganje se nameće sledeći zaključak...

Iako ime "Kainan" se ne može naći ni u jednom hebrejskom tekstu, koji se bavi rodoslovljem, već jedino u grčkom prevodu Starog zaveta (Septuaginta ili LXX) prevedenog između 250. i 150. god. stare ere. Luka, po nacionalnosti grk, pisao je svoje evanđelje za grčke čitatelje i kao referencnu osnovu za svoj tekst, za očekivati je da će koristiti grčki prevod Starog zaveta. Dakle, otuda u njegovom tekstu ime "Kainan".

Moguće je da se radi o grešci u Septuaginti ili da se radi o istoj osobi koja je imala dva imena. Onda bi "Salu", bi bio znan i kao "Kainan". Da neka osoba ima dva imena je bilo nešto uobičajno u staro vreme.

 

------------------------------

        33. Tko je bio otac od Šelaha; Kenan (Luka 3:35-36) ili Arpakšad (Postanak 11:12)
(Kategorija – nerazumijevanje upotrebe hebrejskog)
    Iako konačan odgovor nije moguć, mogu se pronaći zadovoljavajuća objašnjenja. Najvjerojatniji odgovor na ovo je to da je obiteljsko stablo Masoretskog teksta u Postanku teleskopira generacije kao što to čini Matej u svojoj listi. Kada pogledamo Septuagint (LXX), pronalazimo Kenana kao oca Šelaha, što također pronalazimo u Luki. Luka, pišući na grčki, koristio bi Septuagint kao autoritet.
    Također, ako uzmemo Septuagint i pogledamo Postanak 11:12 pronalazimo da je Arpakšad bio star 135. godina, prije nego 35. (što bi dozvolilo više vremena za njega da bi postao Šelahov djed).