Kur'an najveća greška

Anna

Verzija Kurana

Ibn Masʿuda, Muhamedovog sekretara koji je zapisivao sure se razlikuje od današnjeg Kurana (izvor: hadisi Bukari i Muslim).

"Addullah ibn Amr: Muhamed je rekao: "Uzmite Kuran od četiri osobe: od Ibn Umm Abd (Abd-Allah ibn Masud), koga je prvog imenovao, od Muadh ibn Jabala, od Ubaj ibn Kaba o od Salima, oslobođenog roba Abûu Hudhajfae." (Hadis n°4504, Sahih Muslim)

– Sure 1, 113 i 114 nisu postojale u njegovoj verziji Kurana. Sura 1 je svakodnevna molitva muslimana (ups, nije postojala u originalnoj verziji Kurana). Sure 113 i 114 su bajalice za zaštitu od zla i šejtana.

– Kuran 3:19 Ibn Masʿud: Allahu je prava vera jedino – hanīifijja (hanifizam = monoteizam).

– Kuran 3.19 danas: Allahu je prava vera jedino – islam.

Ovde imamo vrlo interesantan slučaj. U svim starim hrišćanskim, presijskim i jevrejskim zapisima, reči “islam” i “muslimani”se ne pominju (umesto toga, pominju se “muhamedanstvo”, “muhamedanci”, “saraceni”, “ismailićani”, a “islam” i “muslimani”počinju da se pominje tek krajem IX veka kad su pisani hadise i kad je napisan današnji Kuran.

– Kuran 3:33 Ibn Masʿud: Allah je odabrao Adema, i Nuha, i Ibrahimovu porodicu, i Muhamedovu porodicu nad ostalim svetom.

– Kuran 3:33 danas: Allah je odabrao Adema, i Nuha, i Ibrahimovu porodicu, i Imranovu porodicu nad ostalim svijetom.

Kalifi su hrabro u novoj verziji Kurana ukinuli Muhamedovu porodicu kao odabranu od Alaha i zamenili je Amramovom porodicom (Amram / Imran = Mojsijev otac).

– Kuran 92:1-3 Ibn Masʿud: Tako mi noći kada tmine razastre, i dana kad svane, i muškog i ženskog.

– Kuran 92:1-3 danas: Tako mi noći kada tmine razastre, i dana kad svane, i Onoga koji muško i žensko stvara.

Sure koje su svi zaboravili.

«Abu Harb bin Abu al-Asvad prenosi pod autoritetom svog oca da je Abu Musa al-Ash'ari pozvao najbolje poznavaoce Kurana iz Basre, i došlo je 300 recitatora. On reče: "Vi ste najbolji poznavaoci Kurana u ovom gradu i među najboljima za recitovanje." Onda su oni počeli da mu recituju ajete: "Vreme je prolazilo i naša srca su otvrdnjavala kao srca onih koji su tu bili pre nas." Onda oni rekoše: "Pre smo recitovali jednu suru iste veličine i iste strogosti kao što je sura al bara (At-Tawba – sura 9), ali smo je na žalost zaboravili i sve što smo zapamtili je ajet koji kaže "ako bi adamovi sinovi imali dve reke para, tražili bi treću, jer ništa ne može zasisiti njihovu žeđ za bogatstvom, osim zemlje (smrti)". Takođe smo recitovali još jednu suru sličnu musabbihat surama (5 sura koje veličaju Alaha: 57, 59, 61, 62 i 64), ali smo je zaboravili, osim ovog ajeta: "O vernici, zašto govorite ono što ne činite? To će biti upisano na vama kao potvrda (protiv vas) i bićete pitani na Sudnji Dan." (Muslim)

Pojava specifičnog pisma u Kuranu sa reformom koju su uradili Abd al-Malik (685.-705.) i al-Valid (705.-715.).

Jedan od ovih omejadskih kalifa je prepravio Kuran – Na primer: Sura 30.2: « الروم غلبت »

• ġalibat(i) r- rūmu («Rimljani su pobedili»)

prepravljeno u :

• ġulibat(i) r-rūmu («Bizantinci (Rimljani) su pobeđeni»)

da bi uskladili tekst sa besmislenim sledećim ajetima:

30.3-4. u susjednoj zemlji, ali oni će, poslije poraza svoga, sigurno pobijediti za nekoliko godina - i prije, i poslije, Allahova je odluka - i tada će se vjernici radovati.

ali su napravili ajete još nejasnijim, pošto oni kažu da će se vernici radovati pobedi Rimljana za nekoliko godina, što nema smisla. U suštini, ovo “ONI će, poslije poraza svoga, sigurno pobijediti…” se odnosi na muslimane i nije trebalo ispravljati ajet 30.2.