http://odgovor---muslimanima.blogspot.com/2018/12/da-li-je-isus-bog-u-drugim-tekstovima.html?view=sidebar

Da li je Isus Bog u drugim tekstovima Apostola Pavla?

Većina tradicionalistički nastrojenih proučavalaca Novog zaveta citiraju samo sledeće tekstove u pismima Apostola Pavla kako bi podržali svoje verovanje da je Isus Bog: Rimljanima 9:5, Filipljanima 2:6-11, 1. Timotiju 2:5 i Titu 2:13. Neki citiraju i manje bitne tekstove koje je napisao Pavle.

Mnogi hrišćani su mislili da se stih 8:9 Druge poslanice Korinćanima odnosi na inkarnaciju. On glasi: ,,Jer znate blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista da, bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi Njegovim siromaštvom obogatite.“

Uobičajena interpretacija ovog stiha jeste da se pod ,,bogatim“ podrazumeva da je Isus preegzistirao u raju kao neko ko je jednak Bogu Ocu, a pod ,,siromašnim“ i ,,siromaštvom“ misli na to da je on napustio svoju poziciju kada se inkarnirao. Karl-Josef Kuschel kaže: ,,Tradicionalna egzegeza uvek je tumačila ovaj pasus u smislu hristologije o preegzistenciji i inkarnaciji, kao što to čine i sadašnje egzegete širom sveta.“

James Dunn i Maurice Casey insistiraju na tome da se ovi tekstovi tiču samo hristologije o Adamu. Dunn kaže o stihu 8:9 Druge poslanice Korinćanima i o stihovima 2:6-8 sledeće:

,,Iako je možda uživao u bogatstvu i neometanoj zajednici sa Bogom, Isus je svojevoljno izabrao da prigrli siromaštvo Adamovo i distanciranost od Boga, u svojoj službi kao celini, a posebno u svojoj smrti, kako bismo mi mogli da u potpunosti dođemo do nasleđa koje je bilo namenjeno Adamu.“ John Macquarrie je odgovorio: ,,Danova interpretacija nam dozvoljava da sagledamo opštu hristologiju Apostola Pavla kao mnogo koherentniju nego što bi nam se ona inače učinila.“

Samo učenjaci poznaju slabo dokazane varijante rukopisa u stihu 2:20 Poslanice Galatima. U većini engleskih prevoda Biblije tu stoji ,,Sin Božiji“. Jedna verzija bi glasila ,,the God and Christ“ kao da je Hrist Bog. Međutim kritičari su postigli konsenzus da je razlog ove verzije upravo greška pisara prilikom prepisivanja.

Stih 5:5 Poslanice Efescima glasi:,, carstvo Hrista i Boga“. Nekolicina učenjaka iz XIX veka mislila je da taj tekst na grčkom treba da bude preveden ,,carstvo Hrista koji je Bog“. Međutim, savremeni konsenzus je protiv toga, tako da je ovo izbegnuto u savremenim engleskim verzijama. Značenje ove fraze jeste to da carstvo pripada kako Bogu Ocu tako i Hristu.

Tradicionalisti se uglavnom slažu oko toga da ,,punoća“ koja boravi u Hristu znači da on jeste Bog. Pavle piše: ,,Jer bi volja Očeva da se u Njega useli sva punina“ (Kološanima 1:19). Zatim dalje kaže: ,,Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno“ (2:9). Ovi tradicionalisti uveravaju da se punoća odnosi na sve Božije božanske atribute, tako da Pavle praktično identifikuje Isusa kao nekog ko je u potpunosti Bog.

Nasuprot tome, ova punoća se odnosi na sveukupno Božije samo-otkrivenje upućeno ljudskom rodu. Dakle, Pavle hoće da kaže da Isus u potpunosti otkriva Boga a ne da je on sam Bog. Autor Jovanovog jevanđelja ukazuje isto na to objašnjavajući da je Isus bio ,,pun milosti i istine“ i da smo ,,mi svi primili deo te punoće“ (Jovan 1:14, 16).

