Da li je Pavle rekao da laže

Kaburis kodeks / Rimljanima 3

1 Šta je onda bogatstvo Judejca? Ili šta je dobit od obrezanja?

2 Mnogo šta. Prvo, poverene su im reči Božje; 3 a što neki ne veruju, da li će to što oni ne veruju, veru Božju ukinuti?

4 Bože sačuvaj! Jer Bog je postojan, a sin čovečji svaki neveran; kao što je pisano: neka ti bude reč pravedna i pobedi kad ti bude suđeno!

5 Ali ako naše bezakonje pravdu Božju pokrene, šta ćemo reći? Da li je Bog nepravedan kad dođe Njegov gnev?

Kao sin čovečji govorim: 6 Bože sačuvaj! Da nije toga, kako bi Bog sudio svetu? 7 Ali ako se postojanost Božja uveća po mojoj neveri na slavu Njegovu, zašto onda kao grešnik da budem osuđen? 8 Zar neće pre oni što klevetaju na nas da govorimo: činimo zlo da dođe dobro!? Njima će presuda biti određena po pravdi!

9 Šta onda? Jesmo li mi savršeni?

Malopre dokazasmo i za Judejce i za neznabošce da su pod grehom svi! 10 Kao što je pisano: nema pravednog niti jednog, 11 ni da razume, ni da traži Boga; 12 svi zastraniše zajedno i podbaciše, niko ne čini dobro, niti jedan.

13 Grobovi otvoreni su njihova grla, njihovi jezici varljivi, i bes gujin je pod usnama njihovim. 14 Usta su im puna kletve i gorčine, 15 noge su im brze da prolivaju krv, 16 briga i beda na putu njihovom, 17 i put mira ne poznaju; 18 i strah od Boga nije pred očima njihovim.

19 A znamo da ono što Zakon kaže, koji su pod Zakonom njima kaže: svaka usta da se zatvore, i sav svet je dužan Bogu. 20 Jer se 'Delima Zakona' nijedno telo neće opravdati pred Njim - jer iz Zakona se znao greh; 21 a sad kad nema Zakona, pravda Božja se javila, svedočena od Zakona i od proroka: 22 pravda Božja kroz veru Ješue Mešihe, prema svakom isto - svakom koji veruje u Njega - jer nema razdvajanja.

23 Jer svi sagrešiše i izgubiše od slave Božje; 24 i opravdaće se blagodaću za badava, otkupom koji je Ješua Mešiha; 25 kog od pre odredi Bog da bude izmirenje verom u krv njegovu za grehe naše - od početka što smo zgrešili.

26 U prilici koju nam je dao Bog, u strpljenju Duha Njegovog do pojave Njegove pravednosti u vreme ovo, On je postojan i nagrađuje pravednošću onog koji je od vere Ješue Mešihe.

27 Gde je, dakle, hvalisanje? Ukinuto je. Kojim zakonom? Je li 'Delima'? Ne, nego zakonom vere. 28 Držimo dakle, da ćemo se pravdati verom, a ne 'Delima Zakona'!

29 Jer, da li je Bog samo Jevrejima, a ne i neznabošcima!? Da, takođe i neznabošcima. 30 Jer jedan je Bog koji će opravdati obrezanje verom i neobrezanje istom verom.

31 Da li onda Zakon ukidamo verom? Bože sačuvaj! Nego ga uspostavljamo!

Već sam pričao neke stvari, ali da ukratko ponovim.

Prvo: 'Dela Zakona' nisu dela koja nalaže Mojsijev Zakon, nego modifikacija Zakona od strane Sadukeja i Fariseja usled Rimske okupacije; jer je Rim oduzeo mnoge ingerencije Sanhedrinu i to je značilo praktično da je Zakon pao. I to možete proveriti u dokumentu iz Kumrana 'Miqsat mase ha Torah'.

I Pavle kaže da se 'Delima Zakona' čovek ne može opravdati pred Bogom - jer to nije Zakon koji je On dao na Sinaju.

Drugo: ova poslanica je poslata u Rim, i postavlja se samo po sebi pitanje: da li je ona pisana na grčkom jeziku ili na latinskom, koji se tamo govorio!?

Ako se pogleda pažljivo tekst, reklo bi se da se Pavle obraća ovako:

1:1-15 / svima

1:15 - 11:12 / Jevrejima

11:13-36 / neznabošcima

12:1 - 16:27 / svima

Ne samo što je najveći deo Poslanice namenjen Jevrejima, nego koga prvo Pavle navodi na kraju Poslanice?

Fivu, sestru našu, koja je služiteljka skupštine u Kenhreji; služitelj je ustvari: vođa. Ona je prišla hrišćanima u prvim danima, i verovatno je bila Jevrejka. Po svemu sudeći to je bila jedna izvanredna žena, i nju Crkva slavi kao sveticu.

Zatim pominje Akelusa i Priskilu, a videli smo u 1. Poslanici Korinćanima da su i oni Jevreji.

Dakle, stvarno je pitanje na kom jeziku je Pavle pisao ovu Poslanicu?! I možda je sa latinskog prevedena na grčki; a pre će biti s obzirom kome se obraća, da je i ona pisana na aramejskom, pa prevedena na grčki. No, ja sam je preveo iz Sirijskog Pisma, i mislim da se može bolje razumeti smisao (ne znam kako su vam izgledali 5. i 7. poglavlje iz ove Poslanice?!).

Pre nego što pređemo na problem, da objasnim i ovo: vidite da sam u 4-om i 7-om stihu, umesto 'istine' stavio postojanost - jer aramejska reč 'šarijra' prvenstveno znači to: postojanost i jačinu. I čini mi se da baš ona ima više smisla ovde nego 'istina'. Može da znači i 'istina', ali može i 'vera' - a pošto Pavle ovde priča o verovanju i neverovanju, više mi smisla ima i 'vera'.

Inače, grčki tekst za 'laž' u 7-om stihu koristi reč 'pseusma' - što znači:

laž, obmana, neistina

Ali šta je Pavle mislio pod 'pseusma'!?

Aramajeski tekst koristi reč 'dagal' u 4-om stihu, i 'dagaluta' u 7-om stihu; i imaju isto značenje kao 'pseusma', ali još i:

nevernost, zaludnost

I kad pogledate kontekst (do 8-og stiha), vidite da Pavle prvo priča Jevrejima: da neki veruju u Boga, a neki ne. I šta onda Pavle kaže?

"Kao sin čovečji govorim" - dakle ne kao Jevrejin (koji veruje u Boga), nego se Pavle stavlja u poziciju bilo kog čoveka na Zemlji! A ogromna većina ljudi na Zemlji tad su bili neznabošci; i govori za njih da neće biti osuđeni:

"Ali ako se postojanost Božja uveća u mojoj neveri na slavu Njegovu, zašto onda kao grešnik da budem osuđen?"

I onda poredi dotadašnju neveru neznabožaca sa postupcima onih koji veruju - Jevreja koji su klevetali njega i apostole:

"Zar neće pre (biti osuđeni) oni što klevetaju na nas da govorimo: činimo zlo da dođe dobro!? Njima će presuda biti određena po pravdi!"

: onima koji su optuživali apostole da ukidaju Zakon, koji je već bio pao; ali Sadukeji i Fariseji nisu hteli to da priznaju.

(preuzeto V.V.)