Oba ova autora su želela da govore o ovoj Hristovoj punoći jer su se borili protiv protognosticizma. On je uveravao da usled Božije transcendentnosti pleroma (grčka reč za punoću) se sastoji od mnoštva aeons, posebno anđela ili duhova koji su služili kao posrednici između Boga i čovečanstva. Samim tim, Hrist je bio jedan od tih aeons koji je posedovao Božiju punoću. Pavle i Jovan su se ovom protivili time što su tvrdili da sva Božija punoća boravi u Hristu. I Pavle o njemu piše: ,,U kojoj je sve blago premudrosti i razuma skriveno“ (Kološanima 2:3).

Pavle se suprostavljao sinkretističkoj religiji koja je bila istaknuta na Kolosu, a samim tim i infiltrirana tu crkvu. Predstavljala je fuziju judejskih rituala, asketskih običaja usled platonskog dualizma, obožavanje astralnih sila, i nekih drugih početnih gnostičkih verovanja u vezi Isusovog identiteta. Tom prilikom, Pavle je samo mislio na to da je ,,Bog bio u Hristu“ u potpunoj celosti (2. Korinćanima 5:17) a ne da je Hrist bio Bog.

Mnogi tradicionalistički nastrojeni proučavaoci Novog zaveta citiraju stihove 2. Solunjanima 1:12, Titu 2:13 i 2. Petrova 1:1 kao gramatički slične tekstove koji identifikuju Isusa kao Boga. Sva tri stiha imaju problem sa sintaksom (redom reči) što rezultira dvosmislenošću. Međutim, mnogi od ovih učenjaka citiraju stih 2:13 Poslanice Titu kako bi podržali to da je Isus Bog i porekli isto to kada su u pitanju druga dva stiha.

Skoro sve savremene verzije Biblije prevode ključnu frazu u stihu 1:12 Druge poslanice Solunjanima: ,,milost našeg Boga i Gospoda Isusa Hrista“, samim tim zastupajući viđenje usredsređeno na dve Osobe – Boga Oca i Isusa. Međutim, Nova američka Biblija, najpopularnija verzija među rimokatolicima, sadrži: ,, milost našeg Boga i Gospoda Isusa Hrista“, što Isusa identifikuje kao Boga. Međutim, Pavle je verovatno želeo da kaže isto ono što dva puta kaže u svom uvodu ,,Bog naš Otac i Gospod Isus Hrist“ (1-2). Štaviše, Raymond E. Brown, istaknuti katolički proučavalac Novog zaveta iz druge polovine XX veka, o ovojm delu teksta kaže: ,,Većina kritičara prihvataju ovu razliku (između Oca i Isusa) a poslednji i najobimniji katolički komentar kaže da to mora biti prihvaćeno. Dakle, ovaj tekst ne može biti upotrebljen kao primer upotrebe reči ,,Bog“ tako da se odnosi na Hrista.

Učenjaci tvrde da šest poetskih delova u stihu 3:16 Prve poslanice Timotiju potiču od Pavlove himne i da se odnose na glavne događaje u Isusovom životu poređane hronološkim redom. Nekadašnji tradicionalisti insistirali su na tome da se u prvom delu grčkog teksta Isus naziva Bogom. Verzija Kralja Džejmsa to prevodi: ,,Bog se manifestovao od krvi i mesa“. Međutim dokazi iz rukopisa jesu slabi kada je u pitanju reč theos (,,Bog“), a jaki kada je u pitanju hos (,,koji“) ili ho (,,on“ ili ,,jedan“). Samim tim, četiri savremena najistaknutija grčka Nova zaveta sadrže hos, tako da skoro sve moderne engleske verzije to tumače kao ,,On“ ili ,,Koji“. Pavle svakako ne bi napisao ,,Bog“ jer je takođe u svojoj poslanici napisao da je Bog nevidljiv (1. Timotiju 1:17, 6:16). Tradicionalista i kritičar Bruce Metzger objašnjava da theos može da bude slučajna greška pisara, interpretacija šest delova ili podrška doktrini Trojstva.